ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

Kome je raj hotel Rajska dolina na Jahorini?

romanijapres | 09 Februar, 2017 17:31

Ko i zašto krije krije slučaj desetogodišnje pljačke koja se odvija na Jahorini u hotelu Rajska dolina (bivša vojna imovina koja još uvijek nije riješena) kojom upravlja ugostiteljski servis
Vlade RS i ministarstvo trgovine i turizma Vlade RS. Glavna odgovorna lica
su bivši direktor Ugost. servisa Bodirogić (inače prijatelj i komšija Miladina Dragičevića) i upravnik hotela Momo Garić(koji je bio i kandidat za odbornika snsd pale 2012.).
Višegodišnja koordinisana pljačka se sastojala u tome da su pomenuta lica vjerovatno u sprezi sa još nekima koji su to prikrivali ukrali stotine tona uglja koje su prodavali trećim licima, a koji je trebao služiti za grijanje hotela, enormno su uvećavane navodno potrebne količine, a hotel je slabo
ili nikako grijan. Ukraden je skip bager i prodat nezakonito firmi Majnex tj. Veljku Golijaninu sa Pala a koji je potreban za rad objekta. Ukradena je velika količina namještaja, inventara i posuđa iz hotela. Sem toga direktor i upravnik su uredno primali goste i naplaćivali im smještaj i
ishranu kao i boravišnu taksu, ali ništa nisu evidentirali kao prihod hotela već su prostim rječnikom uzimali sve sebi, a radi se o desetinama hiljada KM na godišnjem nivou kad se zna da je hotel na najboljoj lokaciji na samom ulazu Jahorine. Prodavali su svoju hranu i piće i tako ostvarivali dodatnu nezakonitu dobit. Takođe uzimali su novac za zapošljavanje i ucjenjivali su radnike na određeno i neodređeno vrijeme da pred njima potpišu pristupnicu snsd-u kako
bi pokrili pljačku pred stranačkim šefovima. Cijeli slučaj ispituje i policija ali i interna kontrola resornog ministarstva trgovine, određeni radnici su bili suspendovani i gonjeni iako
ne oni koji su u vezi sa ovim kriminalnim radnjama.
Postavlja se pitanje odgovornosti i Vlade i resornog ministra koja je sve
ovo znala i morala znati cijelu deceniju a prikrivao se kriminal milionskih
razmjera kada se sve uzme u obzir a štete budžetu opštine i republike su
takođe nemjerljive. Da li je to slika turizma koju vlada šalje sa Jahorine, slika javašluka decenijskog, korupcije I kriminala I da li je to šablon ponašanja vladajućih? Ako nije zašto do sada nema reakcije, ćutnja govori više.
Ima li odgovornih?

Nešići umjesto plata spremaju prijave?

romanijapres | 12 Januar, 2017 22:11

Bivši radnici "N marketa" u Foči koji su prije nekoliko dana, kako kažu, istjerani sa posla, tvrde da im vlasnik firme Predrag Nešić šalje policiju na vrata, jer smatra da ga, tražeći zaostale plate, uznemiravaju. Radnici ne odustaju od zahtjeva za isplatu zaostalih primanja, a vlasnik firme Predrag Nešić i njegov brat, direktor "Puteva Republike Srpske" Nenad Nešić najavljuju krivične prijave.

 Radnici "N marketa", njih 8 od 12 koliko je zaposleno u marketima u Foči, uoči Nove godine obustavili su rad tražeći da im se poboljšaju uslovi rada, odnosno da im se obezbjedi grijanje, te da im se isplate zarađene, a neisplaćene plate. 



Nakon nekoliko sastanaka sa vlasnikom firme rečeno im je da se "N marketi" u Foči zatvaraju zbog nerentabilnosti, te da oni traže drugi posao. Na pitanje šta je sa njihovim platama rečeno im je, kako tvrde, čućemo se. Međutim, dan nakon što su marketi navodno zatvoreni ponovo su počeli sa radom, ali sa novim radnicima.

Dragomir Radanović, bivši radnik "N marketa" kaže da je radio tri mjeseca i dobio samo jednu platu, te da nije bio prijavljen.

Srđana Radanović, bivši poslovođa "N marketa" u Foči potražuje tri neisplaćene plate i tvrdi da je otkaz dobila i radnica koja se porodila prije dva dana i kojoj od septembra nisu isplatili ni marku.

Radmili Ostojić firma duguje 1,5 platu, a Nebojša Lučić koji je u "N marketu" u Foči radio dva mjeseca, nije dobio nijednu platu. Kada je došao u "N market" da porazgovara sa direktorom i traži zarađeni novac, on je pozvao policiju zbog uznemiravanja i sada mu je zabranjeno da prolazi pored "N marketa".

Inače, mjesečna plata radnika "N marketa" je 300 maraka i bon od 100 maraka koji mogu da iskoriste samo u "N marketima".

Osim što je policiji prijavio bivše radnike zbog uznemiravanja, vlasnik i direktor firme "N trejd" Predrag Nešić prijavio je i supruga jedne radnice Nedeljka Radanovića, jer mu on, kako tvrdi, šalje prijeteće poruke.

"Niti imam njegov broj telefona, niti sam ga zvao, niti prijetio. Dao sam telefon policiji neka vide i provjere koga sam i kada zvao ili poslao poruke", kaže Radanović i najavljuje tužbu protiv Nešića.

Osim toga što su, kako tvrde, radili bez plate i grijanja, bivši radnici "N marketa" kažu da su sanitarni uslovi u marketima katastrofalni. Najviše poteškoća je sa robom kojoj je istekao rok trajanja.

"Suhomesnati proizvodi su dolazili sa rokom trajanja koji ističe za dan dva, a radnici su tu robu morali da prodaju ili bi im se u protivnom sve odbijalo od plate", tvrdi bivši poslovđa "N marketa" u Foči Srđana Radanović.

O svojim problemima bivši radnici upoznali su i inspekciju rada u Trebinju koja ih je uputila na inspekciju u Palama. "Rekli su nam da svi moramo punim imenom i prezimenom da potpišemo prijavu i dali su nam broj faksa na koji treba da pošaljemo prijavu. Međutim, kada smo poslali prijavu na taj broj, saznali smo da je to faks u preduzeću "N trejd. 

Naš prijava otišla je na ruke direktno vlasniku firme, a iz inspekcije nas niko nakon toga nije nazvao", kaze Srđana Radanović.

Direktor i vlasnik preduzeća "N trejd" iz Istočnog Sarajeva, u čijem sastavu posluju "N marketi", nije htio pred kameru BN televizije, ali nam je rekao da će protiv svih koji iznose laži, neistine i klevete podnijeti krivičnu prijavu, te da očekuje od pravosudnih institucija da reaguju i zaštite njega i njegovu porodicu.

Gotovo identična je i izjava njegovog brata Nenada Nešića, inače funkcionera DNS-a i direktora Javnog preduzeća "Putevi Republike Srpske". "Ja sam nedužan. Svi koji pominju moje ime dobiće krivične prijave. Očekujem od nadležnih organa da rade svoj posao i utvrde istunu", poručio je u telefonskom razgovoru Nenad Nešić.

Ko će koga tužiti i kakve će presude biti, teško je prognozirati. Bivši radnici "N marketa" vjerovatno neće dobiti svoje zarađene, a neisplaćene plate, jer zvanično oni nisu ni radili u toj firmi.

U četiri "N marketa" u Foči od 12 radnika prijavljen je samo jedan, tako bar tvrde bivši radnici i dodaju da je za nepune četiri godine koliko "N marketi" posluju, u Foču kroz njih prošlo više od 300 radnika, većinom neprijavljenih.

 https://www.youtube.com/watch?v=Y_ShoRx5y-s

 

 

Policija po Nešićevom nalogu saslušava otpuštene radnike N marketa

romanijapres | 11 Januar, 2017 18:15

Nakon što su otpušteni radnici N marketa u javnost iznijeli činjenice i podatke o nezakonitim otkazima, te prijetnje i uvrede koje su im uputili vlasnici, braća Predrag i Nenad Nešić, policija je jutros po nalogu braće Nešić saslušala više bivših radnika i članova njihovih porodica.

 Direktor kompanije „N trade“ Predrag Nešić, brat direktora Puteva Srpske i visokog funkcionera DNS-a Nenada Nešića, prijavio je policiji da ga uznemiravaju bivši radnici koji su od njega tražili da im se isplate zaostale plate.

Nakon toga fočanska policija sinoć i jutros odmah je privela i uputila pozive na saslušanje za više bivših radnika N Marketa, te im zabranila da prilaze prostorijama bivšeg preduzeća.

 „Pripadnici Policijske stanice Foča sinoć su priveli na informativni razgovor bivšeg radnika N Marketa Nebojšu Lučića jer ga je direktor Predrag Nešić prijavio policiji tvrdeći da ga uznemirava, a Lučić je samo tražio da mu se isplate zaostale plate. Privodili su i mog supruga Nedeljka Radanovića zato što je išao u centralu moje bivše firme i tražio da mi isplate 3 zaostale plate, koliko su mi dugovali prije nego što su me istjerali sa posla iako sam trudna.


Fočanski policajci su mi muža priveli u Krim-službu i nakon informativnog razgovora naredili da ne smije više prilaziti N Marketima, pozivati direktora Predraga Nešića i upravu. I ja sam dobila poziv i trebala sam da se javim policiji, ali sam trudna pa nisam mogla da odem u stanicu. Strašno je šta se događa, da policija i država privode obespravljene radnike koji traže pravdu i zaostale plate, a štite gazde koji se bogate na našoj muci. 

Nešići preko posrednika prijete i vrše pritisak na mene i moju porodicu da ne izlazim više u javnost i ne tražim na sudu naknadu štete, ali ja neću odustati uprkos pritiscima. Jutros je posao napustila i radnica koja je došla da radi poslije nove godine umjesto nas 7 koji smo otpušeni samo iz te jedne prodavnice u Ulici cara Dušana, jer nije mogla da izdrži pritisak i uslove rada više od dana. 

U još mnogo težoj situaciji su radnici u Trnovu, i mi stvarno još jednom apelujemo na inspekcije i državu da napokon nešto preduzme, spriječi njihovo iživljavanje i zaštiti naša osnovna ljudska i radnička prava“, kaže Srđana Radanović, bivša radnica N Marketa koja je za novu godinu dobila otkaz.

Već duže vremena u javnosti se često govori o teškom položaju radnica u Nešićevim firmama, koje često nisu prijavljene, nemaju slobodan dan ni za praznike, ne primaju ni zakonom zagarantovani minimalac ili im se 300 maraka ličnog dohotka sa zakašnjenjem isplaćuje u namirnicama umjesto u novcu preko računa. 

Uprkos brojnim prijavama inspekcijski organi nikada nisu reagovali, izašli na teren, utvrdili činjenice i kaznili odgovorne osobe i vlasnike zbog kršenja zakona.

Umjesto da zaštiti obespravljene radnike, policija ih privodi i saslušava, te traži od njih da ne dolaze u bivše preduzeće i ne traže isplatu zarađenih plata. To je najbolji pokazatelj da otuđene i zarobljene institucije Republike Srpske imaju za cilj samo da štite vladajuću oligarhiju, tajkune i političare, i da sprovode represiju nad obespravljenim građanima ukoliko se usude da zatraže zaštitu i prava koja im po zakonu pripadaju.

(Nebojša Vukanović)

Kako Nešić zlostavlja robinje - primjer radnica N marketa iz Foče

romanijapres | 10 Januar, 2017 18:35

Kako Nešić zlostavlja robinje – primjer radnica N marketa iz Foče

Da radnice N Marketa nisu ništa drugo do savremene robinje koje iskorištavaju gazde – braća Predrag i Nenad Nešić, funkcioner DNS-a i novozabrani direktor Puteva Republike Srpske, pokazuje primjer iz Foče. N Market ima 4 prodajna objekta u Foči, i u njime je prijavljeno svega nekoliko radnika, dok većina radi na crno i ne prima ni zagarantovani minimalac. Zbog više neisplaćenih plata i teških uslova rada 7 radnika N marketa br 20 u Ulica cara Dušana uoči nove godine obustavilo rad tražeći isplatu 3 zaostale plate, ali umjesto plata dobili su otkaze.

Bez posla su ostali Srđana Radanović, trudnica i jedina prijavljena radnica u ovoj prodavnici, te Branimir Jovanović, Vesna Papović, Dragomir Radanović, Nebojša Lučić, Radmila Ostojić te Vesna Kostović, još jedna trudnica koja nije dobila nijednu marku od odlaska na trudničko bolovanje. Srđana Radanović kaže da su Inspekciji rada u Trebinju i Banjaluci prijavili slučaj i tražili zaštitu, ali nikada niko od inspektora nije izašao na teren i pokušao da zaštiti obespravljene i ponižene radnice. „Uoči nove godine smo obustavili rad, tražili sastanak sa gazdom i da nam se isplate zaostale plate jer su nam već dugovali tri. Prvo su nam prijetili i vrijeđali nas, a potom smo se sa gazdom Nešićem sastali u Sarajevu i on nam je dao otkaze. Zaostale i zarađene plate nisam nam isplaćene, a ja sam poslednju primila za septembar i to svega 300 maraka, što je manje i od zagarantovanog minimalca. Od 12 radnika samo je jedno bilo prijavljeno, ali nažalost inspekcija već 3 godine nije ušla u N Markete jer ne smiju i štiti ih vlast. Nešići su nas prvo lažno prijavili policiji da smo prisvojili dnevni pazar, što nije istina, a poslije je došao Nenadov vozač i brat Predrag u prodavnicu, uzeli su nam ključeve, promijenili bravu i istjerali na ulicu. Faks koji smo mi radnici poslali inspekciji rada proslijeđen je Nešiću, tako da je on odmah znao ko se žalio i svi koji su bili na spisku su automatski dobili otkaz. U prošloj godini kroz prodavnice u Foči prošlo je 50 radnika, što najbolje govori kakav je poslodavac i kakvi su uslovi rada jer niko ne može kod njih da izdrži duže vremena“.

Već odavno je poznato da N Marketi posluju mimo zakona, i da se vlasnici prema zaposlenim odnose kao prema robovima koje treba maksimalno iskoristiti za minimalnu naknadu. Nažalost Nešići, kao visoki funkcioneri vladajućeg DNS-a, uživaju zaštitu države i bez obzira na brojne zloupotrebe i nezakonite radnje nadležni organi nikada nisu reagovali i zaštitili obespravljene radnice. Milorad Dodik je nedavno izjavio da se sve manje djece rađa zbog loših uslova života i skromnih plata, pa je ovo pravi primjer da se pokaže kao zaštitnik obespravljenih koji će trudnice vratiti na posao i natjerati svog koalicionog partnera da posluje u skladu sa zakonom i izmiri svoje obaveze.

Primjer otpuštenih radnica iz Foče nažalost nije jedini i izolovan slučaj, i sve je veći broj obespravljenih koje iskorištavaju tajkuni bliski vlasti jer zarobljena država i njene korumpirane institucije ne funkcionišu. Ostaje da se vidi da li će se utvrditi ko je u Inspekciji rada zloupotrijebio položaj, i prijavu oštećenih radnika proslijedio Nešićima umjesto da je izašao na teren, postupio u skladu sa zakonom i kaznio poslodavca i odgovorne zbog kršenja propisa. Teško je vjerovati da će inspekcije raditi u skaldu sa zakonom i svojim obavezama, vratiti otpuštene radnike na posao i natjerati poslodavca da izmiri sve obaveze prema radnicima i državi.

Nebojša Vukanović

Nešić nelegano zaradio 4 miliona KM

romanijapres | 22 Decembar, 2016 12:39

Nenad Nešić, direktor JP “Putevi RS” i njegov štićenik Mladen Lučić, vlasnik firme “Legend” d.o.o. iz Istočne Ilidže, nelegalno su, ucjenom putarskih preduzeća iz ovog entiteta, zaradili mnogo više od 1.350.000 KM, kako sam objavio prije nekoliko dana.

 

 Nešić i Lučić su so uvezli iz Egipta i plaćali je 63 KM po toni, sve sa prevozom do Republike Srpske.


Ukupno su uvezli iz Egipta cca 19.000 tona, za šta su izdvojili, prema potvrđenim podacima, 1,2 miliona KM.

Istu tu so putarima iz Republike Srspke naplatili su po 170 KM/t, što znači da su ostvarili razliku u svoju korist od 107 KM/t.

Na 19.000 tona ta zarada, ostvarena ucjenom, iznosi 2.033.000 Konvertibilnih maraka.

Nešić i Lučić su, preko firme “Legend”, ukupno isporučili putarima 30.000 tona soli.

Ako prihvatimo da su troškovi nabavke, prevoza i ukalkulisana zarada za ostalih 11.000 tona soli (osim onih 19.000 iz Egipta), do skladišta svakog od putarskih preduzeća, zaista koštalo Nešića i Lučića 125 KM po toni (fakturisali su i njih po 170 KM/t), onda je nelegalna zarada na ovih 11.000 tona dodatnih 495.000 KM, što znači da su Nešić i Lučić ucjenom zaradili najmanje 2.528.000 KM.

Pitanje je da li je ostalih 11 hiljada tona uopšte so i šta su sa onom iz Egipta pomiješali Nešić i Lučić, tako da je sasvim realno da je njihova zarada na ovom ucjenjivačkom poslu oko 4 miliona KM.

Nenad Nešić, direktor JP “Putevi RS” ucijenio je putarska preduzeća iz Republike Srpske da od firme “Legend”, koju Nešić protežira, moraju kupiti so za posipanje puteva. U suprotnom, obustavio bi im isplate za poslove koje obavljaju po Ugovorima sa JP “Putevi RS”.

Nešić je predstavnicima jedanaest putarskih preduzeća iz RS lično saopštio da moraju pristati na navedenu ucjenu (i cijenu) ili za njih para sa računa “Puteva” nema.

Putari su prihvatili, vjerujući da nemaju kud, jer ih je Nešić obavijestio da iza njegovog zahtjeva stoji “lično Marko Pavić, predsjednik DNS-a” i da on to radi po njegovom nalogu.

Nešić je visoki funkcioner DNS-a, zadužen za Sarajevsko-romanijsku regiju.

Nešić je slagao putarima, jer, prema potvrđenim saznanjima, Pavić nema ništa sa ovom ucjenom, niti je na bilo koji način u njoj učestvovao. 

Uprkos tome, lider DNS-a nalazi se, nakon Nešićevog prljavog posla, u centru afere, kojom se već bave nadležne insitucije.

Legend d.o.o

Nešić je naložio putarskim firmama da so moraju kupiti od preduzeća “Legend” d.o.o., koje je registrovano u Istočnoj Ilidži.

Vlasnik tog preduzeća je Mladen Lučić, do prije dvije godine jedan od vođa studenata Univerziteta u Istočnom Sarajevu, i (godinama već) izvršilac brojnih Nešićevih prljavih poslova.

Nešić i Lučić se predstavljaju kao kumovi.

So za posipanje puteva, koju su putarske firme morale kupiti, kako ne bi ostale bez svojih para iz JP “Putevi RS”, koštala ih je 170 KM po toni, što je, lako je uočiti, gotovo tri puta skuplje od stvarne cijene. 

Potrebe putarskih preduzeća u zimskom periodu su 30.000 tona soli, i to kada je snijega i leda u izobilju. 

Ucjenjivanje se itekako isplatilo Nešiću i Lučiću.

Direktor silom

Nešić je za direktora JP “Putevi RS” postavljen 25. jula ove godine i to na insistiranje Marka Pavića. 

Prije tog postavljenja, Pavić je insistirao da Nešić bude imenovan na poziciju direktora “Elektrodistribucije” Pale, umjesto Ljubomira Mrde, aktuelnog direktora i člana SNSD-a.

Mrda nije htio da podnese ostavku, a koalicija SNSD-a i DNS-a zamalo je pukla.

Od tada se odnosi između ove dvije stranke stalno pogoršavaju, a došli su do nivoa u kojem se otvoreno vrijeđaju predstavnici SNSD-a i SP-a, sa jedne i DNS-a, sa druge strane.

Nešićevo ucjenjivanje putara i nezakonito otimanje cca 4 miliona KM svakako ide u prilog Miloradu Dodiku u obračunu koji slijedi sa Pavićem. I koji je neminovan. 

Nešić redom bije

Nešić je vrlo nasilna osoba: 02.09. ove godine isprebijao je Živorada Bosančića, izvršnog direktora za pravne poslove u JP “Putevi RS” (objavio sam tekst o tome 02.09.).

Bosančić je tada odbio da podrži određene Nešićeve nezakonite zahtjeve.

Nešić je toliko teško prebio Bosančića (člana Socijalističke partije) da je interevnisala Hitna služba, a sve je zabilježila i policija.

Međutim, Režim je zataškao Nešićevo divljanje kako ne bi izašlo u javnost i nanijelo štetu na samom početku predizborne kampanje za lokalne izbore.

Nije to bio prvi teški incident u "Putevima", nakon što je Nešić preuzeo direktorsku funkciju.

Nešto prije pomenutog incidenta, Nešić je fizički nasrnuo na Borisa Pavkovića, tehničkog direktora, ali je ovaj uspio izbjeći batine.

Nešićevi dugovi

Nešić godinama već sa svojim privatnim firmama vrši razne malverzacije, ali je bio zaštićen od Režima, jer je finansirao SNSD i bio član te stranke, sve do pred izbore 2014. godine. 

Nešić je tada pristupio stranci Napredna Srpska, koja je na izbore izašla na listi DNS-a.

Nakon što su dva poslanika ove partije napustili Pavićev poslanički blok, Nešić je ostao lojalan DNS-u.

DNS je nastavio da ga štiti od pravosudnog progona, koji bi morao da se desi, jer je Nešić budžetima RS i BiH napravio štetu od 1,2 miliona KM, poreskim utajama.

Nešić je sa samo dvije firme napravio štetu od cca 1,2 miliona KM: To su firme “Dar Company”, koja Poreskoj upravi RS duguje 337.743,25 KM, „N trade“, čiji je dug PU RS - 20.138,41 KM, dok je „Dar Company“ dužna Upravi za indirektno oporezivanje 890.279,77 KM

 http://www.rtvbn.com/3845645/nesic-nelegano-zaradio-4-miliona-km

Nešić ucijenio putare da kupe so, zaradio 1.350.000

romanijapres | 19 Decembar, 2016 09:38

Nenad Nešić, direktor JP “Putevi Republike Srpske” nelegalno je zaradio 1.350.000 KM, tako što je ucijenio putarska preduzeća iz Republike Srpske da od firme, koju Nešić protežira, moraju kupiti so za posipanje puteva. U suprotnom, obustavio bi im isplate za poslove koje obavljaju po Ugovorima sa JP “Putevi Srpske”.
 Nešić je predstavnicima jedanaest putarskih preduzeća iz Republici Srpskoj lično saopštio da moraju pristati na navedenu ucjenu (i cijenu) ili za njih para sa računa “Puteva” nema.

Putari su prihvatili, vjerujući da nemaju kud, jer ih je Nešić obavijestio da iza njegovog zahtjeva stoji “lično Marko Pavić, predsjednik DNS-a” i da on to radi po njegovom nalogu.

Nešić je visoki funkcioner DNS-a, zadužen za Sarajevsko-romanijsku regiju.

Nešić je slagao putarima, jer, prema potvrđenim saznanjima, Pavić nema ništa sa ovom ucjenom, niti je na bilo koji način u njoj učestvovao. 

Uprkos tome, lider DNS-a nalazi se, nakon Nešićevog prljavog posla, u centru afere, kojom se već bave nadležne insitucije.

Legend d.o.o

Nešić je naložio putarskim firmama da so moraju kupiti od preduzeća “Legend” d.o.o., koje je registrovano u Istočnoj Ilidži.

Vlasnik tog preduzeća je Mladen Lučić, do prije dvije godine jedan od vođa studenata Univerziteta u Istočnom Sarajevu, i (godinama već) izvršilac brojnih Nešićevih prljavih poslova.

Nešić i Lučić se predstavljaju kao kumovi.

So za posipanje puteva, koju su putarske firme morale kupiti, kako ne bi ostale bez svojih para iz JP “Putevi Republike Srpske”, koštala je 170 KM po toni, što je znatno iznad stvarne cijene. 

Troškovi nabavke soli i njenog dopremanja do skladišta svakog od putarskih preduzeća ne prelaze 125 KM po toni.

Praktično, Nešiću i Lučiću je ostala čista zarada od 45 KM po toni soli.

Potrebe putarskih preduzeća u zimskom periodu su 30.000 tona soli, i to kada je snijega i leda u izobilju. 

Bili su prisiljeni kupiti svih 30.000 tona, čime su Nešić i Lučić nezakonito pribavili sebi korist od 1.350.000 maraka.

Ucjenjivanje se, sudeći prema ovom poslu, itekako isplatilo Nešiću.

Direktor silom

Nešić je za direktora JP “Putevi Republike Srpske” postavljen 25. jula ove godine i to na insistiranje Marka Pavića. 

Prije tog postavljenja, Pavić je insistirao da Nešić bude imenovan na poziciju direktora “Elektrodistribucije” Pale, umjesto Ljubomira Mrde, aktuelnog direktora i člana SNSD-a.

Mrda nije htio da podnese ostavku, a koalicija SNSD-a i DNS-a zamalo je pukla.

Od tada se odnosi između ove dvije stranke stalno pogoršavaju, a došli su do nivoa u kojem se otvoreno vrijeđaju predstavnici SNSD-a i SP-a, sa jedne i DNS-a, sa druge strane.

Nešićevo ucjenjivanje putara i nezakonito otimanje 1,35 miliona KM svakako ide u prilog Miloradu Dodiku u obračunu koji slijedi sa Pavićem. I koji je neminovan. 

Nešić redom bije

Nešić je vrlo nasilna osoba: 02.09. ove godine isprebijao je Živorada Bosančića, izvršnog direktora za pravne poslove u JP “Putevi Republike Srpske".

Bosančić je tada odbio da podrži određene Nešićeve nezakonite zahtjeve.

Nešić je toliko teško prebio Bosančića (člana Socijalističke partije) da je interevnisala Hitna služba, a sve je zabilježila i policija.

Međutim, režim je zataškao Nešićevo divljanje da ne bi izašlo u javnost i nanijelo štetu na samom početku predizborne kampanje za lokalne izbore.

Nije to bio prvi teški incident u "Putevima", nakon što je Nešić preuzeo direktorsku funkciju.

Nešto prije pomenutog incidenta, Nešić je fizički nasrnuo na Borisa Pavkovića, tehničkog direktora, ali je ovaj uspio izbjeći batine.

Nešićevi dugovi

Nešić godinama već sa svojim privatnim firmama vrši razne malverzacije, ali je bio zaštićen od Režima, jer je finansirao SNSD i bio član te stranke, sve do pred izbore 2014. godine. 

Nešić je tada pristupio stranci Napredna Srpska, koja je na izbore izašla na listi DNS-a.

Nakon što su dva poslanika ove partije napustili Pavićev poslanički blok, Nešić je ostao lojalan DNS-u.

DNS je nastavio da ga štiti od pravosudnog progona, koji bi morao da se desi, jer je Nešić budžetima Republike Srpske i BiH napravio štetu od 1,2 miliona KM, poreskim utajama.


Nešić je sa samo dvije firme napravio štetu od cca 1,2 miliona KM: To su firme “Dar Company”, koja Poreskoj upravi RS duguje 337.743,25 KM, „N trade“, čiji je dug PU RS - 20.138,41 KM, dok je „Dar Company“ dužna Upravi za indirektno oporezivanje 890.279,77 KM.
http://www.rtvbn.com/3845280/ucijenio-ih-da-kupe-so-zaradio-1350000

Zajedno za promene

romanijapres | 20 Oktobar, 2016 20:09

Заједно за промене

Ко је после *41 године извео тенкове на улицу и дошао на власт, како се зове тај режим? Јели он окупаторски? Јесте. И данас нам планирају будућност, они хоће да окупирају и наш 21. Век. Они нашу будућност хоће већ данас да потроше. Прошлост су нам потрошили, садашњост нам троше, хоће и будућност да нам потроше.  И шта нам они нуде у тој будућности, на свом балу вампира шта су нам обећали? Рекли су ако све буде у реду, ако будемо владали без проблема имаћемо дупло више него што имамо данас.Извадите ваше новчанике пребројте шта имате у њима. Да ли од тога може да се живи, да ли за та обећања вреди живети? Ако они преброје паре у својим новчаницима, делегати на њиховом балу вампира, установиће да се налазе већ у 23. Веку, ми смо у 15-ом они су у 23-ем. Очигледно међу нама нема помирења, или ми или они? Ми наравно. Али има практичнији предлог. Ако са грбаче Рсрпске привреде скинемо те паразите, већ данас бисмо сви ми могли да имамо дупло више него што имамо, јер то што они имају украли су од нас. Дакле ако би данас режим отишао са власти ми бисмо већ сутра били у 21. Веку. Зар то није добра понуда? Ако желе да нас уведу у 21. Век лако то могу нека оду и ми смо већ у будућности јер нама са њима будућности нема. У сваком производу који грађани купују пола цене је министарски рекет , ако уклонимо црвене лопове сваку производ ће коштати двоструко мање. Дакле без режима одмах дупло веће плате, без режима одмах дупло ниже цене, 4 пута би нам било боље оног тренутка када они оду. Па зар то није добра понуда?

И они који подржавају режим у будућности коју они планирају има места само за пар хиљада привилегованих људи. То проистиче из извештаја на њиховом конгресу. Нема заблуде не обећавају они ништа друго него да ће имати сви пар стотина марака, са тим не може да се живи. Нормално ће живети само пар хиљада људи. Режим то је црвена нојева барка на њој ће режим да смести тих својих пар хиљада изабраних. Да ли је на тој барци резервисано место и за њих и њихову децу, нека добро размисле да ли су и они у тој гомили која треба да се угуши у потоку или су у тој барци? Ако јесу не треба им замерити, Али ако нису нека добро размисле. У истом смо ми чамцу са њима, ми смо по режиму опредељени за пропадање као и они. Они су на нашој страни само што то не знају.

Свако појединачно треба да посвети време променама. По један сат дневно нека свако ради за промене. Хиљаде људи пута десетине дана то су милиони сати за промене. И оне ће доћи.

Држава може бити препорођена ако буде уклоњен режим.

Режим влада тако што је разјединио народ. Први корак је уједињење опозиције. Треба уклонити кукољ из опозиције. Кукавичја јаја напоље из опозиционог гнезда за сва времена. У обновљеној будућности ће све бити другачије. У њој нема режима. Нови живот може да почне ако буде уклоњена највећа препрека која има своје име и презиме: режим. Деведесетих је речено црвена бандо. Они су данас и црвенији и већа банда. Они су нас гурнули леђима уза зид, ми назад не можемо. Морамо напред. Две поруке: за промене и заједно. Заједно за промене.

Darko Marić iz Nevesinja u sukobu interesa

romanijapres | 28 Februar, 2015 15:40

Već pune dvije godine od 2012. godine odbornik iz "srpske radikalne stranke Dr Vojislav Šešelj" u Skupštini opštine Nevesinje, a sada i potpredsjednik S.O. Darko Marić je istovremeno osnivač i funkcioner udruženja "Sloga" Nevesinje koje se finansira iz budžeta opštine Nevesinje.

Osnovano se zna da je Darko Marić u sukobu interesa, a po Zakonu o sprečavanju sukoba interesa u organima RS u smislu da je po članu 1, 2, 3, 4, 9 ovog zakona kao izabrani predstavnik, (u koje spada kao odbornik), a sada je i potpredsjednik S.O. Nevesinje ima privatni interes koji utiče i može uticati na objektivno i nepristrasno vršenje dužnosti u ovoj lokalnoj samoupravi. 

Privatni interes odbornika Darka Marića se ogleda u tome što je on osnivač. član organa udruženja, lice ovlašteno za zastupanje i poslovanje, što uključuje prednost za njega, i njegovog rođaka Miroslava Marića takođe osnivača, člana udruženja i funkcionera tog udruženja koji je i partijski i poslovni saradnik Darka Marića.

Darko Marić kao izabrani predstavnik u opštini Nevesinje ponaša se nesavjesno i neodgovorno, nezakonito, pristrasno i nečasno, jer stalno favorizuje dodjelu ugovora i poslova i budžetskih sredstava udruženju građana Sloga u čijem radu i i funkcionisanju i poslovanju lično učestvuje kao i sa partijskim, rodbinskim vezama, iz budžeta opštine Nevesinje je ovom udruženju dodjeljeno desetine hiljada maraka bez ikakvog povoda jer ta organizacija nema ni ljudske ni druge resurse kojim bi opravdala tolika izdvajanja cbudžetskih sredstava, čak šta više to su bačene pare. Ne pridržava se principa odgovornosti, poštenja, savjesnosti, otvorenosti i vjerodostojnosti, te se ne pridržava  etike poziva i funkcije koju obavlja, jer diskriminiše druga udruženja i favorizuje praktično svoje udruženje od čega ostvaruje ličnu korist.  U obavljanju javne funkcije izabrani predstavnik Darko Marić, stavlja svoj privatni interes iznad javnog interesa . 

Izabrani predstavnik Darko Marić, je lično odgovoran za svoje djelovanje u obavljanju funkcija na koje je izabran, odnosno imenovani, i politički nije odgovoran građanima koji su ga izabrali ili organima vlasti koji su ga imenovali.

 Izabrani predstavnik Darko Marić, ne smije koristiti javnu funkciju za ličnu dobit ili dobit lica koje je sa njima povezano, i ne smije biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njihovu objektivnost, a s obzirom da je Darko Marić glavni funkcioner u udruženju građana Sloga jasno je da ostvaruje ličnu dobit i dobit lica koja su sa njim povezana partijski i rodbinski kao što je slučaj sa Miroslavom Marićem njegovim rođakom i stranakim saradnikom i poslovnim ortakom u ug Sloga. 

Po članu 9. ovog zakona stav d,ž,z,i ističe se da izabrani predstavnik Darko Marić favorizuje svoje udruženje i svog rođaka i partijskog saradnika za dobijanje granta za udruženje Sloga kojim oni upravljaju i tako sebe i rođaka privileguje i utiče na dobijanje granta od opštine, koristi povlaštene informacije o radu organa vlasti radi lične koristi preko udruženja građana Sloga i koristi drugih lica navedenog partijskog saradnika i srodnika Miroslava Marića i  na drugi način koristiti svoj položaj, kako bi uticao na odluke zakonodavne, izvršne  vlasti opštine Nevesinje gdje kao odbornik i potpredsjednik skupštine opštine Nevesinje osigurava većinu i tako obezbjeđuje dobijanje granta za svoje udruženje, te tako postiže ličnu korist i korist drugih lica, neku povlasticu ili pravo, zaključuje pravni posao ili na drugi način interesno pogoduje sebi i drugom licu Miroslavu Mariću sklapanjem ugovora sa opštinom Nevesinje o projektima i slično.

Zašto Milana Kolovića zovu DJ Krmak?

romanijapres | 10 Novembar, 2014 17:59

Lažni predsjednik studenata filozofskog fakulteta Pale i kleptokrata, Milan Kolović živi u studentskom domu Koran. Kako kažu njegova glavna zanimacija je organizacija pijanki i kockanja po sobama sa litrenjačama pive ili rakije svejedno koje, a ljubitelj je i jeftinih vina, pa kada to kroz par sati sve pomiješa ko splačine onda lomi inventar po studentskom domu zbog čega je morala zasijedati i komisija studentskog centra i disciplinski ga kažnjavati. Kažu da je u takvim naletima delirijum tremensa razvalio i svoj krevet pa spava na nekim dušecima, a na sred sobe mu je buđav lebac, kroz prozor se ne vidi ništa jer je prljav toliko pa to sve skupa izgleda kao zemunica ili bajta.

Kad se tako zagrijan zaleti ko vepar po kafićima po Koranu svi misle da je drogiran a on sam za sebe misli da je popularan i da ga svi vole, a onda od njega a i on sam od sebe pravi budalu tako što izvodi striptiz uz omiljenu pjesmu DJ Krmka cijelo selo šmrče bijelo. Da li i on šmrče ili ne, ne zna se pouzdano ali da divlja kao drogiran u to su se uvjerili svi koji ga znaju. Neki smatraju da mu to dolazi i od smjesa rakija za masažu pasa koju pije. Tako on u tom stanju psuje, vrijeđa i vadi plastični krst u koji se kune, a onda i sebe i krst zaljeva pivom, to mu valjda dođe kao neki paganski običaj prizivanja kiše, iako za tim nema potrebe jer kiše ima i previše. Međutim ispostavlja se da se on tako moli za dobitak na kladionici i brzo otrči da provjeri stanje tiketa, a odigra za svaki slučaj još pokoji , znaćete da je mićko u kladionici onda kada čujete najvulgarnije kočijaško glasno psovanje, tada znate da mićko gubi, a to je pojava,i tako on po cijeli dan provede između kladionice, kafane i doma gdje svrati na besplatne obroke jer on ne plaća studentski dom ili mu plaćaju drugi, u kome, ako nije dobio tiket a obično ne dobija, onda se on još više uljoska brljom i nanovo se otisne po kafanama da se tamo obraduje brljom. Zato on kod sebe uvijek ima drvenu olovku uzetu iz kladionice i po nekoliko papirića za fix.

A s obzirom da je nekoliko mjeseci trajala predizborna kampanja za izbore to je Mićku dj krmčiću pala kašika u med, pa ide nepozvan na sve stranačke promocije, svima sakuplja glasove i potpise, a zauzvrat ide po šatorima i salama jer je piva klipača i ostali alkohol besplatan što je za njega apsolutni raj od života jer on tada provede poseban obred za prizivanje dobrih rezultata na kladionici. Naime on naruči s obzirom da je besplatno dvije loze, ali u posebnim čašama.  Jednu lozu prospe u ruke i njome se maže po licu, glavi i vratu da mu da dovoljno sreće za uplaćeni tiket, a drugu lozu popije. Mada je primjećeno kada po šatorima i salama nema loze, on eventualno isti obred ponavlja sa točenom pivom.

Kako je Milan Kolović lažirao izbore u studentskoj organizaciji?

romanijapres | 06 Novembar, 2014 09:24

Milan Kolović, kao lažni predsjednik studentske organizacije Filozofskog fakulteta koji nikada statutarno nije izabran na tu funkciju, je krajem oktobra 2014. Godine uvidjevši svoju situaciju u kojoj se našao gdje je otkriveno da prethodne godine nije uopšte provodio izbore, iako je po statutu morao, a da prije dvije godine nije biran uopšte po statutu organizacije odlučio da lažira izbore za studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta Pale i to tako što je bez oglašavanja, bez obavještavanja studenata, bez provođenja izbora na katedrama i biranja predstavnika katedri fakulteta, samoinicijativno pozvao malobrojne studente koji inače nikada nisu bili predstavnici svojih katedri, niti su za to ikada dobili podršku studenata sa istih, i odlučio da se ponovo samoizabere, naravno, kršeći statut jer je to njegova navika, gdje je glumio dnevni red i pričao o aktivnostima sasvim svjestan da on ništa od toga niti je uradio niti je sproveo, već je kao glumac amater u pozorištu uglavnom izigravao talase, mašući rukama.

Naravno da je trebalo mjesec dana staviti obavještenje o organizovanju izbora, naravno da je trebalo formirati komisiju za provođenje izbora, omogućiti svim zainteresovanim studentima da se prijave na svojim katedrama kako bi imali mogućnost da biraju i da budu birani, naravno da je trebalo sazvati sve katedre na sastanke, upoznati ih sa procedurom provođenja izbora, dati 15 dana rok za prijave kandidata, sprovesti izbore na katedrama, pa tako izabrane predstavnike katedri imenovati u skupštinu, pa onda sazvati izbornu skupštinu; Naravno da ništa od toga nije urađeno, jer onda ne bi Milan Kolović mogao da radi nestatutarno, pogrešno, diletantski i da srozava reputaciju SOFF-a jer mu niko ne bi dao podršku za takve budalaštine koje je do sada cijelo vrijeme pravio, a jedina aktivnost koju on provodi je opijanje u kancelariji SOFF koja bazdi na rakiju i koja više liči na skladište alkohola nego na studentsku kancelariju i promocija alkoholisanja što možete vidjeti zalijepljene plakate i letke po cijelom Filozofskom fakultetu gdje on promoviše snižene cijene točenog pića koje dobija u neograničenim količinama ukoliko dovede dovoljno studenata na pijanke.

Zar je to uzor studentima u ponašanju, aktivizmu i radu jedne organizacije i jednog fakulteta?! Zar je na to spao fakultet da ima takve predstavnike koji u NN vijeću ne znaju da prozbore ni prosto proširenu rečenicu, a kamoli da pomognu u radu i razvoju najbrojnijeg fakulteta? Bruka i sramota kakvi diletanti i mediokriteti predstavljaju studente Filozofskog fakulteta. Uzmite za primjer samo organizaciju odlaska na kulturno sportsku manifestaciju Primatijada 2014 ove godine u Bugarskoj gdje su studenti filozofskog fakulteta sa Pala istjerani iz hotela na ulicu zbog toga što su prekršili sva pravila i doveli ilegalno studente koji nisu prijavljeni za učešće na manifestaciji, a privatna policija je intervenisala više puta, naravno svu odgovornost snosi tzv. predsjednik organizacije Milan Kolović  koji je sve to i dezorganizovao i bio glavni krivac za fijasko učešća na manifestaciji u Bugarskoj koju je platio Filozofski fakultet Pale. Zar se takve stvari plaćaju da bi se dotični kolović bahatio na takav način. Ali kada je lažan predsjednik, na lažnim izborima, njegov (ne)rad i ne može biti drugačiji nego narušavanje reputacije i ugleda Filozofskog fakulteta i nanošenje štete i sramoćenje ustanove na svakom koraku! To je prava cijena lažnih izbora!

Kako Milan Kolović krade studente

romanijapres | 26 Oktobar, 2014 10:47

Kako Milan Kolović krade studente?

S obzirom da je dokazano da je Milan Kolović nezakoniti predsjednik Studentske organizacije Filozofskog fakulteta na Palama, da je sklon nasilju i alkoholizmu, isplivavaju i dokazi o tome kako beskrupulozno i konstantno krade studente ovog fakulteta naravno nekažnjeno i ne samo to, već on nastavlja da pravi haos i pljačka studente koji su ionako lošeg materijalnog stanja.

Kako Milan Kolović krade studente na članarini?

S obzirom da članarina koju studenti plaćaju pri upisu fakulteta nije obavezna ali je Milan Kolović pod obavezno naplaćuje lažući studente da se ne mogu upisati na semestar ako ne plate on ih ne samo što laže već i nezakonito raspolaže hiljadama i hiljadama maraka od tako ubrane članarine, jer on lično njome raspolaže ko alajbegovom slamom, pa tako sam, bez odluka organa (a i kako bi organi mogli odlučivati kada je Kolović nezakonito izabran suprotno statutu neposrednim biranjem, umjesto biranjem u skupštini), sam sebi prebacuje sredstva na svoj lični račun za nepostojeća putovanja, putne troškove navodne i tako krčmi studentske pare koje upotrebljava za lične potrebe, a ne za razvoj organizacije i stvarne potrebe iste. Postavlja se pitanje ko mu to dozvoljava, zašto ne reaguje uprava fakulteta jer on to čini već pune dvije godine i ne planira da stane, a i zašto bi.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj večeri?

Svake godine tradicionalno se za apsolvente filozofskog fakulteta Pale organizuje događaj apsolventsko veče na kome imaju priliku da proslave svečanost povodom apsolviranja na fakultetu. Međutim ni to ne može proći bez pljačke studenata u organizaciji Milana Kolovića. Naime, svi studenti koji se prijave na ovaj događaj, a ima ih skupa sa DIF-om oko 200 uplate na račun studentske organizacije po 50 KM zauzvrat dobiju večeru, narodnu muziku, alkohol. Iako je poznato da ta ponuda ne prelazi po osobi više od 30 KM, jer organizator dobija popust, plus fakultet snosi troškove obezbjeđenja skupa i slično, onda dodđete do podatka da Milan Kolović za jednu veče ošteti studente i ukrade im 4000 KM što je užasno ako se uzme u obzir koliko studenti moraju izdvojiti za garderobu i sve ostale troškove prisustva tom događaju.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj ekskurziji?

U maju svake godine se organizuje apsolventska ekskurzija za apsolvente ali i ostale zainteresovane, Milan Kolović ne provodi tender, ne sakupi ponude ko je najpovoljnija agencija već godinama nezakonito sklapa ugovore i ugrađuje se po studentu 20 KM, a takođe gratis mjesta koja dobija ne dijeli uspješnim studentima već sve sebi uzima i tako oštećuje npr. Talentovane studente i one socijalno ugrožene koji bi imali priliku putovati nakon uspješno apsolviranih studija, ali ne mogu jer ih Kolović krade, potkrada i obmanjuje. Naravno dokaz su ugovori i svjedoci, a nepojmljivo je da se to dešava na najbrojnijem fakultetu Univerziteta.

Ko je Milan Kolović

romanijapres | 11 Oktobar, 2014 21:19

Milan Kolović, student katedre za matematiku i fiziku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu je već dvije godine nezakoniti predsjednik pomenute studentske organizacije i to tako što je u decembru mjesecu 2012. Godine na nezakonito i nestatutarno organizovanim izborima proglasio sebe za predsjednika organizacije.

Naime po važećem statutu organizacije, izbore provodi skupština SOFF-a, tako što se prvo sa svih katedri/odsjeka biraju predstavnici istih koji čine skupštinu SOFF-a, a potom tako formirana skupština bira organe SOFF-a, predsjednika, upravni odbor, potpredsjednike i generalnog sekretara. I Tako je kod svih studentskih organizacija na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Ništa od ovoga nije primjenjeno prilikom izbora za predsjednika SOFF-a, niti je bio izbor delegata za skupštinu SOFF-a, niti je formiran novi saziv skupštine, niti je novi saziv skupštine birao predsjednika i ostale funkcije u organizaciji. Sve to se može potvrditi nepostojanjem zapisnika, provedenih procedura, niti ljudi koji su bili birani sa katedri u organe, dakle nijednim dokumentom se ne može potvrditi zakonitost provedenih izbora, te prava i obaveza proisteklih iz toga, tj. lažno sačinjenih eventualnih zapisnika o bilo čemu, a iz čega proizilaze čak i krivične posljedice u smislu, lažnog predstavljanja i zastupanja organizacije, zloupotrebe službenog pečata i nezakonitog raspolaganja materijalno finansijskim sredstvima organizacije stečenim članarinama, prilozima i sl. Takođe pomenuti samozvani predsjednik organizacije Kolović je cijelo vrijeme nezakonito i mimo statuta donosio odluke, potpisivao razna dokumenta i birao članove iz reda studenata u vijeće fakulteta.

Čak  šta više, s obzirom da statut organizacije kao i svugdje predviđa trajanje mandata od jedne godine, ni u decembru 2013. godine nije provedena procedura izbora za Studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta, kao ni organa predviđenih statutom organizacije, a takođe nisu imenovani zakonito ni članovi u vijeće fakulteta, a Kolović je još i drugu godinu nastavio nezakonito da „službuje“ u SOFF-u i tako čini prekršaje u produženom trajanju, što sve izaziva zakonske posledice shodno svim pozitivnim propisima RS.

Da li je moguće da jedna takva osoba koja studira već osam godina i nalazi se na trećoj godini studija predstvlja najbrojniju populaciju studenata na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, a koja je čak i disciplinski odgovarala pred komisijom Javne ustanove Studentski centar Pale zbog nedoličnog ponašanja za koju je dobio kaznu ukora, o čemu postoji zvaničan dokument. Takođe dotični Kolović je poznat po pijanstvu i da svake sedmice organizovano saziva studente na pijanke, promocije alkoholizma kao poroka, a vrlo često koristi kancelariju SOFF-a za organizovane pijanke o čemu postoje svjedoci i dokazi, a nikada nije poznato da je organizovao bilo kakvu prigodnu manifestaciju ili se borio za prava studenata, kojima dvije godine nezakonito naplaćuje članarinu.

Sve ovo jeste dokaz prethodno iznijetog, a sa čime će biti upoznati sve relevantne institucije i javnost Republike Srpske, sve sa ciljem, kako bi se konačno skrenula pažnja i počeo uvoditi red i zakonito biranje predstavnika studenata, a ne urušavanje i ono malo sistema vrijednosti koje postoji, a koje treba da simbolizuje filozofski fakultet kao najveći i organizaciono najbrojniji.

Sramota je da se ovakve stvari dešavaju i nekažnjeno prolaze, te se zbog toga pozivaju nadležne institucije, prvenstveno prosvjetna inspekcija da utvrdi sve činjenično iznijete navode ove predstavke, a na osnovu čega će biti preduzeti daljni koraci u rješavanju ovog slučaja koji je nanio štetu ne samo studentima koji su obmanuti i prevareni, nego i kompletnom Filozofskom fakultetu ali i univerzitetu, jer se radi o besprizornom slučaju do sada neviđenom na ovim prostorima, a koji se tiče zloupotrebe funkcije, ovlaštenja, lažnog predstavljanja i zastupanja studenata, lažiranja izbora, onemogućavanja studenata da biraju i budu birani, te brojnih drugih nedjela ovog samozvanca koji se na krajnje bahat, arogantan i očito osion način drznuo da prekrši sve zakonske, statutarne, ali i moralne norme.

O ovome slučaju će biti upoznata naravno i šira javnost putem medija, a relevantne ustanove i institucije su dužne da reaguju, donesu odluke i da se što prije ova ljaga spere sa svih studenata koji se časno bore da steknu znanje, prisustvuju nastavi i vježbama i da budu korisni članovi ovoga društva i doprinesu mu onoliko koliko sutra zauzvrat mogu očekivati da im se kroz njihov životni i profesionalni angažman vrati.

Ovdje su iznijete samo osnovne činjenice o nezakonitom izboru, djelovanju i postupanju tzv. Predsjednika SOFF-a, a u daljnem zakonskom postupanju će sve biti detaljno obrazloženo i potkrijepljeno neophodnim materijalima i detaljima o čemu će sve institucije, a pogotovo mediji biti blagovremeno informisani.

Bole bez repa!

romanijapres | 07 April, 2014 20:35

Nema političara koji ne misli da su građani stoka, nema građana koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojoj je otpao rep. Misle na Boleta.

Razumijem kukavičluk, shvatam ljude koji se nisu odvažili da aktivno učine bilo šta. Ali zar ne može da odbije ručak ili neku privilegiju od opštinara, ijedan otkup koji je nuđen za pokorno ćutanje i (nezvanično) potpisivanje  svega što izlazi iz opštine, dok podanički ćuti o trošku nacije.

Samo ne znamo još da li će poslije 12. Oktobra ispred opštine po regres, topli obrok, zimnicu, krompir i kiseli kupus? On se neće sigurno crveniti, osim za vrijeme kampanje kada će oblačiti crvenu majicu. Ali i to izbjegava jer tada nema raskopčane košulje ispod koje se vidi zlatni lanac koji ga u kombinaciji sa rej ban naočarama čini lafom koji može i sada prevariti neku tv voditeljku ili aktivistkinju. On misli tako.

U našoj političkoj varoši svi lažu, mnogi kradu, neki ubijaju. Zbog takvih, a da nije straha od stranaca mi bismo već živjeli usred fašizma. Da idioti mogu da lete bh parlament bi za Boleta bio međunarodni aerodrom, jer je on obrazac kako za uništavanje firmi, tako i institucija. Osim toga on je časan čovjek. Čas tamo, čas ovamo. Kad god krene u sadašnji odbor stranke koji je pretvorio u javni toalet po kome svako piša,  svako ko uđe rizikuje da se nepovratno uprlja, zato on rijetko i svraća tu, ali je zato često sa svojima iz bivše stranke kojima još duguje usluge i kojima rado završava sve. On je umni i politički daltonista, a pod njegovim vođstvom paljanski odbor predstavlja romski duvački orkestar koji raštimovano svira od kuće do kuće, i čeka da mu narod baci sitniš (glas) kroz prozor, a onda se oni međusobno tuku za pare potrebne za piće i stranačko kurvanje. To je grupa budala koja ima problem sa inteligencijom, orijentacijom, vidom i sluhom.

Oni su uspjeli da pored prevara, mržnje, obmana, bijede, laži, opsesija, sve do divljih deponija u našoj opštini – dakle u idealnim uslovima za rad bilo koje opozicije u svijetu, ostave građane naše opštine bez nade. Iskoristili su svaku priliku već pune 23 godine od prvih višestranačkih izbora da svoju sujetu, pohlepu, bolesnu čežnju za publicitetom i aplauzima nahrane na štetu građana koji su u njima vidjeli nešto više od švercera polovne robe.  Zato su ovi Boletovi opozicionari gori od vladajućeg otpada, ovakvi Boletovi mušičari su potpisnici saveza pozicije i opozicije iz koje nemaju ništa, oni su postavili putokaze za budućnost i maratonsku trku u kojoj svi drugi trče naprijed , a paljani spokojno, u jednoličnom ritmu trče nazad kao da znaju prečicu u istoriju.

Svaka njihova stranačka planiranja su bila neiskrena, svako udruživanje prevara, svaka njihova akcija samo doprinos abnormalno normalnoj situaciji i svako obećanje gnusna laž. Više su snage potrošili na unutarstranačke borbe nego na raskrinkavanje opštinskog sistema koje podsjeća na lopovsko carstvo. Bole i kompanija čak otvoreno pokazuju da ne žele da ruše poziciju i da im nije do vlasti u opštini i gradu. Njima je, to je svakom građaninu jasno, samo do čelne pozicije unutar tzv. Paljanske opozicije, jer samo sa tog položaja mogu uspješno da trguju sa opštinarima.

Bole i njegovi podrepaši su doprinjeli tome da građani više i ne žele promjene u našoj opštini, jer njegova  opozicija svoju glupu i neiskrenu politiku smatra prednošću. S obzirom da glupaci čine ubjedljivu većinu Boletova politika se oslanja na veći broj potencijalnih mušterija. Zato rezultati politike na Palama više zavise od vradžbina nego od opozicionog rada.

GLASINAC, REPORTAŽA

romanijapres | 07 April, 2014 07:29

Glasinac: Otkriveni skeleti, drvena arhitektura i praistorijska keramika

Glasinac je jedan od najstarijih urbanih lokaliteta na području Balkana i jugoistoka Evrope. Arheolozi i istoričari svrstavaju ga među najznačajnija praistorijska područja evropskog kontinenta, pa je po njenu nazvana čitava jedna epoha praistorijskog života ljudi, tzv. Glasinačka kultura.


Na području Glasinca postojale najstarije ilirske zajednice na Balkanu. U srednjem vijeku tu su se ukrštali karavanski putevi, ali su prva arheološka istraživanja započeta tek nakon što su pronađena kultna "glasinačka kolica" prilikom izgradnje puta preko Glasinačkog polja prema Rogatici. Riječ je o jedinstvenom nalazu koji potiče s početka željeznog doba, koji je skrenuo pažnju svjetske javnosti na bogastvo kulturnog nasljeđa na ovom području. Publikacija ovih nalaza podstakla je druge istraživače starina na otkopavanja, a potom je Zemaljska vlada uzela eksploataciju u svoje ruke. Kustos sarajevskog muzeja Dr. Ćiro Truhelka proučavao je gromile na Glasincu i u okolini od 1880. godine, a potom je uslijedio niz arheoloških istraživanja do 1911. godine. U novije vrijeme istraživanjem prošlosti Glasinca bavili su se Borivoj Čović, Blagoje Govedarica i drugi arheolozi.

Prije dvije godine ekipa arheologa iz Republike Srpske, otpočela je nova iskopavanja i zaštitu nađenih eksponata na Glasinačkom polju, a ponukani onim što su do sada otkrili odlučili su svoja istraživanja proširiti i na druga područja opštine Sokolac, kao što su "Klisura" na Kadića brdu kod Knežine i pećina "Podlipa" na istom lokalitetu. U proteklih 30 dana ekipa arheologa boravila je na lokalitetu Crkvina na Glasinačkom polju, uz magistralni put Podromanija - Rogatica i nastavila istraživanje započeto u ljeto prošle godine.

Neistražena pećina Megara u Krnijama

"Ove godine radimo istočno od apside prostor nekropole i zapadno. Interesantno je da smo otkrili i plitko ukopane grobove koji pripadaju 16. vijeku. Otkrili smo jedan dječiji skelet sa nalazom turske akče iz 16. vijeka. Znači da je ovo postalo nekakvo kultno mjesto od praistorije do danas. Imamo praistorijske tumule. 

Upravo ove godine smo istražili jedan praistorijski tumul, pa imamo sve od 17, 18. i 19. vijeka, a evo i u 21. imamo lokalno groblje na ovom lokalitetu. U ovogodišnjoj kampanji otkrili smo daleko više ostataka drvene arhitekture iz grobova. To su čitave oblice od bijelog bora koje su očuvane praktično kao da su juče stavljene u grob, a ne da su stare 600 godina. Nešto manje novca smo otkrili nego prošle godine, ali smo otkrili daleko veći korpus grobova koji će dalje poslužiti antropolozima da izvalače svoju priču o životu u srednjem vijeku. Na brdu iznad Crkvine otkrili smo jednu manju nekropolu pod tumulima pa smo ove godine radili i veći tumul. Otkriveni su ostaci pokojnika i obilje praistorijske keramike, rekao je za Info radio Sokolac, arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević, koji je i lani bio na čelu tima koji se bavio zaštitnim arheološkim iskopavanjima starina na ovom području", izjavio je Aleksandar Jašarević, arheolog kustos Muzeja u Doboju.

Prošle godine ste na ovom lokalitetu otkrili ostatke temelja srednjovjekovne crkve, tkanine i zlatoveza. Kakva je sudbina tog materijala, s obzirom da nemamo ni regionalni muzej, mjesto gdje bi mogli da zaštitimo sve te podatke i eksponate koje vi nađete na Glasincu?

"Evo drugu godinu za redom Muzej u Doboju, u saradnji sa Muzejom Semberije radi prvenstveno zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Crkvina, kod Sokoca na Glasinačkom polju. Prošle godine smo radili ostatke temelja srednjovjekovne crkve iz 14. vijeka, jedan manji dio grobova oko crkve, dok ove godine radimo širi nastavak istraživanja na nekropoli pod stećcima. Materijal sa Glasinca sa prethodnog iskopavanja je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, do 90-tih godina i oni su polagali pravo na to kao centralna institucija i danas baštini sav materijal, dok Muzej Doboj trenutno samo privremeno čuva materijal sa Glasinca do osnivanja neke Muzejske institucije. Mi stalno govorimo o potrebi osnivanja nekih muzejskih institucija na području istočnog djela RS, a zapravo mi sem Muzeja Semberije u Bijeljini i Muzeja Hercegovine u Trebinju nemamo nikakvu muzejske institucije koja bi brinula o tome. Da bi se sačuvao materijal mora postojati profesionalni kadar: istoričar, istoričar umjetnosti, arheolozi i konzervatori. Sve to može samo neka jaka muzejska institucija. Na žalost kod nas je Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa nema područne jedinice, tako da moramo raditi na nekoj institucionalizaciji čitave muzejske struke posebno na sarajevsko-romanijskoj regiji".

Na čelu tima istraživača je arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević

Iako su od davnina postojale legende da se na Glasinačkom polju dešavalo mnogo toga u stara vremena, ljudi nisu nastojali u proteklih 100-200 godina da sačuvaju sve te nadzemne eksponate ili ih zaštite na neki način?

"Ovo je prvenstveno jedna tužna priča o lokalitetu koji je uništavan i devastiran u proteklih više od 100 godina. Prva devastacija lokaliteta je počela krajem devetnaestog vijeka, kada su stećci korišćeni za tamponiranje puta, a najveća devastacija desila se poslije Drugog svjetskog rata između 1946. i 1947. godine kada je preko 50 odsto nekropole stećaka minirano, uništeno i ugrađeno u Zadružni dom u Bjelosavljevićima. Tada su nepovratno uništeni mnogi stećci sa natpisima i ornamentima. Devastacija se na žalost nastavila i dalje sve do 2009. kada su bagerom uništeni djelimično temelji srednjovjekovne crkve. 

Nakon toga je opština Sokolac 2013. preduzela finansiranje zaštitnih arheoloških iskopavanja. Tom prilikom otkrili smo temelje jednobrodne crkve sa pilastrima. Interesantno je da je to prva istraživana crkva na području srednjovjekovne Zemlje Pavlovića. Njih ima više, ali nikada nisu budile pretjeranu pažnju istraživača. Obično se smatralo da crkveno graditeljstvo srednjovjekovne Bosne nije bilo tako razvijeno kao u susjednoj Nemanjićkoj Srbiji gdje imamo velike manastire, zadužbine ktitora dok se ovamo zapadno od Drine uglavnom pojavljuju manji. Nemamo tako velike manastire kao što su Studenica, Gračanica. Imamo uglavnom manje crkvice oko nekropola. Bosanski kraljevi nisu bili poznati kao veliki ktitori zadužbina. 

Uglavnom su građene manje crkve, grobne kapele, zagrobni mauzoleji, ali one na žalost nikada nisu pretjerano istraživane, jer u to vrijeme nisu imale bogatog materijala da bi privukle istraživače. Ova crkva na Glasincu je interesantna jer je građena početkom 14. vijeka, najverovatnije kao neka zagrobna crkva lokalnog vlastelina, da bi se u drugoj polovini 14. i u 15. vijeku oko nje obrazovala jedna velika nekropola. Imamo više od hiljadu grobova na ovom brdu. Mi smo istražili negdje oko 50 grobova, što nije ni pet odsto ukupne nekropole, ali smo dobili bogat materijal za razumijevanje života u srednjem vijeku; prvenstveno trgovine i razmjene. Dalja antropološka istraživanja vjerovatno će otkriti elemente, biološke strukture populacije. Kolika je starost bila, koliki je prosječni vijek čovjeka bio u srednjem vijeku, od čega su bolovali, šta su radili, kako su se hranili?", priča Jašarević.


Oblica bijelog bora stavljena na dječiji grob

Savremena nauka može da odgonetne i da sliku, ustvari da vi složite kockice istorijskog mozaika Glasinca u to vrijeme?

"Kosti su jako bitne. Danas fizički antropolozi iz kostiju mogu daleko više izvući nego što arheolozi mogu iz materijala pročitati. Mogu čitav život jedne osobe pročitati na osnovu kostiju. Interesantno je da na ovom lokalitetu imamo veliku smrtnost djece. Preko 30 odsto skeleta pripada dječijim, mlađim od pet godina uzrasta. Znači da je u srednjem vijeku smrtnost djece bila velika. Djeca nažalost nisu dobijala stećke jer nisu bili socijalno dorasli određenom socijalnom staležu, ali interesantno je videti položaj djece u srednjem vijeku, na osnovu antropološke strukture.

Kada kažemo da je crkva bila freskopisana, obično zamišljamo sad neke velike vizuelne slike svetaca i freske, ali ovdje to nije slučaj. Riječ je o metopama, uglavnom, horizontalnim i vertikalnim poljima freskopisanim na malteru. Imamo različit spektar boja od žute, crvene, bijele, zelene, plave, ali nema vizuelnih prestava nikakvih likova ili biljnih ornamenata. Crkva je najvjerovatnije bila mauzolejnog tipa, najvjerovatnije nekog velikaša.

Otkrili smo jedini zidani grob. Grobnica ktitora je otkrivena u crkvi u glavnom brodu pri zapadnom zidu, otkrivena je zidana jedina konstrukcija, gdje je bio položen najvjerovatnije muškarac, oko koga je bilo i djece, vjerujemo, članova njegove porodice. U kasnijem periodu čitava nekropola je formirana. Znači čitavo Glasinačko polje pa i šira regija sahranjivala je svoje pokojnike oko crkve koja je postala neka javna komunalna crkva. Ono što je bitno da je ovo jedina crkva koja se javlja u pisanim izvorima na području Zemlje Pavlovića. Ona se javlja u dubrovačkim izvorima, pet-šest puta, kao "crkva na glasu", oko "crkve na glasu". Javlja se mahom na latinskom nazivu jer je pored crkve prolazila srednjevjekovna carina, gdje su trgovci iz Dubrovnika morali da carine robu na Glasinačkom polju, da bi išli dalje prema Olovu i Srebrenici. 

Znači svi karavanski putevi prolazili su pored te crkve, tako da je ona postala neki "pejzažni reper" gdje su se trgovci orijentisali kad kažu "kod crkve na glasu" je carina."

U jednom od grobnih mjesta našli ste ostatake dubrovačkog srebrnog novca, ostatak tkanine i zlatoveza, što dovoljno govori o već rečenom. Poznato da je na području sadašnjeg Olova, postojao rudnik srebra i olova i da su trgovci iz Dubrovnika preko Glasinca dolazili na ove prostore.

"Feudalna moć jedne srednjevjekovne porodice zavisila je prvenstveno od trgovine i kontrole rudnika. Tako je i dinastija Pavlović kontrolisala rudnike u Olovu, koji su bili znatan dio prihoda za porodicu pa su ubirali carinu na Glasincu od dubrovačkih trgovaca. Dubrovčani su bili najveći pokretači trgovine i razmjene na području srednjovjekovne Bosne, pa je i opticaj njihovog novca bio najveći. Kad kažemo Kraljevina Bosna zamišljamo opticaj bosanskog novca, ali to nije tačno. Najveći opticaj je imao dubrovački novac koji je bio najšire rasprostranjen, bila je neka univerzalna moneta tog doba, kao što je danas euro. To je bio dubrovački dinar jer su bosanski kraljevi zapravo kovali svoj novac u Dubrovniku tako da smo našli nekoliko primjera dubrovačkog srebrnog novca. On je kovan od druge polovine 14. do prve polovine 15. vijeka.

Zlatovez, ostatak tkanine takođe, najvjerovatnije potiču iz Dubrovnika ili Venecije. To je luksuzna nošnja, luksuzni tekstil koji je kupljen na primorju. Pretpostavljamo da je neki lokalni plemić ili trgovac, koji je to mogao sebi da priušti, bio sahranjen sa takvom odjećom."


Stari natpis na stijeni

"Ono što je interesantno je, da su ovdje kraški uslovi na terenu očuvali tu drvenu arhitekturu grobava i taj tekstil, tako da možemo i da rekonstruišemo i te neke pogrebne običaje, kako je izgledao sanduk, kako su polagali pokojnike, kakva je nošnja bila... Pronađen je i dobar dio nakita. Riječ je o najvjerovatnije djelovima naušnica i djelovima igle. Naušnice su rađene od srebra sve, sa tri jagode. Veoma, veoma luksuzni nalazi koji potiču iz lokalnih ili radionica bliže primorju ili Hercegovini, gdje imamo sličan materijal."

Koliko ća vam biti potrebno vremena da napravite konačnu sliku, da to sve ispitate i dođete do pisanih rezultata i da li vam je neophodna saradnja sa drugim slučnim institucijama; prvenstveno Muzeja u Dubrovniku, Zemaljskog muzeja u Sarajevu i Muzeja u Beču ?

"Svi pisani dokumenti vezani za srednjovjekovnu Bosnu, prvenstveno za Glasinac potiču iz Dubrvnika. To je jedina arhiva koja je nama u blizini sačuvana, jer bosanska arhiva, bosanskih kraljeva spaljena je poslije osvajanja Osmanlija u Bosni, tako da mi imamo samo tu jedinu priču, korespodenciju koja je ostala u Dubrovniku. Nedostaje nam ova druga - naša lokalna tako da se moramo oslanjati samo na priču iz Dubrovnika koja je veoma dobro publikovana i objavljena. Tu imamo čitav korpus dokumenata srednjovjekovnih. Iz Beča je to nešto manje. To je uglavnom vezano za neke viteške turnire i bosanske kraljeve i velikaše, koji za Glasinac nisu toliko ni bitni. Sav pokretni arheološki materijal sa Glasinca čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Počev od iskopavanja krajem 19. vijeka i velikih naučnih pionira kao što su; Ćiro Truhelka, Mihovil Mandić, Đorđe Stratimirović itd... Dok se nešto manje materijala od prošle godine čuva Muzej u Doboju, ma da moram istaći da je to samo privremeno deponovanje materijala u muzeju Doboj, do osnivanja neke lokalne muzejske institucije."

Populacije kulture su se mijenjale, ali poštovanje nekih kultnih svetih mjesta ostalo je zabilježeno kroz tradiciju hiljade i hiljade godina. Prva zabilježena bitka u pisanim izvorima je takozvana "bitka na Glasincu" koja se desila 1391. kada je kralj Dabiša pobijedio turske odrede koji su logorovali na Glasincu. Postoji indicija da je tad 1391. čak i crkva na Glasincu spaljena jer su kasnije grobovi 15. vijeka presjekli zidove te crkve, što znači da je ona bila u nekom ruševnom stanju i da je ta godina bila ovako presudna. Iz pisanih izvora saznajemo da su Turci logorovali na Glasincu i najvjerovatnije da su oni tad i spalili tu crkvu koja je kasnije možda djelimično obnovljena, a možda i nije nikada, ali je postala neko kultno mjesto sahranjivanja, do čuvene bitke kod Šenkovića 1878. godine gdje su bosanski begovi pružili posljednji otpor okupaciji Austrougarske vojske, kada su pobijeđeni u bici na Šenkovićima. Tada je podignut jedan veliki spomenik na Crkvini austrougarskim vojnicima. To je bio monumentalan i impresivan spomenik, koji je miniran poslije Drugog svjetskog rata. Uništen je upotpunosti. Danas su ostali ostaci temelja i par kamenova koji su bili ugrađeni. Iako je simbol nekog okupatora, bio je arhitektonsko čudo tog doba i i značajan detalj iz istorije Glasinca i trebalo ga je sačuvati. Znamo kulture i populacije, ljudi se mijenjaju, ali ne treba dozvoliti uništenje svega što su ti ljudi ostavili. Znači Glasinac je bogat, imamo bogate ornamentisane nišane, koji su monumentalni i svjedočanstvo o nekim ljudima iz prošlosti koji su zivjeli tu, pa do stećaka, gromila... sve su to neki ostaci baštine koju mi moramo istraživati i štititi."

Ko vas finansijski pomaže? Jasno je da vas nosi ljubav prema poslu arheologa i entuzijazam da što više doprinesete toj oblasti istraživanja, ali je neophodna i materijalna podrška?

"Važno je raditi ono što volite. Ako nešto volite bićete najbolji, ali novca ima. Odvajanja za kulturu nisu velika, samo treba ravnomjerno rasporediti novac. Često ljudi zamišljaju da su za arheološka istraživanja potrebne neke velike pare. To je nekih 15 do 20.000 KM gdje možemo postići stvarno velike i fascinantne rezultate i prezentovati jednu opštinu. Evo drugu godinu zaredom opština Sokolac finansira ovo istraživanje. 

Prvu godinu je finansirala samostalno, drugu godinu sa Ministarstvom za izbjeglice i raseljena lica kroz regionalni projekat "Očuvanje identiteta i kulturne baštine". To nisu velika srestva, ali su jako bitna za prezentaciju opštine posebno u ovom slučaju što je riječ o stećcima i jednom specifičnom vidu materijalne kulture koji je karakterističan za neke naše zemlje; hajde da kažemo za BiH najkarakterističnija, mada se javljaju i u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Zajedno su ušle na nacionalnu listu za UNESKO, ali su oni neka karakteristika BiH po formama brojnosti, ornamentima i postoje kao neka naša lokalna karakteristika bitna i za svjetsku baštinu, ali opštinu Sokolac koja ima jednu takvu nekropolu u Luburića polju, nadomak Sokoca svrstanu na listu od 30-setak nekropola koje će biti uključene u svjetsku baštinu."

Hoćete li se zadržati samo na ovom lokalitetu, ili će te, ukoliko bude novca, početi da istražujete i druge nekropole stećaka kao što su Luburić polju, u selu Grbići na mjesnom području Sokolovići, na području Knežine i rubnih sela prema Olovu?

"Opština Sokolac je prilično bogata stećcima, pored opština Rogatica i Pale koje su najbogatije u istočnom dijelu RS. Stvarno je dijapazon stećaka jako veliki i pored nekih nekropola npr. ova na Crkvinama gdje je nalazi više 400 stećaka, pa do nekih manjih npr. u Kovačevom dolu ima ih 50-setak. Svi oni su neke različite ornamentike, imaju različite tehnike izrade, ali su jako bitne jer govore o toj nekoj socijalnoj dimenziji sahranjivanja u srednjem vijeku. Istraživaćemo koje to mogao sebi da priušti stećak, ko su bili klesari, ko su bili kovači, ko ti ljudi koji su uklesavali imena?

To baš istorija ne može da otkrije i tu je arheologija koja može da otkrije život običnih ljudi, jer istorija više pamti feudalce, vitezove, kraljeve, dok je obični svijet nekako zanemaren u istorijskim izvorima. Upravo arheologija pokušava da rekonstruiše život običnih ljudi i zajednice. Nas interesuje čitav socijalni stalež, od onih marginalnih ljudi koji su posmatrani, do nekih visokih feudalaca. Znači mi možemo da nađemo sponu između svih tih ljudi, da ih povežemo i da vidimo kako se to živilo u srednjem vijeku, šta se jelo, kako se jelo, kako se živilo, kakav je njihov položaj bio? Čitava Glasinačka klutura, kako je ta praistorijska kultura definisana, je stvarno fascinantna. Hiljade i hiljade grobnih tumula, gradina, je tu u okruženju. Zapravo kada dođete na Sokolac i na Glasinačko polje na svakom brdu vas nešto očekuje, od gradine, do manjeg utvrđenja, od nekropola pod tumulima i stećcima. Stvarno je prebogato. Danas je ovo nešto manje naseljeno područje, nego kada zamislimo praistoriju. Od praistorije do danas stavrno imamo širok spektar kultura koje su ovdje živjele, samo da spomenemo npr. pećina "Podlipa" je najpoznatije nalazište u istočnom djelu BiH, iz praistorijskog perioda, paleolitsko, sa nekim tragovima rezbarija, sa nekim crtežima na zidovima, nešto što možemo nazvati rana umjetnost koja se javlja. To je isto započet lokalitet i danas imamo indicije da bi moglo da se nastavi, ali za mene je najinteresantnije jer sam ja prvenstveno praistoričar. Bavim se praistorijskom arheologijom, za mene su najinteresantniji gradine i tumuli, a ovdje ima stvarno velikih gradina, ako što su Klisura u Kadića brdu, kao što su Ilijak i slične."

Nalazište Klisura

Na ovaj način nastavljaju se istraživanja kustosa Zemaljskog muzeja Dr. Ćira Truhelke, i drugih iz starije plejade istraživača na širem području Glasinca. s kraja 19. vijeka i Dr. Blagoja Govedarice arheologa novije generacije?

"Prva arheološka iskopavanja, zapravo arheologija je nastala na Glasinačkom polju 1880. prilikom probijanja puta za Rogaticu, kada su otkrivena ta čuvena Glasinačka kolica koja se čuvaju u Beču. Tada je nekako ta čitava priča o arheologiji, o Glasincu krenula da bi Ćiro Truhelka došao osam godina kasnije kao doktor nauka iako je imao samo 22. godine i krenula su ta arheološka istraživanja, stvarno velikog obima. Tako su BiH i Glasinac ušli u svjetsku arheološku baštinu. To su stavrno bili pionirski poslovi za to doba. Istraženo je nekoliko hiljada tumula, preko hiljadu i po tumula i gradina. To je stvarno bio veliki posao.

Profesor Govedarica je započeo jedan novi vid istraživanja koji je zaista bio revolucionaran za BiH tada, istraživanjem Klisure na Kadića Brdu kod Knežine, jednom novom metodologijom. Nažalost sve je to stalo devedeset i prve godine iako su rezultati bili jako obećavajući, nađen je jako bogat materijal na Klisuri, tako da planirano istraživanje Klisure-Kadića brdo, kao jednog od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta za Glasinac. Kolege iz Beograda se isto interesuju za pećinu Podlipa, tako da ćemo neku saradnju sigurno organizovati i sigurno da ćemo nastaviti u narednim godinama da istražujemo bar mjesec dana svake godine na ovim područjima."

Postojala je inicijativa 2008. godine da se na lokalitetu Crkvine na Glasincu gradi pravoslavna crkva, pa se od te ideje na sreću odustalo. Šta vi kažete o toj ideji?

"Mora se poštovati prvenstveno zakon. Vjerske zajednice imaju svoj zakon po kojima djeluju, ali on ne smije dolaziti u sukob sa zaštitom kulturne baštine, jer je to sve naša kulturna baština; pripadnika živih religijskih zajednica i onih koje više ne postoje. Prvenstveno arheolozi se zalažu za konzervaciju temelja, njihovo izdizanje na nekih metar - metar i po, da se vidi da su tu postojali ostaci crkve, ali ne i da se gradi crkva preko starih temelja. Može da se gradi izvan zone zaštite, može da se gradi ili kapela ili neka crkva. To ostavljamo na vjerskim zajednicama, u ovom slučaju, srpskoj pravoslavnoj crkvi da odredi šta joj je činiti, šta smatra da joj je u redu. Iako je ona vlasnik čitave zemlje i nekropole to zapravo ne daje za pravo nikome da uništava ili ošteti tako važan objekat. Prosto to je spomenik kulture ove države RS i BiH i moramo se malo pažljivije odnositi prema njemu. Znači bilo bi dobro i za srpsku pravoslavnu crkvu da se konzerviraju temelji, da se kaže da je tu postojala crkva u 14. vijeku koja ima neki kontinuitet do danas, ali da se pored gradi kapela ili krst koji bi označio taj sakralni prostor. Protiv smo toga da se na temeljima starijih objekata grade novi, pošto se uglavnom ne poštuju pravila u toj oblasti što smo jako često vidjeli poslije posljednjeg rata, tako da danas imamo konake u manastirima sa PVC- stolarijom, sa nekim modernim materijalima kojima zapravo i nije mjesto u takvom srednjovjekovnom ambijentu. Isto je riječ i kada se radi o džamijama i katoličkim crkvama. Znači mora se poštovati duh vremena u kome su one izgrađene. Ne smije se koristiti beton, što danas obožavaju."


Arapski natpis na izvorištu Knežak

Je li ovaj arheološki lokalitet na Glasincu zakonom zaštićen od udara različitih građevinara, koji ne poznaju ili neće poštuju taj dio istorije. Šta je potrebno preduzeti da bi bio zaštićen?

"To je najveći problem sa našim zakonom. Zapravo zakon kaže da su građevinari dužni da obavijeste Zavod za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika prije početka radova. Često se pitaju zašto bi oni morali to uraditi ako im to ide na štetu? Znači mora se promijeniti zakon gdje dozvolu za bilo kakve građevinske radove prvo treba tražiti od Zavoda koji bi provjerio da li postoji tu neki lokalitet ili ne, kako bi se dalje mogli vršiti bilo kakvi urbanistički radovi ili gradnja kamenoloma. Uglavnom kamenolomi uništavaju čitava brda i srednjovjekovna utvrđenja. To je najveći kulturni genocid koji se kod nas dešava. Znači moramo promijeniti zakon, ali opet moramo raditi i na svijesti ljudi da je to njihova kulturna baština i da je ne treba uništavati. Ovaj lokalitet je zaštićen kao nacionalni spomenik BiH. On ima neku pravnu formu zaštite, ali to ništa ne znači i dalje se može desiti da on bude uništen jer ne postoji adekvatna zaštita."

Koja je uloga lokalne zajednice u svemu tome? Sličnih lokaliteta ima mnogo, posebno na mjesnom području Knežina i rubnim selima prema Olovu.

"Svaka opština bi trebala uraditi reviziju svakih destak godina da se utvrdi stanje postojećeg kulturnog dobra. To treba da radi u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika kada se pravi neki novi regulacioni plan da bi znali kakvo nam je stanje kulturne baštine, da vidimo šta smo uradili, šta smo oštetili, šta sačuvali i da bi apelovali na zaštiti. Naravno, ne možemo očekivati od opštine da ona štiti kulturnu baštinu upotpunosti. Ona može da na vrijeme spriječi uništenje i da blagovremeno obavijesti Zavod za zaštitu spomenika ukoliko uvidi da je stanje narušeno.

Sutra završavamo svoj dio posla za ovu godinu na Glasincu, a iduće godine opet planiramo najvjerovatnije u julu da radimo. Samnom u timu su; Snježana Antić, kustos arheolog iz Muzeja Semberije, Jelena Bulatović, arheozoolog iz Beograda, koja radi analizu životinjskih kostiju sa lokaliteta i mladi kolega Nikola Kulidža iz Prijedora", zaključio je Jašarević.

 

(www.palelive.com / www.opstinasokolac.net)

OBNARODOVANO: MILOŠEVIĆ NARUČILAAC UBISTAVA

romanijapres | 01 April, 2014 07:42

Слободан Милошевић (Фото: Курир)
Слободан Милошевић (Фото: Курир)

Милошевић лично наручивао убиства?

Београд – Ових дана завршава се обимна истрага о политичким убиствима која су обележила владавину Слободана Милошевић, јавила је јутрос ТВ Пинк, позивајући се на изворе у МУП-у Србије.

Досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Слободан Милошевић.

У току су финалне провере ових навода након чега се може очекивати званично саопштење истражних органа.

Адвокат Рајко Даниловић изјавио је тим поводом да се докази, уколико их има, морају уважити, а неки од процеса ревидирати или допунити.

Даниловић, који је заступник породице убијеног новинара Славка Ћурувије, нагласио је да тежина и валидност доказа утиче на процесе који су току и да су важни докази, које имају МУП, односно БИА или било која служба, која је обављала те истраге.

„Србија мора да се суочи са својом прошлошћу, која је ружна и тамна, али без тог суочавања са прошлошћу није могуће ићи напред“, рекао је Даниловић у телефонској изјави за Јутарњи програм ТВ Пинк.

Даниловић је рекао да га није изненадила вест о томе да се завршава обимна истраге о политичким убиствима, која су обележила владавину Милошевића, где досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Милошевић.

„Да се зачепркало по том тиранском систему, под којим смо ми били годинама, утврдила би се та неспорна чињеница, коју су сви видели, а ретко ко је имао храбрости да о њој и говори, а наравно, ретко је ко, скоро нико, није имао доказа о томе“, рекао је Даниловић.

На питање да ли сумњичење супруге, сина и целог Милошевићевог окружења да је одговорно за политичка убиства, а да при том Милошевић о томе није знао, представља намерне дезинформације, Даниловић је одговорио да је то део пропаганде која је једно време била ефикасна и имала резултата и да је у јавности углавном такво мишљење, иако наивно и владало.

„Држава није приватни посед, па да могу ћерка, син, жена да вршљају. Ипак је држава велика организација у којој један човек одлучује“, додао је Даниловић.

Хронологија убистава која су окарактерисана као политичка

Поводом незваничне информације из МУП-а, да је при крају истрага више политичких убистава, која су обележила владавину Слободана Милошевића, који је, према тим наводима, могући наручилац неких од тих убистава, следи хронологија случајева, који, углавном, нису разјашњени:

1. Радислава Дада Вујасиновић, новинарка и уредница магазина „Дуга“, 9. априла 1994. пронађена је мртва у породичном стану у Београду.

Њена смрт до данас није разјашњена.

У магазину „Дуга“ где је била запослена од 1990. је од самог почетка сукоба пратила ратна догађања широм негдашње Југославије, а потом негде од краја `92 до смрти политичке прилике унутар земље.

Према званичној верзији извршила је самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, дан пре него што је пронађана, дакле 8. априла.

Балистичар Владимир Костић је 2008. закључио да је њена смрт „највјероватније узрокована деловањем другог лица“. Потом је Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло преткривични поступак за убиство.

2. Зоран Тодоровић Кундак ( 38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице, убијен је 24. октобра 1997. испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду.

На њега је из аутоматског оружја, највероватније хеклера или шкорпиона, пуцао непознати убица, како је тада писано, не старији од 30 година. У Тодоровића је убица испалио четири хица, два у главу, а у пуцњави је тешко рањен и Синиша Миленковић (35), према званичној верзији, возач комерцијалног директора исте фирме.

3. Радован Стојичић Баџа (46), начелник ресора јавне безбедности и заменик министра полиције убијен је 11. априла 1997. у ресторану „Мама миа“.

У ресторан пун гостију ођедном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест.

Стојичић је важио за поверљивог човека некадашњег председника СРЈ, тада Србије, Слободана Милошевића. Након убиства помињало се, између осталог, и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано.

4. Славко Ћурувија (50), новинар, власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ убијен је 11. априла 1999. испред улаза у зграду у којој је становао, и у којој се налазио део пословних просторија његовог „Дневног телеграфа“, у пасажу у Светогорској улици, тада Лоле Рибара, бр. 35. у најужем центру Београда.

Истрага је, после петооктобарских промена, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са „задатка“.

На основу захтева Специјалног тужилаштва истражни судија саслушао је више од 100 предложених сведока. Поред осталих саслушано је „27 пратилаца“ припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.

Иако истрага траје годинама, није још увек јасна позадина овог убиства, као ни ко су непосредни извршиоци, а осумњичени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић, Мирослав Курак.

5. Припадници СПО Веселин Бошковић (брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић убијени су 3. октобра 1999. на Ибарској магистрали.

Камион који је намерно изазвао саобраћајну несрећу припадао је Државној безбедности, а возач, директан извршилац убиства, био је припадник Јединице за специјалне операције.

Бивши припадници ДБ Радомир Марковић (63), Милорад Улемек (41), звани Легија, Ненад Илић (35) и Бранко Берчек (33) правоснажном пресудом кажњени су на по 40 година затвора.

Радомир Марковић је, поред ове пресуде, раније осуђен и 2007. године на 15 година затвора за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви, други покушај убиства Вука Драшковића. Тадашњи шеф београдске полиције и Београдског центра ДБ Бранко Ђурић и Милан Радоњић ослобођени су оптужби. Суд је закључио да Радоњић није крив ни одговоран иако су радници Београдског центра ДБ-а по његовом налогу интензивирали праћење Драшковића неколико дана пре четвороструког убиства.

6. Жељко Ражнатовић Аркан (48) убијен је 15. јануара 2000. у холу београдског хотела „Интерконтинентал“.

Нападачи су га погодили са три хица у главу. Убијени су и његов телохранитељ Миленко Мандић Манда (1956) и Драган Гарић (1953).

Жељко Ражнатовић Аркан најпознатији је био као вође Српске добровољачке гарде, паравојне формације познате као „Арканови тигрови“, али је пођеднако познат и по разним мутним активностима широм Европе у време бивше Југославије. Извесно време активно се бавио и политиком.

За убиство Аркана Окружни суд у Београду 9. октобра 2006. године, осудио је Добросава Гаврића, као и Милана Ђуришића и Драгана Николића. Била је то друга пресуда у овом случају, пошто је претходну Врховни суд Србије 2002. године укинуо због недостатка доказа. Добросав Гаврић, бивши полицајац, у Србији осуђен због тога убиства на 35 година, ухапшен је 2012. у Јужноафричкој републици.

7. Министар одбране Павле Булатовић (52) убијен је 7. фебруара 2000.

Његове убице до данас, 14 година касније, нису откривене.

Булатовић је убијен рафалима из калашњикова, у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици. Убрзо после убиства, Савезна скупштина је формирала Анкетни одбор, како би биле идентификоване убице министра одбране, а случај је поверен судији Небојши Симеуновићу, који је у октобру исте године нађен мртав у Дунаву.

8. Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен је 25. априла 2000. око 21.30 сати, у класичној сачекуши у Улици Јаше Продановића у Београду.

Овај злочин медији су окарактерисали као терористички акт над високим државним службеником, али је, додуше спорадично, било и другачијих тумачења.

Помињан је новац који је Петровић, наводно, износио из земље по налогу бившег режима Слободана Милошевића, помињана је и куповина неких авиона, али и продаја представништава Јата по белом свету.

9. Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и члан Извршног одбора Главног одбора СПС рањен је 13. маја 2000. У Новом Саду, на Сајму, и убрзо преминуо у болници.

У њега је пуцао радник сајамског обезбеђења Миливоје Гутовић, који је одмах ухапшен. У медијима је у више наврата написано да истрага није доведена до краја па се ни после више од 13 година године не зна ко стоји иза убиства.

10. Покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, 15. јуна 2000.

Према доцнијим налазима, тадасашњи начелник генералштаба војске Југославије Небојша Павковић је обезбедио возило, војне униформе и смештај у касарни у Тивту за Улемека и његове сараднике. Два метка су окрзнула Драшковића. Учесници су правоснажно осуђени 2007.

11. Бивши председник Републике Србије Иван Стамболић нестао је 25. августа 2000. за време јутарње рекреације у близини свог стана у Кошутњаку.

Разне организације водиле су безуспешну кампању под називом „Где је нестао Иван Стамболић“.

Током полицијске акције Сабља, 28. марта 2003. пронађени су његови посмртни остаци на Фрушкој гори. Сахрана је обављена 8. априла на Топчидерском гробљу уз све државне почасти.

Његове убице, на челу са Милорадом Улемеком Легијом су ухваћене и осуђене на вишегодишње затворске казне.

12. Бивши помоћник начелника Центра државне безбедности Београда Момир Гавриловић убијен је 3. августа 2001. испред свога стана у Новом Београду.

Медији су годинама наводили да је основана претпоставка да је Гавриловић убијен због изношења детаља о спрези криминала са људима из власти.

13. Помоћник начелника Ресора јавне безбедности генерал-мајор Бошко Буха убијен је 10. јуна 2002. на паркингу испред хотела „Југославија“.

Према једној од верзија позадине убиства, какве су се појављивале у медијима, Буха је један од састављача Беле књиге МУП Србије о организованом криминалу о чему је почео јавно да износи податке. За то убиство судило се групи Жељка Максимовића Маке који је недоступан је од јуна 2002. Коначни судски расплет није се догодио. Претпоставља се да се Максимовић налази у Јужној Америци.

14. Бивши заменик начелника Прве управе Савезног министарства унутрашњих послова Ненад Баточанин 26. новембра 2002. убијен је рафалом из аутоматског оружја у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде.

Баточанин је убијен у колима заједно са Жељком Шкрбом. Шкрба је како су у то време писали медији, требао да буде један од кључних сведока у неком предстојећем суђењу за организовани криминал. За њихово убиство осуђен је земунац Владимир Милисављевић Будала на 40 година робије.

15. У дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, у 12.25 сати, извршен је атентат на председника владе Србије Зорана Ђинђића.

Легија и бивши потпуковник ДБ Звездан Јовановић (44) правоснажно су осуђени на по 40 година затвора због убиства, након што је Врховни суд одбио жалбе одбране као неосноване.

Према пресуди, Легија је организовао атентат, Јовановић је био непосредни извршилац, а обојица су осуђени и за покушај убиства Милана Веруовића.

Мотив атентата је био заустављање борбе против организованог криминала и спречавање откривања злочина у којима су припадници групе били умешани.

Убиство Ђинђића Легија је, тада пензионисани командант ЈСО (оружане формације МУП-а Србије), организовао у договору са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем. Обојицу вођа „земунаца“ су припадници полиције током покушаја хапшења убили у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата.

Танјуг / Пинк

Bole Galapagos

romanijapres | 13 Februar, 2014 17:51

Ostrva Galapagos pripadaju Ekvadoru u južnoj Americi a poznata su bila kao skrovište gusarima, a još poznatija po dugovječnim kornjačama koje su mogle da prežive i više mjeseci bez hrane. Sada su ostrva nacionalni park i laboratorija na otvorenom u kojoj se može posmatrati evolucija.

Na Palama postoji politička kornjača Bole Galapagos koja ne može ni sekunde bez vlasti, uzor mu je bio Mlađa zvani jedan evro (prihvatizacija banaka), kod koga je uživao status majmuna na kanafi koji je skakutao i radio šta šef želi, ali je zbog svoje starosti i bezgranične želje za vlašću prevladao nadimak Galapagos jer ima sve osobine kornjače. Spor je kada treba uraditi nešto za narod, npr. Pokrenuti fabrike, pomoći ljudima, on je svoju sudbinu vezivao za šefove u tu je bio neobično brz za uzimanje funkcija uz pomoć kojih se borio za lično bogatstvo, a narod treba biti zadovoljan viškom nemanja. Njemu je komforno, ostalima stavlja klipove i ucjenjuje ih, a uvijek je neizvjesno za ostale, to nije bitno. Uspio se Bole Galapagos oprati sa bilborda partije panjeva, da narod zaboravi kako je sa njima napredovao i bogatio se na funkcijama, sada mu treba još funkcija, još mandata, da prevaziđe Tita. Bar do devedesete. Politički račun njegove pogrešne politike, koja se svodi na borbu u parlamentu da salata bude i srpska, a ne samo šopska, će ostati narodu da ga plaća, a odgovora na ključna pitanja nema. On ih i ne traži, njemu i nisu važna, zato on dugo i traje poput kornjače.

Jeli se borio za propale fabrike, za ljude, ne nije. Jeli se borio za sugrađane, ne već za sebe. On ima samo potrošene riječi i stare laži, on ne želi dogovor, ne zanima ga izlaz iz propadanja, jer on živi udobno.

On je političar koji se žali da od svoje plate ne može da kupi cipele, a svaki dan nosi druge, kupljene od političkog reketa. Kako je on narodu pomogao? Na kraju dana on nikome nije pomogao osim sebi. Radnici nemaju fabrike, posla, egzistencije, jedino on ima privilegiju da živi od politike laži i muvanja. Nepristojan, arogantan, kada je dao humanitarnu pomoć? Od sebe je napravio klovna i obesmislio svaku ideju da ga neko pita za budućnost jer on živi u prošlosti. On nije shvatio da se O.C Jahorina, El.distribucija i ostala preduzeća ne jedu. Sve ono što je ranije radio više se neće tolerisati. Nećemo se lagati, on je svoju budućnost obezbijedio, ostali neka crknu od gladi. On se bori ne za zemlju kojoj je sve potrebno, već za sebe da bi sve uzeo. Niti on treba nama, niti mi njemu.

Svaka poruka je suvišna, ne zato što se sve zna, nego zato što se nema kud.

КЕЦМАНОВИЋ: Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код Бошњака „Уда

romanijapres | 12 Februar, 2014 12:53


НАСТАВЉА СЕ ИСЛАМСКО „ПРОЛЕЋЕ“ У ФБИХ,

АЛИ ПРОПАЛА НАМЕРА ДА СЕ ЊИМЕ ЗАПАЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Ненад Кецмановић

  • Нова окупљања у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бугојну… Комшић и Кебо на време напустили зграду председништва БиХ
  • Политиколог Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4, „духом Дејтона“... ништа се оданде неће „прелити“ у Српску
  • По његовој процени, политичку позадину открива и наступ реиса Хусније Кавазовића који је, усред протеста, за медије рекао да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. А „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, док демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“
  • Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења, наглашава Кецмановић

         ДИРИГЕНТИ бошњачког зимског „пролећа“ нису задовољни. Полупали су неколико градова у Федерацији БиХ, растерали неколико чиновника са титулама министара и премијера, а Република Српска - планирана главна жртва - и даље мирна. Зато се лупање наставља.

         У свим већим градовима ФБиХ и данас се настављају „протести грађана незадовољних економско-социјалном ситуацијом и радом надлежних институција“.

         Ново окупљање у Сарајеву организује неформална група грађана, а, након што су на слободу пуштени притворени демонстранти, нови захтев је - оставка Владе Федерације БиХ.

         Зграда Председништва БиХ у Сарајеву евакуисана је у 11.30, а заједно са службеницима објекат су напустили и председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић и потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.

         Креатори фејсбук странице „Мирни протести Мостар“ најавили су нови протест на Шпанском тргу у Мостару.

         Окупљање је почело и испред зграде општине Бугојно.

         Демонстранти су поново на улицама и у Тузли и другим градовима Тузланског кантона.

         А ево како на узаврелу бошњачку сцену и инспираторе у позадини - и њихове скривене циљеве и намере - гледа политиколог Ненад Кецмановић.

         Организатори протеста у Федерацији БиХ желе да на улици сруше власт која има изборни легитимитет и доведу гарнитуру која би била по мери спољних сценариста и режисера - оценио је Кецмановић у интервјуу Срни и нагласио да је пропао покушај да се нереди „прелију“ у Републику Српску и хрватске дијелове Федерације.

         Сценарио је увек исти - екипа младих људи из невладиног сектора покрене бунт, а повод треба да буде неполитички да би привукао што већи број људи, без обзира на националне, социјалне, страначке, генерацијске и друге поделе.

         Оно што је у Београду 2000. године био „Отпор“, касније у Украјини - „Пора“, то је сада у Федерацији БиХ - „Удар“, појашњава Кецмановић.

         Он истиче да се, према том сценарију, протест изводи у престоници са милионским становништвом, међутим, једнонационално Сарајево више од пола популације БиХ не доживљава тако и зато није „упалио“ ни прошлогодишњи покушај да се протест повдом ЈМБГ прошири на Републику Српску и хрватске кантоне.

         Зато се сада покушало на више кантоналних центара истовремено - у Тузли, Зеници, Мостару и Сарајеву, али је опет све остало у границама бошњачког дела Федерације БиХ. Нагли, истовремени прекид у свим жариштима указује само на то да је све координисано, прецизира Кецмановић.

         Истиче да је највећа грешка оних који су организовали протесте - очекивање да се немири прелију у Републику Српску, односно да социјално-класно јединство надвлада етничко-ентитетску подељеност и напомиње да је сличних покушаја било и раније, те да економија заиста ужива примат, али само под условом да се људи осећају безбедно.

         „Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4,духом Дејтона... ништа се оданде неће прелити у Српску“, оцењује професор Кецмановић.

         Као пример политичке позадине наводи реиса Хуснију Кавазовића који, усред протеста, за медије каже да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, а демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“.

         Фахрудин Радончић, као водећи бошњачки тајкун, безрезервно подржава сиромашне, а као министар безбедности БиХ чека да изгоре два спрата у згради Председништва БиХ да би полиција прешла у акцију?! Очигледно је стрпљиво чекао да компањони социјални бунт преусмере на национално-политички терен, наглашава Кецмановић.

         Кецмановић упозорава да је све могло да буде и горе да је окупљање достигло критичну масу - да је неколико десетина хиљада Бошњака кренуло на ентитетске границе око Сарајева, надомак Тузле, Зенице и Мостара, све би, можда, завршило у грађанском рату.

         Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења. Коначно, централизацију БиХ хоће и једни и други, наводи Кецмановић.

         Према његовим речима, Република Српска је и овог пута показала да је бољи и стабилнији део БиХ, док се Федерација БиХ од прошлих избора, 2010. године, налази у хаосу безвлашћа, које три и по године производи Златко Лагумџија уз свесрдну подршку високог представника Валентина Инцка и бившег амбасадора САД у БиХ Патрика Муна.

         Кецмановић процењује да Златко Лагумџија није успео да изведе пројекат којим би, постизборним акробацијама, најпре избацио из игре ХДЗ, а у другом кораку и СНСД, па се сада као „фаворит“ намеће Фахрудин Радончић, који је подржао демонстранте док нису претерали, а онда их је одлучно растерао сузавцем.

         Највеће шансе за новог сарајевског лидера има Жељко Комшић, који постаје идол осиромашених маса, па споља рачунају да би могао све да их окупи, без обзира на нацију и ентитет. Могућ је чак и бизарни савез Фахрудина Радончића и Жељка Комшића, тајкуна и наводног комунисте, указао је Кецмановић у интервјуу Срни.

         Он сматра да је позив првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића председнику Српске Милораду Додику и лидеру СДС-а Младену Босићу на састанак - врло ефектан потез којим се Вучић представља као свесрпски лидер из матице.

         „Брине да се немири не пренесу из Федерције БиХ у Српску, окупља власт и опозицију из Бањалуке, придобија гласове бирача пореклом из БиХ. С друге стране, Додик добија подршку власти у Србији, а Босић на важности“, закључује Кецмановић.

Bole balegar - govnovalj

romanijapres | 09 Februar, 2014 13:22

 

Balegar takođe kotrljan ili prašinar kakvog mi znamo je crna zaobljena buba snažne građe, koja se hrani balegom sisara . Ima ih više stotina vrsta.  Oni su važan dio ekosistema jer ga čiste od otpadaka. Ono po čemu se naročito razlikuju od ostalih insekata je sposobnost balegara da podignu teret koji je teži od njih samih. U staroegipatskoj religiji balegarovo kotrljanje kuglice izmeta po pijesku bila je metafora za put sunca po nebu.

 I u politici postoje brojne vrste balegara, ali nažalost sa suprotnim osobinama od navedenih, političari balegari su nekorisni, prljaju sve čega se dotaknu i stvaraju ogormnu štetu. Mogu osjetiti miris novca i funkcija iz znatne udaljenosti i tada su u stanju da u jednom letu prelete i nekoliko stotina kilometara samo da ostvare lični cilj.

Građani su nekad iskazivali poštovanje prema jednoj vrsti balegara – Boletu balegaru. Bole balegar je najveći lupež koji o časti trabunja, savjesti nema, ali ima mrlja. Svakom je svoje govno dunja Bole govnovalj svoje govno kotrlja i zagađuje našu sredinu javašlukom, nemarom, pretvara je u zapuštenu provinciju, oronule infrastrukture, palanačke nekulture, gdje samo njemu poznatim informacijama se upravlja. Kad god naiđete na takve koji pokazuju suviše razvijenu brigu za nacionalni ponos i opšti interes i pretjeranu osjetljivost za ličnu čast i dostojanstvo kao on, gotovo po pravilu nailazite na ograničeni um, nerazvijenu sposobnost, tvrdo srce i grubu, kratkovidu sebičnost.

Bole Govnovalj svoje govno kotrlja..

Pacov Bole međ' narodom

romanijapres | 09 Februar, 2014 09:09

 

Pacovi kao vrsta sitne gamadi znaju biti korisni i imaju svoju ulogu u prirodi, međutim obrnut je slučaj sa pacovima u politici. Gdje se politički pacovi nalaze to je leglo zaraze. Zato morate staviti preko usta hanzaplast, jer pacovi iz podruma uzeli su vlast. Jedan od najstarijih i najgorih pacova sa najdužom repinom je pacov Bole. Deset godina je spavao po toplim podrumima (funkcijama), nije se pokvasio, nije se izlagao opasnostima i odlučio je da se kandiduje, svi ga vole, a što da ga ne vole kad je Bole.

Takvi pacovi kao on su uništili zmije, slonovi su pobjegli, pametan je svako ko se krije i ljudi su pobjegli. Ribe su u dubinu plivale, ptice u granju posakrivale.

Pacov Bole je sve izujedao, nametnuo svoju kulturu, kada su se svi predali zaveo je svoju diktaturu.

Jedino nas Vijetnam može spasiti, a evo kako. Kod njih je sada sezona poplava meso pacova je traženo, a i restorani su prilagodili svoj meni.  Naime, nastupio je period kada se love pacovi, a ova gamad je veoma popularna poslastica. U ovo doba godine, kada se bere pirinač, poljoprivrednici na jugu Azije okrenuti su lovu na pacove, koji se, kada postanu dobar ulov, mogu naći na svim pijacama.

 S obzirom da pacov Bole međ’ narodom sada traži opet podršku kako bi se zadržao na funkcijama i privilegijama građanima se preporučuje kad ga prepoznaju po debljini i dugom repu, da se brane metlama i udaraju što jače jer je on prilično otporan, a najbolje bi bilo da ga narod strpa i izveze u Vijetnam, tamo bi bio hit, a to je i izvozna šansa za državu.

Ćuvajte se eto Boška baba jage!

romanijapres | 09 Februar, 2014 07:22

 

Vjerovatno ne možete da prepoznate ko je na slici, ali nije ni čudo, jer se mnogo promijenio, ipak je ostala kravata koja govori da se radi o političaru (pacovu iz podruma), i to ne bilo kakvom, već političaru koji je od silnih mijenjanja partija postao nalik baba jagi ili u narodu poznatijoj babarogi, tj. Strašilu. Hajmo redom; Ta babaroga paljanska od političara ima sada duuugački nos, ako ste kao mali čitali svi koji lažu, poraste im veliki nos. On je tokom cijelog političkog života puuno lagao, i zamislite nije prestao, ih, laže taj i danas svaki dan. Ponešto slaže iz navike, ponešto jer misli da mu narod vjeruje, samo ujutru kad se probudi treba mu malo vremena da se orijentiše koliko će u toku dana lagati, protiv koga i za koga, jer usljed duge karijere laganja, čovjek se više zaboravi gdje je, šta, kada i koga slagao, pa valja sve to popamtiti. Nije mu lako. Ali iskustvo ga vadi, pa se nekako snađe. I opet mu pođe za rukom. Bar se on nada da mu narod vjeruje. Ali za svaki slučaj prvo ubijedi sebe u laž, da gdje ne kaže istinu pa propade sve.  Zato na nosu (vidi sliku) ima bobicu koja mu nepogrešivo daje putokaz za laž. Veliki nos mu služi i za njušenje unosnih funkcija, beneficija, prinadležnosti, koristoljublja, važnih ljudi da im se dodvori, i naravno svih lukrativnih poslova gdje se šta može drpisati, jer valja finansirati kampanju i ostati na funkciji, ili bogati otići i na veću funkciju, popeti se, sem njegove žene, i ćerkica, niko osim njega ne smije do visina. Al' što tek voli Bole da se kune u poštenje i kako težak teret nosi, ma kakav Sizif, Boletu je najteže, em laže em ga nos preteže od neznanja i hoštapleraja, valja svakog slagati, izmisliti, opanjkati, udvoriti se, ukrasti a da ispadne dobrobit za narod. Milion kombinacija, a ostarilo se; što je još gore udebljalo se od prasetine i jagnjetine, a narodu bombone i paketići da vide milosrđe ove baba jage.Voli Bole da gleda sa visine kako narod stenje, kako narod gine. Bole zna da javi dekretom kako osim njega niko ne upravlja svijetom, a prvi program javlja da za javno mnjenje, novi razlog slavlja, Bole se penje.E sad, zašto Boško baba jaga ima velike oči? Pa zbog pohlepe. Gdje god šta nanjuši velikim nosem on kidiše da prigrabi za sebe sve, a što i ne bi kad je on mlad, lijep, pametan i sposoban, sportista skoro, a i zaslužuje brate koliko je radio da bi sada oblaporno grabio. Uši ne vidite od kape jer su puno velike, pošto ga šef zna povući za uši za greške koje pravi pa da sakrije, inače sve voli da čune svojim ušima, ko šta priča i radi, da ga ne opazi dok on laže i krade. Imao je on puno šefova odranije ne zna ni broja, zato uvijek prvo čuje šefa pa onda on to predloži da ispadne dobar i koristan, dok za to vrijeme velikim očima, velikim ušima i velikim nosem napravi kombinaciju za sebe koga da zajebe. Hoće da se uvjeri sa aspekta svog da li tamo gore egzistira Bog, onda će postupiti sasvim nesebično sebe će za Boga proglasiti liično.Ako ste prepoznali o kome se radi (ne)javljajte mu se, možda vas slaže besplatno!!!

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb