Пише: Миленко Вишњић

Послијератно искуство нам је показало - посебно од такозваног отварања према Западу, прихватања његових вриједности и увођења европских стандарда - да су све, баш све, такозване реформе, које је влада Српске мјесецима помпезно промовисала, донијеле све - само не и бољитак и напредак; односно, донијеле су назадак деградацију сваке институције која је била предмет тих њихових реформи. Тако, или слично томе, десило се и са реформом високог образовања. 

Начелно и у политици - реформе не би требале да буду циљ сам по себи, него би требало циљати побољшање ефикасности функционисања државне управе и свих њених институција! 

Зашто наша Влада има проблем да призна да је то њено ''боље'' – погрешне реформе, у ствари – за народ, све горе и горе? Одакле таква упорност Владе, да народу испира мозак, вријеђајући му интелигенцију и убјеђујући га да ће ускоро лоше прерасти у добро – црно у бијело? Само још ови избори, вели Влада!?

Двадесет година иста прича, а све више биједе и глади, све мање остављамо будућим генерацијама? Можда, неким туђим генерацијама, а не и својим; остављамо све другима, поклањајући им своје природне ресурсе? Некад су млади људи, док су имали шта понудити свијету – своје знање, могли и побјећи од зла, а сад - сад никоме нису потребни! Међутим, и даље има и оних који савјесно уче, припремајући се за - одлазак у туђину. Знање је домовина, гдје га год однесеш, осјећаш се као код куће.

Приватна иницијатива на факултетима

Неки тврде да је “реформа” високог образовања почела са почетком оснивања приватних факултета, по истима та је реформа моделирана према предратним вечерњим школама или, по оним толерантнијим – да је то модел, некад примјењиван на Радничким универзитетима. У вези с тим и на трагу сличних вриједности, долазимо и до високог образовања на државним факултетима. Од десетак прочитаних гријехова, почињених само на Универзитету у Бањој Луци, прво што ми је привукло пажњи или, на шта сам случајно налетио, биле су почетне ријечи наслова чланка, отприлике: «Оптужбе групе постдипломаца...».

Слиједом узбудљивих универзитетских догађаја и, неког дана - 2006., на Универзитету у Бањој Луци; десило се да је један стручњак изабран за декана АГ факултета – послије каријере “успјешно” обављеног посла у Министраству грађевинарства. Кажу, изабраше га политички и без претходног наставничког искуства. Изгледа да смо окружени шпијунима, злобницима и домаћим издајницима, ако ово није истина, него само обична новинарска патка?

Да је Декан успјешно искористио свој рад и у своју корист, радећи у поменутом министарству, говори, изнад свега похвалан податак, да је он, у периоду 1999. до 2001. године, успио да «стекне» двије највише академске титуле: магистар и доктор наука!? Они, који се мало више разумију у стицање највиших академских звања, рећи ће да је то прекратко вријеме за академисање – готово немогуће. Пакоснији воле да кажу да је најлакши начин стицања академских звања, управо запослење у неком министарству!? Само, како доћи до министарства, питају се исти заједљивци?

Оптужбе групе постдипломаца – 2010. године, на рачун Декана АГ факултета у Бања Луци, због одлуке да се студентима наплаћују “дупле школарине”, је срамота која ме је и опредијелила да кажем коју ријеч, о том и баш том факултету и, о том и баш том Декану. Повријеђен због открића ове афере, да се још шта не би открило и да би се откривено што прије заташкало, а можда и због властите преосјетљивости, Декан је демонстративно понудио оставку – неопозиву оставку.

На видику је био велики сканадл - велики и незамјењиви губитак једног стручњака, за овај факултет, за град Бању Луку, за саму Републику Српску, а за оне болећивије према стручњацима - и регионални губитак. Декана у оставци је подржао, по писању листа Прес, и декан Правног факултета – иначе, гуру правних наука, бањолучког међународног права.

Међутим, ипак је чин блефа са оставком уродио плодом: афера «дуплих школарина» је потиснута у други план, избацујући на површину проблем саме Деканове оставке - као приоритет, приморавајући «надлежне» да га моле, да је повуче. Ко воли медијску прашину, па тако и надлежни на БУ, учинише све да се прашина слегне?

Занимљиво је подсјетити, да ректор Бањолучког универзитета и поред «јаких овлаштења», није имао политичку моћ да смијени Декана. И, умјесто да је разријешен дужности, Декан не «одолијева» молбама надлежних - повлачи оставку, задовољан што је јавност, аферу «дуплих школарина», брзо заборавила. Да, јавност заборавила, али не и они који су све то и покренули и којима никад није враћен новац, као и Деканове колеге на факултету, који су се, за претпоставити је, само могли стидити таквог, не баш академског чина.

Наслов, “Професори на тезгама згрнули 100.000 КМ”

Чланак, објављен у готово свим медијима, детаљно описује малверзације и злоупотребу институције БУ. Конкретно, на већ поменутом – АГ факултету, а у циљу, како медији преносе, стицања добити од неких тричавих сто хиљада КМ, додуше, за ова времена мале суме новца. Три милиона је одавно установљена константа за прекорачење моралног лимита!? Описати, шта се дешава и на другим факултетима у Српској, требало би много одрицања и много, много година писања.

Својим незрелим и уцјењивачким понашањем, хистеричне или шизофрене особе, циљ постижу на два начина; или, поврјеђујући оне који их воле или, кажњавајући и уцјенујући оне које могу. Иначе, такве особе су слијепе присталице ауторитета и страствени поборници једноумља. Још црње: јадна је мајка онима који су таквим особама подређени.

Не долазимо ли до заједничког закључка; изгледа, приватна иницијатива није запостављена ни на највишој образовној институцији – Универзитету у Бањој Луци? Међутим, још горе, постоји и оправдан страх да и ове «демократске промјене» нису "мапа пута”, на европском путу приватизације посљедњег бастиона једног народа и једне културе – образовања? Мало је оних који вјерују, радећи овако, да нас чекају бољи дани – насупрот томе, много је више оних који тврде да је, из годину у годину, све горе и горе, почевши од окончања рата и наглашено и убрзано пропадање - посебно од 1998. године.

Факултети по наставном плану обданишта

Оно што је још погубније - од самог организованог криминала на једној образовној установи, је квалитет наставе и уџбеника. Куповина испита и диплома, је дугогодишња прича и, прича за себе. Плагијатима се задовољава форма, а суштина изоставља и то је, отприлике, начин како се то ради на високим и још вишим школама Српске. Лоши - због ниског стручног знања аутора, или намјерно лоши – писани само због зараде, штампају се приручници - Веселе свеске, са још лошије преведеним и, по скраћеном поступку, скресаним чланцима; скриптама, по којима су, углавном, данашњи студенти и приморани да уче

Такву једну скрипту – упутство за кориштење неког програма за статистичка истраживања, имао сам прилике и лично да видим - ма, шта да видим - него и листам. Да је веселица намијењена почетницима рада на рачунару, ни пола муке, али је, на жалост, намијењена зрелим људима – студентима, који ускоро треба да преузму одговорност и вођење овог дозлабога уништеног и осиромашеног друштва. Не вријеђа ли ово здрав разум свих нас; или, још непокварене мозгове будућих инжењера, сигурно разара? Да иронија буде још већа, ова Весела свеска је прихваћена и као научни рад - услов, за избор ванредног професора - предавача предмета Информатика на АГГ факултету.

Сам назив књиге, «Аналитичко-статистичке технике у савременом истраживању», и није тако обесхрабрујући, колико је сам садржај сумњиво «поучан» за студенте овог и било којег факултета. Такође, оригиналном називу програма - Statistical Package for the Social Sciences Software, одакле је све и преписано, нема се шта приговорити, под условом, да се користи у Заводу за статистику или Социјалну помоћ.

Све саме сличице; мале сличице, једна до друге; сличице и мало текста, лоше копираних са електронског упуства поменутог софтвера, намијењеног за статистичке анализе, броја рођених, броја умрлих, броја срчаних болесника… броја без броја. Ово научно дјело се бави објашњењима типа: како унијети податке, како нумеричке, а како алфанумеричке. Надаље, кад се унесу жељени подаци – мудро савјетује аутор - све што треба знати, је кликнути “Ентер” и, неки резултат се добије. Изгледа да ова скрипта и није превише поучна?

Овај начин писања научних дјела, најбољи је начин како учинити медвјеђу услугу сиромашним студентима, којима је једино и истински стало до стицања знања. Само Са-знање Сиротињу Спашава! Само оним студентима - којима су тата или мама већ обезбиједили богаство на «демократски» начин; студентима, који не морају никад и ништа више радити и који се боре само за добијање “папира” – биће од користи оваква професорска научна дјела. Ово је начин, како богати студенти јефтино долазе до диплома, са мало или нимало, труда и знања. Имају све, само им фали титула! Истовремено, ово омогућава професору, да му његово научно дјело, на лак начин, обезбиједи солидну зараду. Сем сиромашних студената, изгледа, сви профитирају.

Правда, 14.02.2013. 21:49:34 [68094]
Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора. Куповина диплома и испита је позната прича, као и прича о "научним радовима". Криминал се увукао у сваку пору друштва. Има ли спаса, народ се пита?

Храст, 14.02.2013. 23:05:31 [68097]
Чланак је предуг, површан и непотпун, поготово уводни дио!ПРАВДА изгледа не зна, или неће да зна, ко су "поштовани професори". Је ли могуће да не знате? Погледајте сајт Универзитета у Бањој Луци!? Да и Ви нисте један од њих, па желите да се неки "прозову" а да на Вас "забораве"?
Ако је "позната прича" - куповина диплома и испита - је ли Вам познато да је неко од "поштованих" професора одговарао? Јесте ли некога покушали пријавити? 
Спас постоји, само га морамо препознати и истражити! Али то не може било који појединац, па ни већа група! Аутор чланка написао је "Само Са-знање Сиротињу Спасава", али у овом случају то није довољно! Можда је боље "Само Слога Сиротињу Спасава"!?

Bojan5150, 14.02.2013. 23:13:49 [68098]
Milenko baš voli da vozi pod ručnom.

Комшија, 15.02.2013. 09:25:49 [68113]
Do sada je najlakse bilo reci kako su privatni fakulteti najobicnija sprdacina ali to je manji problem. Problem je sto je nase trziste rada negdje u magli, odnosno ne postoji. Da ima posla, oni koji su protrcali kroz fakultet ne bi imali sanse protiv onih koji imaju znanje. Medjutim, svakog dana dolazimo do saznanja da su na javnim univerzitetima uslovi za rad, kriterijumi, kvalitet nastave sve losiji. Oni umjesto da iskoriste priliku (a imali su sve uslove za to)da ponude jos vise i jasno se diferenciraju od privatnih fakulteta, postaju sve slicniji njima.

sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
Valja ponoviti:
"Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."

Advokat, 15.02.2013. 12:48:16 [68142]
Ако је закон рекао да се формирају приватни факултети није проблем, закон је закон.
Оно што треба да уради ова држава је ревизија свих диплома издатих у Котор Варошу и осталим сумњивим мјестима, као и ревизија свих диплома, постдипломских и докторских студија код нас и у Србији.
Зар није необично да напрасно људи одлуче да заврше магистарске и докторске студије, као и да бриљантно то заврше за двије, три године?
Како то да су то обично људи који су на неким функцијама од локалног до државног нивоа?
Конкретно, све хитно испитати, направити законски оквир да остану без посла сви који су дипломирали на приватним факултетима а раде у државној служби.
Мало радикално али они свакако имају новца на претек, једна докторска дисертација у Новом Саду 10.000 еура.
Хоћете правну државу, како је направити ако се не подвуче црта?

Долази ново вријеме!, 15.02.2013. 15:12:04 [68165]
Овакав чланак треба "раширити" по Свијету! Покушај!? Биће спаса!

Комшија, 15.02.2013. 19:04:36 [68185]
Ne mozes kaznjavati one koji su na privatnim fakultetima stekli diplome. Razlog je jednostavan, stekli su ih u skladu sa zakonom. Krivci nisu oni, nego oni koji su dozvolili da se na takav nacin dolazi do akademskih zvanja. Kada se uspije njima dokazati krivica, onda se tek moze govoriti da je vrijeme za ponistavanje pojedinih diploma. Posto se na drzavnim fakultetima takodje lagano sve srozava, ponavljam da ce jedino trziste rada biti mjerodavno ko zna a ko ne zna da radi. Nadam se da ce drzavni fakulteti vratiti povjerenje koje polako ali sigurno gube...

Долази ново вријеме!, 16.02.2013. 13:33:14 [68241]
sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
Valja ponoviti:
"Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."
Ако стварно "нисте способни" да претражите сајт УБЛ, помоћи ћу Вама и осталим које то занима:
1. Декан АГФ (или АГГФ!? - нови Статут УБЛ), "незамјењиви стручњак на Факултету, у граду Бањој Луци, у Републици Српској и у региону", ред. проф. др Миленко Станковић, диа.
2. "Гуру правних наука, бањолучког међународног права" је декан Правног факлутета, академик проф. др Витомир Вито Поповић.
3. Аутор ван.проф. др Љубиша Прерадовић, предавач предмета Информатика на АГФ, мудри је савјетник, "Кад се унесу жељени подаци – све што треба знати, је кликнути “Ентер” и неки резултат се добије", 
4. Ректор УБЛ, ред. проф. др Станко Станић, кажу трећи мандат заредом!? Иначе, зет декана Економског факултета УБЛ или је обрнута родбинска повезаност?! (Нека неко провјери, нема на сајту УБЛ!?).
Добро би било да прочитате и:
"Уторак, 26 јун 2012. год., 14:49 часова, 
Ми, представници универзитета у Републици Српској, Уније студената Републике Српске, Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства науке и технологије Републике Српске, окупљени у Палати Републике под покровитељством предсједника Републике Српске господина Милорада Додика, доносимо
П О В Е Љ У
о унапређењу науке, образовања, услова студирања и укупних односа на универзитетима Републике Српске.
Овом Повељом желимо промијенити друштвени положај и утицај високог образовања, а посебно:
Обезбиједити боље услове за бављење науком и боље услове студирања.
Доношење модерних наставних планова и програма, прилагођених потребама тржишта.
Обезбиједити транспарентност рада високошколских институција и контролних органа у високом образовању.
Сузбити корупцију у свим процесима рада високошколских институција.
Елиминисати негативну селекцију избора наставног особља и спријечити непотистичко давање предности при избору.
Подићи међународни углед универзитета у Републици Српској."

Правда, 16.02.2013. 18:41:03 [68258]
Зар не би било довољно за "надлежне": инспекција, тужилаштво... да реаују и предузму нешта само читајући коментар "Долази ново вријеме!"?