ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

OBNARODOVANO: MILOŠEVIĆ NARUČILAAC UBISTAVA

romanijapres | 01 April, 2014 07:42

Слободан Милошевић (Фото: Курир)
Слободан Милошевић (Фото: Курир)

Милошевић лично наручивао убиства?

Београд – Ових дана завршава се обимна истрага о политичким убиствима која су обележила владавину Слободана Милошевић, јавила је јутрос ТВ Пинк, позивајући се на изворе у МУП-у Србије.

Досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Слободан Милошевић.

У току су финалне провере ових навода након чега се може очекивати званично саопштење истражних органа.

Адвокат Рајко Даниловић изјавио је тим поводом да се докази, уколико их има, морају уважити, а неки од процеса ревидирати или допунити.

Даниловић, који је заступник породице убијеног новинара Славка Ћурувије, нагласио је да тежина и валидност доказа утиче на процесе који су току и да су важни докази, које имају МУП, односно БИА или било која служба, која је обављала те истраге.

„Србија мора да се суочи са својом прошлошћу, која је ружна и тамна, али без тог суочавања са прошлошћу није могуће ићи напред“, рекао је Даниловић у телефонској изјави за Јутарњи програм ТВ Пинк.

Даниловић је рекао да га није изненадила вест о томе да се завршава обимна истраге о политичким убиствима, која су обележила владавину Милошевића, где досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Милошевић.

„Да се зачепркало по том тиранском систему, под којим смо ми били годинама, утврдила би се та неспорна чињеница, коју су сви видели, а ретко ко је имао храбрости да о њој и говори, а наравно, ретко је ко, скоро нико, није имао доказа о томе“, рекао је Даниловић.

На питање да ли сумњичење супруге, сина и целог Милошевићевог окружења да је одговорно за политичка убиства, а да при том Милошевић о томе није знао, представља намерне дезинформације, Даниловић је одговорио да је то део пропаганде која је једно време била ефикасна и имала резултата и да је у јавности углавном такво мишљење, иако наивно и владало.

„Држава није приватни посед, па да могу ћерка, син, жена да вршљају. Ипак је држава велика организација у којој један човек одлучује“, додао је Даниловић.

Хронологија убистава која су окарактерисана као политичка

Поводом незваничне информације из МУП-а, да је при крају истрага више политичких убистава, која су обележила владавину Слободана Милошевића, који је, према тим наводима, могући наручилац неких од тих убистава, следи хронологија случајева, који, углавном, нису разјашњени:

1. Радислава Дада Вујасиновић, новинарка и уредница магазина „Дуга“, 9. априла 1994. пронађена је мртва у породичном стану у Београду.

Њена смрт до данас није разјашњена.

У магазину „Дуга“ где је била запослена од 1990. је од самог почетка сукоба пратила ратна догађања широм негдашње Југославије, а потом негде од краја `92 до смрти политичке прилике унутар земље.

Према званичној верзији извршила је самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, дан пре него што је пронађана, дакле 8. априла.

Балистичар Владимир Костић је 2008. закључио да је њена смрт „највјероватније узрокована деловањем другог лица“. Потом је Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло преткривични поступак за убиство.

2. Зоран Тодоровић Кундак ( 38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице, убијен је 24. октобра 1997. испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду.

На њега је из аутоматског оружја, највероватније хеклера или шкорпиона, пуцао непознати убица, како је тада писано, не старији од 30 година. У Тодоровића је убица испалио четири хица, два у главу, а у пуцњави је тешко рањен и Синиша Миленковић (35), према званичној верзији, возач комерцијалног директора исте фирме.

3. Радован Стојичић Баџа (46), начелник ресора јавне безбедности и заменик министра полиције убијен је 11. априла 1997. у ресторану „Мама миа“.

У ресторан пун гостију ођедном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест.

Стојичић је важио за поверљивог човека некадашњег председника СРЈ, тада Србије, Слободана Милошевића. Након убиства помињало се, између осталог, и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано.

4. Славко Ћурувија (50), новинар, власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ убијен је 11. априла 1999. испред улаза у зграду у којој је становао, и у којој се налазио део пословних просторија његовог „Дневног телеграфа“, у пасажу у Светогорској улици, тада Лоле Рибара, бр. 35. у најужем центру Београда.

Истрага је, после петооктобарских промена, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са „задатка“.

На основу захтева Специјалног тужилаштва истражни судија саслушао је више од 100 предложених сведока. Поред осталих саслушано је „27 пратилаца“ припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.

Иако истрага траје годинама, није још увек јасна позадина овог убиства, као ни ко су непосредни извршиоци, а осумњичени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић, Мирослав Курак.

5. Припадници СПО Веселин Бошковић (брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић убијени су 3. октобра 1999. на Ибарској магистрали.

Камион који је намерно изазвао саобраћајну несрећу припадао је Државној безбедности, а возач, директан извршилац убиства, био је припадник Јединице за специјалне операције.

Бивши припадници ДБ Радомир Марковић (63), Милорад Улемек (41), звани Легија, Ненад Илић (35) и Бранко Берчек (33) правоснажном пресудом кажњени су на по 40 година затвора.

Радомир Марковић је, поред ове пресуде, раније осуђен и 2007. године на 15 година затвора за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви, други покушај убиства Вука Драшковића. Тадашњи шеф београдске полиције и Београдског центра ДБ Бранко Ђурић и Милан Радоњић ослобођени су оптужби. Суд је закључио да Радоњић није крив ни одговоран иако су радници Београдског центра ДБ-а по његовом налогу интензивирали праћење Драшковића неколико дана пре четвороструког убиства.

6. Жељко Ражнатовић Аркан (48) убијен је 15. јануара 2000. у холу београдског хотела „Интерконтинентал“.

Нападачи су га погодили са три хица у главу. Убијени су и његов телохранитељ Миленко Мандић Манда (1956) и Драган Гарић (1953).

Жељко Ражнатовић Аркан најпознатији је био као вође Српске добровољачке гарде, паравојне формације познате као „Арканови тигрови“, али је пођеднако познат и по разним мутним активностима широм Европе у време бивше Југославије. Извесно време активно се бавио и политиком.

За убиство Аркана Окружни суд у Београду 9. октобра 2006. године, осудио је Добросава Гаврића, као и Милана Ђуришића и Драгана Николића. Била је то друга пресуда у овом случају, пошто је претходну Врховни суд Србије 2002. године укинуо због недостатка доказа. Добросав Гаврић, бивши полицајац, у Србији осуђен због тога убиства на 35 година, ухапшен је 2012. у Јужноафричкој републици.

7. Министар одбране Павле Булатовић (52) убијен је 7. фебруара 2000.

Његове убице до данас, 14 година касније, нису откривене.

Булатовић је убијен рафалима из калашњикова, у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици. Убрзо после убиства, Савезна скупштина је формирала Анкетни одбор, како би биле идентификоване убице министра одбране, а случај је поверен судији Небојши Симеуновићу, који је у октобру исте године нађен мртав у Дунаву.

8. Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен је 25. априла 2000. око 21.30 сати, у класичној сачекуши у Улици Јаше Продановића у Београду.

Овај злочин медији су окарактерисали као терористички акт над високим државним службеником, али је, додуше спорадично, било и другачијих тумачења.

Помињан је новац који је Петровић, наводно, износио из земље по налогу бившег режима Слободана Милошевића, помињана је и куповина неких авиона, али и продаја представништава Јата по белом свету.

9. Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и члан Извршног одбора Главног одбора СПС рањен је 13. маја 2000. У Новом Саду, на Сајму, и убрзо преминуо у болници.

У њега је пуцао радник сајамског обезбеђења Миливоје Гутовић, који је одмах ухапшен. У медијима је у више наврата написано да истрага није доведена до краја па се ни после више од 13 година године не зна ко стоји иза убиства.

10. Покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, 15. јуна 2000.

Према доцнијим налазима, тадасашњи начелник генералштаба војске Југославије Небојша Павковић је обезбедио возило, војне униформе и смештај у касарни у Тивту за Улемека и његове сараднике. Два метка су окрзнула Драшковића. Учесници су правоснажно осуђени 2007.

11. Бивши председник Републике Србије Иван Стамболић нестао је 25. августа 2000. за време јутарње рекреације у близини свог стана у Кошутњаку.

Разне организације водиле су безуспешну кампању под називом „Где је нестао Иван Стамболић“.

Током полицијске акције Сабља, 28. марта 2003. пронађени су његови посмртни остаци на Фрушкој гори. Сахрана је обављена 8. априла на Топчидерском гробљу уз све државне почасти.

Његове убице, на челу са Милорадом Улемеком Легијом су ухваћене и осуђене на вишегодишње затворске казне.

12. Бивши помоћник начелника Центра државне безбедности Београда Момир Гавриловић убијен је 3. августа 2001. испред свога стана у Новом Београду.

Медији су годинама наводили да је основана претпоставка да је Гавриловић убијен због изношења детаља о спрези криминала са људима из власти.

13. Помоћник начелника Ресора јавне безбедности генерал-мајор Бошко Буха убијен је 10. јуна 2002. на паркингу испред хотела „Југославија“.

Према једној од верзија позадине убиства, какве су се појављивале у медијима, Буха је један од састављача Беле књиге МУП Србије о организованом криминалу о чему је почео јавно да износи податке. За то убиство судило се групи Жељка Максимовића Маке који је недоступан је од јуна 2002. Коначни судски расплет није се догодио. Претпоставља се да се Максимовић налази у Јужној Америци.

14. Бивши заменик начелника Прве управе Савезног министарства унутрашњих послова Ненад Баточанин 26. новембра 2002. убијен је рафалом из аутоматског оружја у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде.

Баточанин је убијен у колима заједно са Жељком Шкрбом. Шкрба је како су у то време писали медији, требао да буде један од кључних сведока у неком предстојећем суђењу за организовани криминал. За њихово убиство осуђен је земунац Владимир Милисављевић Будала на 40 година робије.

15. У дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, у 12.25 сати, извршен је атентат на председника владе Србије Зорана Ђинђића.

Легија и бивши потпуковник ДБ Звездан Јовановић (44) правоснажно су осуђени на по 40 година затвора због убиства, након што је Врховни суд одбио жалбе одбране као неосноване.

Према пресуди, Легија је организовао атентат, Јовановић је био непосредни извршилац, а обојица су осуђени и за покушај убиства Милана Веруовића.

Мотив атентата је био заустављање борбе против организованог криминала и спречавање откривања злочина у којима су припадници групе били умешани.

Убиство Ђинђића Легија је, тада пензионисани командант ЈСО (оружане формације МУП-а Србије), организовао у договору са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем. Обојицу вођа „земунаца“ су припадници полиције током покушаја хапшења убили у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата.

Танјуг / Пинк

Komentari

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb