ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

Sudski spis kao nagrada za upravljanje paljanskim vodovodom

romanijapres | 24 April, 2017 21:35

СУДСКИ СПИС КАО НАГРАДА ЗА УПРАВЉАЊЕ ПАЉАНСКИМ ВОДОВОДОМ

Толико лоших, погрешних, личних и сујетних потеза су у посљедња три  мјесеца повукли коалициони партнери, паљански ДНС и СНСД, да сваки нови флерт са народом постаје иритантан. Извачење из лоших потеза им не иде од руке. То показују правдањем на прес конференцијама и медијским паткама начелниковог савјетника.
ДНС и СНСД у сваком флерту са грађанима Пала показују сву апсурдност њихове саможиве индокринације, несвјесни чињенице да су грађани управо ти који имају свјестан и објективан поглед на оно што се дешава око нас. Чињеница је да је г. Лакић био кадар ДНС-а  и постављен за директора „Водовода и канализације“ Пале као ДНС-ов човјек. Још јача је чињеница да је он уствари човјек Бошка Југовића ( СНСД). Чињеница је да је г. Лакић спровео како наведоше непотистичке радње.Чињеница је да је прије него што су пробрани ДНС-овци окривили начелника Југовића за самовољно постављање кадрова, те се жестоко сукобили између себе и кадрови ДНС-а, али и кадрови СНСД-а, јавност обавјештена о свим мутним радњама које се спроводе и које ће се спроводити у паљанским јавним предузећима. Паника је овим била већа, јер су ДНС-овци свјесни да је и народ свјестан да је предузећа „Водовод и канализација“ златна кока за пробране кадрове ДНС-а. Врле привреднике.  Зна и народ да се тамо може ријешити све оно што би можда требало на суду. „Моралност“ ДНС-а је толико „јака“ да су на прес конференцији два „морална“ ДНС-овца причала управо о овој људској особини свог страначког колеге, начелниковог човјека, који је умјесто да прво склања судске папире, напримао нове раднике по страначкој и родбинској вези.
Да не буде забуне, моралност и једних и других је штокхолмски синдром, карактеристичан баш за ДНС. Морала немају уопште и сви почињу да личе једни на друге,или су и личили па се и удружили?!
Зато се на мјесто директора Водовода умјесто Лакића, доводи „стручњак“ Дејан Којић. Он ће по оном провјереном прво да склони судске папире за свог страначког хавера, а онда да крене са запошљавањем по родбинској и страначкој линији! Ту је погријешио Лакић, није погодио редослијед страначке заповиједи.
И ово ће пробрани „морални“ ДНС-овци и одрадити уз помоћ „моралног“ начелника, који се ништа не пита, али је зато у родбинској вези са „моралним“ ДНС-овцем, привредником којем судски спис, тежак више хиљада КМ, виси за вратом.
Док су се прије шест мјесеци клели у поштење и нову енергију, која ће донијети инвестиције и пројекте, ми гледамо и слушамо правдања, уништавања имовине грађана Пала ради личних интереса појединаца. Појединаца којима је мало и оно што имају, а имају више него нпр. сви радници Водовода заједно. Тужно је и то, да је један директор устоличен, па смијењен, чекамо другог још већег стручњака који ће свакако бити на оку јавности баш због своје стручности. Очекујемо анализу квалитета воде, бактериолошке исправности, стања мјерних јединица, водоводног система, снадбјевања водом свих грађана Пала, наплата од града Сарајева због услуга водоснадбјевања, наставак реконструкције водоводног система, затим санације отпадних вода, рјешавања септичких јама,....Ако ишта, након што склони судски спис, Дејан Којић ће бар кроз овај текст имати увид у рад предузећа  „Водовод и канализација“. Наравно, уколико јавност Пала и Требевића прво  не укаже на злоупотребу судског списа!
 

Pobjeda paljanskog SDS-a nad bahatošću!

romanijapres | 24 April, 2017 13:44

Kojićeva ostavka je potvrda ispravnog djelovanja kluba odbornika SDS Pale! 

Nakon završenih opštinskih izbora u oktobru 2016. godine više stranaka je ušlo u lokalni parlament opštine Pale. Najbrojniji je klub odbornika SDS Pale sa devet odbornika, četvrti je DNS, koji je dobio četiri odbornika u skupštini opštine Pale.

Drugi po broju osvojenih glasova (iznesene su osnovane tvrdnje o kupovini glasova što je i sam vinovnik događaja nedvosmisleno i potvrdio) među njima je bio i Kojić Dejan, osuđen za nanošenje teških tjelesnih povreda (ili pokušaj ubistva)na uslovnu kaznu zatvora. Prisebnošću odbornika pozicije, a naročito kluba odbornika SDS-a Pale i na njihovu inicijativu formiran je etički odbor koji je zasjedao nekoliko puta i razmatrao u skladu sa svojim ovlaštenjima ovaj poseban slučaj kršenja etike da osoba sklona takvom ponašanju obnaša dužnost odbornika i sjedi u odborničkim klupama. Nakon više mjeseci političke borbe, tokom koje su odbornici SDS-a Pale argumentima dokazivali postojanje neetičkog djelovanja ovog odbornika i neusklađenosti da je u najmanju ruku nemoralno ali i nespojivo da osoba kojoj prijeti i zatvorska kazna po iskazu samog oštećenog koji je podnio i privatnu tužbu protiv odbornika Kojića, te nakon više medijskih i odborničkih istupa taj rad je urodio plodom i odbornik Kojić je bio prinuđen dati ostavku.

Sav ovaj politički angažman odbornika SDS dokazuje da se neće sjediti skrštenih ruku na ovakve negativne pojave i kaljanje ugleda kako skupštine opštine, tako i same opštine Pale.

 

 

NAČELNIK I NJEGOVI PRETPOSTAVLJENI-SMJENE, NEPOTIZAM, UCJENE

romanijapres | 22 April, 2017 17:35

OBJELODANIŠE!!! Paljanski DNS smijenio je, kao što smo i najavili u jednom od prethodnih tekstova, direktora paljanskog “Vodovoda i kanalizacije” Svetimira Lakića i isključio ga iz opštinskog odbora stranke. Nakon samo mjesec dana foteljisanja!

Zbog nepotizma, rekoše, jer je napravio “najgori primjer nepotizma” i zaposlio kumu! Odluka o njegovoj smjeni pala je nedavno u paljanskoj kafani, čiji je vlasnik DNS-ovac. U toj kafani, u blizini opštine, DNS sa načelnikom Boškom Jugovićem donosi sve važne odluke. Postavlja. Smjenjuje. Kroji politiku opštine. Pravi strategije.

Opštinski odbor DNS-a Pale predložiće Dejana Kojića za novog direktora preduzeća “Vodovod i kanalizacija”.

Pomenuti Kojić trebao je i u prvoj varijanti biti imenovan za direktora, međutim, ne ispunjava uslove za to radno mjesto. Ipak, sada, bez obzira na to, biće postavljen na funkciju direktora. Bez uslova. Sa sudskom presudom zbog nanošenja tjelesnih povreda. I sa mandatom odbornika u Skupštini opštine Pale. Malo li je!

DNS-ovo kadroviranje u Palama nema granica, ne poznaje moral ni zakon. A čovjek koji obavlja dužnost načelnika opštine-njihov poslušniik i izvršilac, kojem su jasno stavili do znanja da su mu oni omogućili pobjedu na izborima, te da ga oni mogu i opozvati sa funkcije, sada mora da vraća dugove. I da ispunjava njihove uslove i želje.

Odbornik DNS-a u Skupštini opštini Pale rekao je da je Nadzorni odbor u preduzeću juče pokrenuo smjenu Lakića zbog nesavjesnog poslovanja, jer je svojim postupkom prekršio zakonska rješenja i propise. Isti taj odbornik ima privatno preduzeće u čijem je sastavu Autobuska stanica Pale. Isti taj odbornik glasao je u SO Pale da se njegovoj autobuskoj stanici iz budžeta opštine izdvaja 20.000 KM godišnje. Isti taj odbornik prijeti građanima Pala da će ih ostaviti bez autobuske stanice, jer nije zadovoljan njenim poslovanjem. Isti taj odbornik prika je načelnika Boška Jugovića.

Interesantno će biti u narednom periodu da gledamo kako će se zamršeno klupko nepotizma, stranačkih veza, sukoba interesa i nestručnog kadroviranja odmotavati u opštini Pale.

 

Ko je pohulio vjeru pradjedovsku

romanijapres | 21 April, 2017 11:23

КО ЈЕ ПОХУЛИО ВЈЕРУ ПРАЂЕДОВСКУ

Ђе издајник бољи од витеза?
Какву сабљу кажеш и Косово,
да л’ на њему заједно не бјесмо,
па ја рва и тада и сада;
ти издао пријед и послијед,
обрљао образ пред свијетом,
похулио вјеру прађедовску,
заробио себе у туђина.
(Петар Петровић Његош)
Распаде се патриотизам СНСД-а у комаде! Три године Сташа Кошарац и његови страначки компањони не присуствују сједницама Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ. Разлог: Шефик Џаферовић је ратни злочинац.О Шефику Џаферовићу, за којег постоје бројна свједочења и записи, те документи који га доводе у везу са ратним злочинима које су починили муџахедини, другом приликом. Него, шта ћемо са нашим „патриотама“!? 
Почело је овако: Фрустрација због изгубљених избора и не учествовања у власти на нивоу БиХ. Скупо плаћени савјетници из иностранства су посавјетовали „витеза“ првог човјека СНСД-а, а он онда своје поданике „витезове“ и „кнегиње“: „Играјте на карту патриотизма, то код народа пали. Ево вам Шефик. И њега се држите. И да знате кад загусти, он ће вам се наћи при руци“.
Послушаше и „витез“ и „витезови“и „кнегиње“. Три године су бојкотовали сједнице због Шефика, а истовремено су „витезови“ и „књегиње“ СНСД-а примали посланичке накнаде. Због патриотизма. И тако је мало требало да витез, поданик, звани Сташа, заборави све оно што је говорио посљедње три године. Заборавио је за шта је оптуживао Шефика Џаферовића. Заборавио је и „витез“ на страдања Срба на Возући. Заборавили су „витезови“ и „кнегиње“ на српска страдања због пара. Не само да су ушли на сједницу Представничког дома, него и испред сале нађоше и новог пријатеља. Шефика Џаферовића. Испричаше се са њим и договорише заједничко гласање. Тако се Шефик нашао при руци!
Питање је: Колико би трајао лажни патриотизам СНСД-ових људи, жељних новца и моћи, да нема акциза? Толико огрезлих у моћи и апетиту ка новцу да користе српску возућку жртву за своје интересе. Користе оно најболније код српског народа: жртву и погибју. Е наши, СНСД-овски „витезови“. И Његош би вас опјевао!

Paljanski red vožnje i karta u jednom smjeru

romanijapres | 19 April, 2017 21:04

PALJANSKI RED VOŽNJE I KARTA U JEDNOM SMJERU

Autobuska stanica Pale u vlasništvu preduzeća "Stanišić" izvršila je jednodnevnu obustavu rada kao znak upozorenja zbog, kako su naveli, nezakonitosti u oblasti drumskog prevoza.
Najaviše i da će od septembra građani Pala, možda, ostati bez autobuske stanice. Zašto? Zato što gazde i domaćini nemaju koristi. 
Sjetimo se samo predizbornih priča, silne brige o građanima u tom periodu i obećanja da će se više pažnje posvetiti stanovništvu, a zanemariti lični interes...Oni bivši su, tobože, brinuli samo o sebi i izgubili kontakt sa građanima, ovi drugi će sve drugačije....Bajke za glasače, za naivni narod koji je pomislio možda u jednom trenutku-evo nekih domaćina, nekih privrednika, možda će nešto uraditi!
A šta rade domaćini i privrednici ako nemaju interesa? Ništa!
Nije, zaista, trebalo da prođe mnogo vremena, pa da ovi  dušebrižnici i pravednici iz predizborne kampanje počnu da pokazuju svoje pravo lice. Svi. Jedan po jedan. 
A zbog čega? Pa, zbog novca, zbog lične koristi, zbog čega bi drugog?! Koga briga za građane, gdje je tu briga za potrebe građana sada kada prijete da Pale, možda,više neće imati autobusku stanicu?! Jer to tako može da odluči jedan čovjek. Ili neka interesna grupa. Zato što im se može. Zato što su svojevremeno dobili mogućnost da uz pomoć opštine izgrade privatnu autobusku stanicu. Dobro, to nije jedinstven primjer u svijetu da nešto funkcioniše na bazi privatno-javnog partnerstva ( ili kako se već definiše ovaj slučaj), ali sigurno jeste jedinstven primjer da privatnik koji nešto otkupi od opštine ili države na određen vremenski period, očekuje konstantnu pomoć ( finansijsku , tj.budžetsku) od te iste opštine, odnosno, države.
I dobijali su pomoć. I raniije su iz opštine Pale izdvajana određena sredstva za pomoć privatnoj autobuskoj stanici. U budžetu opštine ove godine planirano je 20.000 KM za Autobusku stanicu Pale. Pa, sam vlasnik glasao je skupštinskim klupama ( jer je,eto, i odbornik) za to da se njegovoj autobuskoj stanici daju sredstva iz budžeta.
Nije to prvi put da se prijeti ukidanjem Autobuske stanice Pale. Bilo je i ranije pokušaja da se na taj način (ucjenama) dobiju sredstva iz budžeta Grada Istočno Sarajevo ( koji nema nikave veze sa Autobuskom stanicom Pale). Tada se govorilo o nekim drugim razlozima, a sada se, evo, kao razlog pominju tzv. divlji autoprevoznici, zbog kojih stanica, kao, posluje sa gubitkom. Krivci za negativno poslovanje su im: ministarstva, Grad Istočno Sarajevo, opština Pale. Svi, samo ne domaćini.
 Sasvim logično, postavlja se pitanje: kako druge dvije autobuske stanice- na Dobrinju i Sokocu, posluju pozitivno? I kako njihov rad u tolikoj mjeri ne ugrožavaju nelegalni prevoznici (kojih, možda, i ima)?
Da li je to stvarni razlog?  To je samo razlog za pranje pred građanima zbog zatvaranja stanice. Ne isplati se više gazdama da drže autobusku stanicu, pa se priprema teren da se ona u narednih nekoliko mjeseci zatvori.
I da se za to okrive drugi!
Nadali su se svi većoj koristi nakon pobjede njihovog načelničkog kandidata na izborima.  Sada kad vide da to poprilično kilavo ide i da će teško vratiti ogroman novac koji su uložili u predizbornu kampanju i kupovinu glasova,  polako se odvajaju jedni od drugih. I počinju da rade jedni protiv drugih. 
Tako je to sa domaćinima, ako nema dobre zarade, nema ni ljubavi.
A građani?  Pa, neka sami razmišljaju o sebi. Ko će još o njima da brine! I šta će im autobuska stanica!? Uostalom, možda se revitalizuje stara pruga, pa će Paljani fino, gospodski, ćirom da putuju-kao u dobra, stara  vremena. Ali bez voznog reda, sa kartom u jednom smjeru.

ПОЧЕТАК ПРОПАСТИ ПАЉАНСКИХ ОПШТИНСКИХ ПРЕДУЗЕЋА УЗ СНСД И ДНС

romanijapres | 12 April, 2017 22:10

Систематско уништавање предузећа у власништву Општине Пале је почело. Није прошло ни мјесец дана од постављања страначких  директора, а већ је на сцени запошљавање људи по страначким и родбинским везама.Иако смо од предводника локалног СНСД-а, ДНС-а  и СП-а слушали и још слушамо  да нема страначког запошљавања стварност  је потпуно другачија и алармантна.

 „Док сам ја на челу ДНС-а у предузећу Водовод и канализација се неће постављати и кадровати страначки људи“, рече Мирослав Симовић јавно у једној емисији прије петнаест дана. Мање од петнаест дана је било потребно да Симовић погази јавно изговорену ријеч, односно да покаже како се варају грађани Пала. Постављањем страначки лојаних људи са којима се може манипулисати кренуло се и са запошљавањем људи по страначким и родбинским везама. У предузећу „Водовод и канализација Пале“  за само пар дана запослено је троје људи. Не са бироа, не по стручности, него страначки, али и родбински, као добитна комбинација. Тако је и директору, стручњаку, којим се управља, потребна  савјетница, која је случајно кума.  Кумин муж је кум који је случајно ДНС-овац са добром платом у јавном предузећу. Потребно је кумовима побољшати кућни буџет. Све ово пред очима породица, грађана Пала,  којима ни један члан не ради. И који су егзистенцијално угрожени. ДНС овде не стоји. Бар не у предузећу „Водовод и канализација“. Одмах након васкршњих празника придружиће им се још један стручњак. Одборнички кандидат ДНС- а и предсједник младих ове странке.  Истовремено док се запошљавају кумови, рођаци, презимењаци, други се варају празним причама да ће бити мјеста и за њих.

Да иронија буде већа, постављањем нових директора нисмо видјели ни један најављени помак за грађане. Уста су била пуна обећања. Новопостављени директори имају само један задатак. Запослити пробране људе, припремити их за сљедеће изборе и то уз помоћ кредитног задужења. Тако ускоро можемо очекивати да предузеће „Водовод и канализација“ које је до сада добро пословало, затражи кредитно задужење. Не због побољшања квалитета воде, него да би исплаћивали плате. Кредит ће отплаћивати управо они,  егзистенцијално угрожени!

У Средњошколском центру Пале која је под директном палицом ДНС-а, запослен је професор физичке културе, кадар ДНС-а. Професор, који је до сада промјенио све страначке дресове.  На конкурс за професора физичке културе било је пријављено више кандидата, једнако стручних, али на њихову жалост нису имали исто презиме као и директор Средњошколског центра Пале (ДНС).  ДНС истовремено обећава и запослење у овом Средњошколском центру бројним члановима ДНС-а на позицијама професора Српског, Енглеског језика, Математике,  Хемије..., иако нема упражњених позиција. Важно је обећати.  ДНС–ов кадар чека. Чекаће и дочекаће и сљедеће изборе. Мана им је та што неће имати исто презиме као директори.

Још једна превара ће услиједити и то преко Завода за запошљавање РС и то кроз шест пројеката запошљаваља и самозапошљавања. Тако ће бити занимљиво видјети који ће то ДНС-ови и СНСД-ови привредници  проћи апликацију. Занимљиво ће бити и видјети  који ће то високообразовани млади људи до 30 година (ДНС, СНСД) наћи посао. Занимљиво, али и тужно према свим оним младим људима и дјеци погинулих бораца које већ шиканирају из општинских просторија.

Додуше, чињеница је да има и младих, високообразованих, одборничких кандидата СНСД-а, који не морају чекати привреднике и апликације, него ће директно у јавна предузеће. Захваљујући родбинским везама првих људи ОО СНСД Пале!

Како је кренуло у првих петнаест дана са новим директорима и начелником који све аминује, грађанима Пала преостаје да се кредитно задуже за један хеликоптер, по могућности од 10 милиона КМ. Можда и буде за плате!

Kad paljanski Gazda reketira!

romanijapres | 08 April, 2017 15:23

Nakon propagandnih poruka i medijskog linča prema svemu što nije Boško Jugović, SNSD,  DNS i SP, a koje svakodnevno možemo vidjeti u informativnom programu OSM televizije, na sceni su nove laži i panična politička kvazipropaganda.

Svjedoci smo da već neko vrijeme, tačnije nešto prije formalnog početka predizborne kampanje pred lokalne izbore, ova lokalna televizija izvještava krajnje neprofesionalno o ljudima i događajima u našoj opštini. Spinovanje javnosti političkom propagandom, jednostranošću, neobjektivnošću, neistinitošću...poziva na oprez i zabrinutost naših građana. Radi boljeg sagledavnja stvari podsjetićemo kako je sve počelo.

Kao što već rekosmo, pred sam formalni početak predizborne kampanje, tadanšnji formalni, a današnji suštinski (objasnićemo poslije navedenu konstelaciju) Gazda OSMTV tražio je, od tada još aktuelne opštinske vlasti, više novca za svoju medijsku kuću, sa opravdanjem da dolaze izbori i da bi trebalo da opština izdvoji više sredstva za izvještavanje (podsjetimo: OSMTV, kao privatna medijska kuća, u prošloj godini dobijala je 8.000 KM od opštine Pale, a sve druge medijske kuće na području opštine znatno manje sredstava).Klasični reket! Nakon negativnog odgovora, Gazda okreće list i počinje da sa medijskim linčom prema SDS-u, PDP-u i NDP-u. Nije toliko davno bilo da se možemo sjetiti bratoubilačkih priča novinara OSM televizije koji su radili i danas rade pod direktivom vrhovnog vođe. Priča se, pod velom tajne, da je osim direktiva i naredbi šta će se pratiti i kako, nerijetko i sam Gazda pisao tekstove i kreirao priloge koji su veličali SNSD i DNS, a blatili na najgori mogući način SDS, PDP i NDP. Ogromna propaganda koju je u tom periodu sprovodila OSMTV donijela je Gazdi i njegovim političkim drugarima samo polovičan rezultat: načelnik, sedmorica SNSD-ovaca, četvorica DNS-ovaca i jedan SP-ovac, koji ipak nisu bili dovoljni da se gladni krvoločni vukovi dokopaju cijelog komada kolača zvanog vlast i da se prione na raspodjelu novca građana Pala. Ipak, Gazda je i za to pola odrađenog posla nagrađen – 18.000 KM za firmu (OSMTV) i za sebe mjesto savjetnika za medije načelnika opštine. Brže-bolje, da ne bi došao u sukob interesa prepisao je firmu na sina. Međutim, i ptice na grani znaju ko i dalje gazduje u kući ili po onoj dobroj staroj: nije vrat-jeste šija. Otuda ono „formalno i suštinski“ s početka ovog pisanija.

Praksa izvještavanja iz predizborne kampanje nastavljena je i danas, naravno, jer vlast nije u potpunosti osvojena, a valja se opravdati i novo radno mjesto na teretu opštine. Svakodnevno možemo pogledati u informativnom programu OSMTV priče o SNSD-ovim, DNS-ovim, SP-ovim dobrim momcima i SDS-ovim lošim momcima. Ako ste pažljivo čitali tekst od početka možete primjetiti da neko nedostaje. Pa naravno PDP. Iako je u predizbornoj kampanji, u više navrata, OSMTV izvještavala o funkcionerima ove stranke i navodnim aferama, trenutno se ta stranka u programu OSMTV ne spominje, skoro pa nikako. Čak su oni koji su bili glavni likovi u tim aferama gosti u emisijama OSMTV. Pitate se zašto? Pa i grad Istočno Sarajevo izdvaja sredstva za medije, pa je Gazdinoj dinastiji stalo da se i tu ogrebe za koji dinar, kako za OSMTV, tako i za privatni projekat Jahorina film festival i porodično Udruženje.

Treba istaći da i dalje suštinski vlasnik OSMTV, uživajući u plodovima za koje su najviše zaslužni njegovi radnici, namjanje vodi računa o njima. Obnašajući funkciju savjetnika i služeći novom gospodaru, on nastavlja sa već ustaljenom praksom. S tim u vezi, obim posla se povećava, te najviše trpe upravo radnici. Osim ogromnog posla koji im je svakodnevno natovaren na pleća, svi rade za minimalna primanja. Opšte poznata stvar je da je plata radnika na OSMTV oko 500 KM i da se ona dobija u tri dijela. Prvo na račun „legne“, odnedavno, 390 KM, zatim nakon nekog vremena 70 KM toplog obroka, a onda i ostatak koji se dobije na ruke za koji dan. Znači plata, ta silna plata, se isplaćuje pet dana u tri navrata. Takođe, svi radnici bez obzira na zvanje i stručnu spremu na OSMTV primaju minimalac koji je namjenjen za radnike sa SSS. Treba istaći i da je nakon nedavnog povećanja plata, konkretno minimalca koji se dobija na OSMTV sa 370 KM, na 395 KM, radnicima ove medijske kuće oduzeto tih 25 KM od onoga što dobijaju na ruke. Nerijetko se desi i da umjesto toplog obroka ili dijela plate koji se dobija na ruke, Gazda pošalje radnike u mesaru  da uzmu obilje sirovog i suvog svinjskog mesa, kao kompezaciju za reklamiranje. Naravno, neko bi rekao da pomenutih 8.000, 18.000 ili još po nekoliko (desetina) hiljada od drugih opština i Grada nije neki novac na godišnjem nivou, te da su zato i izdvajanja za radnike mala. Ali, moramo se prisjetiti i vremena kad je OSMTV dobijala od opštine i po 70.000 KM za prenos sjednica Skupštine opštine, kada su Gazdići dobijali placeve po Palama... ,te više desteina hiljada maraka od Vlade Srpske, i tad su radnici radili za istu platu, a sav taj novac otišao je u Gazdinstva, odnosno nekretnine po Palama, Beogradu, Novom Sadu, skupocjene automobile... Tako da je svejedno, za radnike, koliko će opštine i Grad preusmjeriti sredstva za Gazdinu firmu. Ali avaj, ko još brine o tome, bitno je, bogati, šta je SDS ili neki SDS-ovac danas uradio?

Na kraju da se zapitamo šta bi se desilo da je onomad u junu 2016. godine, prije nego što je sve počelo, tadašnja vlast prihvatila da izdvoji više novca za OSMTV? Da li bi Gazda bio  savjetik za medije? Da li bi Gazda bio kandidat za odbornika SDS-a umjesto DNS-a na prošlim lokalnim izborima i kao takav koristio lokalnu TV stanicu koja se, između ostalog, finansira iz džepova svih građana Pala i Istočnog Sarajeva, za ličnu političku promociju? O čijim „aferama“ i „sukobu interesa“ bi izvještavala danas OSMTV? Treba se zapitati i da li danas na OSMTV, kao profesionalnoj mediskoj kući, možemo čuti da je novoizabrani načelnik, domaćin i dobar čovjek, kako je predstavljan prije nego što je došao na vlast, zaposlio petoro ljudi iako u budžetu za to nisu predviđena sredstva? Da li možemo npr. vidjeti analitičku priču o tome ko je sve zaposlen u načelnikov kabinet? Da su osim već navedenog savjetnika za medije koji ima svoju firmu koja je takođe dobila od opštine 18.000 KM, zaposleni i pravni savjetnik koji je zaledio svoje bivše/buduće mjesto u Elektrodistribuciji Pale, i šef kabineta koji je već radio u Studentskom centru Pale, i sekretarica koja je takođe bila radno angažovana? Da li možemo na OSMTV vidjeti prilog koji će istražiti da li je u redu da dok na spisku Zavoda za zapošljavanje imamo brojne mlade i perspektivne ekonomiste, pravnike, novinare i ostale stručnjake, „naš“ načelnik zapošljava ljude koji već imaju radna mjesta i primaju basnoslovne plate? Da li je tih već nekoliko puta pomenutih 18.000 KM koje je dobila Gazdina firma za izvještavnje o događajima sa područja opštine, izuzeto iz džepa samo od onih građana koji su dali glas SNSD-u, DNS-u i SP-u? (...) Ko o čemu k.... o poštenju!

 

Бошко Институција!

romanijapres | 05 April, 2017 12:41

Бошку Југовићу била је понуђена кандидатура за начелника општине Пале још2012. године.Није пристао. Имао је добру позицију техничког директора у паљанској Електродистрибуцији. Исту позицију је имао и 2016. године када је и прихватио начелничку кандидатуру. Оно што је пресудило да Југовић пристане јесте управо ситуација у предузећу у којем је радио. Удар ДНС-овца Ненада Нешића на директорску функцију Електродистрибуције добро је позната свима, бар преко медија. Оно што можда није толико добро познато јавности, јесте чињеница да су одређени запослени у том предузећу, иначе кадрови СНСД-а, у тим тренуцима окренули леђа странци и прешли у ДНС. Таквих случајева је више.А један од њих је свакако и новопостављени директор предузећа Водовод и канализација.Југовић није прешао у ДНС јер је у подсвијести имао кандидатуру за начелника општине. И док се генерални директор Електродистрибуције Пале лавовски борио против разноразних ДНС-ових  напада и изборио ,те руку на срце, постао и Институција за већину политичара и директора, дотле су поједини СНСД-овци везани за Електродистрибуцију размишљали  о својим позицијама.Мислећи да је потпуно извјестан Нешићев долазак, усљедио је ланчани прелазак у ДНС, учлањење и читавих породица.Окренута су леђа и СНСД-у ,а и Институцији.

Југовић је тражио своје мјесто под сунцем. И он је био убјеђен у долазак ДНС-овца на мјесто директора, те му се чињеница да ће му Нешић шефовати није уопште свиђала.Поготово што је себе видио као насљедника Институције.  Ипак, само је један Институција!И тешко га је копирати, што Југовић упорно покушава. Југовић пристаје на кандидатуру. То му изгледа безболније у односу на Нешића , а постоји могућност да коначно и буде први човјек.

За првог човјека општине Пале, који упорно копира Институцију, ангажоване су све снаге. Чак и Нешићеве.И тако,Бошко Југовић постаjе први човјек општине. Али не и Институција.

Да је тако, показао је на почетку свог мандата.Институција не врши мобинг,не уходи запослене по ходницима, не обећава што не може испунити,не јадикује.....

Треба бити Институција па се изборити са разним Нешићима, Томићима, прелетачима, савјетницима са личним интересима.....Први човјек Пала не може бити Иституција, јер је Институција све ове наведене почистио, а Југовић их окупио око себе.

Оно што остаје првом човјеку Пала, јесте да отаља начелнички мандат  и да коначно испуни свој сан: да сједне у директорску фотељу Електродистрибуције. Под условом да Институција оде са директорске позиције , а да му неки нови или стари  Нешић не помрси планове.

 

Kako je načelnik izigrao DNS!

romanijapres | 02 April, 2017 08:14

Tokom oktobarskih lokalnih izbora paljanski DNS stavio je sve raspoložive kapacitete i ljudske i finansijske na kandidata SNSD-a za načelnika opštine Pale Boška Jugovića. Jugović je pretežno kupljenim glasovima dobio protivkandidata i smjestio se u načelnički kabinet, a onda je uslijedila naplata izbornih dugova.Što u parama, što u postavljanju kadrova.Od starta Jugović je bio svjestan velikih apetita DNS-ovaca, pa je i po sopststvenoj volji, ali i po naredbi organa paljanskog SNSD-a, pokušao se riješiti koalicionih partnera (DNS). Odugovlačio je sa potezima u korist DNS-a, sastajao se sa dojučerašnjim političkim protivnicima i nudio im koaliciju.Politički neiskusno, Jugović je tražio previše, a nudio premalo.Kada je shvatio da od koalicije sa političkim protivnicima nema ništa,napravio je predstavu za javnost i pokrenuo navodne pregovore sa političkim protivnicima. Sa pregovora je izlazio sa pričom da suprotna strana insistira na mjestu zamjenika načelnika, iako se o tome  nije ni govorilo. Jugović je znao da je glavni apetit DNS-a upravo ta pozicija, koja mu nikako ne odgovara, ni njemu, a ni vrhu SNSD-a.Taktika je sprovedena, priča ide u javnost. Skupštinska većina mi ne dozvoljava mjesto zamjenika. DNS, kojeg načelnik nije ni zvao na pregovore, se upecao.Za njih krivac nije Jugović, nego skupštinska većina. Jugović nastavlja sa planom eliminacije kadrova iz DNS koji mu ne odgovaraju i nisu lojalni. Jedan od savjetnika (SNSD) smješten je u kancelariji zamjenika, prima napaćen narod i praktično vrši funkciju zamjenika. Jugović zna da mora namiriti pokoji apetit DNS-a. Na mjesto direktora preduzeća Vodovod i kanalizacija postavlja navodnog DNS-ovca, čovjeka iz Elektrodistribucije, koji mu je lojalan i koji će raditi kako on kaže.Da je bio „široke ruke“ prema DNS-u opravdaće činjenicom da je na direktorsku funkciju preduzeća „Palestan“ stavio momka,čiji profil na fejsbuk stranici sve govori.I sa njim može manipulisati. Jugović je toliko „široke ruke“ prema DNS-u da je čak za savjetnika za medije postavio DNS-ovog kandidata za odbornika, koji nije prošao, ali je načelniku ustupio medijski prostor na svojoj lokalnoj tv stanici.Savjetniku,kojeg toliko i ne interesuje stranka (DNS) koliko pare iz lokalnog budžeta.

I tako je načelnik, glumeći paćenika u pregovorima koji nisu uspjeli,sačuvao poziciju zamjenika od DNS-a.Kadrovi DNS-a su njegovi ljudi i ljudi vrha stranke(SNSD).Načelnik je tako odmah nakon izbora izigrao sve ostale male stranke koje su ga podržale za načelnika, a samo četiri mjeseca kasnije i svoje glavne partnere DNS!

Kako je načelnik izigrao DNS!

romanijapres | 02 April, 2017 08:05

Tokom oktobarskih lokalnih izbora paljanski DNS stavio je sve raspoložive kapacitete i ljudske i finansijske na kandidata SNSD-a za načelnika opštine Pale Boška Jugovića. Jugović je pretežno kupljenim glasovima dobio protivkandidata i smjestio se u načelnički kabinet, a onda je uslijedila naplata izbornih dugova.Što u parama, što u postavljanju kadrova.Od starta Jugović je bio svjestan velikih apetita DNS-ovaca, pa je i po sopststvenoj volji, ali i po naredbi organa paljanskog SNSD-a, pokušao se riješiti koalicionih partnera (DNS). Odugovlačio je sa potezima u korist DNS-a, sastajao se sa dojučerašnjim političkim protivnicima i nudio im koaliciju.Politički neiskusno, Jugović je tražio previše, a nudio premalo.Kada je shvatio da od koalicije sa političkim protivnicima nema ništa,napravio je predstavu za javnost i pokrenuo navodne pregovore sa političkim protivnicima. Sa pregovora je izlazio sa pričom da suprotna strana insistira na mjestu zamjenika načelnika, iako se o tome  nije ni govorilo. Jugović je znao da je glavni apetit DNS-a upravo ta pozicija, koja mu nikako ne odgovara, ni njemu, a ni vrhu SNSD-a.Taktika je sprovedena, priča ide u javnost. Skupštinska većina mi ne dozvoljava mjesto zamjenika. DNS, kojeg načelnik nije ni zvao na pregovore, se upecao.Za njih krivac nije Jugović, nego skupštinska većina. Jugović nastavlja sa planom eliminacije kadrova iz DNS koji mu ne odgovaraju i nisu lojalni. Jedan od savjetnika (SNSD) smješten je u kancelariji zamjenika, prima napaćen narod i praktično vrši funkciju zamjenika. Jugović zna da mora namiriti pokoji apetit DNS-a. Na mjesto direktora preduzeća Vodovod i kanalizacija postavlja navodnog DNS-ovca, čovjeka iz Elektrodistribucije, koji mu je lojalan i koji će raditi kako on kaže.Da je bio „široke ruke“ prema DNS-u opravdaće činjenicom da je na direktorsku funkciju preduzeća „Palestan“ stavio momka,čiji profil na fejsbuk stranici sve govori.I sa njim može manipulisati. Jugović je toliko „široke ruke“ prema DNS-u da je čak za savjetnika za medije postavio DNS-ovog kandidata za odbornika, koji nije prošao, ali je načelniku ustupio medijski prostor na svojoj lokalnoj tv stanici.Savjetniku,kojeg toliko i ne interesuje stranka (DNS) koliko pare iz lokalnog budžeta.

I tako je načelnik, glumeći paćenika u pregovorima koji nisu uspjeli,sačuvao poziciju zamjenika od DNS-a.Kadrovi DNS-a su njegovi ljudi i ljudi vrha stranke(SNSD).Načelnik je tako odmah nakon izbora izigrao sve ostale male stranke koje su ga podržale za načelnika, a samo četiri mjeseca kasnije i svoje glavne partnere DNS!

Jedan „radni dan“ načelnika

romanijapres | 31 Mart, 2017 07:48

Ovako izgleda radni dan načelnika opštine.

Jutro je. Načelnika vozač vozi prema zgradi opštine. Načelnik razmišlja kako je lijepo biti načelnik. Ej voze te, imaš grijače u sjedištu, zatamnjena stakla da ne zna baš svako ko se vozi, ali nije načelnik zadovoljan. Ova limuzina je polovna i nije visoka kategorija luksuza. Može bolje. A obećao je narodu bolje. Prije dolaska do zgrade načelniku sinu misao da kupi novu limuzinu. Sav ushićen zbog nove ideje, potencijalno razvojne ideje, jer ako se bude vozio u limuzini visoke klase političari, privrednici i drugi će ga shvatati ozbiljnije, a ako bude brže stizao novim autom donijeće više investicija. Kakav plan pomisli načelnik i pri izlasku iz auta namršti malo lice i obori pogled pred zemlju da ga službenici i eventualno građani ne bi puno propitivali i zvocali jer valja rješiti tolike probleme ljudi, a što bi se time bavio kad ima preča posla, poput nabavke novog auta. I tako ubrzanim korakom prođe pored radnika opštine uz stepenice i zaista bez ikakvog propitivanja dođe do svog kabineta. Službenici nisu ništa pitali, vide da je načelnik smrknut, vjerovatno ophrvan brojnim strateškim i važnim planovima razvoja opštine, ekonomijom itd.

Uz jedno dobro jutro uđe u kabinet i sjede u kožnu fotelju sa dubokim naslonom, sa  lijeve strane stoji kompjuter. Sve to mu daje autoritet i ozbiljan izgled. Iako kompjuter ne voli da pali, ne zna dobro njime da rukuje a i za šta će mu kad je domaćin. I dosad je sve radio olovkom i papirima. Ubrzo uđoše službenici i saradnici na jutarnji brifing. Načelnik teatralno naruči telefonom posluženje za sve. On sam pije sok i kafu. Posluženje stiglo i načelnik upita saradnike šta je za ovaj dan na dnevnom redu i šta im je činiti. Javi se prvi i poče sa žalbom kako im prokišnjava krov i voda im kroz plafon kaplje tačno na njihov radni sto i eto oni su sad onemogućeni da uopšte rade, a kamoli da kreiraju napredak za ovu opštinu. Načelnik odmahnu objema rukama uvis kao da će nešto da uradi, ali umjesto toga upita službenika zašto ništa nije preduzeo, a ne ranim jutrom da mu zvoca sa tim i da to nije tema. Ali načelniče mi moramo stavljati kofe-škafe i svakih pola sata ili sat nosimo tu vodu i..prekide ga načelnik pitanjem šta ima još kod drugih službenika, oni su počeli sa raportom, ali ne interesuje načelnika to, on se vrati svojoj misli o nabavci novog auta i zagledan kroz prozor razmišlja kako bi bilo lijepo da novim autom otputuje kod šefa u Krajinu, a uz put bi mogao razgledati u Fis Vitez  na odjelu za kuću i vrt sve vrste kosačica, freza, lopata, grablji, priključnih mašina i traktora, i naravno može povesti nešto od toga šta može stati u auto, vještačko đubrivo je znatno jeftinije...vraćajući se sastanku, načelnik prekide i drugu službenicu ali i sve njih pitanjem, malte ne rebusom šta mislite da nabavimo novo službeno vozilo za načelnika, naravno visoke klase? Svi se zgledaše i posle par trenutaka da se ne zamjere neki počeše lagano klimati glavom gore dole, kao moglo bi, vidiš nije loša ideja...Dobra ideja zar ne, reče načelnik više konstatujući nego pitajući, kao da je odluka već donesena.

Ukratko su razmotrili koliko koštaju koje verzije audija, pasata i sl. Ali dođoše do boje. Limuzine su uglavnom crne boje, ali načelnik poželi da auto bude druge boje da pokaže da su promjene moguće i potrebne. Sad krenuše prijedlozi, siva, bijela, neko reče zelena jer je pravoslavna, načelnik se namršti na to i reče a šta mislite crvena? Opet tišina i onda spreman argument načelnika, s tim bi privukli pažnju gdje god se pojavimo i to je dobro, a i svakako je to stranačka boja, a i šefu bi se dopalo možda čak toliko da bi i on prešao na crvene limuzine i sigurno bi kod šefa napredovao kao začetnik reformi. Svi se složiše da je dobra ideja.

Načelnik konstatova da je ovaj sastanak vrlo konstruktivan i uspješan i da će poslati vozača da im donesu doručak, on predlaže pitu i to od krompira, domaćeg naravno i jogurt takođe domaći iz njegovog kraja, pošto je on domaćin. Iako neki vole piletinu, ostali druge vrste mesa, ali ne domaćeg odlučiše ipak da ne protivriječe načelniku pogotovo kad je o domaćinluku riječ.

Dok je načelnik telefonom diktirao narudžbu ispred sebe je imao strategiju razvoja, uopšte ne shvatajući otkud mu to na radnom stolu i šta će mu, prešao je pogledom preko i odlučio taman da pregleda sadržaj prve dvije tri stranice dok stigne pita. Ostali prisutni čavrljaju međusobno o tenisu, serijama i sl.

Stiže pitaaa....načelnik zatvori onu strategiju i na nju stavi pitu u umašćenom papiru i oprezno poče da jede jer je domaća pita još vruća. I ostali jedu. Ne izdržavši načelnik upita, jeli šta će mi ova stara strategija na stolu? Pa načelniče kako stara, tek je usvojena, a i taze je štampana. Ne nije evo umašćena je i odmah mi izgleda nekako drugačije starije, a i nisam je ja usvojio. Nego da vi prestanete da pričate o prokišnjavanju opštine može neko steći loš utisak o nama i da počnete malo da radite. Evo za početak počnite raditi na novoj strategiji, okupite radne grupe po oblastima, dajte i poneku izjavu da se radi na novoj strategiji koja će privući investicije i ulaganja koja će omogućiti nova radna mjesta i bolji standard za sve, da izgleda da nešto radimo. Svi podigoše čelo u međuzalogaju klimajući sa odobravanjem.

I to je odlučeno.

Naćelnik završi sa pitom i obrisa se rukom (nije bilo salveta, a on svakako nije ni navikao na to). Konstatujem da je sastanak završen i prije nego se raziđete primjetio sam da u prizemlju na čajnoj kuhinji piše samo kuhinja, otpao je dio znaka čajna. I znate šta, neki gosti kad su mi dolazili mislili su da imamo kuhinju i da kuvamo ovdje. Tražili su roštilj, a neki i nešto kuvano. Dajte riješite to već jednom da ne misle ljudi da je ovdje restoran. To neću više tolerisati. Koliko je sutra hoću da me izvjestite da li je to ispravljeno. U redu načelniče reče službenik. I samo još jedno pitanje. Kada ćete primiti ulagače htjeli su da pogledaju investicione mogućnosti i regulacione planove? Zakaži u restoranu fino ručak i spremi te mape i papire pa ću ja sa njima u četiri oka na miru da to razgledam i ugovaram za dobro ovog naroda. Neću valjda ovdje.

Hvala načelniče. Slobodni ste. Načelnik konačno ostade na miru razmišljajući koliko je naporan ovaj posao i šta sve čovjek mora da radi sluša i koliko je samo teško obavljati ovu dužnost. A mnogi ne razumiju toliki rad za dobrobit naroda. Takvi smo mi, šta ćeš. Da li da nazovem šefa i odmah mu predložim sjajnu zamisao oko boje nove limuzine, možda me zagotivi, a opet ako nije dobrog raspoloženja možda i opsuje. Bolje da ne cimam odmah njega. Raspitaću sa njemu bliskim ministrima i ljudima koji znaju šta šef voli pa da sam na sigurnom. Naravno moram pitati i šefa stranke na lokalu i šefa u firmi. Ne bi valjalo da sam pokupim poene kod šefa bez njihovog znanja. Sa ostalima ću lako. Narodu ću reći da je to redovna zamjena vozila i da ne može načelnik se voziti u polovnom autu, trenutno auto ću dati opštinarima i svi zadovoljni.

Al sam se umorio od ovolikog rada pomisli načelnik.

Sve je jebote teško. Ja sam načelnik i umjesto da drugi rade a ja gledam sa strane, moram se sam mučiti. Idem malo razgledati gradilišta i kako bager utovaruje zemlju u kamionsku prikolicu. Te građevinske mašine su čudo, isključiću zvono telefona . Bez kajanja propuštam desetine poziva građana i aktivista kojima trebam. S vremena na vrijeme, nekom se ipak javim, u jadu i muci sam se sebi gadeći što pristajem na takvo neljudsko trpljenje. A onda se opet saberem i shvatim kako sam u stvari sretan, u kabinetu, na suvom i toplom prostoru, pristojno zarađujem (gledam šansu za ugradnju u izgradnji), a pri tom se pretjerano čak ni ne sramotim (to sa kupovinom glasova je zaboravljeno). Dobro, potpisao sam kojekave gluposti, ali ne previše njih. Ovi u Banjaluci rade puno gore stvari.  

Tekts objavljen povodom svjetskog Dana šale

Nisu sve budale iste, Predrag Govedarica

romanijapres | 30 Mart, 2017 08:17

Kako je društvo u posljednjih dvadesetak godina evoluiralo iz industrijske u "silikonsku" fazu u svim njegovim segmentima, ovih dana na javnoj sceni demonstrirali su jedan student i jedna pjevačica na praktičnoj pokaznoj vježbi.

Pjevačica u "silikonskoj" eri otjelotvorena u majku nacije (sve nacije na ovim prostorima manje-više imaju sličnog roditelja) i student čiji životni moto je, kao i većine mladih i ambicioznih u dolini silikona, veoma brzo postati priznat i bogat član zajednice ne zamajavajući se "besmislenim" moralnim načelima.

Mama i posinak

Student prorektor Univerziteta Istočno Sarajevo Mladen Lučić u pokušaju da što prije ostvari san o uspješnom biznisu i stekne kamione, avione i milione (pošto je već ostvario VIP status uglednog građanina na svim zabavama i prijemima) organizovao je ovih dana koncert Svetlane Cece Ražnatović u Istočnom Sarajevu. Kako su mediji napisali, organizator koncerta je u stvari privatna firma studenta Lučića "Ledžend" d.o.o., svježe registrovana prije dva mjeseca.

Za nastup student je isplatio pjevačici 100.000 KM unaprijed, u kešu i na ruke. Odakle mu lova to se još ne zna. Ali ono što se čuje i piše ovih dana jeste da se student Lučić mjesecima hvalio da "Cecu dovodi u ime predsjednika RS i pod njegovim pokroviteljstvom".

Da li bi se u bilo kojoj pravnoj državi ili sistemu moglo desiti da se neki luzer ili prevarant poziva na instituciju predsjednika (nebitno je ko trenutno obavlja navedenu funkciju), a da ne bude priveden i saslušan o toj vezi? Ne bi, logično.

Godinama je pozivanje na poznanstva sa javnim ličnostima, posebno političarima, postalo obrazac za slične prevarante. Kako niko još od slučaja nesrećnog Pere Maljutke, vozača Svete Mihajlovića, kada je ovaj bio predsjedavajući Savjeta ministara, nije odgovarao za slične "marifetluke", broj prevaranata se rapidno uvećavao. Njihovo nesankcionisano djelovanje ostajalo je na nivou usmenih predanja.

Ali da se vratimo mladom Lučiću, slučajno ili ne studentu četvrte godine ekonomije, koji u svom novom biznisu ne vidi ništa sporno.

- Iako je "Ledžend" mlada firma, imam iskustva u ovom poslu odranije i zato sam uspio da sve organizujem na najvišem nivou. A to što se priča da sam se pozivao na Kabinet predsjednika RS nije istina, već su to priče kojima se želi dati politička nota cijelom ovom događaju - kaže Lučić, važan studentski funkcioner i kako to obično biva, loš student. Poznato je da na ispite izlazi i po sedam puta i da se ponekad samo za njega uvode vanredni ispitni rokovi.

Lučić i njegov drugar predsjednik Unije studenata RS Predrag Govedarica demantuju da je i Unija učestvovala u organizaciji Cecinog koncerta. Jeste ili nije očekivati je da neko to tačno utvrdi. Ono što je do sada poznato je da je Unija studenata pozivala zvanice na taj "muzički spektakl". Upućeni u cijeli slučaj tvrde da je vrlo lako moguće da se upravo u VIP pozvanim ličnostima odranije poznatim policijskim organima krije odgonetka otkuda studentu Lučiću 100.000 KM keša da isplati pjevačicu koja je potom demonstrirala "humanost" na koncertu za poplavljene.

Malo lično iskustvo

Negdje u maju stigla mi je tužba Univerziteta Istočno Sarajevo zbog kolumne od 5. oktobra prošle godine "Koliko košta zvanje". Poslije ove kolumne počeo je i progon dekana u Istočnom Sarajevu za koje se sumnjalo da su mogli biti izvori informacija u tom tekstu. Smijenjen je dekan Mašinskog fakulteta Dušan Golubović, a dekana Filozofskog Milanku Babić odbranili su profesori tog fakulteta.

Iako je jasno da tužbu za klevetu po zakonu ne može da podigne pravno lice, nego isključivo oklevetani pojedinac, već po njenom sadržaju na prvo letimično čitanje bilo je jasno ko stoji iza svega.

- Tužena KUSMUK MIRJANA je svesno, namerno, neistinito i protuzakonito iznosila u javnosti lažne činjenice koje ozbiljno mogu da poljuljaju i dovedu u sumnju opšte ciljeve visokog obrazovanja, i vrlo značajne rezultate koje je postigao Univerzitet u Istočnom Sarajevu, blateći izuzetne nastavno-naučne kadrove ove visokoškolske ustanove, (prof. dr Stevan Trbojević) sračunate s ciljem rušenja stubova na kojim počiva ovo društvo.

Upravo ovim razotkrio se skriveni pisac tužbe, prorektor Stevan Trbojević, siva eminencija Univerziteta Istočno Sarajevo. Zanimljivo je da je u većini navodno osporenih dijelova kolumne zatražio saslušanje upravo svojih malih "trabanata", lidera studentskih organizacija u svojstvu svjedoka tužioca.

Tako se predsjednici Studentskog parlamenta i Unije studenata predlažu kao svjedoci koji treba da dokažu kako je kredit koji je Univerzitet Istočno Sarajevo podigao od jedne komercijalne banke za gradnju studentskog doma posve opravdan, iako samo nekoliko mjeseci kasnije prorektor Trbojević na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo traži da otplaćivanje istog preuzme Vlada RS.

Predsjednik Unije studenata Predrag Govedarica i Studentskog parlamenta Aleksandar Glavaš treba da posvjedoče i kako je ta kolumna napisana "protiv interesa studenata, nastavno-naučnog kadra Univerziteta i ove visokoškolske ustanove", te da je nanijela "ogromnu štetu visokom obrazovanju, prosperitetu Republike Srpske i njenim građanima u cjelosti".

Prije pisanja tužbe zasjedao je istim povodom i rektorski kolegijum Univerziteta u Istočnom Sarajevu, koji je isti tekst ocijenio, a kako bi drugačije nego kao "napad" na Univerzitet.

Ne znam da li je mlađani Lučić, kao i obično, prisustvovao toj sjednici rektorskog kolegijuma, ali znam da po funkciji studentski prorektor ima obavezu da prisustvuje sjednicama Upravnog odbora i Senata Univerziteta. Isto kao što znam da je funkcija student prorektor vanstatutarna i osmišljena za poslušnog Lučića koji je tu da dadne jedan glas više, kada zagusti i kad mu se naredi. Tako je bilo i u slučaju glasanja za odluku o zaduživanju Univerziteta kreditom od 12 miliona za gradnju studentskih domova za koju je ruku digao i student prorektor.

Zanimljivo je da su, kada su lani predstavnici Ministarstva prosvjete odbili da potpišu ugovor o toj drugoj fazi kredita sa austrijskom firmom VAM, istoga časa predstavnici Studentskog parlamenta UIS-a i Unije studenata RS zaprijetili da će bojkotovati nastavu, oktobarski ispitni rok i organizovati ulične proteste.

Predsjednik Studentskog parlamenta UIS-a Aleksandar Glavaš i Unije Predrag Govedarica dramatično su vapili da će ako se ne potpiše kredit biti ugrožena budućnost Univerziteta i ne lezi vraže "razvoj istočnog dijela RS".

Iako još nije otkriveno na koji način je utrošeno sedam miliona iz prve faze kredita, da li je bilo zloupotreba i kakvih, ministar prosvjete RS Goran Mutabdžija nije izdržao pritisak i parafirao je ugovor o kreditu 2, ali je istovremeno vješto prebacio odgovornost na moćnije od sebe: ugovor je stupio na snagu tek kada ga je odobrila Vlada.

Upravo zahvaljujući Univerzitetu Istočno Sarajevo, Ministarstvo prosvjete i kulture ovih dana zaradilo je revizorsko "mišljenje sa rezervom". Revizori su utvrdili da je kršenje zakona na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu teško 12 miliona maraka, jer je Upravni odbor Univerziteta (čiji član je student Lučić) dao odobrenje da se podigne komercijalni kredit za kupovinu studentskog doma bez odobrenja Narodne skupštine, čime je prekršen Zakon o zaduživanju.

Glavni revizor RS Duško Šnjegota rekao je i to da se prvi put sreo sa tako direktnim kršenjem sistemskog zakona.

- Ovo je presedan, po onome što ja znam, moglo bi se reći u čitavom periodu postojanja RS - rekao je Šnjegota.

Univerzitet Istočno Sarajevo još nije tužio revizora, ali je u medijima prorektor Trbojević odbacio sve njegove nalaze, prebacujući odgovornost na ministarstvo prosvjete i finansija.

Iz Ministarstva prosvjete su ga podsjetili da nisu učestvovali u kreditnom zaduženju i da je odluku o tome donio UO Univerziteta. Pozvali su nadležne organe da utvrde prekršaj ili krivično djelo.

O Univerzitetu se krajem jula razgovaralo i na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo na kojoj je preletač od stranke do stranke, prorektor Trbojević uz glasnu podršku poslanika SDS-a optužio Vladu RS da je "natjerala Univerzitet da se kreditno zaduži čime ga gura u bankrot", dok istovremeno finansira gradnju paviljona 4 u Banjaluci.

Vlada je pozvana da preuzme obavezu vraćanja kredita koji je, da još jednom podvučemo, odobrio UO Univerziteta, jer, kako je rečeno, Univerzitet u Istočnom Sarajevu ima manji budžet od onoga u Banjaluci. Prorektor Trbojević je ponovo osuo drvlje i kamenje po ministru prosvjete optužujući ga da ne zna ni da se gradi studentski dom za koji ovih dana u jednom intervjuu traži da nezakonito i kao nigdje na planeti bude uknjižen kao vlasništvo Univerziteta. Studentski lideri kojima Univerzitet hoće da otme dom o tome poslušno ćute.

Kakav je dil u kreditnom zaduživanjima bio sa studentima Lučićem, Glavašem i Govedaricom jednom će valjda utvrditi plaćeni za to. Možda će neko, ko će ga znati, sve to anonimno napisati u ovih dana prezentovanoj aplikaciji MUP-a RS za prijavljivanje korupcije i zatražiti da bude utvrđeno da li je tačno da su studenti svoju bitku za kredit naplatili skupim satovima, automobilima, cehovima u restoranima i računima za mobilne koje im je navodno plaćao UIS. Očekivati je to, jer malo ko u Istočnom Sarajevu, bilo da je riječ o studentima, profesorima ili običnim ljudima, ima lijepu riječ za studentski trojac.

Zakoni gluposti

Da bi čovjek shvatio suštinu problema današnjice, pa i doline silikona u kojoj su idoli miliona "biznismeni" i sponzoruše, potrebno je bar nekoliko puta da pažljivo pročita esej iz 1976. godine jednog od najpoznatijih svjetskih ekonomista 20. vijeka, profesora sa Univerziteta Berkli Karla M. Čipola pod naslovom "Osnovni zakoni ljudske gluposti".  

Čipola je možda i uvredljivo opisao moguće grupe ljudi, svrstavajući nas u četiri osnovne kategorije: bespomoćni, inteligentni, razbojnici i glupaci.

Demistifikovao je pet osnovnih zakona ljudske gluposti, od kojih prvi glasi: Uvijek i neizbježno, svi potcjenjuju broj glupana u opticaju. 

Ukratko on objašnjava kako glupavi ljudi drugima i društvu u cjelini prave štetu. Zaključak glasi: Glupani iz vlastitog zla eliminišu svako dobro u  okruženju. Razbojnici ga eliminišu iz vlastitog interesa. Tako dolazimo do osnovnih razloga koji dovode do negativne selekcije. 

Ne znam šta o tome misli student ekonomije Lučić i da li je pročitao ovaj esej uglednog profesora. Ne znam da li je u stanju da na praktičnim primjerima simulira definicije prof. Čipole i poslaže mozaik, kako bi kao budući dipl. ekonomista pokušao da dadne svoj naučni i praktični doprinos stvaranju boljeg i bogatijeg društva, ne samo za sebe, naravno.

Ne znam ni u kojoj kategoriji se prepoznao? I ko je uopšte zapalio žito? Ali jedno konačno znam, a to je odgovor na pitanje: Ako im je Ceca majka, ko im je tata?  Pa "Trbojević"!

Mirjana Kusmuk

 http://www.glassrpske.com/komentar/kolumne/Nisu-sve-budale-iste/lat/2012.html

 

Nisu sve budale iste, Predrag Govedarica

romanijapres | 30 Mart, 2017 08:17

Kako je društvo u posljednjih dvadesetak godina evoluiralo iz industrijske u "silikonsku" fazu u svim njegovim segmentima, ovih dana na javnoj sceni demonstrirali su jedan student i jedna pjevačica na praktičnoj pokaznoj vježbi.

Pjevačica u "silikonskoj" eri otjelotvorena u majku nacije (sve nacije na ovim prostorima manje-više imaju sličnog roditelja) i student čiji životni moto je, kao i većine mladih i ambicioznih u dolini silikona, veoma brzo postati priznat i bogat član zajednice ne zamajavajući se "besmislenim" moralnim načelima.

Mama i posinak

Student prorektor Univerziteta Istočno Sarajevo Mladen Lučić u pokušaju da što prije ostvari san o uspješnom biznisu i stekne kamione, avione i milione (pošto je već ostvario VIP status uglednog građanina na svim zabavama i prijemima) organizovao je ovih dana koncert Svetlane Cece Ražnatović u Istočnom Sarajevu. Kako su mediji napisali, organizator koncerta je u stvari privatna firma studenta Lučića "Ledžend" d.o.o., svježe registrovana prije dva mjeseca.

Za nastup student je isplatio pjevačici 100.000 KM unaprijed, u kešu i na ruke. Odakle mu lova to se još ne zna. Ali ono što se čuje i piše ovih dana jeste da se student Lučić mjesecima hvalio da "Cecu dovodi u ime predsjednika RS i pod njegovim pokroviteljstvom".

Da li bi se u bilo kojoj pravnoj državi ili sistemu moglo desiti da se neki luzer ili prevarant poziva na instituciju predsjednika (nebitno je ko trenutno obavlja navedenu funkciju), a da ne bude priveden i saslušan o toj vezi? Ne bi, logično.

Godinama je pozivanje na poznanstva sa javnim ličnostima, posebno političarima, postalo obrazac za slične prevarante. Kako niko još od slučaja nesrećnog Pere Maljutke, vozača Svete Mihajlovića, kada je ovaj bio predsjedavajući Savjeta ministara, nije odgovarao za slične "marifetluke", broj prevaranata se rapidno uvećavao. Njihovo nesankcionisano djelovanje ostajalo je na nivou usmenih predanja.

Ali da se vratimo mladom Lučiću, slučajno ili ne studentu četvrte godine ekonomije, koji u svom novom biznisu ne vidi ništa sporno.

- Iako je "Ledžend" mlada firma, imam iskustva u ovom poslu odranije i zato sam uspio da sve organizujem na najvišem nivou. A to što se priča da sam se pozivao na Kabinet predsjednika RS nije istina, već su to priče kojima se želi dati politička nota cijelom ovom događaju - kaže Lučić, važan studentski funkcioner i kako to obično biva, loš student. Poznato je da na ispite izlazi i po sedam puta i da se ponekad samo za njega uvode vanredni ispitni rokovi.

Lučić i njegov drugar predsjednik Unije studenata RS Predrag Govedarica demantuju da je i Unija učestvovala u organizaciji Cecinog koncerta. Jeste ili nije očekivati je da neko to tačno utvrdi. Ono što je do sada poznato je da je Unija studenata pozivala zvanice na taj "muzički spektakl". Upućeni u cijeli slučaj tvrde da je vrlo lako moguće da se upravo u VIP pozvanim ličnostima odranije poznatim policijskim organima krije odgonetka otkuda studentu Lučiću 100.000 KM keša da isplati pjevačicu koja je potom demonstrirala "humanost" na koncertu za poplavljene.

Malo lično iskustvo

Negdje u maju stigla mi je tužba Univerziteta Istočno Sarajevo zbog kolumne od 5. oktobra prošle godine "Koliko košta zvanje". Poslije ove kolumne počeo je i progon dekana u Istočnom Sarajevu za koje se sumnjalo da su mogli biti izvori informacija u tom tekstu. Smijenjen je dekan Mašinskog fakulteta Dušan Golubović, a dekana Filozofskog Milanku Babić odbranili su profesori tog fakulteta.

Iako je jasno da tužbu za klevetu po zakonu ne može da podigne pravno lice, nego isključivo oklevetani pojedinac, već po njenom sadržaju na prvo letimično čitanje bilo je jasno ko stoji iza svega.

- Tužena KUSMUK MIRJANA je svesno, namerno, neistinito i protuzakonito iznosila u javnosti lažne činjenice koje ozbiljno mogu da poljuljaju i dovedu u sumnju opšte ciljeve visokog obrazovanja, i vrlo značajne rezultate koje je postigao Univerzitet u Istočnom Sarajevu, blateći izuzetne nastavno-naučne kadrove ove visokoškolske ustanove, (prof. dr Stevan Trbojević) sračunate s ciljem rušenja stubova na kojim počiva ovo društvo.

Upravo ovim razotkrio se skriveni pisac tužbe, prorektor Stevan Trbojević, siva eminencija Univerziteta Istočno Sarajevo. Zanimljivo je da je u većini navodno osporenih dijelova kolumne zatražio saslušanje upravo svojih malih "trabanata", lidera studentskih organizacija u svojstvu svjedoka tužioca.

Tako se predsjednici Studentskog parlamenta i Unije studenata predlažu kao svjedoci koji treba da dokažu kako je kredit koji je Univerzitet Istočno Sarajevo podigao od jedne komercijalne banke za gradnju studentskog doma posve opravdan, iako samo nekoliko mjeseci kasnije prorektor Trbojević na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo traži da otplaćivanje istog preuzme Vlada RS.

Predsjednik Unije studenata Predrag Govedarica i Studentskog parlamenta Aleksandar Glavaš treba da posvjedoče i kako je ta kolumna napisana "protiv interesa studenata, nastavno-naučnog kadra Univerziteta i ove visokoškolske ustanove", te da je nanijela "ogromnu štetu visokom obrazovanju, prosperitetu Republike Srpske i njenim građanima u cjelosti".

Prije pisanja tužbe zasjedao je istim povodom i rektorski kolegijum Univerziteta u Istočnom Sarajevu, koji je isti tekst ocijenio, a kako bi drugačije nego kao "napad" na Univerzitet.

Ne znam da li je mlađani Lučić, kao i obično, prisustvovao toj sjednici rektorskog kolegijuma, ali znam da po funkciji studentski prorektor ima obavezu da prisustvuje sjednicama Upravnog odbora i Senata Univerziteta. Isto kao što znam da je funkcija student prorektor vanstatutarna i osmišljena za poslušnog Lučića koji je tu da dadne jedan glas više, kada zagusti i kad mu se naredi. Tako je bilo i u slučaju glasanja za odluku o zaduživanju Univerziteta kreditom od 12 miliona za gradnju studentskih domova za koju je ruku digao i student prorektor.

Zanimljivo je da su, kada su lani predstavnici Ministarstva prosvjete odbili da potpišu ugovor o toj drugoj fazi kredita sa austrijskom firmom VAM, istoga časa predstavnici Studentskog parlamenta UIS-a i Unije studenata RS zaprijetili da će bojkotovati nastavu, oktobarski ispitni rok i organizovati ulične proteste.

Predsjednik Studentskog parlamenta UIS-a Aleksandar Glavaš i Unije Predrag Govedarica dramatično su vapili da će ako se ne potpiše kredit biti ugrožena budućnost Univerziteta i ne lezi vraže "razvoj istočnog dijela RS".

Iako još nije otkriveno na koji način je utrošeno sedam miliona iz prve faze kredita, da li je bilo zloupotreba i kakvih, ministar prosvjete RS Goran Mutabdžija nije izdržao pritisak i parafirao je ugovor o kreditu 2, ali je istovremeno vješto prebacio odgovornost na moćnije od sebe: ugovor je stupio na snagu tek kada ga je odobrila Vlada.

Upravo zahvaljujući Univerzitetu Istočno Sarajevo, Ministarstvo prosvjete i kulture ovih dana zaradilo je revizorsko "mišljenje sa rezervom". Revizori su utvrdili da je kršenje zakona na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu teško 12 miliona maraka, jer je Upravni odbor Univerziteta (čiji član je student Lučić) dao odobrenje da se podigne komercijalni kredit za kupovinu studentskog doma bez odobrenja Narodne skupštine, čime je prekršen Zakon o zaduživanju.

Glavni revizor RS Duško Šnjegota rekao je i to da se prvi put sreo sa tako direktnim kršenjem sistemskog zakona.

- Ovo je presedan, po onome što ja znam, moglo bi se reći u čitavom periodu postojanja RS - rekao je Šnjegota.

Univerzitet Istočno Sarajevo još nije tužio revizora, ali je u medijima prorektor Trbojević odbacio sve njegove nalaze, prebacujući odgovornost na ministarstvo prosvjete i finansija.

Iz Ministarstva prosvjete su ga podsjetili da nisu učestvovali u kreditnom zaduženju i da je odluku o tome donio UO Univerziteta. Pozvali su nadležne organe da utvrde prekršaj ili krivično djelo.

O Univerzitetu se krajem jula razgovaralo i na sjednici Skupštine grada Istočno Sarajevo na kojoj je preletač od stranke do stranke, prorektor Trbojević uz glasnu podršku poslanika SDS-a optužio Vladu RS da je "natjerala Univerzitet da se kreditno zaduži čime ga gura u bankrot", dok istovremeno finansira gradnju paviljona 4 u Banjaluci.

Vlada je pozvana da preuzme obavezu vraćanja kredita koji je, da još jednom podvučemo, odobrio UO Univerziteta, jer, kako je rečeno, Univerzitet u Istočnom Sarajevu ima manji budžet od onoga u Banjaluci. Prorektor Trbojević je ponovo osuo drvlje i kamenje po ministru prosvjete optužujući ga da ne zna ni da se gradi studentski dom za koji ovih dana u jednom intervjuu traži da nezakonito i kao nigdje na planeti bude uknjižen kao vlasništvo Univerziteta. Studentski lideri kojima Univerzitet hoće da otme dom o tome poslušno ćute.

Kakav je dil u kreditnom zaduživanjima bio sa studentima Lučićem, Glavašem i Govedaricom jednom će valjda utvrditi plaćeni za to. Možda će neko, ko će ga znati, sve to anonimno napisati u ovih dana prezentovanoj aplikaciji MUP-a RS za prijavljivanje korupcije i zatražiti da bude utvrđeno da li je tačno da su studenti svoju bitku za kredit naplatili skupim satovima, automobilima, cehovima u restoranima i računima za mobilne koje im je navodno plaćao UIS. Očekivati je to, jer malo ko u Istočnom Sarajevu, bilo da je riječ o studentima, profesorima ili običnim ljudima, ima lijepu riječ za studentski trojac.

Zakoni gluposti

Da bi čovjek shvatio suštinu problema današnjice, pa i doline silikona u kojoj su idoli miliona "biznismeni" i sponzoruše, potrebno je bar nekoliko puta da pažljivo pročita esej iz 1976. godine jednog od najpoznatijih svjetskih ekonomista 20. vijeka, profesora sa Univerziteta Berkli Karla M. Čipola pod naslovom "Osnovni zakoni ljudske gluposti".  

Čipola je možda i uvredljivo opisao moguće grupe ljudi, svrstavajući nas u četiri osnovne kategorije: bespomoćni, inteligentni, razbojnici i glupaci.

Demistifikovao je pet osnovnih zakona ljudske gluposti, od kojih prvi glasi: Uvijek i neizbježno, svi potcjenjuju broj glupana u opticaju. 

Ukratko on objašnjava kako glupavi ljudi drugima i društvu u cjelini prave štetu. Zaključak glasi: Glupani iz vlastitog zla eliminišu svako dobro u  okruženju. Razbojnici ga eliminišu iz vlastitog interesa. Tako dolazimo do osnovnih razloga koji dovode do negativne selekcije. 

Ne znam šta o tome misli student ekonomije Lučić i da li je pročitao ovaj esej uglednog profesora. Ne znam da li je u stanju da na praktičnim primjerima simulira definicije prof. Čipole i poslaže mozaik, kako bi kao budući dipl. ekonomista pokušao da dadne svoj naučni i praktični doprinos stvaranju boljeg i bogatijeg društva, ne samo za sebe, naravno.

Ne znam ni u kojoj kategoriji se prepoznao? I ko je uopšte zapalio žito? Ali jedno konačno znam, a to je odgovor na pitanje: Ako im je Ceca majka, ko im je tata?  Pa "Trbojević"!

Mirjana Kusmuk

 http://www.glassrpske.com/komentar/kolumne/Nisu-sve-budale-iste/lat/2012.html

 

100 dana vlasti načelnika opštine Pale-elegantna dezorjentisanost!

romanijapres | 04 Mart, 2017 18:04

100 dana vlasti načelnika opštine Pale-elegantna dezorjentisanost!

Novi načelnik obnaša funkciju već duže od 100 dana i za to vrijeme je uspio ne da upali svjetlo kako je najavljivao, već mrak. Nije znao da smiri stranačke tenzije, čak ni unutarstranačke gdje caruje nepotizam i negativna selekcija, već da opštinu dovede do najvećih političkih podjela. On sam nema plan kako na političkom, tako ni na ekonomskom planu. Jedino rješenje koje predlaže je elegantno zaduživanje kako je sam izjavio, ali je odmah potom i demantovao sam sebe rekavši da zaduživanje i nije baš neophodno, ali eto šta će mu narod reći. Pa ako već želi da čuje glas naroda, postoji institut referenduma (koji veliki vođa obožava), koji se sprovodi i na lokalnom nivou.

Ne mogu interesi investitora biti važniji od potreba stanovnika.

Ali ne treba načelniku glas naroda, on zna da je potreban još jedan tržni centar koji je najavio kao ekonomski bum, bez ikakvih stabilnih argumenata koji bi tome išli u prilog, ali ako se digne veća buka možda nadjača diskusiju da li je to baš najbolja investicija i u čijem interesu najbolja, ili je bolje otvarati fabriku, industrijsku zonu i slično. Doduše načelnik je u par navrata podcrtao da Famos samo što nije proradio, prvi je najavio ponovo otvaranje Famosa prije pola godine. Bilo bi dobro čuti zašto ne radi Famos. Još će biti zanimljivije čuti zašto Olimpijski centar ide u stečaj (ili bankrot), a on je na otvaranju sezone upravo u „Bistrici“ najavio da će vratiti stari sjaj Jahorini. Možda je mislio da će otići u staro gvožđe. I da se objasni kako odoše u staro gvožđe i novi stečaj, a šestosjedi upotrebljivi-polovni i mogu raditi još dugo.

Ne mari načelnik za potrebe stanovništva kao neki drugi načelnici koji otvaraju fabrike, ulažu milione u infrastrukturu i koji se mogu pohvaliti znatnim učinkom u prvih 100 dana vlasti, ali zato je naš načelnik predvidio kupovinu skupocjene luksuzne limuzine kako bi po izlokanim putevima pokazao narodu da je krenuo u promjene. Elegantno.

Na obilježavanju dana civilne zaštite čusmo od njenih predstavnika da opština Pale ne izdvaja sredstva za potrebe civilne zaštite, a znamo koliko su štete nanijele poplave, suše i požari u našoj opštini.

Načelnik je obećao podsticaje zapošljavanju. I da obistinilo se, stranačko zapošljavanje u opštini je započeo. Elegantno. Samo da ne bude kako reče jedan od kandidata na izborima, dovešću vas sve u opštinu. Takvo zapošljavanje opterećuje opštinski budžet o kome načelnik toliko brine. Besmislena obećanja će plaćati građani. i plaćaće ne samo obećanja, već i neznanje i amaterizam. Nije dovoljna želja da sve procese, kadriranje, javna sredstva i interese neko podredi sebi, partiji i tajkunima.

Ljut je načelnik što nisu svi jedinstveni i što su blokovi podijeljeni. Najavljuje i on zaoštravanje, ali se nada popuštanju. Rječnik iz doba komunizma. Autoritet se ne gradi autoritativnošću, već kvalitetnim planovima, timom i stavovima iz kojih proističe odgovornost. Do sada načelnik nije pomenuo strategiju razvoja grada, možda ona stoji u ladici do neke nove, a ne bi trebalo, učestvovao je u njenoj izradi.

Nije svejedno da li će autoput mimo Pala ili kroz Pale kao što je svejedno načelniku, jer da je svejedno ne bi svaka opština tražila da budući autoput ide baš kroz njihovu opštinu, svjesni ekonomskih i brojnih drugih benefita. Autoputevi određuju budućnost!

Ono što je obećavano u predizbornoj kampanji sada bi valjalo početi ispunjavati, a ne u vršenju vlasti gaziti nogama svaki dan. Tako građani gube povjerenje u opštinsku vlast i njenog prvog čovjeka. A po zakonu on ima najveća ovlaštenja, ali  je i najodgovorniji.

Ne možeš bježati ako se najavi ambasador. Nije domaćinski. Valjda je domaćinski suprotno, da ih dočekaš i zahvališ za pomoć i podršku.

U Pale nije došao čak ni predsjednik Republike Srpske iako je par puta sletio helikopterom nedaleko od opštine. Možda nije imao vremena, ali kako kada je u kampanji dolazio više puta nego cijelu deceniju prije toga. Možda zato što se ništa ne dešava, nije htio da gubi vrijeme.

Ali nećemo suditi po prvih 100 dana, jer onda bismo rekli da načelnik neće uraditi ništa u svom mandatu.

Čudna neka bratija, moj profesore…

romanijapres | 12 Februar, 2017 12:12

Vojo Tomić , legenda koja još traje…              

Piše: Stamenko FIŠER

 

– Ostavili smo generaciju skijaša s kojom bi se svako pametan ponosio.

Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Ma kažem vam: Enisa i Jasminu Dedić neće još niko nadmašiti za deset godina na prostorima BiH. Ali, što može jedan lud, to hiljadu pametnih ne ispravi. Čudna neka bratija okupila se oko skijanja – priča Vojo Tomić, trener, sportski radnik, dobitnik Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva kao trener i organizator ZOI ‘84…

Bio je lijep februarski dan. Nikad ljepši, sjeća sa naš sagovornik. Svi su gledali u nebo i vrtili glavom. Moja ekipa saradnika na Bjelašnici više je gledala u nebo nego ispred sebe u ono što radi. Vezisti su javili telefonom: Stiže nam Branko Mikulić! Rekao sam onako više za sebe:

– Bolje da su javili da stiže snijeg!

Branko Mikulić je zaista bio veliki autoritet. Ljudi su iz poštovanja mirno stajali pred njim. Bio je veliki čovjek i veliki radnik. Dvije sekretarice koje su čule moj komentar odmah su gotovo uglas uzviknule:

– Kako tako možete reći druže Vojo!

A što ne bih mogao, pomislio sam u sebi jer sam shvatio da sam pretjerao. Bila su to takva vremena. Poštovao sam i ja Branka Mikulića kao i svi, ali eto otelo mi se, šta mogu. Učinili smo sve a snijeg nikako da padne… Ma moram i ovo ispričati. Sjećam se jednog teksta u novinama koji je posebno nas na Bjelašnici doveo u groznu situaciju. Novinari kao novinari pisali su o svemu a jedan se odvažio da na naslovnoj strani napiše kako ne treba brinuti za Bjelašnicu ako nema snijega jer imamo – topove. Naravno, to je bila notorna glupost koju ne bih sada sa ove vremenske distance komentarisao. Kakvi crni topovi.

Kada je izašao iz automobila Branko Mikulić je pogledao Voju Tomića i tridesetak sekundi čekao je odgovor postavljen pogledom.

– A šta da mu kažem? Šuti on, šutim ja. Pa svi znaju da nema snijega i šta ja trebam da mu kažem ono što svi znaju. Gleda on mene pravo u oči, gledam ja njega još pravije…

Tih tridesetak sekundi svima tada zaposlenim na Bjelašnici ali i u cijelom Olimpijskom komitetu bili su dugi kao trideset godina.

– Druže Vojo, prozbori Branko Mikulić onako tiho da sam ga, čini mi se, samo ja čuo:  Hoće li biti snijega? Nisam čekao ni trena: To u ovom trenutku samo zna CIA i Bog, pardon oni gore!

Svi su zabrinuto zaćutali.

– Ovakav odgovor posebno od mene niko nije očekivao, a kamo li Branko Mikulić. Kakvi oni gore! Kakav Bog! Ali brzo je shvatio što želim reći. Da bi izvadio stvar šaljivo je, a ja bih dodao i diplomatski, kazao: „Pa znate svi ljudi griješe…žž! Tu se značajno zaustavio, još značajnije pogledao, nasmijao i nastavio…

Kombinacija CIE, Boga, onih gore, Olimpijade i 1984. godine nikome nije bila shvatljiva. Niko je nije komentarisao. Snijeg je pao. Vojo Tomić je odradio posao što je najbolje mogao.

– Dugo sam poslije toga razmišljao o toj rečenici i uvjeren sam da je ona najkrivlja što sam kasnije bio nagrađen Šestoaprilskom nagradom grada Sarajeva, najvećeg priznanja koje jedan pojedinac može dobiti. Bilo je toliko ljudi u Olimpijskom komitetu, bilo je toliko zaslužnih a ja sam je ipak dobio kao trener. Veliki je to bio gaf tog velikog čovjeka…

Šta se sve kasnije događalo u životu Voje Tomića u ovom dijelu priče nije toliko važno. Bitno je da je to još više dalo podstreka čovjeku koji je navikao kroz cijeli svoj život da samo sebe može održati stalnim dokazivanjem. Priznala ga je sredina, priznao ga je svijet.

– Uvijek ste na početku ma koliko bili blistavi i ma koliko toga napravili.

Ispričajmo i ovo. Često izgovara kada oni koji ne znaju ko je ispred njih i koliko zna onu već prepoznatljivu: ma šta čitao, bio, čovječe bio…

Prema toj rečenici će ga vjerovatno pamtiti svi oni koji simbolišu ovo vrijeme neznanja, nerada i nediscipline. Svugdje na svijetu on bi bio žpočasni doturež a kod nas jedva da mu priznaju ono što i vrapci na grani znaju i tako uporno ponavljaju iste gluposti. No, imat ćemo se kad kajati.

– Ono što danas znam je da takvu Olimpijadu nikad više nećemo moći napraviti. Svi smo bili kao jedno. Cijeli grad, cijela država. Znali smo što i kako hoćemo. Imali smo snagu da prebrodimo što se u normalnim uslovima i ne može napraviti. Znali smo što dobivamo. Jedino što me u svemu malo nerviralo je bilo stalno zanemarivanje stranaca, njihovih stručnjaka koji su takođe bili zaslužni što je ZOI 84  proglašena odlično organizovanom… – ovdje malo zastaje, prisjeća se… – Ma, kako smo radili. Onako kako danas ne radimo. Imali smo pred sobom plan i nijedan komentar u stilu: a možemo li mi ovo. Nismo bili sumnjičavi, nismo bili destruktivni. Nismo postavljali suvisla pitanja. Vjerovali smo jedni drugima. Kada mi najave dolazak inspekcije,

a to su bili uglavnom strani stručnjaci, pozovem Stoleta Granzova i prvo njega pošaljem u obilazak, u našu inspekciju. Nije bilo slučaja da se obrukamo. Kada Stojan javi: sve je OK, ja znam da je uredu. Mirno i staloženo dočekam strance i kažem: izvolite. Velika je stvar bila imati ekipu kojoj vjerujete i koja vama vjeruje…

Pričati sa Vojom Tomićem o Olimpijadi možete satima i danima, ali nas je prije i poslije svega zainteresovala jedna njegova rečenica:

– Jedini sam trener koji je dobio Šestoaprilsku nagradu!

Ko ne poštuje starost, kako će poštovati mladost, a tek sebe. Ne trebamo kriti, a to se manje – više zna, sadašnji ski pokret je na samo sebi (dvo)ličan način isključio sve one koji su nekada nešto značili i koji su bosanskohercegovačko skijanje učinili dostojnim, poštovanim i cijenjenim. Kada bilo gdje u inostranstvu spomenete ime Voje Tomića ponosni ste što ste Bosanac i Hercegovac. Naravno, ovdje su vremena učinila svoje… No, kako i to manje – više svi znaju – samo ne govore uživajajući u svojoj neprimjerenoj oholosti, nastavimo razgovor sa našim sagovornikom…

– Duga je to priča – počinje Vojo kazivati dok gleda kroz prozore još jednog slavljenika, hotela Maršal na Bjelašnici – Počeo sam u SK Sarajevo kao neiskusan trener ali sam znao da moram učiti. Samo sa znanjem se može ići dalje. Uspio sam obezbijediti učešće na nekoliko trenerskih seminara u Austriji. U toj prvoj mojoj generaciji takmičara bilo je dosta talentovanih mladića i djevojaka kao na primjer: Kalman, Trninić, Pašović i drugi. Međutim problem je bio što tadašnje vodstvo Sklijaškog kluba Sarajevo je više voljelo da gradi sebi domove i vikendice nego da se ozbiljnije pozabavi kvalitetom smučanja i armijom mladih ljudi koji su u njega gledali kao u Boga. Svi predsjednici kluba su napravili sebi vikendice  i to jednu do druge. Nije im padao na pamet kvalitet sporta. Oni su zadovoljavali svoje potrebe sa malo rakijice, malo muzikice i malo skijanja na svojim ski liftovima. Djeca, mladići i djevojke su bili prepušteni sebi. Naravno, ne i njihovoj priči. Ako biste ih nešto pitali sutradan na stazi dok su bili još mamurni od neprospavane noći oni bi vam se zaklinjali do naveče i govorili gluposti od kojih mi je postajala sve više muka. Kao i današnji političari, govorili su jedno a radili drugo. No, to nije bio samo izum njihovog vremena. Moju pažnju ipak je zaokupljala mladost. Poznavao sam direktora Ski gimnazije u Austriji. Obratio sam im se, pojasnio što je u pitanju i pozvali su me. Naša gradska SOFK-a je odlučila da mi pomogne. I počeli smo. Išli smo na glečere kod njih a oni su dolazili na ljetovanje kod nas…

Ne treba opisivati kako su pojedini bahati čelnici iz ski organizacije gledali na žludog Vojuž. Punim ustima pitali su se šta on to muti. Da li naša bezbjednost zna za djelovanja druga Tomića. A njima je bilo krasno. Zaposjeli su planine, domove i vikendice. Sviralo se i pjevalo. Ponekad se i igralo, a skijati… e to je bila druga priča.

– Plod te moje saradnje sa Austrijancima pokazao se vrlo brzo. Samo nakon tri godine Ajdin Pašović je postao prvo omladinski a onda seniorski prvak Jugoslavije, učesnik Olimpijade u Insbruku. Slovenci su već tada činili svjetski vrh a eto jedan Pašović stigao je brzo da im pomuti računice.

To je sad već bila ozbiljna priča. Oni koji su u startu Voju proglasili ludim, govorili su: žVidite šta uradi naš drug Vojo. Svaka čast. Govorili smo mi da tu ima neštož. I bilo je, ali nažalost, ne njihovom zaslugom.

– Ajdin je kao osamnaestogodišnjak vozio sve svjetske spustove. Bio je elita Šladminga, Vengena, Kicbila, Obersdorfa, Garmiša… Od tako mladog skijaša se više nije moglo očekivati…

I tada je život bio satkan od uspona i padova. Euforija koja je zavladala brzo se raspršila.

– Šta hoće sad taj Vojo. Kakve posebne pripreme za Ajdina… počeli su da govorkaju oni koji su bili zaduženi za mahale – Ne diže li se on previše…

I po starom dobrom sarajevskom receptu: onu glavu koja suviše viri treba što prije spustiti.

– U sredini u kojoj je meza glavna ne možete puno napraviti. Klub je glatko odbio sve moje zahtjeve da se Ajdinu naprave posebne pripreme. Njegova nedorečena karijera počela se gasiti, malo pomalo počeli smo ništiti ono što smo sami napravili. Ajdina Pašovića je prema mišljenju mezetlija trebalo (a zanimljivo da to mišljenje i danas vlada) uništiti. Na sreću bilo je i onih koji su vidjeli da se takav skijaš ne rađa svaki dan. Dali su ideju da se napravi novi klub sa entuzijastima i znalcima. Napravili smo Želju, zapravo obnovili ga.

Na svojim plećima ekipa u kojoj su bili Huso Arslanagić, Miomir Cicko Prović, Ibro Slipičević, Zoran Došner, Muhamed Krivošić (naravno zajedno sa Vojom Tomićem)  iskusila je šta znači entuzijazam i ljubav prema skijanju…

– Najvažnije je reći da nas je sportsko društvo Željezničar prihvatilo i pomoglo. Direktor Željezničara je bio Dane Maljković i trebao bih sada što kaže Huso Arslanagić dići se i odati mu počast. Dakle, Dane nam je dao svaku vrstu pomoći. Prvi predsjednik je bio profesor Vladimir Poleksić, dekan Fakulteta za fizičku kulturu. Dobili smo prostorije u Titovoj ulici. Dobili smo svoje mjesto u društvu. Nabavljeni su nam automobili za prevoz takmičara. Počeli smo ponovo da živimo punim plućima. Za par godina stvorili smo generaciju izvrsnih takmičara…

Iz Skijaškog kluba Sarajevo opet su pričali kako je onaj ludi Vojo opet počeo djelovati. No, sada su bili u poziciji samo da žlajuž. Izvinite na izrazu ali šta drugo reći kada  znate onu narodnu: psi laju, karavani prolaze…

– Ne mogu a da se ne sjetim te generacije izvrsnih skijaša počev od braće Doršner. Nažalost, Jana danas nema, poginuo je braneći Sarajevo. Tu su još bili: Afan Arslanagić, Horo Reimon, Aleksandar Prović, Milan Petrović, Boris Košutić, Mićo Lučić, Branislav Lolović, Željko i Duško Anić, Edin Terzić, Aleksandar Mišković, Zoran Perušina, Snežana Kureš, Vedrana Perić, Arijana Boras, Marina Vidović…

Ovdje treba istaći, kaže Vojo, da su skijaši/smučari SK Željezničara bili okosnica reprezentacije koja je nastupila u Albervilu. Bili su tu: Arijana Boras, Marina Vidović, Zoran Perušina, Edin Terzić, Igor Latinović… A treneri su bili Vojo Tomić i Ajdin Pašović.

– U Željezničar dolazi što je vrlo zanimljivo za predsjednika kluba Marko Petrović, današnji predsjednik Ski Saveza BiH. Moram reći da je to, nažalost, jedini čovjek u Predsjedništvu koji poznaje probleme u klubovima, materijalne, stručne i ostale a to je vrlo važno moraćete priznati, zar ne. Želim naglasiti da smo mi bili duboko svjesni da od Saveza ne možemo očekivati materijalnu ili bilo kakvu drugu pomoć. Znali smo da smo kao građani osnovali klub, te da se o njemu moramo brinuti sami.

S obzirom na to da je Željezničar radio u kontinuitetu stvorena je, prema riječima Voje Tomića, još bolja generacija. Činili su je: Branislav Lolović, Zoran Perušina, Horo Rejmon, Enis Bećirbegović, Aleksandar Prović, Amar Gorčić, Arijana Boras, Jasmina Dedić, Igor Vanovac, Igor Latinović, Edin Terzić, Samir Smajić, Afan Arslanagić, Edin Terzić, Ana Prović… Slijedili su je još darovitiji kao Dejan Čečar, prvak Jugoslavije u cicibanskoj i pionirskoj selekciji… zatim Bojan Bulajić, Vladimir Lučić, Nesko Hadžimuratović, Sejo Čaušević, Tarik Bisić, Dario Muratović te sadašnji treneri Medveščaka  Marko Šuman i Davor Lažeta…

– Ova generacija je dobro radila. Dovedeni su treneri iz Slovenije. Stizali su međunarodno vrijedni rezultati. Enis Bećirbegović osvaja dvije medalje u Val-di-Zeru. Da, da onaj isti Enis Bećirbegović koji i danas vozi i kojeg neznalice tako omalovažavaju. Ma što upšte takve stvari pričati. Stvorili smo generaciju skijaša kojoj ne bi bilo kraja na svjetskom planu. Ako kažem da jednog Enisa ili Jasminu Dedić niko neće pobijediti za deset godina onda sam sve rekao. Pa, ta naša omladina danas radi kao treneri i stručnjaci širom svijeta. Pogledajte jednog Igora Vanovca, on trenira Amerikance…

Na trenutak Vojo Tomić zastaje, skida naočale i širi ruke:

– Eto, prije mjesec dana bivši naši takmičari sada treneri Medveščaka kao gosti su nam očitali lekciju. Bili su gosti sa svojim takmičarima iz Hrvatske na Kriteriju prvog snijega na Bjelašnici. Njihovi puleni su nam očitali takvu lekciju da je to bolje i ne spominjati… Činjenica je da danas nemamo takmičara vrijednog spomena. Pa, čovječe (širi ruke) uništili smo sve što smo imali. Željezničarom vlada neka čudna bratija. Sve što je valjalo je otišlo. Čujem da su Nadir Abaza i Vedo Kasumagić vani, na svoju veliku sreću. Opet je, čini mi se, zavladala ekipa za mezu. Napravili su kuću i sve kao nekada u najgora vremena. Čujem da ih svi napuštaju, a i ko bi ostao kada im sportski rezultati nisu važni…

 

Gdje smo u alpskom skijanju…

  • Vjerujem u našu omladinu i opravdano smatram da oni mogu postići mnogo. Davno sam saznao ali i na svom primjeru spoznao da medalju kuje entuzijazam i stručnost pa onda novac. Imamo sasvim dovoljno mladih ljudi sa određenim potencijalom i imamo dovoljno mladih momaka koji su treneri. Međutim, oni neće napraviti ništa ako im ne pomognemo, ako ih prepustimo da budu dovoljni sami sebi. Sve njih treba edukovati. Ne bih u ovom tekstu mnogo govorio o rezultatima. Oni su shvatljivi svima. Kada naši najbolji takmičari zaostaju po deset i više sekundi onda je sve jasno. Teoretski u jednu sekundu stane stotinu takmičara. Ako neki zaostaju tri ili četiri sekunde, to je za tri ili četiri stotine takmičara. Znate li šta je to? Znaju i oni. Na tim takmičenjima obično nema ni Austrijanaca, ni Švicaraca, ni Francuza i Nijemaca… Gdje smo mi onda u alpskom skijanju….
  • Kako doći do novih velikih takmičenja…
  • Nikako! Vrlo teško! Imali smo skoro kandidaturu za olimpijske igre i znamo kako smo prošli. Međunarodne institucije, što je i normalno, imaju niz zahtjeva. Nikad ih nismo mogli ispuniti. Međutim, ZOI ‘84 nismo slučajno dobili. Imali smo sazrele političare, proizvedeni su privredni i sportski kadrovi, koju god fabriku smo otvorili imali smo radni kadar za nju. Imali smo brojna međunarodna takmičenja. Sa ovim kadrom i ovim shvatanjem ne znam kako uopšte opstajemo. Nema nas nigdje i mi se pravimo da to ne vidimo. U ski sportu utaborila se jedna čudna bratija koja ne zna izvesti  zemlju na svjetsku scenu. Ima časnih pojedinaca koje treba spominjati ali ostale… Za ovih desetak i više godina nismo imali na našim startnim pozicijama u skijanju Austrijanaca, Njemaca ili Amerikanaca. Pametnom čovjeku to sve govori.

 

Bjelašnica ide dalje…

  • Bjelašnica još ima šansu da je sačuvaju. Odgovornost leži na planerima, odnosno institucijama koje odlučuju o našem kvalitetu života. No, planiranje nam nije bila jača strana. Divlja gradnja nije novost ovog vremena. Kažu onaj ko ne planira nema šta da očekuje od budućnosti. Povampirene duhove primitivizma i skorojevića može ukrotiti Kanton, Opština, OHR… Urbanizam ima glavnu riječ…

BiHSki magazin

Da li će skijanja biti na planinama oko Sarajeva – pitali smo Voju Tomića, legendarnog ski trenera, čovjeka koji je i srcem i dušom vezan za Bjelašnicu i Jahorinu.

Pogledao nas je i zaćutao kao da ne vjeruje u ono što ga pitamo… -… a zašto to ne pitate one koji se predstavljaju da “gazduju” ovim planinama. To su ljudi koji su upropastili skijanje u BiH. Da li se bez njih i prije nešto moglo. Tražio sam da meni iznajme Bjelašnicu ili Jahorinu za marku ali su se pravili da ne čuju. I sada govorim dajte mi olimpijske planine za marku i napraviću što znam. Ali ne, oni traže “puke” milione koje im niko neće dati

Prof. Vojislav Tomić 1937-2017

Kome je raj hotel Rajska dolina na Jahorini?

romanijapres | 09 Februar, 2017 17:31

Ko i zašto krije krije slučaj desetogodišnje pljačke koja se odvija na Jahorini u hotelu Rajska dolina (bivša vojna imovina koja još uvijek nije riješena) kojom upravlja ugostiteljski servis
Vlade RS i ministarstvo trgovine i turizma Vlade RS. Glavna odgovorna lica
su bivši direktor Ugost. servisa Bodirogić (inače prijatelj i komšija Miladina Dragičevića) i upravnik hotela Momo Garić(koji je bio i kandidat za odbornika snsd pale 2012.).
Višegodišnja koordinisana pljačka se sastojala u tome da su pomenuta lica vjerovatno u sprezi sa još nekima koji su to prikrivali ukrali stotine tona uglja koje su prodavali trećim licima, a koji je trebao služiti za grijanje hotela, enormno su uvećavane navodno potrebne količine, a hotel je slabo
ili nikako grijan. Ukraden je skip bager i prodat nezakonito firmi Majnex tj. Veljku Golijaninu sa Pala a koji je potreban za rad objekta. Ukradena je velika količina namještaja, inventara i posuđa iz hotela. Sem toga direktor i upravnik su uredno primali goste i naplaćivali im smještaj i
ishranu kao i boravišnu taksu, ali ništa nisu evidentirali kao prihod hotela već su prostim rječnikom uzimali sve sebi, a radi se o desetinama hiljada KM na godišnjem nivou kad se zna da je hotel na najboljoj lokaciji na samom ulazu Jahorine. Prodavali su svoju hranu i piće i tako ostvarivali dodatnu nezakonitu dobit. Takođe uzimali su novac za zapošljavanje i ucjenjivali su radnike na određeno i neodređeno vrijeme da pred njima potpišu pristupnicu snsd-u kako
bi pokrili pljačku pred stranačkim šefovima. Cijeli slučaj ispituje i policija ali i interna kontrola resornog ministarstva trgovine, određeni radnici su bili suspendovani i gonjeni iako
ne oni koji su u vezi sa ovim kriminalnim radnjama.
Postavlja se pitanje odgovornosti i Vlade i resornog ministra koja je sve
ovo znala i morala znati cijelu deceniju a prikrivao se kriminal milionskih
razmjera kada se sve uzme u obzir a štete budžetu opštine i republike su
takođe nemjerljive. Da li je to slika turizma koju vlada šalje sa Jahorine, slika javašluka decenijskog, korupcije I kriminala I da li je to šablon ponašanja vladajućih? Ako nije zašto do sada nema reakcije, ćutnja govori više.
Ima li odgovornih?

Nešići umjesto plata spremaju prijave?

romanijapres | 12 Januar, 2017 22:11

Bivši radnici "N marketa" u Foči koji su prije nekoliko dana, kako kažu, istjerani sa posla, tvrde da im vlasnik firme Predrag Nešić šalje policiju na vrata, jer smatra da ga, tražeći zaostale plate, uznemiravaju. Radnici ne odustaju od zahtjeva za isplatu zaostalih primanja, a vlasnik firme Predrag Nešić i njegov brat, direktor "Puteva Republike Srpske" Nenad Nešić najavljuju krivične prijave.

 Radnici "N marketa", njih 8 od 12 koliko je zaposleno u marketima u Foči, uoči Nove godine obustavili su rad tražeći da im se poboljšaju uslovi rada, odnosno da im se obezbjedi grijanje, te da im se isplate zarađene, a neisplaćene plate. 



Nakon nekoliko sastanaka sa vlasnikom firme rečeno im je da se "N marketi" u Foči zatvaraju zbog nerentabilnosti, te da oni traže drugi posao. Na pitanje šta je sa njihovim platama rečeno im je, kako tvrde, čućemo se. Međutim, dan nakon što su marketi navodno zatvoreni ponovo su počeli sa radom, ali sa novim radnicima.

Dragomir Radanović, bivši radnik "N marketa" kaže da je radio tri mjeseca i dobio samo jednu platu, te da nije bio prijavljen.

Srđana Radanović, bivši poslovođa "N marketa" u Foči potražuje tri neisplaćene plate i tvrdi da je otkaz dobila i radnica koja se porodila prije dva dana i kojoj od septembra nisu isplatili ni marku.

Radmili Ostojić firma duguje 1,5 platu, a Nebojša Lučić koji je u "N marketu" u Foči radio dva mjeseca, nije dobio nijednu platu. Kada je došao u "N market" da porazgovara sa direktorom i traži zarađeni novac, on je pozvao policiju zbog uznemiravanja i sada mu je zabranjeno da prolazi pored "N marketa".

Inače, mjesečna plata radnika "N marketa" je 300 maraka i bon od 100 maraka koji mogu da iskoriste samo u "N marketima".

Osim što je policiji prijavio bivše radnike zbog uznemiravanja, vlasnik i direktor firme "N trejd" Predrag Nešić prijavio je i supruga jedne radnice Nedeljka Radanovića, jer mu on, kako tvrdi, šalje prijeteće poruke.

"Niti imam njegov broj telefona, niti sam ga zvao, niti prijetio. Dao sam telefon policiji neka vide i provjere koga sam i kada zvao ili poslao poruke", kaže Radanović i najavljuje tužbu protiv Nešića.

Osim toga što su, kako tvrde, radili bez plate i grijanja, bivši radnici "N marketa" kažu da su sanitarni uslovi u marketima katastrofalni. Najviše poteškoća je sa robom kojoj je istekao rok trajanja.

"Suhomesnati proizvodi su dolazili sa rokom trajanja koji ističe za dan dva, a radnici su tu robu morali da prodaju ili bi im se u protivnom sve odbijalo od plate", tvrdi bivši poslovđa "N marketa" u Foči Srđana Radanović.

O svojim problemima bivši radnici upoznali su i inspekciju rada u Trebinju koja ih je uputila na inspekciju u Palama. "Rekli su nam da svi moramo punim imenom i prezimenom da potpišemo prijavu i dali su nam broj faksa na koji treba da pošaljemo prijavu. Međutim, kada smo poslali prijavu na taj broj, saznali smo da je to faks u preduzeću "N trejd. 

Naš prijava otišla je na ruke direktno vlasniku firme, a iz inspekcije nas niko nakon toga nije nazvao", kaze Srđana Radanović.

Direktor i vlasnik preduzeća "N trejd" iz Istočnog Sarajeva, u čijem sastavu posluju "N marketi", nije htio pred kameru BN televizije, ali nam je rekao da će protiv svih koji iznose laži, neistine i klevete podnijeti krivičnu prijavu, te da očekuje od pravosudnih institucija da reaguju i zaštite njega i njegovu porodicu.

Gotovo identična je i izjava njegovog brata Nenada Nešića, inače funkcionera DNS-a i direktora Javnog preduzeća "Putevi Republike Srpske". "Ja sam nedužan. Svi koji pominju moje ime dobiće krivične prijave. Očekujem od nadležnih organa da rade svoj posao i utvrde istunu", poručio je u telefonskom razgovoru Nenad Nešić.

Ko će koga tužiti i kakve će presude biti, teško je prognozirati. Bivši radnici "N marketa" vjerovatno neće dobiti svoje zarađene, a neisplaćene plate, jer zvanično oni nisu ni radili u toj firmi.

U četiri "N marketa" u Foči od 12 radnika prijavljen je samo jedan, tako bar tvrde bivši radnici i dodaju da je za nepune četiri godine koliko "N marketi" posluju, u Foču kroz njih prošlo više od 300 radnika, većinom neprijavljenih.

 https://www.youtube.com/watch?v=Y_ShoRx5y-s

 

 

Policija po Nešićevom nalogu saslušava otpuštene radnike N marketa

romanijapres | 11 Januar, 2017 18:15

Nakon što su otpušteni radnici N marketa u javnost iznijeli činjenice i podatke o nezakonitim otkazima, te prijetnje i uvrede koje su im uputili vlasnici, braća Predrag i Nenad Nešić, policija je jutros po nalogu braće Nešić saslušala više bivših radnika i članova njihovih porodica.

 Direktor kompanije „N trade“ Predrag Nešić, brat direktora Puteva Srpske i visokog funkcionera DNS-a Nenada Nešića, prijavio je policiji da ga uznemiravaju bivši radnici koji su od njega tražili da im se isplate zaostale plate.

Nakon toga fočanska policija sinoć i jutros odmah je privela i uputila pozive na saslušanje za više bivših radnika N Marketa, te im zabranila da prilaze prostorijama bivšeg preduzeća.

 „Pripadnici Policijske stanice Foča sinoć su priveli na informativni razgovor bivšeg radnika N Marketa Nebojšu Lučića jer ga je direktor Predrag Nešić prijavio policiji tvrdeći da ga uznemirava, a Lučić je samo tražio da mu se isplate zaostale plate. Privodili su i mog supruga Nedeljka Radanovića zato što je išao u centralu moje bivše firme i tražio da mi isplate 3 zaostale plate, koliko su mi dugovali prije nego što su me istjerali sa posla iako sam trudna.


Fočanski policajci su mi muža priveli u Krim-službu i nakon informativnog razgovora naredili da ne smije više prilaziti N Marketima, pozivati direktora Predraga Nešića i upravu. I ja sam dobila poziv i trebala sam da se javim policiji, ali sam trudna pa nisam mogla da odem u stanicu. Strašno je šta se događa, da policija i država privode obespravljene radnike koji traže pravdu i zaostale plate, a štite gazde koji se bogate na našoj muci. 

Nešići preko posrednika prijete i vrše pritisak na mene i moju porodicu da ne izlazim više u javnost i ne tražim na sudu naknadu štete, ali ja neću odustati uprkos pritiscima. Jutros je posao napustila i radnica koja je došla da radi poslije nove godine umjesto nas 7 koji smo otpušeni samo iz te jedne prodavnice u Ulici cara Dušana, jer nije mogla da izdrži pritisak i uslove rada više od dana. 

U još mnogo težoj situaciji su radnici u Trnovu, i mi stvarno još jednom apelujemo na inspekcije i državu da napokon nešto preduzme, spriječi njihovo iživljavanje i zaštiti naša osnovna ljudska i radnička prava“, kaže Srđana Radanović, bivša radnica N Marketa koja je za novu godinu dobila otkaz.

Već duže vremena u javnosti se često govori o teškom položaju radnica u Nešićevim firmama, koje često nisu prijavljene, nemaju slobodan dan ni za praznike, ne primaju ni zakonom zagarantovani minimalac ili im se 300 maraka ličnog dohotka sa zakašnjenjem isplaćuje u namirnicama umjesto u novcu preko računa. 

Uprkos brojnim prijavama inspekcijski organi nikada nisu reagovali, izašli na teren, utvrdili činjenice i kaznili odgovorne osobe i vlasnike zbog kršenja zakona.

Umjesto da zaštiti obespravljene radnike, policija ih privodi i saslušava, te traži od njih da ne dolaze u bivše preduzeće i ne traže isplatu zarađenih plata. To je najbolji pokazatelj da otuđene i zarobljene institucije Republike Srpske imaju za cilj samo da štite vladajuću oligarhiju, tajkune i političare, i da sprovode represiju nad obespravljenim građanima ukoliko se usude da zatraže zaštitu i prava koja im po zakonu pripadaju.

(Nebojša Vukanović)

Kako Nešić zlostavlja robinje - primjer radnica N marketa iz Foče

romanijapres | 10 Januar, 2017 18:35

Kako Nešić zlostavlja robinje – primjer radnica N marketa iz Foče

Da radnice N Marketa nisu ništa drugo do savremene robinje koje iskorištavaju gazde – braća Predrag i Nenad Nešić, funkcioner DNS-a i novozabrani direktor Puteva Republike Srpske, pokazuje primjer iz Foče. N Market ima 4 prodajna objekta u Foči, i u njime je prijavljeno svega nekoliko radnika, dok većina radi na crno i ne prima ni zagarantovani minimalac. Zbog više neisplaćenih plata i teških uslova rada 7 radnika N marketa br 20 u Ulica cara Dušana uoči nove godine obustavilo rad tražeći isplatu 3 zaostale plate, ali umjesto plata dobili su otkaze.

Bez posla su ostali Srđana Radanović, trudnica i jedina prijavljena radnica u ovoj prodavnici, te Branimir Jovanović, Vesna Papović, Dragomir Radanović, Nebojša Lučić, Radmila Ostojić te Vesna Kostović, još jedna trudnica koja nije dobila nijednu marku od odlaska na trudničko bolovanje. Srđana Radanović kaže da su Inspekciji rada u Trebinju i Banjaluci prijavili slučaj i tražili zaštitu, ali nikada niko od inspektora nije izašao na teren i pokušao da zaštiti obespravljene i ponižene radnice. „Uoči nove godine smo obustavili rad, tražili sastanak sa gazdom i da nam se isplate zaostale plate jer su nam već dugovali tri. Prvo su nam prijetili i vrijeđali nas, a potom smo se sa gazdom Nešićem sastali u Sarajevu i on nam je dao otkaze. Zaostale i zarađene plate nisam nam isplaćene, a ja sam poslednju primila za septembar i to svega 300 maraka, što je manje i od zagarantovanog minimalca. Od 12 radnika samo je jedno bilo prijavljeno, ali nažalost inspekcija već 3 godine nije ušla u N Markete jer ne smiju i štiti ih vlast. Nešići su nas prvo lažno prijavili policiji da smo prisvojili dnevni pazar, što nije istina, a poslije je došao Nenadov vozač i brat Predrag u prodavnicu, uzeli su nam ključeve, promijenili bravu i istjerali na ulicu. Faks koji smo mi radnici poslali inspekciji rada proslijeđen je Nešiću, tako da je on odmah znao ko se žalio i svi koji su bili na spisku su automatski dobili otkaz. U prošloj godini kroz prodavnice u Foči prošlo je 50 radnika, što najbolje govori kakav je poslodavac i kakvi su uslovi rada jer niko ne može kod njih da izdrži duže vremena“.

Već odavno je poznato da N Marketi posluju mimo zakona, i da se vlasnici prema zaposlenim odnose kao prema robovima koje treba maksimalno iskoristiti za minimalnu naknadu. Nažalost Nešići, kao visoki funkcioneri vladajućeg DNS-a, uživaju zaštitu države i bez obzira na brojne zloupotrebe i nezakonite radnje nadležni organi nikada nisu reagovali i zaštitili obespravljene radnice. Milorad Dodik je nedavno izjavio da se sve manje djece rađa zbog loših uslova života i skromnih plata, pa je ovo pravi primjer da se pokaže kao zaštitnik obespravljenih koji će trudnice vratiti na posao i natjerati svog koalicionog partnera da posluje u skladu sa zakonom i izmiri svoje obaveze.

Primjer otpuštenih radnica iz Foče nažalost nije jedini i izolovan slučaj, i sve je veći broj obespravljenih koje iskorištavaju tajkuni bliski vlasti jer zarobljena država i njene korumpirane institucije ne funkcionišu. Ostaje da se vidi da li će se utvrditi ko je u Inspekciji rada zloupotrijebio položaj, i prijavu oštećenih radnika proslijedio Nešićima umjesto da je izašao na teren, postupio u skladu sa zakonom i kaznio poslodavca i odgovorne zbog kršenja propisa. Teško je vjerovati da će inspekcije raditi u skaldu sa zakonom i svojim obavezama, vratiti otpuštene radnike na posao i natjerati poslodavca da izmiri sve obaveze prema radnicima i državi.

Nebojša Vukanović

Kako Elektrodistribucija Pale i Elektroprenos BiH ugrožavaju živote građana Pala

romanijapres | 05 Januar, 2017 09:17

U naselju Obilićevo koje je i mjesna zajednica u Palama nalazi se trafo stanica Elektrodistribucije Pale i 110 Kv stubovi Elektroprenosa BiH.

Do 1996. Godine u blizini te stanice se nalazila samo poljoprivredna zadruga, nekoliko štala i par stotina grla krupne stoke. To područje nije bilo naseljeno. Nakon završetka rata napravljen je program izgradnje Srpskog Sarajeva koji je podrazumijevao i individualnu i kolektivnu gradnju stambenog naselja na području u neposrednoj blizini i oko navedene trafo stanice. Od 1997. Godine je krenula masovnija gradnja da bi kulminirala tokom prve dekade 2000. Samo naselje je dobilo i status mjesne zajednice, gdje postoji više stotina kuća i desetine stambenih zgrada, a od 2009. Godine odmah preko puta trafo stanice visokog napona je otvorena i osnovna škola koju pohađa više stotina djece. Samim tim što ova velika trafo stanica i elektrostubovi visokog napona i dalje postoje ugrožena su i ljudska prava velikog broja stanovnika Pala, a prioritetno naselja i mjesne zajednice Obilićevo.

Po svim standardima ta trafo stanica je morala biti izmještena, tj. u blizini iste ne smiju biti stambeni objekti na minimum 500 metara, a pošto je to područje regulacionim planovima i drugim aktima predviđeno kao građevinsko zemljište to je bila neophodna i istovremena dislokacija trafo stanice, ali nemarom i namjernim neispunjavanjem svojih obaveza elektrodistribucija Pale, a kasnije i Elektroprenos BiH ugrožavaju zdravlje stanovnika i djece koja pohađaju osnovnu školu Srbija i više hiljada stanovnika naselja Obilićevo, te njihovu životnu sredinu.

Svi inžinjeri, struka i standardi elektromreža i elektro struke se slažu i shvataju da postoji pojačano zračenje u širem krugu trafo stanice koje se pojačava i elektrostubovima velike snage, ali vlada zid ćutnje za koje vrijeme su ugroženi životi djece i stanovnika. Štetne posledice su već prisutne i evidentne i postavlja se pitanje odgovornosti i zbog čega se tako krupna pitanja ne rješavaju. S obzirom da je novoizabrani načelnik opštine Pale elektroinžinjer koji je cijelu deceniju bio i tehnički direktor elektrodistribucije Pale postavlja se pitanje da li će makar kao načelnik opštine biran voljom građana reagovati kako bi spriječio dalje negativne posljedice po zdravlje stanovnika Pala, a u prvom redu djece koja pohađaju osnovnu školu u neposrednoj blizini, što je još gore tu se nalazi i pekara gdje sva školska djeca za vrijeme odmora kupuju peciva i provode vrijeme u blizini trafo stanice izloženi ogromnom zračenju.

Po sili zakona dužni su reagovati i opština Pale, elektrodistribucija Pale, Elektroprivreda RS, Ministarstvo energetike, Ministarstvo prosvjete, Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo zdravlja.

 Iskreno se nadamo da će se odmah krenuti u izmještanje ove trafo stanice koja ugrožava zdravlje stanovnika deceniju i po, jer u suprotnom će građani preduzeti sve pravne radnje i mjere kako bi zaštitili svoje pravo na život u zdravoj sredini bez zračenja i tražiti odgovornost svih koji su svjesno učestvovali u zataškavanju ovog problema, iako im je dužnost nalagala da svoj posao urade davno i izmjeste trafo stanicu i elektro stubove.

 Grupa građana Pala

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11  Sledeći»
 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb