ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

LJUDI OKO KARADŽIĆA KRALI ILI UBIJALI...

romanijapres | 05 Avgust, 2012 00:07

Traži se ubica, bivši Karadžićev savjetnik


Traži se ubica, bivši Karadžićev savjetnik
BETA - 04.08.2012 17:38

VALJEVO - Osumnjičeni za ubistvo Branka Petrovića (50) iz mioničkog sela Todorin Do još nije pronađen, potvrđeno je danas u Istražnom odjeljenju Višeg suda u Valjevu.

Petrovića je sinoć u Banji Vrujci, poslije kraće prepirke, hicima iz pištolja usmrtio Jovan Tintor Joja (61), izbjeglica iz BiH koji je nastanjen u selu Kadina Luka kod Ljiga.

Petrović je pokušao da pobjegne, ali ga je Tintor stigao i pogodio u grudi i glavu.

Tintor je poslije ubistva pobjegao u nepoznatom pravcu, a policija je njegov džip danas pronašla u okolini Čačka, dok se za njim intenzivno traga.

Motivi ubistva za sada su nepoznati. Prema svjedočenju očevidaca, Tintor se u blizini kioska "Ravnogorac" mazao ljekovitim banjskim blatom, a Petrović mu je s terase jednog lokala dobacivao kako mu to "neće pomoći".

Prema drugoj verziji, ubistvu su prethodile uvrede na račun Tintorove porodice, a ubica je, pošto je pucao, sav blatnjav sjeo u džip i otišao u nepoznatom pravcu.

Prema pisanju pojedinih beogradskih medija, Tintor je u vrijeme rata u BiH bio savjetnik predsjednika Republike Srpske Radovana Karadžića i četnički vojvoda.

Za vrijeme rata vojvoda Joja, kako su ga zvali u Republici Srpskoj, bio je blizak ratnom rukovodstvu na Palama, a prema pojedinim informacijama bio je i finansijer Srpske demokratske stranke, kojoj je poklonio 250.000 maraka i blindirani džip.

Prije rata u BiH bio je moler i kafedžija, a posljednjih godina se, prema riječima njegovih ratnih saboraca, vratio molerskom poslu.

Poslije rata je bio aktivan među četnicima na Ravnoj gori, a držao je i četnički klub u Kadinoj Luci.

Njegovo ime pominjalo se i prilikom iznošenja dokaza protiv haškog optuženika Radovana Karadžića.

Dežurni istražni sudija Višeg suda u Valjevu je poslije uviđaja izdao nalog za obdukciju posmrtnih ostataka Branka Petrovića, koju će danas obaviti vještak Instituta za bezbjednost MUP Srbije.

SOKOLAČKI NASILNIK

romanijapres | 26 Jul, 2012 07:11

SLOVENAČKO SRBOVANJE U SARAJEVU

romanijapres | 25 Jul, 2012 08:45

Sarajevo 25. 07. 2012

PRESS RS

Ratna zona - Masovna tuča navijača u centru Sarajeva

Slovenci skandirali „nož, žica, Srebrenica“

Centar Sarajeva juče je ličio na ratnu zonu zbog masovne tuče navijača Maribora „viola“ i navijača Željezničara u kojoj su povređena dva policajca i jedan navijač, porazbijani mnogi izlozi i inventar više kafića i oštećen jedan policijski automobil.

POPRIŠTE Svedoci tvrde da su Slovenci započeli gužvu
Sukob se dogodio kod katedrale u Štrosmajerovoj ulici u centru grada. Prema tvrdnjama očevidaca, sukob je započela grupa od oko 30 navijača Maribora koji su automobilima stigli u BiH. Svedoci kažu da su Slovenci počeli da provociraju domaćine povicima: „Slobodan Milošević" i „nož, žica, Srebrenica", da bi nedugo potom napali grupu mladića koji su prolazili pokraj njih.
Ubrzo je došlo do opšte tuče, koja se zatim pretvorila u pravi ulični rat između više desetina navijača. Korišćeni su bokseri i drugo oružje, a po ulici su letele flaše, čaše, pepeljare, stolice i drugi dostupni predmeti iz bašta kafića. Policajci su odmah reagovali i za nekoliko minuta saterali gostujuće navijače u „Stakleni grad", posle čega se situacija smirila.
Irfan Nefić, portparol MUP-a Kantona Sarajevo, kaže za Press RS da su u tuči povređena dva policajca i jedan navijač.
- Jedan policajac zadobio je lake povrede, a drugom je polomljen prst. Lakše je povređen i jedan navijač Maribora, a policijskom vozilu je razbijena šoferšajbna. Neredi su brzo stavljeni pod kontrolu, a navijači Maribora su u policijskoj pratnji sprovedeni na stadion „Koševo". Niko još nije uhapšen, ali se intenzivno radi na rasvetljavanju slučaja - rekao je Nefić.
Učesnici sukoba imali su različito viđenje događaja. Jedan navijač Maribora tvrdi da su oni bili napadnuti i da su uzvratili.
- Sve je to deo igre. Gledamo fudbal, navijamo, pa se tučemo. Ništa novo - rekao je član „Viole", navodeći da u Sarajevo tek treba da stignu navijači koji su organizovano krenuli iz Slovenije.
Građani Sarajeva smatraju da je policija trebalo da „pusti raju da prebije Slovence".
- Ovo je skandalozno! Policija je zaslužila platu od 20 feninga. Trebali su pustiti da ih raja prebije, a ne da ih štite. Došli su nam ovde da nas vređaju i ruše grad - ljutito je vikao jedan Sarajlija.
Amaterski snimci ubrzo su preplavili internet portale. Vide se brutalni udarci stolicom, bokserima, međusobno pesničenje i šutiranje. Posebno se izdvaja snimak na kome se vidi kako policajac šutira jednog izgrednika, pri čemu mu iz futrole ispada pištolj i udara o asfalt. Srećom, nije opalio, a policajac ga je brzo podigao zabrinuto se osvrćući oko sebe.

O. M.

ŠUMAMA VLADAJU LOPOVI I DEZERTERI

romanijapres | 21 Jun, 2012 07:33

Šume RS: Direktor gradi vilu, a radnici bez plata

Šume RS: Direktor gradi vilu, a radnici bez plata
Uroš Vukić - 20.06.2012 08:00 Foto

BANJALUKA - Dok radnici JP "Šume RS" zbog neisplaćenih plata najavljuju štrajk, generalni direktor ovog preduzeća Srđan Ljubojević u banjalučkom naselju Obilićevo gradi vilu vrijednu više od milion KM.

Izvor "Nezavisnih" blizak Ljubojeviću tvrdi da je kuća izgrađena uglavnom zahvaljujući kompenzacijama, pa je tako stolarija za kuću "kupljena" od firme "Fagus", kojoj će vjerovatno biti plaćeno balvanima JP "Šume RS". Parket u kući je takođe nabavljen od jedne domaće firme kojoj će biti plaćeno sirovinom, odnosno hrastovinom od koje se prave najkvalitetniji podovi.

Ljubojevića juče nismo uspjeli dobiti na mobilni telefon kako bismo provjerili ove navode, a ni sekretarica JP "Šume RS" nije nas mogla povezati s njim jer je, kako kaže, bio zauzet.

Miroslav Malijević, vlasnik "Fagusa", nije mogao ni potvrditi ni demantovati da je Ljubojević kupio stolariju od ove firme, uz konstataciju da pokušamo saznati u firmi "Fagus haus".

"Zaista ne znam. 'Fagus' ima kćerku firmu koja se zove 'Fagus haus' i ona se bavi proizvodnjom i prodajom stolarije. Moguće da je kupio od njih, ali ja zaista ne znam", kazao je Malijević.

Kuća sa podrumom, dva velika stana i visokim potkrovljem koju gradi Ljubojević trenutno je jedna od najljepših i najskupljih banjalučkih porodičnih kuća.

Kuća sa podrumom, dva velika stana i visokim potkrovljem koju gradi Ljubojević trenutno je jedna od najljepših i najskupljih banjalučkih porodičnih kuća

Nalazi se nedaleko od Gradskog mosta i pri kraju je izgradnje, a na ulazu u kuću čak su uklesani i inicijali generalnog direktora JP "Šume RS".

Takođe, na kući je instalirano nekoliko kamera koje pokrivaju cijelo dvorište.

Dok traje gradnja ovog velelepnog zdanja, Ljubojević stanuje u banjalučkom naselju Borik, i to u stanu kojeg su mu dodijelile upravo "Šume RS" krajem devedesetih godina.

Naš izvor dalje priča da je radove oko kuće, odnosno uklanjanje stabala radila firma "Drvoprerada Đurić" iz Dervente, koja ima ekskluzivno pravo na odvoz najboljih trupaca oblovine iz JP "Šume RS".

"Drvoprerada Đurić" nije na spisku Agencije za šume RS koja je po Zakonu o šumama obavezna da napravi plan isporuke sirovine malim pilanama, a nisu na spisku ni velikih drvoprerađivača. Ljubojević će ga vjerovatno platiti sirovinom ili nekim poslom s obzirom na to da "Drvoprerada Đurić" izvodi radove za JP "Šume RS". Kada izvođače plaćaš sirovinom, još iz odjela u kojem oni rade, to je stvaranje ekstraprofita jer im daš i oblovinu i platiš im izvođenje radova", tvrdi naš izvor.

Inače "Drvoprerada Đurić", čiji se vlasnik Pero Đurić juče nije javljao na mobilni telefon, uknjižena je kao vlasnik stambeno-poslovnog objekta i zemljišta površine 373 kvadrata, čija se vrijednost procjenjuje na milionski iznos. Sporni objekat do rata je bio u vlasništvu nekadašnjeg Šumsko-industrijskog kombinata "Krivaja" iz Zavidovića, a 1992. godine je dat na raspolaganje Gradskoj upravi Banjaluka. Gradska uprava je zatim objekat ustupila na raspolaganje "Šumama RS" i sve donedavno u ovom objektu se nalazila Direkcija JP "Šume RS".

Uklanjanje stabala oko kuće radila firma "Drvoprerada Đurić" iz Dervente

Ljubojević je ranije izjavio da će Pravna služba JP "Šume RS" analizirati na koji način je "Drvoprerada Đurić" uknjižena kao vlasnik stambeno-poslovnog objekta, te da to nisu njegove greške već ranijeg menadžmenta.

"'Drvoprerada Đurić', prvo preko Neđe Ilića, a sada preko Ljubojevića, za razliku od domaćih drvoprerađivača uvijek sebi obezbijedi sirovinu. Znači, kupuje šumu i izvozi je u FBiH, a stambeno-poslovna zgrada koju je Đurić uknjižio na svoje ime kupljena je balvanima od 'Krivaje' iz Zavidovića", ispričao je izvor koji želi da ostane anoniman.

Grb Ljubojevića

Vilu vrijednosti više od milion KM "krasi" i grb sa isprepletenim inicijalima Srđana Ljubojevića, a ispod nje natpis A.D. 2011.

Natpis Ano Domini (A.D. 2011), inače latinski izraz za pojam ljeta Gospodnjeg, uglavnom se koristi prilikom izgradnje impozantnih kulturnoistorijskih građevina, crkava, muzeja i zdanja od izuzetnog značaja za narod i zajednicu.

Borci Republike Srpske umiru strajkujuci glađu

romanijapres | 21 Jun, 2012 07:31

Stanje Đorđa Rogića sve gore

Stanje Đorđa Rogića sve gore
Srna - 20.06.2012 19:57

BANJALUKA - Pacijent Đorđe Rogić i dalje odbija hranu, zbog čega je došlo do pogoršanja opšteg stanja pacijenta u odnosu na juče, potvrdila je načelnik Klinike za unutrašnje bolesti primarijus doktor Gordana Jovičić.

Pacijent osim infuzione terapije, koju prima svo vrijeme, od nedavno koristi i terapiju koja se rastvara u vodi, saopštila je Služba za odnose sa javnošću Kliničkog centra Banjaluka.

Ljekarska komisija u Doboju potvrdila je prethodni nalaz invalidnosti ratnog vojnog invalida iz Banjaluke Đorđa Rogića kojim je on prebačen u petu kategoriju invalidnosti, izjavio je Srni ranije načelnik Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Banjaluka Miloš Šmitran.

Šmitran je rekao da je ljekarska komisija u utorak cijenila najnovije Rogićeve nalaze, prema kojima on ima 70 odsto tjelesnog oštećenja, zbog čega i štrajkuje.

On je dodao da Odjeljenje za boračko-invalidsku zaštitu sada mora donijeti novo rješenje kojim se utvrđuje status invalida pete kategorije.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da je ljekarska komisija pregledala Rogićevu dokumentaciju i mišljenje o njegovom zdravstvenom stanju dostavila prvostepenom organu za boračko-invalidsku zaštitu u gradskoj upravi Banjaluke, koje na osnovu tog mišljenja treba da sačini rješenje i dostavi ga Rogiću.

Đokić je istakao da mu je žao što se Rogić opredijelio za štrajk glađu, kojim narušava zdravstveno stanje.

Ratni vojni invalid Đorđe Rogić započeo je 4. juna štrajk glađu zbog rješenja Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Banjaluka, na osnovu kojeg je iz prve prebačen u petu kategoriju invalidnosti i trenutno se nalazi na Univerzitetsko-kliničkom centru Banjaluka.

Rogićevo zdravstveno stanje se pogoršava iz dana u dan, jer odbija hranu i prima samo infuzionu terapiju.

 

Borci Republike Srpske umiru strajkujuci glađu

romanijapres | 21 Jun, 2012 07:31

Stanje Đorđa Rogića sve gore

Stanje Đorđa Rogića sve gore
Srna - 20.06.2012 19:57

BANJALUKA - Pacijent Đorđe Rogić i dalje odbija hranu, zbog čega je došlo do pogoršanja opšteg stanja pacijenta u odnosu na juče, potvrdila je načelnik Klinike za unutrašnje bolesti primarijus doktor Gordana Jovičić.

Pacijent osim infuzione terapije, koju prima svo vrijeme, od nedavno koristi i terapiju koja se rastvara u vodi, saopštila je Služba za odnose sa javnošću Kliničkog centra Banjaluka.

Ljekarska komisija u Doboju potvrdila je prethodni nalaz invalidnosti ratnog vojnog invalida iz Banjaluke Đorđa Rogića kojim je on prebačen u petu kategoriju invalidnosti, izjavio je Srni ranije načelnik Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Banjaluka Miloš Šmitran.

Šmitran je rekao da je ljekarska komisija u utorak cijenila najnovije Rogićeve nalaze, prema kojima on ima 70 odsto tjelesnog oštećenja, zbog čega i štrajkuje.

On je dodao da Odjeljenje za boračko-invalidsku zaštitu sada mora donijeti novo rješenje kojim se utvrđuje status invalida pete kategorije.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić izjavio je da je ljekarska komisija pregledala Rogićevu dokumentaciju i mišljenje o njegovom zdravstvenom stanju dostavila prvostepenom organu za boračko-invalidsku zaštitu u gradskoj upravi Banjaluke, koje na osnovu tog mišljenja treba da sačini rješenje i dostavi ga Rogiću.

Đokić je istakao da mu je žao što se Rogić opredijelio za štrajk glađu, kojim narušava zdravstveno stanje.

Ratni vojni invalid Đorđe Rogić započeo je 4. juna štrajk glađu zbog rješenja Odjeljenja za boračko-invalidsku zaštitu Banjaluka, na osnovu kojeg je iz prve prebačen u petu kategoriju invalidnosti i trenutno se nalazi na Univerzitetsko-kliničkom centru Banjaluka.

Rogićevo zdravstveno stanje se pogoršava iz dana u dan, jer odbija hranu i prima samo infuzionu terapiju.

 

STANJE U ŠUMAMA REPUBLIKE SRPSKE

romanijapres | 12 Jun, 2012 07:29

Banjaluka 12. 06. 2012

PRESS RS

SEDNICA VLADE SRPSKE O STANJU U ŠUMARSTVU

„Šume RS“ na ivici katastrofe

Vlada Republike Srpske raspravljaće danas o stanju u „Šumama Srpske“, koje je, blago rečeno, katastrofalno. Na tapetu Džombićevog kabineta biće i rukovodstvo „Šuma RS“, koje panično frizira poslovne izveštaje kako bi prikrilo očajno stanje u ovom javnom preduzeću.

Izvor Pressa RS iz „Šuma RS" kaže da javno preduzeće iz dana u dan tone u sve veću dubiozu i da najveću odgovornost za to snosi generalni direktor Srđan Ljubojević. On je, objašnjava naš sagovornik, imenovan za direktora u julu prošle godine, ali od tada nije uradio ništa osim što je oterao kadrove lojalne njegovom prethodniku Neđi Iliću i u upravu doveo poslušnike i partijske kolege iz Socijalističke partije.

Provereni kadrovi

On kaže da je Ljubojević među prvima u „Šume RS" doveo Ratka Bilića iz Dervente i postavio ga na mesto rukovodioca u službi nabavki.

Kršić: Odmah proveriti poslovanje

Poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini i predsednik odbora za privredu Mladen Kršić kaže da je stanje u šumarstvu katastrofalno i poziva glavnog revizora Boška Čeku da uradi reviziju poslovanja preduzeća „Šume RS".
- Posle nove tematske sednice ponovo ćemo čuti obećanja da će se stanje popraviti, a apsolutno niko ništa ne radi. Kozmetičkim promenama i smenama nekolicine pojedinaca ništa se neće postići. Što je još gore, ti smenjeni ljudi su samo sklonjeni u stranu, a i dalje vuku sve konce u tim gazdinstvima i prikrivaju svoje nezakonite radnje - kaže Kršić.
- Bilić je rođeni brat bivšeg ministra odbrane RS i nekadašnjeg visokog funkcionera SP-a Slobodana Bilića. Pored Bilića, Ljubojević je za šefa banjalučke direkcije „Šuma RS", umesto ilićevca Zorana Stojičića imenovao bivšeg poslanika socijalista iz Teslića Žarka Jovičića. Jedno vreme mu je savetnik bio Savo Došlo, socijalista sa Romanije, ali je nedavno između njih došlo do svađe i Došlo je odleteo iz savetničke fotelje. Ljubojević je za novog savetnika imenovao predsednika OO SP u Palama Borislava Lazića - kaže naš sagovornik.
Ljubojević je za internog kontrola postavio Žarka Kozomaru, mlađeg brata bivšeg pomoćnika ministra za šumarstvo Ranka Kozomare
- Kozomari je obećao mesto šefa kontrole, na kojem je sada bivši pomoćnik generalnog direktora i bivši PDP-ovac, a sada kadar DNS-a Stojko Blagojević. Ranko Kozomara je i posle smene s mesta pomoćnika ministra zadržao uticaj u šumarstvu i sada mu se smeši fotelja direktora Agencije za šume. Pošto je i ranije dobro sarađivao s Ljubojevićem, nema sumnje da će „saradnju" nastaviti - uverava naš sagovornik.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju PRESS-a

Darko Momić

SRBI U FEDERACIJI BIH NEMAJU NIKAKVIH PRAVA

romanijapres | 01 Jun, 2012 07:31

Banjaluka 01. 06. 2012

Press RS

KONSTITUTIVNI, ALI MALO SUTRA - TEŽAK POLOŽAJ NAŠIH SUNARODNIKA U DRUGOM ENTITETU

Od Srba u Federaciji svi digli ruke

Srbi u Federaciji BiH polako nestaju, jer nemaju nikakvih uslova za život, pa čak ni prava zagarantovana Ustavom! Nepodnošljiv položaj naroda, koji je u FBiH konstitutivan samo na papiru, nikoga ne zanima, a pogotovo OHR i Valentina Incka, koji nikada nije digao glas protiv diskriminacije Srba!

BAŠ GA BR­I­GA ZA SR­BE U FBiH... Va­len­tin In­c­ko, šef OHR-a u BiH

Sagovornici Pressa RS, ogorčeni što svi nemo posmatraju kako iz Federacije odlaze svi Srbi osim onih koji su odlučili da umru na rodnoj grudi, tvrde da je OHR glavni pokrovitelj bezakonja koje se sprovodi na svim nivoima - počev od opština u kojima Srbi učestvuju u vlasti, ali od nje, izuzev pojedinaca, nemaju koristi, pa do federalne vlade i parlamenta, gde su odredbe o ravnopravnoj zastupljenosti svih naroda čista prodaja magle. Da Srbi ne dobijaju funkcije koje im po Ustavu pripadaju, potvrđuje i primer federalnog parlamenta, gde Srbi ni godinu dana pošto je Incko poništio odluku CIK-a i podržao nelegitimnu Vladu FBiH nisu dobili mesto potpredsedavajućeg Doma naroda federalnog parlamenta.
„Platformaška" vlada za to vreme nije učinila ništa da zaustavi tihi egzodus Srba. Naprotiv, tvrde sagovornici Pressa RS, svojim nečinjenjem položaj srpskog naroda u FBiH učinila je nepodnošljivijom nego ranije.

Potpredsednik SNSD-a za FBiH i poslanik u federalnom parlamentu Velimir Kunić kaže da je zapošljavanje Srba svedeno na najmanju moguću meru, zbog čega mladi ljudi beže iz Drvara, Glamoča i Grahova, najbrojnijih opština sa srpskom većinom u FBiH.
- Srbi svakodnevno napuštaju Federaciju BiH, zbog čega na prostoru tog entiteta trenutno živi samo 40 do 50 hiljada Srba. Oni koji su tokom rata proterani iz FBiH posle rata vraćali su se na svoja ognjišta, ali zbog nemogućnosti da zarade za golu egzistenciju ponovo napuštaju te prostore - konstatuje Kunić.

Kompletan tekst pročitajte u štampanom izdanju PRESS-a

Darko Momić

VLADIKE SE VOZE U LUKSUZNM LIMUZINAMA

romanijapres | 16 Maj, 2012 07:24

BEOGRAD 16. 05. 2012

PRESS

Sabor - Episkopi SPC počeli zasedanje na kome treba da donesu važne odluke

Vladike sakrile limuzine iza zgrade Patrijaršije

Srpski episkopi juče su na zasedanje Sabora SPC u Patrijaršiju došli „inkognito", vešto sakrivajući svoje skupe automobile od očiju javnosti, što nekoliko prethodnih godina nije bio slučaj

Luksuzno ..... Episkopi su ovoga puta „mercedese" i „audije" pokušali da sakriju od očiju javnosti i uparkirali se iza zgrade Patrijaršije

Ipak, to ne znači da su vladike došle gradskim prevozom ili pešice, već su ove godine vozila bila skrivena od očiju javnosti, parkirana iza zgrade Patrijaršije, gde nije dozvoljeno snimanje.

Nepoznat dnevni red

Zavet skromnosti je bar prividno bio ispoštovan pa su vladike u 9,45 sati izašli iz patrijaršijskog dvora i ušli u Sabornu crkvu, gde je svetom arhijerejskom liturgijom, koju je predvodio patrijarh Irinej, označen početak redovnog majskog zasedanja. Iako dnevni red sabora nije poznat, portparol SPC vladika Irinej bački rekao je da će biti razmatrana tekuća pitanja crkvene prosvete, kao i teškoće sa kojima se Crkva suočava u Crnoj Gori i Makedoniji. Ipak, najveće interesovanje izazivaju najavljena penzionisanja vladika mileševskog Filareta, vranjskog Pahomija, banatskog Nikanora i episkopa srednjoevropskog Konstantina.

Stav o EU

Analitičari smatraju da bi Sabor mogao otvoriti nove teme, ali i kritikuju što crkva nije predočila dnevni red.

Sociolog religije Mirko Đorđević kaže da mu nije jasno zašto se od vernika krije šta je na dnevnom redu ovogodišnje skupštine.

Patrijarh Pavle o 'skromnosti' vladika

Da podsetimo, o pojedinim vladikama i njihovoj ljubavi prema luksuzu često je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle, o čemu svedoči i njegova biografija „Budimo ljudi", koju je napisao crkveni hroničar Jovan Janjić.

Naime, kada je patrijarh Pavle jednom prilikom krenuo na večernju službu, video je ispred Patrijaršije mnoštvo crnih luksuznih automobila. Upitao je đakona: „Čija su ovolika kola?", a kada je dobio odgovor: „Naših vladika, vaša svetosti. Došli su na Sabor", patrijarh je prokomentarisao: „O, Bog ga video, šta bi tek bilo da nisu dali zavet skromnosti."

 

- Čini mi se da se mnoga pitanja života Crkve zanemaruju, a u prvi plan se stavlja penzionisanje nekih vladika. Ono što ja znam, to je da se neki od njih oštro suprotstavljaju odlasku u penziju, a najjači otpor pruža vladika Filaret - tvrdi Đorđević.

I verski analitičar Živica Tucić smatra da je za Crkvu štetno da krije teme majskog Sabora jer se tako otvara prostor za manipulacije o radu sveštenstva.

- Javnost se previše bavi personalnim pitanjima, što nije primarno. Po mom mišljenju Crkva bi morala na ovom Saboru da iskaže svoj stav prema EU. Naime, rezultati parlamentarnih izbora pokazuju da se 80 odsto građana opredelilo za stranke koje podržavaju evropske integracije - ističe za Press Tucić i dodaje da je kasno da se uputi poziv papi da poseti Niš.

Sociolog Đorđević, međutim, smatra da još nije kasno da se papi uputi poziv.

- Iskreno se nadam da će Sabor iskoristiti poslednju šansu da pozove papu u Niš na obeležavanje 17 vekova Milanskog edikta jer bi to bilo dobro i za Crkvu i državu - kaže Đorđević.

Slađana Vukašinović, Beograd

SDS MILIONERSKA STRANKA

romanijapres | 11 Maj, 2012 07:28

СДС и СДП предводе листу милионера

11.05.2012 06:00 | Ведрана Кулага

Бањалука - Српска демократска странка (СДС) на крају прошле године била је најбогатија странка у БиХ, са укупним годишњим приходима од 4,534 милиона марака, а у стопу је слиједи СДП са приходом мањим за 29.000 КМ.

СДС и СДП предводе листу милионера

У буџете политичких странака у БиХ на крају прошле године инкасирано је укупно 26,25 милиона марака. У тај износ улази новац који су добили из буџета, од чланарина, поклони, прилози физичких и правних лица као и приходи од имовине која је у власништву странака.

У информацији о достављеним финансијским извјештајима за прошлу годину и изворима финансирања странака, коју је објавила Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ, наводи се да је СДС лани највише новца добила па основу “осталих” прихода и то више од три милиона марака.

- Ова странка је из буџета лани добила 1,164 милиона КМ, приходи на основу чланарине износили су 221.000, а приходи на основу поклона 26.569 КМ - наводи се у финансијском извјештају.

СДС по богатству слиједе СДП и СДA са укупним приходима већим од четири милиона КМ.

СДП је лани остварила приходе у износу од 4,5 милиона, а највише новца ова странка је добила из буџета.

- СДП је из буџета добила 3,3 милиона КМ, на основу прихода од чланарина 473.400 КМ, а од осталих прихода 16.511 - истиче се у информацији ЦИК-а.

СДA је лани на располагању имала укупно 4,25 милиона марака, од чега је из буџета са различитих нивоа власти пристигло 3,4 милиона, од чланарина више од 57.000 марака те од осталих прихода 108.000 КМ.

У страначком буџету СНСД-а на крају прошле године било је више од 2,3 милиона КМ.

- Из буџета је стигло 1,9 милиона, од чланарина 341.000 КМ, а није било прихода од поклона - наводи се у извјештају.

ХДЗ БиХ зарадила је лани 2,1 милион, а највише новца је дошло из буџета укупно 1,5 милиона марака, док је СБиХ прошлу годину завршила са 1,2 милиона КМ прихода.

У ЦИК-у су казали да је од 120 активних политичких странака, колико их има на њиховој евиденцији, годишњи финансијски извјештај поднијело 87, док 33 странке нису доставиле извјештаје комисији због чега ће им бити упућена ургенција.

- Тиме им се даје прилика да прије изрицања казне или предузимања административне мјере, добровољно поступе и доставе финансијске извјештаје - закључили су у ЦИК-у.

У страначке буџете лани је највише новца стигло из буџета са различитих нивоа власти, укупно 18,8 милиона КМ, затим од осталих прихода 3,4 милиона, као и од прилога физичких лица 1,4 милиона и чланарина 1,3 милиона марака.

u SARAJEVU NEMA MJESTA ZA SRBE

romanijapres | 04 Maj, 2012 07:09

Срамне увреде жртава и двије деценије послије злочина

04.05.2012 06:00 | Жељка Домазет

Сарајево - Мирном шетњом са бијелим ружама и упаљеним свијећама некадашњом Добровољачком улицом у Сарајеву, праћене увредама и псовкама бивших припадника “Зелених беретки” и грађана, породице побијених војника ЈНA одале су јуче пошту за 42 младића које су 2. и 3. маја 1992. године убили припадници Aрмије РБиХ.

Срамне увреде жртава и двије деценије послије злочина

Увреде и псовке

Обиљежавање 20. годишњице злочина у Добровољачкој протекло је на рубу инцидента, јер су недалеко од мјеста на којем су положене бијеле руже и запаљене свијеће, припадници Координације борачких удружења Кантона Сарајево, који су направили контраскуп да обиљеже “страдање припадника Aрмије РБиХ” звиждали, добацивали и  псовали  “четничку мајку”, “српску мајку”, “нерођену и мртву дјецу”.     

Нијему колону од 200 људи која је кренула из Миљевића обезбјеђивале су јаке полицијске снаге распоређене дуж цијеле трасе њиховог кретања, а од скупа бошњачких борачких удружења био је постављен кордон специјалне полиције.

На оближњој згради освануо је графит “Јован Дивјак - херој”, а када је колона с делегацијом из Републике Српске стигла у некадашњу Добровољачку улицу, дочекали су их повици “Убице, убице!”.

На мјесту злочина положили су цвијеће и запалили свијеће породице погинулих, представници борачких и удружења породица погинулих, те представници власти Републике Српске предвођени министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петром Ђокићем.

Мајка убијеног војника Здравка Томовића, Богдана видно уплашена рекла је да толику мржњу није очекивала у Сарајеву и да нико у Републици Српској никада није овако дочекао породице жртава.

- Они иду кроз нашу Републику са својим заставама и нико их не вријеђа. Све жртве треба да се поштују, независно од тога чије су и гдје су страдале. Срамно је да 20 година послије злочина ја као мајка мирно и без увреда не могу да дођем тамо гдје је мој Здравко остао и нестао - рекла је Богдана Томовић.

Сестра убијеног војника Обрада Гвозденовића, Гордана рекла је да у Добровољачку није ишла ни са каквим политичким нити било којим другим циљем, осим да запали свијећу тамо гдје јој је брат погинуо.

Очевидац злочина у Добровољачкој Рајко Бандука, који је  био ађутант команданта Друге војне области, сјећа се да је  3. маја био на зачељу колоне, када су попут печурки из Миљацке, са бедема и околних зграда на колону најурили у маси и рафалном паљбом.

- Ова маса која нас је данас дочекала личи ми на ону од прије 20 година. И овом масом, као и оном прије 20 година, неко  командује - рекао Бандука.  

Каже да се тек 19 година послије злочина Тужилаштво БиХ удостојило да узме изјаву од њега као свједока овог ратног злочина.

- У јануару сам од међународног тужиоца добио писмо у којем тврди да сам био законита мета и да сам био легални циљ у Добровољачкој улици. Непроцесуирање сваког ратног злочина је нови злочин - рекао је Бандука, који је из колоне у Добровољачкој одведен у заробљеништво.

Делегације

Шеф Тима Владе Републике Српске за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Сташа Кошарац рекао је да срамне псовке, узнемирујуће поруке и бестидна вријеђања који су упућени учесницима обиљежавања 20 година злочина над војницима ЈНA и посебно члановима породица погинулих бораца, дефинитивно трасирају пут БиХ у пропаст и њен коначан крах.

- Нажалост, ево ово је БиХ, ово је Сарајево - рекао је Кошарац.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић подсјетио је да је кршењем договора тадашњег предсједавајућег Предсједништва РБиХ Aлије Изетбеговића и генерала Милутина Кукањца о мирном повлачењу војске из Сарајева извршен стравичан ратни злочин.

- Жељели смо да одамо почаст невино страдалим и чинићемо то сваке године јер невино страдали не смију бити заборављени. Овај скуп није имао циљ да било кога провоцира и жалим што се појавила ова група која протестује и вријеђа нас због тога - казао је Ђокић.

Нагласио је да правда и правосуђе не смију остати нијеми и да се мора завршити процес против оних који су и у политичком и војном смислу најодговорнији.

- Псовке и вријеђања која су у Сарајеву упућена учесницима обиљежавања 20 година од страдања војника ЈНA у Добровољачкој улици, доказ су да БиХ нема будућност - изјавила је посланик СДС-а у Парламентарној скупштини БиХ Aлександра Пандуревић.

Послије мирне шетње, полагања цвијећа и паљења свијећа у некадашњој Добровољачкој улици колона је уз полицијску пратњу изашла из федералног дијела Сарајева и упутила се у цркву у Миљевићима, гдје је побијеним војницима служен  парастос, а на Војничком гробљу положени су вијенци.

У нападу на ЈНA убијена су 42 припадника војске и цивила, међу којима пет официра, 73 особе су рањене, а 215 заробљено или отето.

За злочине у Добровољачкој улици још нико није одговарао, а тужилац Тужилаштва БиХ Џуд Романо обуставио је 17. јануара истрагу против 14 осумњичених.

МУП РС уложио је приговор на ову одлуку, на који још увијек нема одговора, а прошле седмице МУП Источно Сарајево упутио је Тужилаштву БиХ допуну извјештаја, са новим доказима и свједоцима.

Стојадиновић

Aмбасадор Србије у БиХ Нинослав Стојадиновић, који је одао пошту убијеним припадницима ЈНA у Добровољачкој улици, истакао је да истинског помирења у региону неће бити све док се све стране у сукобу не суоче са ратним злочинима, прије свега својим.

- Србија је пример како се треба суочити и извинити невиним жртвама, тако да очекујем да и друга страна то учини. Мислим да је добро да сви узмемо учешће у овоме и да другој страни отворимо очи, да признају шта се дешавало и да заједно, ако је могуће, кренемо у европску будућност - рекао је Стојадиновић. 

NEIZBJEŽNI SOCIJALNI NEMIRI

romanijapres | 26 April, 2012 10:45

Vlajki: U BiH kao u Čikagu prije 130 godina


Vlajki: U BiH kao u Čikagu prije 130 godina
SRNA - 26.04.2012 10:38

BANJALUKA - Potpredsjednik Republike Srpske Emil Vlajki upozorio je da za najmanje 50 odsto radno sposobnih lica u BiH ekonomska i socijalna situacija nije ništa bolja od situacije u kojoj su bili radnici u Čikagu prije 130 godina, kada je došlo do velikog štrajka i krvavih nereda.

"U ovoj zemlji mnogi su gladni, često prose i traže svoj obrok po kontejnerima. Svjetska banka govori o povećanju broja gladnih u BiH u 2011. za 20 odsto u odnosu na prethodnu. S jednim obrokom dnevno iz narodnih kuhinja preživljava oko 20.000 građana. Na listama čekanja humanitarnih organizacija je više desetina hiljada onih koji traže da dobiju pravo na jedan obrok", navodi Vlajki u saopštenju povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada.

Potpredsjednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda ukazao je da ispod generalne linije siromaštva u BiH živi oko 600.000 ljudi, a tu se ubrajaju svi čija su mjesečna primanja niža od 238 KM.

"Oni čija mjesečna primanja ne prelaze 84 KM su u ekstremnom siromaštvu i takvih je u BiH oko 20.000. Svaki peti građanin BiH živi od tri KM dnevno. Za to vrijeme, plate poslanika paralamenta BiH su i do osam puta veće od prosječnih primanja 70 odsto rađana", ističe Vlajki.

Vlajki je naveo da je nezaposlenost u BiH jedna od najviših u svijetu i obuhvata oko 45 odsto radno sposobnog stanovništva, više od pola miliona ljudi! Dvadeset odsto onih koji rade ne primaju mjesecima i godinama plate, a ne uplaćuju im se ni zakonski određeni doprinosi, posebno zdravstveni i penzioni. Polovina mladih od 18 do 35 godina u BiH je nezaposleno, što je četiri puta više nego u EU.

Potpredsjednik Republike Srpske iznio je podatak da siva ekonomija u BiH iznosi 30 odsto bruto nacionalnog dohotka, te upozorio da se na sivu eonomiju neizostavno nadovezuje korupcija.

"BiH spada u najkorumpiranije zemlje svijeta. U tužilaštvu ima 200.000 neriješenih predmeta korupcije, a kazne za korupciju su skoro nepostojeće", naveo je Vlajki.

"U svjetlu ovih podataka očito je da je u BiH cinično govoriti o Prvom maju kao o prazniku rada", zaključio je Vlajki i izrazio nadu da će sindikati u BiH "smoći dovoljno snage da stanu na čelo onih koje predstavljaju, tako da Prvi maj ove godine bude dan izraženog nezadovoljstva u mirnim i dostojanstvenim protestima svih nas protiv izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije u zemlji".

Teško nama kakavi smo

romanijapres | 24 April, 2012 07:47

PRESS RS

Oči u oči - Prvi premijer RS optužuje prvog predsednika RS

Profesor Branko Đerić svedoči protiv Radovana

Prvi premijer RS Branko Đerić počeo je juče svoje svedočenje pred Haškim tribunalom na suđenju prvom predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

DANAS ULAZI U SUDNICU Branko Đerić
Prema sažetku koji je pročitao Alen Tiger, prvi premijer Srpske je rekao da je RS, iako je imala kolektivno predsedništvo, bila partijska država u kojoj je svu vlast imao Karadžić kao predsednik SDS-a i predsednik Predsedništva RS.
- Karadžić je smatrao da je on sam vlada i da on i ljudi oko njega treba da određuju politiku - naveo je tužilac Tiger, dodajući da je „vlada bila tehnički dodatak, a ne telo koje kreira politiku".
Prema njegovim tvrdnjama, Đerić je u svom iskazu rekao da je hteo da smeni ministra pravde Momčila Mandića i ministra unutrašnjih poslova Miću Stanišića, ali da je to sprečio Karadžić. Tiger je dodao da su ga Mandić i Stanišić ignorisali, kao i da mu je Stanišić pretio da će ga ubiti.
- Branko Đerić je bio zabrinut zbog ratnih zločina koje su počinili Srbi i hteo je da se nešto učini tim povodom, ali je Karadžić zauzeo stav da će se tim pitanjima baviti kasnije - pročitao je Tiger delove iz izjave koju je prvi premijer RS dao tokom ranijih svedočenja pred Haškim tribunalom.
Radovan Karadžić danas će unakrsno ispitivati Đerića nakon što je prethodno završio sa ispitivanjem američkog vojnog analitičara Ričarda Batlera, koji je za tužilaštvo izradio ekspertizu o strukturi VRS u vreme srebreničkih događaja u julu 1995. godine.
Podsetimo, Branko Đerić je na funkciji premijera RS bio od marta 1992. do podnošenja ostavke u oktobru, ali je na dužnosti ostao do decembra 1992. godine. On je 2006. godine svedočio u predmetu protiv Momčila Krajišnika, a 2009. u predmetu protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Tužilaštvo je u dokaze uvelo njegov iskaz sa tih suđenja.

D. M.


 

Bivši premijer RS: Karadžić stalno odlagao kažnjavanje ratnih zločina

Bivši premijer RS: Karadžić stalno odlagao kažnjavanje ratnih zločina
Beta - 24.04.2012 17:59

HAG - Svjedok na suđenju Radovanu Karadžiću pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, bivši premijer Republike Srpske (RS) Branko Đerić izjavio je danas da je Karadžić, kao predsjednik RS, 1992. "stalno odlagao" kažnjavanje ratnih zločina.

"Karadžić nije bio protiv kažnjavanja ratnih zločina, ali je stalno to odlagao za kasnije, a ja sam tražio da se odmah kažnjava", rekao je Đerić. On je rekao u svjedočenju da je u jesen 1992. podnio ostavku zato što nije imao Karadžićevu podršku da smjeni ministre pravde Momčila Mandića i unutrašnjih poslova Miću Stanišića, za koje je vjerovao da su umiješani u zločine i kriminal.

Đerić je sugerisao da su Mandić i Stanišić bili bliski Karadžiću i da su se obraćali direktno njemu, zaobilazeći Vladu RS.

Tribunal sudi Karadžiću po optužnici za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; za genocid u Srebenici i još sedam bosanskih opština; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje mirovnih snga UN za taoce, 1992-95. godine.

U Hagu je u toku i suđenje Mići Stanišiću, optuženom za zločine nad nesrbima 1992, dok je Momčila Mandića istih optužbi oslobodio Državni sud BiH u Sarajevu.

Đerić je u sudnici rekao da je smjenjivanjem Stanišića i Mandića želio da pokrene rješavanje problema ratnih zločina, ali da u tome nije imao podršku Karadžića, sa kojim su se dvojica ministara direktno konsultovala, zaobilazeći Vladu. Kako je rekao, predsjednik RS je tada smatrao da "vrijeme liječi sve, a pokazalo se da ne liječi".

"Da ste vi, gospodine Karadžiću, tada dopustili da se od prvog dana kažnjava ono što je bilo za kažnjavanje, ne bi se mogle kasnije desiti i mnogo gore stvari... Ja sam vas ubjeđivao i govorio vam i na kraju sam otišao, a problemi su ostali", rekao je Đerić optuženom.

Svjedok je opisao kako su problemi nastali kada je Vlada RS u junu 1992. naložila ministru pravde Mandiću da podnese izvještaj o "uzimanju zarobljenika, postupanju sa civilima i o ratnim zločinima", poslije pisanja strane štampe i tvrdnji međunarodne zajednice da snage bosanskih Srba čine zlodjela.

Đerić je izjavio da je Vlada RS "vrlo rano" sačinila uputstvo o postupanju sa ratnim zarobljenicima i civilima, i dostavila ga i međunarodnim organizacijama. Mandićevo ministarstvo je, po riječima svjedoka, međutim Vladi tek oktobra 1992. dostavilo traženi izvještaj o primjeni uputstva, poslije čega je Vlada naredila da "nelegalni centri" za pritvor nesrba budu raspušteni.

Mandić i Stanišić su u međuvremenu, umjesto da se posvete "problemima na terenu", "tjerali svoje biznise i profite", a zaštitu su tražili od "političkog rukovodstva" na čelu s Karadžićem, rekao je Đerić.

Karadžićev stav o tome, svjedok je opisao riječima: "Pustimo to sada, ima vremena, poslije ćemo to", objašnjavajući da se sa predsjednikom RS sporio upravo oko takvog shvatanja "odgovornosti i vladavine prava".

Kao svoj tadašnji stav, Đerić je naveo da je "država javno dobro ako počiva na vladavini prava. Ako ne počiva na vladavini prava, onda je javno zlo".

Unakrsno ispitujući svjedoka, Karadžić je, citirajući skupštinske govore ministara Mandića i Stanišića, sukob nastojao da prikaže kao "lični", na "profesionalnim osnovama", ali je Đerić to odbacio kao "smiješno" i kao "vađenje".

Karadžić je, negirajući Đerićevu tvrdnju da nije podržavao rekonstrukciju Vlade RS smjenjivanjem Mandića i Stanišića, podsjetio svjedoka da su za rekonstrukciju glasali mnogi poslanici Srpske demokratske stranke, čiji je on bio šef.

Đerić je, međutim, ostao pri iskazu, primijetivši da je ministar Mandić "loše i slabo radio, a nismo ga se mogli osloboditi".

Karadžić koji se brani sam, sutra će završiti unakrsno ispitivanje Đerića.

 

СОКОЛАЦ И КОТОР ВАРОШ ОАЗА НЕПРАВДЕ

romanijapres | 18 April, 2012 07:18

Правда најспорија у Сокоцу и Котор Варошу

17.04.2012 12:45 | Ведрана Кулага
 

БAЊAЛУКA - Судије и стручни сарадници у Врховном суду Републике Српске и Окружном суду Бањалука остварују најбоље резултате у рјешавању старих предмета, а најслабија реализација ових предмета је у основним судовима у Сокоцу и Котор Варошу.

Правда најспорија у Сокоцу и Котор Варошу

Наведено је то у документу "Проценат реализације плана рјешавања старих предмета за период јануар - март 2012. године", који је објавио Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ.

Реализација

Стари предмети умногоме отежавају рад судова, а често су и изговор надлежних у правосуђу за дугогодишње непоступање по предметима који су процесуирани у посљедњих неколико година. Да би правосуђе изашло на крај са тим проблемом ВСТС је крајем децембра 2010. године донио закључак за израду плана рјешавања старих предмета, а обавезу да сачини план за сада има 15 судова у Републици Српској.

У документу ВСТС-а се наводи да тих 15 судова планира да ријеши више од 20.000 предмета до краја године, али је у прва три мјесеца ријешено тек нешто више од 4.600. То значи да су судови већ у заостатку и да до краја године треба да ријеше више од 15.500 старих предмета.

Према подацима ВСТС-а од свих судова у Српској Врховни суд РС је једини од почетка ове године остварио натполовичну реализацију рјешавања старих предмета.

- Судије Врховног суда РС ријешиле су од јануара до краја марта 149 од планираних 151. Тај суд до краја године треба да заврши још само два предмета и већ је остварио реализацију од 99 одсто - наведено је у документу ВСТС-а.

По степену реализације старих предмета Врховни суд РС прате Окружни суд у Бањалуци, који је остварио 48 одсто плана, те основни судови у Бијељини, Приједору и Модричи, који су завршили око 26 одсто планираних предмета и уколико наставе са том динамиком, до краја године би могли да испуне план.

Бањалучки Окружни суд планира да ове године ријеши 1.861 предмет, а за прва три мјесеца завршио је 891 случај. Основни суд у Бијељини планира да ријеши 2.757 старих предмета, а за три мјесеца успио је да стави тачку на 718. Слична ситуација са старим предметима је и у Приједору, гдје су ријешена 2.323, а неријешено 1.719 случајева. Према подацима ВСТС-а судије Основног суда у Модричи планирају да заврше 701 предмет, а за три мјесеца су успјели да затворе само 185 предмета.

По реализацији старих предмета ове судове слиједи Окружни привредни суд Бањалука, који је ријешио 21 одсто планираних старих предмета. Овај суд је завршио 261 предмет од 1.267, колико их се налази у плану за ову годину.

Међу судовима чија се реализација старих предмета креће од 20 до 16 одсто налази се чак шест судова у Српској. То су основни судови у Бањалуци, Добоју, Требињу, Теслићу, Зворнику и Градишци.

Најслабији учинак у рјешавању старих предмета остварили су Окружни привредни суд у Бијељини и Основни суд у Котор Варошу. Суд у Бијељини је реализовао само 11 одсто, а которварошки десет одсто плана. Најлошији учинак имао је Основни суд у Сокоцу, који је реализовао само седам одсто од плана.

Предмети

Када је у питању број предмета најамбициознији су били у бањалучком Основном суду, који планира да ове године ријеши 5.119 случајева, а слиједе основни судови у Бијељини и Приједору, у чијим плановима се налази рјешавање више од 2.000 старих предмета.

Када је у питању реализација старих предмета спорост одликује и судове у ФБиХ. Судови у РС и ФБиХ планирају да до краја године ријеше више од 78.000 старих предмета, али ће то, имајући у виду досадашњи темпо, бити тешко оствариво.

Предсједник Центра за хуману политику из Добоја Момир Дејановић оцијенио је да је низак проценат рјешавања планираних старих предмета и њихов број доказ неефикасности, неодговорности и неизграђености правосудног система.

- Неки од тих предмета су још из предратног времена. ВСТС рјешавању старих предмета и ажурности судова приступа пројектно и поприлично необавезно, иако се ради о проблему којим је озбиљно угрожена правна сигурност, материјални интереси и право на суђење у разумном року - рекао је Дејановић и додао да би ВСТС требало да посегне за санкцијама против неодговорних предсједника судова и судија.

PROFESORSKI NEPOTIZAM

romanijapres | 17 April, 2012 21:49

Професори запослили дјецу, супруге и зетове

16.04.2012 23:00 | Жељка Домазет

Источно сарајево - Породични кланови створени су на многим факултетима Универзитета у Источном Сарајеву захваљујући злоупотреби положаја и непотизму њихових челника и професора.
Професори запослили дјецу, супруге и зетове

“Глас Српске” открио је само неке од случајева непотизма на факултетима у Источном Сарајеву у којима су се ухљебили чланови породица декана, продекана и професора.

Породичне лозе

Према нашим сазнањима, некадашњи продекан, а данашњи професор на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Источном Сарајеву Раде Попадић запослио је своју кћерку као асистента на Катедри за психологију. Попадић је сина Марка “прогурао” за асистента на Ликовној академији у Требињу.

Виши асистент Филозофског факултета у Источном Сарајеву Стојан Шљука, чији је магистериј финансиран средствима општине Источно Ново Сарајево, запослио је своју супругу Емину у библиотеци, а сина Aљошу као асистента на Катедри за математику истог факултета.

Професор емеритус Бранко Летић са Катедре за српски језик Филозофског факултета запослио је своју супругу Марију на позицију асистента на истом факултету.

“Глас Српске” сазнаје да је за оданост бившем декану Филозофског факултета Миловану Пецељу, шеф Студентске службе тог факултета Рада Мрда награђена тако што је њена кћерка Оља добила посао техничког секретара деканата.

На Одсјеку за журналистику Филозофског факултета у Источном Сарајеву посао су пронашли супружници Љубомир и Весна Зубер. Бивши продекан Филозофског факултета Саша Кнежевић довео је своју супругу Божицу на мјесто асистента на катедри за српски језик. Божица Кнежевић је до тада радила као професор у средњој школи.

Непотизам није “привилегија” само Филозофског факултета у Палама. Декан Факултета физичке културе у Источном Сарајеву Данко Пржуљ поставио је свог зета за продекана, а кћерку за референта у Студентској служби истог факултета.

“Глас Српске” је раније објавио да је бивши министар просвјете и културе РС и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Милован Пецељ у тој установи обезбиједио посао виших асистената за своје двије кћерке Милицу Пецељ и Јелену Пецељ-Пурковић. Обје су изабране истог дана и то на Катедри за географију, а ускоро би требало да добију звање редовног професора.

Елдорадо непотизма

Саговорник “Гласа Српске” са Универзитета у Источном Сарајеву каже да је Пецељ кумовао непотизму на Филозофском факултету.

- Цијелу ову болументу на Филозофском факултету довео је Пецељ, који се при запошљавању углавном водио родбинским везама и оданошћу. На знање и оцјене се мало гледало. Због такве политике од многих високообразовних установа на овом подручју створени су породични факултети. Универзитет у Источном Сарајеву годинама тавори због запошљавања синова, кћерки и супруга професора - казао је наш саговорник.

Он је истакао да су факултети Универзитета у Источном Сарајеву разбацани на више локација, што је била олакшавајућа околност за запошљавање родбине.

- Универзитет у Источном Сарајеву представља елдорадо за непотизам и злоупотребу положаја. За то знају бројни професори и студенти, али због страха од одмазде нико од њих не смије јавно да то изнесе - рекао је саговорник “Гласа Српске”.

Декан Електротехничког факултета у Источном Сарајеву и некадашњи проректор за наставу Зоран Љубоје рекао је раније “Гласу Српске” да у раду академске заједнице све мора да буде транспарентно и да се отклоне сви облици непотизма, злоупотребе положаја и оно што се коси са законским прописима.

- Мора се испитати да ли су конкурси били јавни, колико се кандидата пријавило, колико је од њих задовољавало услове конкурса и да ли су изабрани кандидати били најбољи - каже Љубоје.

Новаковић

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Митар Новаковић тврди да нема запошљавања по родбинској линији и да је Универзитет “отворена књига у којој се све може провјерити”.

- Тврдње да на Универзитету у Источном Сарајеву има непотизма и злоупотребе положаја су будалаштине. Постоји инспекција и уколико неко сумња да неко добија посао зато што је син, кћерка или родбина професора може то да пријави па ће инспекција провјерити. Aко је дијете професора студент генерације зашто не би могло да буде примљено на мјесто асистента - казао је Новаковић.


 

Dronjak: Uskoro spisak rodbinskih veza

Dronjak: Uskoro spisak rodbinskih veza
Srna - 17.04.2012 19:24

BANJALUKA - Predsjednik Unije studenata Republike Srpske Nikola Dronjak kaže da će rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić u narednih nekoliko dana objaviti spisak rodbinskih veza na ovom univerzitetu.

"Rektor Stanić će predložiti da se na Univerzitetu u Banjaluci zabrani zapošljavanje djece profesora koji na njemu predaju. On insistira na tome da se u izbor rektora ne smiju miješati aktuelne vlasti u Srpskoj", izjavio je Dronjak nakon sastanka sa rektorom Stanićem.

On navodi da na Banjalučkom univerzitetu ima mnogo nepotizma i da treba vidjeti na koji način se zapošljavalo u toj visokoškolskoj instituciji.

"Na sastanku smo ponovo upozorili na korupciju i nepotizam na Banjalučkom univerzitetu. Do sada se ništa konkretno nije preduzelo, pa očekujemo da se u narednom periodu krene u rješavanje postojećih problema", dodao je Dronjak.


 

Osam asistenata zaposleno po roditeljskoj liniji

Osam asistenata zaposleno po roditeljskoj liniji
S. Vujanović - 19.04.2012 18:14

BANJALUKA - Dekani fakulteta Univerziteta u Banjaluci negirali su danas da na ovoj visokoškolskoj ustanovi ima nepotizma, što je dodatno zagrijalo uzavrelu atmosferu na današnjem maratonskom sastanku u rektoratu, na kojem je trebalo biti riječi o imenima asistenata koji su do posla došli "roditeljskom linijom".

Međutim, rektor Stanko Stanić je priznao da je na Banjalučkom univerzitetu od 2004. do danas zaposleno osam asistenata ili viših asistenata čiji roditelji takođe tu rade, ali tvrdi da su tu "došli po zakonu, a ne zato što su djeca priznatih profesora".

"Iz te informacije proizilazi da nije bilo nepravilnosti i da nije primljen nijedan od kandidata samo zato što je 'mamin ili tatin sin', odnosno nisu dobijali prednost u odnosu na druge kandidate samo zbog te činjenice. Kada neki zakon bude rekao da neko ne može da bude asistent na onom univerzitetu na kojem je njegov roditelj profesor, i to će biti ispoštovano. Prema važećoj regulativi sve je urađeno kako valja ", kazao je Stanić.

Rektor Stanić pozvao je na sastanak sve dekane i tražio od njih da mu dostave informacije o zapošljavanju asistenata i profesora po rodbinskoj liniji, o čemu javnost odavno zna. 

Iako se očekivalo da će danas konačno da se objelodani ko su  asistenti čiji roditelji rade na Univerzitetu, to se ipak nije dogodilo.

Optužbe na sastanku koji je trajao duže od tri sata pljuštale su na sve strane, a na meti profesora našli su se članovi Unije studenata RS koji su optuženi za hajku na Univerzitet i da je njihov cilj "da dovedu novog rektora".

Uvrijeđen ovim prozivkama Rajko Gnjato, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta i kandidat za novog rektora, vidno iznerviran napustio je sastanak, ali nije davao izjave.

Nikola Dronjak, predsjednik Unije studenata, kazao je da Miroslav Grubačić, predsjednik UO Univerziteta, vrši pritisak na njih i da je atmosfera postala takva da više ne mogu da rade.

"Stvarno ne vidim u kojem smjeru ovo ide, jer se mi optužujemo da vršimo hajku na Univerzitet i da dovodimo novog rektora, što je apsolutno neistina", kazao je Dronjak.

Reagujući na izjave o zapošljavanju profesorske djece, Dronjak je rekao da je "vrlo simptomatično" kako asistenti dolaze do posla.

"Kako da objasnite činjenicu da, kada god običan student koji ima veliki prosjek konkuriše za mjesto asistenta tada bude četiri ili pet studenata na konkursu, a kada se zapošljava nečije dijete, on bude sam na konkursu ili uvijek prođe", rekao je Dronjak istakavši da se ne smije sve svoditi na djecu profesora i upitao šta je sa sinovima i kćerima političara, biznismena i funkcionera koji su takođe radnici Univerziteta.

Prema Dronjkovim riječima, studenti nemaju druge opcije već da se za pomoć ponovo obrate zvaničnicima RS, a očekuju novi sastanak sa resornim ministrom Antonom Kasipovićem i Miloradom Dodikom, predsjednikom RS. Taj sastanak, nezvanično, trebalo bi da bude održan u ponedjeljak ili utorak.

"Predsjedniku ćemo iznijeti svoje stavove - da je ovo neizdrživo. Situacija je takva da profesori koji su prisustvovali sastanku, koje je ova vlast dovela, sad tvrde da vlast ne treba da se petlja u rad Univerziteta pa nam nije jasno da li postoji ili ne postoji autonomija Univerziteta. Tvrde da autonomija treba da postoji, a dovela ih vlast pa nam nije jasno ko će to da objasni", izričit je Dronjak.

Kasipović, Unija studenata RS i Studentski parlament Univerziteta u Banjaluci danas bi trebalo da dobiju informacije o nepotizmu u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Saglasnost

Jedino oko čega su se juče saglasili studenti i rukovodstvo Univerizteta je da Vladi RS i Ministarstvu prosvjete i kulture RS treba predložiti izmjene Zakona o visokom obrazovanju, te da se studentima u više godine studija dopusti prenos 15, umjesto dosadašnjih osam ECTS bodova.

Na sastanku je dogovoreno da se od resornog ministarstva zatraže informacije o inspekcijskim kontrolama na privatnim visokoškolskim ustanovama, što su podržali i profesori i predstavnici studenata.

 

Економика испитних рокова: Пријава испита 70 марака?!

И док се сви зависни и независни медији, министар, декани, ректори, студенти и остатак академске заједнице бави непотизмом и корупцијом на домаћим високошколским установама, студенте мори један други проблем.

Пише Радован Паповић

Наиме, од доношења фамозног закона о висоом образовању, прије двије године, предвиђено је да априлски рок није обавезан редовни рок већ његово одржавање зависи од сваке универзитетске јединице засебно. И тако сваког марта студенти стрепе шта ће бити са априлским роком и да ли ће добити још једну прилику да полажу испите, а руководства факулета злоупотребљавајући закон одобравају априлски рок који папрено наплаћују.

Наиме, руководства свих факултета Универзитета у Источном Сарајеву донијела су одлуку да одобре одржавање априлског рока али, уз оправдање да није редован рок и да његово одржавање зависи од раположења ректора и декана, одлучили да пријаве испита наплате чак 20 КМ по испиту.

Истини за вољу, априлски испитни рок није обавезан рок према новом закону о високом образовању али ипак је предвиђено његово одржавање. У члану 49. закона о високом образовању наведено је да су испитни рокови јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септмбарско-октобарски, али у ставу два се наводи и да високошколска установа може организовати и априлски испитни рок. Користећи ову законску одредбу сви факултети већ годинама одобравају априлски испитни рок, али правдајући се чињеницом да рок није обавезан одређују папрене цијене пријаве испита.

Руководство Универзитета у Источном Сарајеву донијело је одлуку о одржавању априлског испитног рока али одредило и безобразне цијене пријаве испита. За пријаву испита у два термина априлског испитног рока студент ће морати платити 24,00 КМ за сваки пријављени испит. Оваква одлука универзитета је у потпуности нелегална и у супротности са законом, обзиром да у члану 5, тачка А, став 1 Правилника о накнадама које плаћају студенти јасно пише да се пријава испита плаћа 2,00 КМ и нигдје није предвиђено да универзитет или факултети самостално могу увећати ову цијену. Источно-сарајевски универзитет очигледно је одлучио погазити и законске и подзаконске акте који уређују ову област, и зарад стицања финансијске добити проводити самовољу мимо министарства и закона.

На Економском, Правном и Филозофском факултету у Палама тренутно студира око 5.500 студената и ако сваки од њих пријави барем један испит у касу универзитета слиће се укупно 132.000 КМ. Овај износ је вишеструко већи обзиром да студенти пријављују и много више испита, па чак и цијели семестар. Обзиром да министарство просвјете сваке године обезбиједи потребна средства за рад универзитета, поставља се питање гдје одлазе стотине хиљада марака које универзитет нелегално отима од студената за пријаву испита.

Ни ту није крај пљачке па ако на испит излазите четврти и сваки следећи пут платићете додатних 20,00 КМ, а у апсолвентским роковима плаћате и додатних 30,00 КМ. Замислите студента апсолвента који у априлском року четврти пут пријављује испит, само за пријаву мораће издвојити чак 70,00 КМ. Универзитет у Источном Сарајеву је апсолутни рекордер по висини намета за студенте па тако ако се пребаците на овај универзитет са неког другог, за сваки испит мораћете платити 25,00 КМ. И док пријава дипломског рада у Бањој Луци кошта 80 КМ, у Источном Сарајеву је потребно платити ча 250,00 КМ, а чак се и кориштење библиотеке наплаћује, што је јединствен случај у региону.

Општа пљачка студената која се проводи кроз правилник о накнадама и кроз његово заобилажење, проводи се уз прећутну сагласност студентских лидера који не само да нису критиковали овакво понашање универзитета већ су их и подржавали и бранили. Тако Марко Кубатлија и Младен Лучић, студентски лидери Економског факултета у Палама, тврде како студенти треба да буду захвални универзитету што је одобрио априлски рок и не треба да се буне због високих цијена и накнада. Лучић, иначе син имућнијих родитеља, заборавља да просјечна плата у Републици Српској износи једва 800 КМ а само за пријаве испита у априлском року требало би издвојити пола плате.

Студенти, као и много пута раније, и сада су препуштени сами себи, искориштени од стране факултета и заборављени од стране самопроглашених студентских лидера. Оваквим радом, не изненадите се када једно јутро будете морали платити и столицу за сједење у амфитеатру. 


Извор: Фронтал.СРБ    

Свјетске ранг-листе без факултета из РС

23.04.2012 06:00 | Марина Чигоја
 
 0  0  0 Email0

Бањалука - Ниједан универзитет из Републике Српске није успио да се пласира ни на једну свјетску ранг-листу најбољих високошколских установа у којима се оцјењује квалитет наставе и рада.

Свјетске ранг-листе без факултета из РС

Најпознатије двије рејтинг листе су Aкадемски рејтинг универзитета свијета (ARWU) који се сваке године саставља на Јиао Тонг универзитету у Шангају, познатији као Шангајска листа, а други, најауторитативнији и најпоузданији, глобални рејтинг лондонског дневника “Тајмс Хигхер Едуцатион” (THE).

Ни на једној од ових листа не налазе се универзитети из Републике Српске.

Шангајска листа креира се на основу неколико фактора, између осталог на основу броја нобеловаца који су студирали или тренутно раде на одређеном универзитету, затим броја цитата из стручних радова, броја објављених научних радова, броја страних студената, повезаности универзитета са привредом, квалитета интернет презентације и слично.

Сваке године рангира се више од 1.000 универзитета, а за првих 500 се објављује листа. Иако је првобитна жеља била да буду утврђене глобалне перформансе кинеских универзитета у односу на најбоље свјетске универзитете, Шангајска листа привукла је велику пажњу медија и влада многих земаља.

На листи 200 најбољих универзитета у свијету, коју је прошле године сачинио британски недјељник THE на бази података британске агенције “Томсон Ројтерс”, нема ниједног универзитета из југоисточне Европе.

Ранг-листа је направљена на бази 13 показатеља, међу којима су извођење наставе, научноистраживачки рад, међународна активност и начин оцјењивања.

“Тајмс” је обраћао пажњу и на то у којој мјери и колико често универзитет сарађује с другим академским институцијама, а такође и на број иностраних студената и предавача који студирају, односно предају на тој високошколској установи.

Рангирањем најуспјешнијих академских институција бави се и руска агенција у сфери високог образовања “РејтОр”, али њен избор је мање познат у академским круговима и јавности.

На врху Шангајске листе за 2011. годину је Универзитет Харвард, а за њим слиједе Станфорд, МИТ, Беркли, Кембриџ, Институт за технологију Калифорнија, Принстон, Колумбија, Универзитет Чикаго и Оксфорд.

Најбоље пласирани европски универзитет је Швајцарски федерални институт за технологију, који је заузео 23. мјесто на листи.

Од бивших југословенских република, мјесто међу 500 најбољих задржао је Универзитет у Љубљани, али се први пут на Шангајској листи нашао Универзитет у Загребу.

На листи најбољих универзитета на свијету, коју је сачинио “Times Higher Education” налазе се Харвард, МИТ, Кембриy, Стандфорд, Беркли, Оксфорд, Принстон и други.

Мјесто на једној од ових листа доноси више страних студената, али и велику зараду.

Пласман на овим ранг-листама, без обзира на мјесто, омогућава боље референце за наставак студија и запослење, подстиче конкуренцију, подиже квалитет наставе, а доприноси и угледу образовног система земље у којој се универзитет налази.

Webometrics

Факултети из РС нашли су се само на листи сајта www.webometrics.info на којој је, у конкуренцији више од 20.300 свјетских факултета, најбоље рангиран факултет из РС бањалучки Електротехнички факултет који је заузео 3.186. мјесто.

Приватни универзитет Aпеирон заузима 4.680. мјесто, док је Економски факултет у Бањалуци заузео 6.279. мјесто.

Критеријуми на основу којих је сачињена ова листа су видљивост универзитета на интернету, број и обим објављених радова наставника и студената на интернету, популарност и број улазака на сајт, као и утицај интернетских страна сваког факултeta.


 

Policija tuče nevine

romanijapres | 03 April, 2012 09:48

Banjalučka policija Saši Damiću pucala u leđa, pa ga ranjenog vezala i tukla!

Banjalučka policija Saši Damiću pucala u leđa, pa ga ranjenog vezala i tukla!
N. MORAČA, FOTO: A. ČAVIĆ - 03.04.2012 09:21

BANJALUKA - Banjalučka policija sinoć oko 20.30 časova u naselju Starčevica, teško je ranila 27-godišnjeg Sašu Damića. (POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE)

Reporter "Nezavisnih", koji je bio na terenu, javio je sinoć da je nesrećni mladić pogođen u leđa, iznad plećke.

Okolnosti i uzroci ovog događaja, za sada nisu poznati.

Svjedokinja M.P. koja je sa djetetom boravila u u igraonici koja se nalazi pored lokala pod imenom "Merlin", ispričala je "Nezavisnim" da je oko 20.30 časova začula prvo dva, a potom još jedan pucanj. Izletjela je napolje i i vidjela kako policija veže i tuče ranjenog mladića.

U tim trenucima, na lice mjesta pristiglo je još pripadnika policije, ali i vozilo hitne pomoći koje je odvezlo teško ranjenog mladića.

Kako se saznaje, zdravstveno stanje Saše Damića za sada je teško, a prognoza neizvjesna. Ispred zgrade banjalučke hirurgije sinoć u vrijeme slanja ovog izvještaja, bilo je okupljeno mnoštvo ljudi među kojima i njegova majka, koja se nalazi u stanju potpunog šoka.

Damić je, inače, zaposlen u automehaničarskoj radnjiu koja se nalazi u blizini mjesta tragičnog događaja.

Progon istine iz Sarajeva

romanijapres | 30 Mart, 2012 12:35

SANJA VLAISAVLJEVIĆ VS. DEPO PORTAL: Zašto treba da iselim na Pale

Ponedjeljak | 08.08.2011.

Nakon teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji", koji je DEPO PORTAL protekle sedmice prenio iz Glasa Srpske, autorica Sanja Vlaisavljević se u svojoj novoj kolumni kritički osvrće na komentare koje je ovaj tekst izrodio na stranicama našeg portala... Kolumnu prenosimo u cjelosti

 

Sanja VlaisavljevićPiše: Sanja VLAISAVLJEVIĆ (Glas Srpske)

Da ne bijaše teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji" ne bismo se mogli tako zorno uvjeriti koliko su nepomirljivi stavovi građana ove zemlje. U tome nam je pomogao i sarajevski "Depo portal" koji je prenio tekst iz "Glasa Srpske" i otvorio forum. Forumi su nekada najbolji lakmus papir za ispitivanje mnjenja, ali i za ozbiljan rad administratora i uredništva portala. Tako nas je administrator na tom portalu počastio, uz svoju punu odgovornost, ozbiljnim uvredama i opasnim prijetnjama koliko i rasističkim ispadima građana koje su poslali svoje komentare na forum.

emir kusturica
Da ne bijaše teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji" ne bismo se mogli tako zorno uvjeriti koliko su nepomirljivi stavovi građana ove zemlje. U tome nam je pomogao i sarajevski "Depo portal" koji je prenio tekst iz "Glasa Srpske" i otvorio forum.

Neću govoriti o izvrtanju ključnih teza teksta i zluradom redefinisanju pojmova. No ipak, kada pročitate komentar povodom moga zalaganja da se oda jednaka počast svoj nedužnoj djeci koja su žrtvovana u proteklom ratu, bez obzira na to u kojem dijelu podijeljenog Sarajeva su ubijena, samo se možete slediti od straha: "Trebali su onda u Jasenovcu napraviti spomenik ustašama, u Aušvicu fašistima, pa i oni su ljudi koji imaju iste organe kao i ostali... Spomenik djeci u Sarajevu je onda jedino trebao biti napravljen da smo se prepustili četnicima da nas pokolju i da ne ispalimo nijedan metak... E onda bi trebao biti spomenik."

Dakle, autor ove tvrdnje u djeci već unaprijed vidi fašiste! Zamislimo samo koja je to rasistička teorija u kojoj je jedno nedužno dijete, pa i dijete fašiste, već samo po sebi, fašista. Dijete od pet godina, gdje god da je ubijeno je samo dijete i praviti podjelu na ovu ili onu ubijenu djecu je svirepo. Teško je zamisliti dva roditelja ubijene djece na različitim stranama da imaju podijeljena mišljenja o tragediji djece. Nisu djeca bila čuvari u Aušvicu, pucala snajperima ili bacala granate. Ona su bila podvrgnuta torturama a da sebe još nisu ni postala svjesna, na njih su padale granate i nišanjeni snajperi.

VEZANI TEKSTUREDNIŠTVO DEPO PORTALA ODGOVARA SANJI VLAISAVLJEVIĆ: Kome je ljepše u Sarajevu ili na Palama - za nas je stvar ličnog izbora!

"Po tebi mi bi se trebali izvinjavati Kusturici, Karadžiću, Mladiću, Miloševiću itd. Kad si ti zadnji put bila kod psihijatra? Židovi treba da se izvinjavaju Nijemcima što su ih ovi smjestili u radne (konc)logore (po tvom mišljenju)"(!) "Sigurno su na Grbavici djeca ubijena granatom dok su se sankala, zar ne?"(!) Koliko je to djece (ili općenito ljudi) u Sarajevu poginulo od granate koja je ispaljena sa položaja Armije RBiH?"(!) Koliko tek ovdje ima implikacija. Krenimo redom. Razgovarati sa Kusturicom u emisiji iz kulture nema nikakve veze sa Karadžićem ili sličnima, jer je Kusturica svjetski priznat reditelj i ekspert u svojoj oblasti, a Karadžić je bio političar kao i ostali nabrojani, izuzev Mladića. Kusturica nije optužen za ratne zločine i nije imao ništa radikalnije stavove nego mnogi ovdašnji intelektualci koji su gradili karijeru na mržnji prema Srbima, čak i onim nesrećnicima koji su rat proveli u Sarajevu. Ne, Jevreje niko nije pozivao da se izvinjavaju Nijemcima i to je neutemeljena analogija, ali Jevreji i Nijemci su ipak u jednom trenutku morali progovoriti o ratnoj prošlosti. I danas u Njemačkoj žive Jevreji, i danas u Njemačku odlaze građani BiH da nađu svoje utočište usprkos Aušvicu. A radnih logora, pa i radnih vodova, bilo je na ovim prostorima, svugdje. Otvorena priča o tome i drugim bolnim tačkama je suočavanje sa prošlošću bez kojeg nema budućnosti. Rečenica u kojoj se ismijavaju djeca sa Grbavice je monstruozna. Šta je poruka? Da su mali Grbavičani sa pet godina hodali po Grbavici sa haubicama i bili u uniformama? Ili da su krivi što su živi? Da, da i oni su se igrali kao i sva druga djeca i to "sigurno", sasvim sigurno!

Ili možda da se osvrnemo na sljedeće viđenje nekog građanina: "Sanja, idi na Pale, tamo ti je mjesto". E ovo je stav koji nije nimalo bezazlen. Dakle, svi oni koji ne misle kao "velike sarajevske patriote" treba da sele na Pale, koje su u Kotlini sinonim za zlo i četnikovanje. O, pa da li je baš tako? Šta nam to otkriva ovaj stav, koji se nažalost ne čuje samo od nekog dokonog forumaša koji anonimno protjeruje ljude iz grada, nego i od nekih liberalnih intelektualca? Otkriva nam onu drugu stranu Sarajeva, a to je zatvorenost, isključivost i nespremnost na drugačije mišljenje. Da li to znači da samo zato što se neko potpisuje kao Vlaisavljević i piše afirmativno o Kusturici ili argumentira za ravnopravnost sve ubijene djece, već dobiva svoju alternativnu lokaciju koja mu pripada? Nije li ovdje na djelu ono isto protjerivanje građana koje smo vidjeli u ratu, samo ovaj put bez oružja? Da li je Sarajevo zaista skučeno za javnu debatu o Kusturici, o nedjelu koji je i njegovoj porodici napravljeno? U čemu je onda razlika između demokrata i nedemokrata? Ma, ni u čemu. Nema suštinske razlike između onih koji ubijaju da bi osvojili teritorij i očistili ga od neistomišljenika i onih koji tjeraju neistomišljenike (čini se bez oružja?) samo zato što nije baš neki herojski čin pucati u miru u "neprijatelja".

Ohoho uredniče! Kako li se ova prijetnja zove u pravilima internet foruma? Ili je ovakav komentar anonimnog građanima i stav redakcije portala? Je li ovo onaj zahtjev za slobodom izražavanja u kojem je dozvoljeno i opravdano vršiti javno zastrašivanje građana? Javno stajati iza otvorene prijetnje, aferim! Hoće li sada vlasnik portala napisati konačno jedan tekst o kojem će se ograditi od zastrašujućeg jezika mržnje koji dopire sa njegovih foruma ili ga ovako u tišini, mirno i spokojno potpisuje?

Nije to jedina rasistička tvrdnja koju portal promoviše, ima ih još: "Svaki Srbin jednom postane četnik, zar ne? Eto i ova debaterka (zanimanje ni za šta), to potvrđuje." Svi Srbi su četnici. Svi koji se zovu Sanja Vlaisavljević su Srbi, dakle četnici. Nedostaje samo: "treba ih odmah streljati", ali to pišu drugi, ostavio je ovaj komentator mjesta drugima da dopune njegovu misao. Šta onda očekivati od Sarajeva, ako ovakvi portali promovišu rasizam i najgori nacionalizam, ali tako da prljavi nacionalistički posao ostavljaju anonimnim komentatorima?

Čitam i da je Kusturica "Č zbog otvorene ljubavi prema četnikovanju, zbog dizanja tri prsta u svakoj prilici". Šta uopšte više znači ovo zgrožavanje nad podignuta tri prsta? Da li je to bitno drugačije od ratnih vjerskih pokliča koji se i danas razliježu na važnim manifestacijama? Trebalo bi već jednom pokušati da se trezveno pogleda na sve pojave oko nas, a ne selektivno, rasistički, nacionalistički, diskriminatorski.

Da li je, nadalje, istina da jedan portal i njegov administrator stoje, ponosito stoje iza sljedeće otvorene prijetnje koja glasi: "Ne boj se ti ništa, Bosna je zemlja u kojoj mutna vremena nastanu vrlo lako... i u tim mutnim vremenima ćeš se sjetiti ovog teksta". Ohoho uredniče! Kako li se ova prijetnja zove u pravilima internet foruma? Ili je ovakav komentar anonimnog građanima i stav redakcije portala? Je li ovo onaj zahtjev za slobodom izražavanja u kojem je dozvoljeno i opravdano vršiti javno zastrašivanje građana? Javno stajati iza otvorene prijetnje, aferim! Hoće li sada vlasnik portala napisati konačno jedan tekst o kojem će se ograditi od zastrašujućeg jezika mržnje koji dopire sa njegovih foruma ili ga ovako u tišini, mirno i spokojno potpisuje? Hoće li napraviti razgovor sa Kusturicom i još brojnim drugim ljudima od ugleda koji su na meti lokalnog mnjenja - eto čisto onako, kao umjetnik koji se po Sarajevu srcem zalaže za umjetnost bez granica? Hoće li im dati makar jednu priliku, a bez podmetanja tekstova anonimnim forumašima da linčuju nepodobne? Hoće li se tu već jednom oglasiti neko ko ne piše jezikom koji hrani jeftini i lažni patriotizam? Hoće li pravo glasa dobiti i oni "s druge strane" ili će stranice depoa ipak biti rezervisane samo za slatkorječive ikebane, za dijasporu koja plače za domovinom i anonimne forumaše?

(DEPO PORTAL)

POLICIJA SA PALA TUČE SAMO NEMOĆNE I NEVINE

romanijapres | 30 Mart, 2012 10:54

Marko Ćirić optužuje pripadnke MUP-a RS:

TRAGAJUĆI ZA KRSMANOVIĆIMA

PRETUKLI MALOLJETNIKA

 

  • Zlostavljajući ga u plicijskoj stanici, zahtijevali da im da brojeve mobitela odbjeglih automafijaša

 

Autor Am. KOVAČ | Objavljeno 30.03.2012. u 06:08
Verzija za štampu Samo tekst Decrease font Enlarge font
Faksimil izjave kojom mladić optužuje policajceFaksimil izjave kojom mladić optužuje policajce

Redakciji "Dnevnog avaza" obratili su se Ana i Predrag Ćirić s Pala tvrdeći da su njihovog maloljetnog sina Marka Ćirića (17) pripadnici Policijske stanice Pale bez razloga priveli, a potom i pretukli. Marko je u pisanoj izjavi, koju su nam dostavili njegovi roditelji, kazao da je u utorak namjeravao šetati od Pala do mjesta Trijange jer je mami htio dokazati da ima snage izdržati ovu šetnju. 

Prijetnje pištoljem

Toga dana policija je tragala za Vladimirom i njegovim ocem Milenkom Krsmanovićem, za kojima su zbog krađe automobila raspisane potjernice, a koji su toga dana bježali policiji, pa čak autom udarili jednog od policajaca te ga na haubi "golfa 5" vozili oko 30 metara. 

 Policija je tokom potrage zaustavila i 17-godišnjaka Marka. 

- Došao sam u mjesto Trijange i mobilnim telefonom snimao spomenik kako bih dokazao da sam izdržao šetnju. Tu je bilo parkirano crno vozilo, a ispred su stajala dvojica muškaraca. Pomislio sam da im je pokvaren auto. Jedan od njih je počeo da me ispituje čiji sam, šta radim tu i slično. Pretresli su me tražeći ličnu kartu, koju nemam jer sam maloljetan - kazao je u izjavi Marko Ćirić.

Prema njegovim riječima, muškarci, za koje je kasnije saznao da su policajaci u civilu, pustili su ga da nastavi šetnju, ali su se ubrzo vratili s još jednom osobom, uveli ga u auto i počeli mu prijetiti.

Marko Ćirić pokazuje modrice na leđima


- Pitali su me za godine i ja sam rekao da imam 17, nakon čega su mi rekli da 18 neću ni dočekati. Izveli su me iz vozila i počeli udarati šakama i nogama - pojasnio je mladić i dodao da su ga, dok su ga udarali, pitali za nekog Krsmanovića i tražili mu njegov broj.

Iako je objašnjavao da ne zna nikakvog Krsmanovića, muškarci su ga i dalje tukli, potom mu naredili da uđe u auto. Jedan od njih je, prema riječima mladića, izvadio i pištolj. 

Strah i batine

- Odveli su me u stanicu policije, gdje su me tukli šakama i nogama, uporno tražeći Krsmanovićev broj. Prijetili su mi da će mi ubiti roditelje, da će mi svršavati u usta i da ću saznati šta je pravi seks, te da će mi izbušiti koljena. U jednom momentu kazali su mi da izviđam po šumi za Krsmanovića, nakon čega me je jedan od policajaca uzeo za glavu i počeo njom da lupa o vrata - tvrdi mladić, dodajući da su se u stanici oglušili o njegove molbe da ga ne tuku i da pozovu njegove roditelje. 

Nakon svega su mu rekli da ide kući i da kaže da se našao na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme.

- Ni kriv ni dužan pretrpio sam strah i batine i to ni manje ni više nego od policije - kazao je na kraju Ćirić. 

Prema nalazu iz Bolnice Kasindo, maloljetnik je zadobio modrice po cijelom tijelu. 

Roditelji 17-godišnjaka kazali su da su preživjeli šok i traumu od ljudi za koje su vjerovali da ih štite od zla.

- Upravo ti ljudi, umjesto da nas zaštite, "pravdu" dijele uz pomoć sile i pendreka na nedužnom djetetu koje će cijeli život pamtiti batine koje je dobio za jednu šetnju kroz prirodu - kazali su razočarani roditelji.

Prijavljeno Unutrašnjoj kontroli



Tešić: Ispitati navode 

Danka Tešić, portparol Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, kazala je da je policija zaprimila prijavu Marka i njegovog oca Predraga Ćirića.

- Prijava je predata Unutrašnjoj kontroli, koja će ispitati mladićeve navode. Do okončanja postupka ne možemo komentarisati ovaj slučaj, ali u svakom slučaju, ako se utvrdi da su navodi tačni, policajci i inspektori koji su prijavljeni bit će sankcionisani - kazala je Tešić i dodala da su brutalni postupci bilo kojeg pripadnika MUP-a RS za osudu.

DESET GODINA OD UBISTVA RISTE JUGOVIĆA (2002-2012)

romanijapres | 10 Mart, 2012 17:05

 

 

 

 

 

Ubistvo Riste Jugovića nerasvijetljeno

i poslije devet godina

 

       SRNA - 09.03. 2012


      SARAJEVO - Devet godina od ubistva generalnog direktora Srpskog osiguravajućeg društva (SOD) "Jahorina" Riste Jugovića navršava se sutra, a njegova porodica još ne može da se pomiri s gorkom istinom da za sve ovo vrijeme nisu otkrivena lica koja su naručila, odnosno izvršila ovo teško krivično djelo.

Sin Miro Jugović sve ove godine rezignirano ponavlja da istraga o ubistvu njegovog oca, jednostavno, "tapka u mjestu".

"Sve ovo vrijeme policija nije utvrdila čak ni motiv za ovo gnusno ubistvo. Svejedno, mi se još nadamo da živimo u zemlji u kojoj moraju pobijediti istina i pravda", rekao je on.

Miro Jugović je podsjetio da je, zajedno s bratom i majkom, posjetio sve relevantne institucije u BiH kako bi ih podstakao da obrate više pažnje na rasvjetljavanje okolnosti pod kojim je stradao njegov otac.

      "Mi i dalje očekujemo da nadležni pronađu ubice mog oca, jer ne možemo i ne želimo da vjerujemo da policija i tužilaštva ne mogu da se izbore sa kriminalom, ne samo u ovom nego i u svim drugim slučajevima nerasvijetljenih gnusnih ubistava nedužnih ljudi", poručio je Miro Jugović.

       Članovi porodice pokojnog Riste Jugovića ponovili su i ove godine da je, prije nego što je ubijen, generalni direktor SOD "Jahorina" 7. marta 2002. godine u Banjaluci održao konferenciju za novinare na kojoj je po ko zna koji put obavijestio javnost u Republici Srpskoj o "hajci" koja se vodi protiv njega, kao i o konstantnim političkim, policijskim i medijskim pritiscima i zastrašivanjima, pa čak i prijetnjama smrću.

       Oni su, više puta do sada, javno rekli da smatraju da je ubistvo "organizovano" i da je, najvjerovatnije, povezano sa "nelegalnom i sumnjivom privatizacijom SOD 'Jahorina", ali te njihove izjave nisu imale značajniji odjek.

Risto Jugović ubijen je u nedjelju uveče, 10. marta 2002. godine, ispred porodične kuće na Palama.

       Prema obdukcionom nalazu, koji je uradio sudski vještak Ilijas Dobrača, Jugović je bio pogođen s više hitaca iz vatrenog oružja kalibra 7,65 milimetara. Jedan metak pogodio ga je u lijevu podlakticu, druga dva su ga pogodila u grudni koš i stomak, a ostali hici u vrat i noge, nakon čega je usljed obilnog krvarenja nastupila smrt.

Risto Jugović rođen je 1941. godine na Palama, gdje je završio osnovnu školu. Srednju ekonomsku školu i ekonomski fakultet završio je u Sarajevu. Bio je magistar ekonomskih nauka.

       Prije rata radio je u RO "Famos" Koran, "Crvenoj zastavi" Kragujevac i Narodnoj banci BiH. Funkciju generalnog direktora SOD "Jahorina" obavljao je od 1992. godine.

Bio je i nosilac ordena Nemanjića i ordena Svetog Save prvog reda.


Ispovijest porodice ubijenog Riste Jugovića

PROGANJALI SU GA DO SMRT

          „Ono što sam ja čula, što se priča na Palama jeste da iza svega stoji jedan narkoman pod nadimkom Ždralo. On je čak i bio uhapšen ali kasnije je pušten. Poslije ubistva, negdje početkom aprila, Milovan-Cicko Bjelica je od 'Jahorine' uspio naplatiti 45.000 maraka osiguranja za neki stari džip koji je navodno sletio s puta. Zašto je toliko isplaćeno, pa vjerovatno zato što je toliko plaćeno za ubistvo. Ako to nije naredio sadašnji direktor 'Jahorine' Ranko Renovica, onda iza svega stoji neko ko je njega poslije ubistva postavio na Ristino mjesto, da bi za njih odradio prljave poslove...»
       „Na sve načine su pokušavali da smijene Ristu sa mjesta direktora 'Jahorine', ali problem je što mu ništa nisu mogli naći, jer je bio ispravan i pred Bogom i pred narodom. Kada su sve mogućnosti iscrpili onda su se odlučili za podmuklo ubistvo. On kao da je predosjetio šta će mu se desiti. Na konferenciji za štampu, nekoliko dana prije ubistva, on ih je sviju prozvao imenom i prezimenom. Znao je da se sve namješta za Momčila Mandića ili Gavrila Bobara da bi jedan od njih mogao kupiti 'Jahorinu'“, kaže u svojoj ispovijesti za „Novi Reporter“ Ratka Jugović supruga Riste Jugovića nekadašnjeg direktora SOD „Jahorina“, ubijenog prije nešto manje od tri godine pred porodičnom kućom na Palama. 
I nakon tri godine od ubistva Jugovića po Palama i Sokocu kruže kontroverzne priče o razlozima koji su mogli da budu presudni za njegovo ubistvo. Jedino što se pouzdano zna je da policijska istraga ni nakon tri godine «rada» na slučaju nije urodila plodom.
Likvidacija na pragu kuće: Risto Jugović je ubijen u nedjelju uveče 7. marta 2002. ispred svoje kuće u centru Pala, kada mu je nepoznati napadač u tijelo ispalio, kako je kasnije ustanovila istraga, "više hitaca iz vatrenog oružja kalibra 7,65 mm". Ubica koji je ispraznio šaržer u Jugovića odmah poslije ubistva izgubio se između zgrada u nepoznatom pravcu. Sudeći prema tome kako je ubistvo izvršeno, ubica je imao pomagače, koji su ga sakrili, a potom evakuisali sa Pala. Za razliku od većine profesionalnih ubistava tog tipa, zanimljivo je da ubica nije "ovjerio" žrtvu hicima u glavu, što je običaj u takvom tipu ubistava. 
        Jugovića je desetak minuta prije zločina pred kuću dovezao njegov vozač. Umjesto da uđe u kuću, Jugović je prošao pored ulaznih stepenica u stražnji dio kuće u kojem je živio sa svojom suprugom Ratkom. Pošao je prvo da obiđe unuke sina Miomira. Ubica je po svoj prilici čekao sakriven iza borova, preko puta stepenica koje je Risto Jugović prošao. 
          Prema uviđaju koji je obavio tadašnji istražni sudija, Milanko Golijanin i okružni javni tužilac u Srpskom Sarajevu, Rajko Bojat (nedavno se našao na „crnoj listi OHR-a), na Jugovića je nepoznati napadač pucao iz neposredne blizine, sa dva i po metara udaljenosti. Nakon rafalne pucnjave ubica se bježeći preko kruga pilane "Novorez" u nepoznatom pravcu udaljio sa mjesta zločina. Policija je tada saopštila da počinilac iza sebe nije ostavio tragove koji bi mogli da pomognu otkrivanju njegovog identiteta. 
Na mjesto nesreće prvi je stigao njegov sin Aleksandar, no Risti spasa više nije bilo. Preminuo je. 
         Nazvala sam ga tog dana i pitala ga hoće li brzo kući. Reče mi da će brzo. Nakon izvjesnog vremena neko je pozvonio na način na koji je on to radio. Kada sam otvorila vrata, imala sam i šta vidjeti, mlađi sin sav krvav. Rekoh mu Aco, sine, ko te ubi, šta ti to bi. Ma, šuti mama, reče mi, meni se čini da nam tatu ubiše. Kada sam došla u ambulantu, Risto je već bio mrtav“, prisjeća se Ratka kobne noći. „Tu noć me nazvao Renovica, koji je tada bio Ristin zamjenik i pitao je li to istina. Bilo je to negdje oko 11 sati, tri sata nakon ubistva. Rekla sam da jeste. Došao me je posjetiti tek sutradan ujutro negdje oko devet sati, kao da je Sokolac na kraj svijeta. Ubijeđena sam da je on tu noć bio na dogovoru o preuzimanju 'Jahorine'. Sve je unaprijed dogovoreno, što se može vidjeti iz načina na koji je policijska istraga izvršena. Prvo mi je bio sumnjiv Ivan Šarac, tadašnji načelnik stanice policije na Palama. On se na mjestu ubistva pojavio tek nakon sedam sati. Djeca su mi kasnije rekla da je bio toliko znojan da se pušilo iz njega. On je tu noć spasio ubicu i sklonio ga na sigurno." 
No, policija se nikada nije previše trudila da provjeri Ratkine sumnje. Zvanična policijska istraga još nije dala odgovor na pitanja koja nju muče. 
Motivi ubistva: Kako kaže Ratka Jugović, ona ne može da shvati da se do sada nije moglo otkriti ko je ubio njenog supruga i ko je naredio njegovo ubistvo: „Ono što sam ja čula, što se priča na Palama jeste da iza svega stoji jedan narkoman pod nadimkom Ždralo. On je čak i bio uhapšen ali kasnije je pušten. Poslije ubistva, negdje početkom aprila, Milovan-Cicko Bjelica je od 'Jahorine' uspio naplatiti 45.000 maraka osiguranja za neki stari džip koji je navodno sletio s puta. Zašto je toliko isplaćeno, pa vjerovatno zato što je toliko plaćeno za ubistvo. Ako to nije naredio sadašnji direktor 'Jahorine' Ranko Renovica, onda iza svega stoji neko ko je njega poslije ubistva postavio na Ristino mjesto, da bi za njih odradio prljave poslove. Renovica je čitavo vrijeme radio protiv Riste, a sad evo hoće i nama stan da oduzme. Sve što je uslijedilo poslije ubistva na najbolji način pokazuje koji su stvarni motivi ubistva. Risto nije bio ni sahranjen, a Renovica je već bio postavljen za novog direktora. On je prije smrti mog supruga živio u skromnoj kući, a sada..., čak je po postavljenu na mjesto generalnog direktora za 900.000 maraka kupio dionica u 'Jahorini'. Otkud mu toliki novac“, pita se ožalošćena i ogorčena Ratka. 
          Kako tvrde supruga i sin pokojnog Riste Jugovića, četiri mjeseca poslije Jugovićevog smaknuća na Jahorini je organizovan sastanak 80 akcionara na kome se odlučivalo o registrovanju društva kao akcionarskog. Rukovodstvo Privredne banke Srpsko Sarajevo sa Momčilom Mandićem na čelu pribavilo je 50 odsto akcija, imenovalo Upravni odbor i većinskim kapitalom steklo pravo upravljanja preduzećem. Međutim, Mandićevo hapšenje u akciji „Sablja“ od MUP-a Srbije poprilično je tada uzdrmalo njegovu poziciju u svijetu milionera u RS. Prvi koji mu se suprotstavio bio je Ranko Renovica, koji je bez potrebnog odobrenja i konsultacija sa drugim akcionarima skinuo dva miliona maraka sa računa društva i oročio ih u Banjalučkoj banci. Zauzvrat je, po riječima naših sagovornika, od banke dobio kredit koji je iskoristio za kupovinu akcija u 'Jahorini' i na taj način akcije Momčila Mandića sa 50 procenata smanjio na 15,6 odsto. «Očigledno je da Renovica tada nije bio usamljen igrač, jer s obzirom na olako oročenje dva miliona maraka jasno je da je iza njega stajao neko jak, neko ko je mogao parirati Mandićevom uticaju», kaže Ratka.
         Na pitanje da li joj je poznato ko bi onda mogao stajati iza Renovice, Ratka odgovara potvrdno: „Svojevremeno mi je doktor iz Brčkog Dragan Pajić rekao da je čuo da je Mirko Šarović određenim ljudima rekao da ne želi Ristu više vidjeti na mjestu direktora, jer nije htio da igra po njegovim pravilima. Mogu samo jedno reći, da su htjeli, da je vlast htjela, mogli su odmah otkriti ko stoji iza svega. Gotovo svi ljudi znaju ko je ubio mog Ristu i ne samo njega već i ostale. Renovica mi je čak jednom u afektu rekao da on zna ko je ubio mog supruga.“
          Da se odavno moglo rasvijetliti ubistvo njegovog oca slaže se i mlađi sin Aleksandar. „Ma, sve se zna. Nije u pitanju toliko politika. Jednostavno motiv ubistva bio je da se otac skine sa mjesta direktora preduzeća. Riječ je o dobroj firmi, kroz koju prolazi veliki novac, mislim da je godišnji obrt negdje oko 20 miliona maraka. Recimo 2001. i 2002. godine širom RS je napravljeno nekih 18 objekata vrijednosti pet-šest miliona maraka. 'Jahorina' je veoma dobar potez napravila i registracijom PIF-a. Kada je 'Jahorina' u preko 90 firmi postala većinski vlasnik, krenulo se sa igrama oko očevog progona sa mjesta direktora. On je htio pokazati da se radom može nešto postići. Kada su vidjeli šta je on napravio onda im je zasmetao jer nije htio igrati po njihovim pravilima igre. Interesantno je spomenuti da mjesec dana nakon očevog ubistva u preduzeću više nije bilo para.“ 
Aleksandar smatra da bi najbolje bilo kada bi se izvršila revizija čitavog slučaja, da bi se vidjelo ko je do sada kočio istragu i zašto: „Upitao bih istražne organe da li su ikada uzete izjave od Mirka Stojčinovića i Mirka Šarovića, jer ih je otac nekoliko dana prije ubistva javno prozvao na konferenciji za štampu kao svoje progonitelje. Ako nisu to uradili, pitao bih ih zašto to nisu učinili.“
Početak progona: Jugovićevo neprijateljstvo sa paljansko-sokolačkim moćnicima započelo je onda kada su pojedinci iz SDS-a pokušali da ovladaju "Jahorinom", čiji kapital se procjenjivao na četvrt milijarde eura. 
Kada se razišao sa SDS-om mislio je da će ga ostaviti na miru. Stao im je, međutim, na žulj kad je počeo smjenjivati njihove direktore. 
„Risto je svojevremeno protiv tri direktora filijala pokrenuo krivične prijave. Kada su ga ubili, te prijave su sklonjene u fioke, a kasnije su ti direktori oslobođeni i vraćeni ponovo u 'Jahorinu'. Takav slučaj je recimo bio sa Mirkom Stojčinovićem protiv koga je Risto podigao krivična prijavu na iznos od 570.000 hiljada maraka. Kada je Risto ubijen, Renovica je otišao na sud i rekao da preduzeće Stojčinovića više ne tereti za pomenuti novac. Sukob između Riste i Stojčinovića kulminirao je kada je Risto raskinuo ugovor s njim. Stojčinović je svojevremeno počeo raditi kod nekih stranaca. Onda je napravljen sporazum da se kada prestane kod njih raditi, može vratiti nazad u 'Jahorinu'. Nedugo zatim Ristu su zvali direktori filijala koji su se žalili da im Stojčinović uzima sve poslove i daje ih konkurentskoj kompaniji 'Bobar'. Kada se Risto uvjerio da je zaista tako, raskinuo je ugovor s njim“, prisjeća se Ratka. 
         „Kada su direktori 'Jahorine' išli na Hilandar preko radija su javili da je Željko Kopanja nastradao. Kada je to čuo Stojčinović je skočio na noge i odvrnuo muziku, kao neki znak odobravanja. Otac je tada zaustavio autobus i istjerao ga napolje. Sve ovo govorim iz prostog razloga da bih dočarao o kakvom je čovjeku riječ“, dodao je Aleksandar.
         Ubrzo nakon što je Risto krenuo u čistku preduzeća od kriminala, Šarović, Stojčinović i kompanija su, po riječima Jugovićeve udovice, urgirali kod nadležnih organa da se protiv Jugovića podigne krivična prijava da bi ga kompromitovali u javnosti. 
„Jednom prilikom Mijatović i Kosoričić koji su bili zaduženi da izvrše kontrolu poslovanja preduzeća rekli su mu – direktore mi stvarno ne znamo šta da radimo jer oni nas stalno tjeraju da mi nešto nađemo protiv vas. Jednom sam rekla na saslušanju, zašto ih ne ispitate ko su ti koji su njih slali u preduzeće. Odgovor nisam dobila“, priča Ratka. 
„Na kraju je saopšteno da je završena kontrola. Tada su neki ljudi mom Risti rekli da nema šta da se boji zbog krivične prijave, jer za njeno podizanje nema nikakvog osnova. Međutim, dva mjeseca kasnije oni su se opet pojavili. Vršili su stalan pritisak, a najuporniji je bio Šarović koji je insistirao da se moj suprug po svaku cijenu smijeni sa mjesta direktora. Kada je podignuta prijava protiv Riste zvali su iz Šarovićevog kabineta iz Lukavice. Zvao je njegov šef kabineta Ranko Ninković. Tražio je Ristu, ali on nije bio kod kuće. Zvao je opet nakon tri-četiri sata, ali njega opet nije bilo. Ninković je zvao i nakon par dana na posao i tada mu je rekao – 'poručio ti je moj gazda da ga ostaviš na miru, pa će onda i on tebe'“, kaže Ratka i dodaje kroz suze, "nikada ga nisu ostavili na miru, hajka je nastavljena, a na kraju kada su vidjeli da ga ne mogu javno kompromitovati i smijeniti sa mjesta generalnog direktora preduzeća, mučki su ga ubili." 
           Strah Riste Jugovića da će završiti kao Srđan Knežević pokazao se kao opravdan. U porodici Jugovića ostala je velika praznina, ali i nemir i ogorčenje što do sada nije ništa učinjeno na pronalaženju odgovornih lica. 
Neko bi rekao - ništa novo u "paljanskom trouglu". Strah i dalje caruje. Nedodirljivi sijači smrti su i dalje daleko od ruke pravde. 

Risto Jugović na konferenciji za štampu održanoj 7. marta 2002. u Banjaluci, tri dana prije njegovog ubistva „Dokle će ići na 'Jahorinu'? Ići će sve dotle dok je ne pokore i pokupe sve što ima. Njihov pokušaj ide u pravcu da mene više nema, jer ako mene nema, oni će privatizovati 'Jahorinu'. Pod hajkom je i PIF 'Jahorina Konseko', riječ je o hajci koju u cijelosti, od početka finansira Gavrilo Bobar. U posljednje dvije godine, snagom vlasti, da li Mirka Šarovića, a ne može biti amnestiran ni Mladen Ivanić, dobio sam 72 poziva, od kojih je 70 odsto poziva na informativni razgovor. Sve su to crvene prozivke centara moći, jer je u sprezi policija, tužilaštvo, sudovi i politika. Nikad prije nisam pozivan, a sad su gospoda iz SDS-a našla da me sa raznih punktova okaljaju“, rekao je Risto Jugović tri dana prije ubistva na konferenciji za štampi u Banjaluci. 
       Jugović je tada bio ubijeđen da iza njegovog progona ne stoji SDS kao politička stranka, već da je riječ o slobodnim strijelcima, „pljačkašima iz deset godina prošlosti, koji se finansiraju smicanjem ljudi koji su im na putu“. 
        „Mislim da su u prvi mah krenuli prema meni, da mi se desi isto što se desilo vođi 'Belih vukova'. Ali mislim da sam blagovremeno prijetnje, recimo iz Trebinja, prijavio međunarodnoj zajednici. 
Rekao sam da oni vjerovatno u toj hajci neće stati i na nesreću to se obistinilo. Ispred mene je vrijeme borbe u zemlji u kojoj nema pravne države, sudstva ni zakonodavstva, u kojoj su i javna tužilaštva i javna bezbjednost i sudovi u rukama moćnika koji danas mogu za pare, opljačkane tokom rata naručiti smicanje bilo koga od nas u RS. Meni preostaje da samo sačuvam mir, da sačuvam sebe, jer njihov cilj je da mene nema. Hajka je prvo počela u medijima čiji su vlasnici iz vrha vlasti RS. Oni su transformisali listove, usmjerili kako će se kretati, koga prvo treba smicati sa njihove linije. Volio bih da sam se ranije prevario u ocjenama kuda idu divlje svinje, ali, nažalost, nisam... Od tada su počeli da šalju razne kontrole, na desetine njih. Kontrole su naručivane iz centara moći javnih tužilaštava, prije svega javne bezbjednosti. Oni rade za pare, iste one koje su pojedinci opljačkali u toku ratu.
       Jedna od tih kontrola je i iz državne bezbjednosti, oni su osam mjeseci dolazili i odlazili, tražili su neke iznose, koje su im naručioci ovog zločina stavljali u zadatak. Danima, mjesecima, su prevrtali papire, odlazili, dobijali nove naloge. Ono što je neviđena sramota desilo se potkraj njihovih kontrola. Ja sam primljen kod njegove svetosti Pavla, kome sam za završetak crkve na Vračaru donirao milion dinara. Međutim, nakon toga prvi čovjek Predsjedništva RS (Mirko Šarović) naložio je da se provjeri da li sam ja darivao svoj novac, te da me ako sam dao svoj milion dinara, odmah uhapse jer otkud meni taj novac... On im je rekao da me treba hapsiti iako nisu našli 'meso' za taj materijal.
         Tokom posljednjih godina, predao sam krivične prijave protiv rukovodilaca 'Jahorine' koji su na ovaj ili onaj način erodirali imovinu preduzeća. Niti jedna od tih 12 krivičnih prijava, podnesenih od 1994. godine, nije procesuirana. Jedna od prijava datira od 15. januara 2001, poslao sam je na jednog visokog političkog funkcionera (Mirko Stojčinović), nažalost, iz SDS-a. Prijava se odnosila na oko 600.000 maraka raznih krivičnih djela, među kojima su i donacije SDS-u. A onda je Mirko Stojčinović 15. maja poslao lažnu prijavu protiv mene. To je sprega. On je dobio od tužioca sa Sokoca podršku, taj tužilac koji kod sebe ima stotine predmeta starih i po sedam godina, sve je ostavljeno i odmah je uzeta da se radi ta privatna tužba koja je potpuno lažna. Oni su na toj optužbi radili osam mjeseci i na kraju – tresla se gora, rodio se miš… 
         Traži se najbjednija hipokrizija samo da bi se anatemisao čovjek, da se zbriše sa njihovog puta...“, izjavio je gotovo proročanski Jugović. Tri dana kasnije izbrisan je sa nečije crne liste. 
                                                                                                                         

                                                                                            Veljko Zeljković

 

 

UVRIJEĐENI BORCI REPUBBLIKE SRPSKE

romanijapres | 09 Mart, 2012 08:01

Borci ne vjeruju Ćurguzu Štampa
Autor: Slađana Gajić   
četvrtak, 08 mart 2012 20:37

pantelija-curguzSkupština Boračke organizacije RS na narednom zasjedanju zatražiće smjenu rukovodstva BORS, jer vlastite interese stavlja ispred interesa boračke populacije, saznaje "Fokus" iz izvora biliskih ovoj organizaciji.

- Posljedice koje su nastupile nakon primjene novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju RS samo su prelile čašu nezadovoljstva u BORS radom rukovodstva, jer je svima jasno da prvi čovjek organizacije, Pantelija Ćurguz, odavno samo vodi računa o ličnim ineresima, a zanemaruje interese ove kategorije stanovništva. Zbog toga ćemo tražiti odgovornost rukovodstva - naglasio je naš izvor.

Ćurguz, tvrdi naš izvor, nije se pridržavao zaključaka Skupštine BORS, koja je održana 16. decembra prošle godine.

- Na sjednici Skupštine BORS izraženo je nezadovoljstvo prijedlozima zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca i o penzijsko-invalidskom osiguranju, te očekivanje da će biti uvaženi zahtjevi boraca. Međutim, Ćurguz se oglušio na ove zaključke i usvojeni su sporni propisi - rekao je naš izvor.

Pantelija Ćurguz juče se nije javljao na naše pozive, ali je ranije odbacio sve optužbe da je BORS obmanuo boračku populaciju.

- Kada smo rekli da je zakon dobar, mislili smo na Zakon o pravima boraca. Za Zakon o PIO rekao sam da se radi o zakonu kojim niko u RS nije zadovoljan, te da Vlada Srpske mora dobro da razmisli nakon prve implementacije i isplate šta će se preduzeti, te kako bi se posljedice ublažile - objasnio je Ćurguz i dodao da se na takav način ne obmanjuje javnost.

- BORS nije bio u prilici, a ni ja lično, da ni u Narodnoj skupštini RS komentarišemo Zakon o PIO, već samo Zakon o pravima boraca, tako da me niko ne može pozivati da podnesem ostavku - kazao je Ćurguz i dodao da će ostavku podnijeti jedino ako tako odluči Skupština BORS, jer ga pojedinačne želje uopšte ne interesuju.

Miko Škorić, potpredsjednik BORS, rekao je da rješenja koja su postignuta nakon usvajanja zakonskih propisa nisu idealna.

- Smatrali smo da će se prava iz Zakona o PIO pojaviti u većem obimu u Zakonu o pravima boraca, nego što je to sada slučaj. Istina je da je sada obuhvaćen veći broj boraca s primanjima, ali će dio boraca sada dobiti manje penzije. Ne znam da li ljudi očekuju čarobni štapić od predsjednika BORS ili nekoga drugog, kako bi se situacija promijenila. Zakon o PIO bi bio usvojen, slagali se mi ili ne - rekao je Škorić.

Predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije, Dražan Perendija, rekao je ranije da je realno da rukovodstvo Boračke organizacije podnese ostavke nakon isplate martovskih penzija i da je on prvi spreman da to učini.

Potpredsjednik Vlade RS, Anton Kasipović, rekao je da Vlada s ogromnim poštovanjem gleda na Boračku organizaciju i da je ona jedina koja bi trebalo da odlučuje o svom rukovodstvu.

Kasipović je rekao da nije upoznat o pričama o eventualnim smjenama u vrhu Boračke organizacije, dodajući da ona ima dovoljno kompetencija i snaga da ocijeni ko će je voditi.

- Pouzdano znam da smo svih ovih godina imali izuzetno odgovoran i kreativan doprinos radu institucija - rekao je Kasipović.

Predsjednik Opštinske organizacije Narodne demokratske stranke Pale, Siniša Lasica, pozvao je u petak predsjednika BORS, Panteliju Ćurguza, i rukovodstvo ove organizacije da podnesu ostavke, jer su "prihvatili novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kao dobar, te obmanuli javnost da njime neće biti umanjenja penzija".

S. GAJIĆ

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb