ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

Zašto Milana Kolovića zovu DJ Krmak?

romanijapres | 10 Novembar, 2014 17:59

Lažni predsjednik studenata filozofskog fakulteta Pale i kleptokrata, Milan Kolović živi u studentskom domu Koran. Kako kažu njegova glavna zanimacija je organizacija pijanki i kockanja po sobama sa litrenjačama pive ili rakije svejedno koje, a ljubitelj je i jeftinih vina, pa kada to kroz par sati sve pomiješa ko splačine onda lomi inventar po studentskom domu zbog čega je morala zasijedati i komisija studentskog centra i disciplinski ga kažnjavati. Kažu da je u takvim naletima delirijum tremensa razvalio i svoj krevet pa spava na nekim dušecima, a na sred sobe mu je buđav lebac, kroz prozor se ne vidi ništa jer je prljav toliko pa to sve skupa izgleda kao zemunica ili bajta.

Kad se tako zagrijan zaleti ko vepar po kafićima po Koranu svi misle da je drogiran a on sam za sebe misli da je popularan i da ga svi vole, a onda od njega a i on sam od sebe pravi budalu tako što izvodi striptiz uz omiljenu pjesmu DJ Krmka cijelo selo šmrče bijelo. Da li i on šmrče ili ne, ne zna se pouzdano ali da divlja kao drogiran u to su se uvjerili svi koji ga znaju. Neki smatraju da mu to dolazi i od smjesa rakija za masažu pasa koju pije. Tako on u tom stanju psuje, vrijeđa i vadi plastični krst u koji se kune, a onda i sebe i krst zaljeva pivom, to mu valjda dođe kao neki paganski običaj prizivanja kiše, iako za tim nema potrebe jer kiše ima i previše. Međutim ispostavlja se da se on tako moli za dobitak na kladionici i brzo otrči da provjeri stanje tiketa, a odigra za svaki slučaj još pokoji , znaćete da je mićko u kladionici onda kada čujete najvulgarnije kočijaško glasno psovanje, tada znate da mićko gubi, a to je pojava,i tako on po cijeli dan provede između kladionice, kafane i doma gdje svrati na besplatne obroke jer on ne plaća studentski dom ili mu plaćaju drugi, u kome, ako nije dobio tiket a obično ne dobija, onda se on još više uljoska brljom i nanovo se otisne po kafanama da se tamo obraduje brljom. Zato on kod sebe uvijek ima drvenu olovku uzetu iz kladionice i po nekoliko papirića za fix.

A s obzirom da je nekoliko mjeseci trajala predizborna kampanja za izbore to je Mićku dj krmčiću pala kašika u med, pa ide nepozvan na sve stranačke promocije, svima sakuplja glasove i potpise, a zauzvrat ide po šatorima i salama jer je piva klipača i ostali alkohol besplatan što je za njega apsolutni raj od života jer on tada provede poseban obred za prizivanje dobrih rezultata na kladionici. Naime on naruči s obzirom da je besplatno dvije loze, ali u posebnim čašama.  Jednu lozu prospe u ruke i njome se maže po licu, glavi i vratu da mu da dovoljno sreće za uplaćeni tiket, a drugu lozu popije. Mada je primjećeno kada po šatorima i salama nema loze, on eventualno isti obred ponavlja sa točenom pivom.

Kako je Milan Kolović lažirao izbore u studentskoj organizaciji?

romanijapres | 06 Novembar, 2014 09:24

Milan Kolović, kao lažni predsjednik studentske organizacije Filozofskog fakulteta koji nikada statutarno nije izabran na tu funkciju, je krajem oktobra 2014. Godine uvidjevši svoju situaciju u kojoj se našao gdje je otkriveno da prethodne godine nije uopšte provodio izbore, iako je po statutu morao, a da prije dvije godine nije biran uopšte po statutu organizacije odlučio da lažira izbore za studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta Pale i to tako što je bez oglašavanja, bez obavještavanja studenata, bez provođenja izbora na katedrama i biranja predstavnika katedri fakulteta, samoinicijativno pozvao malobrojne studente koji inače nikada nisu bili predstavnici svojih katedri, niti su za to ikada dobili podršku studenata sa istih, i odlučio da se ponovo samoizabere, naravno, kršeći statut jer je to njegova navika, gdje je glumio dnevni red i pričao o aktivnostima sasvim svjestan da on ništa od toga niti je uradio niti je sproveo, već je kao glumac amater u pozorištu uglavnom izigravao talase, mašući rukama.

Naravno da je trebalo mjesec dana staviti obavještenje o organizovanju izbora, naravno da je trebalo formirati komisiju za provođenje izbora, omogućiti svim zainteresovanim studentima da se prijave na svojim katedrama kako bi imali mogućnost da biraju i da budu birani, naravno da je trebalo sazvati sve katedre na sastanke, upoznati ih sa procedurom provođenja izbora, dati 15 dana rok za prijave kandidata, sprovesti izbore na katedrama, pa tako izabrane predstavnike katedri imenovati u skupštinu, pa onda sazvati izbornu skupštinu; Naravno da ništa od toga nije urađeno, jer onda ne bi Milan Kolović mogao da radi nestatutarno, pogrešno, diletantski i da srozava reputaciju SOFF-a jer mu niko ne bi dao podršku za takve budalaštine koje je do sada cijelo vrijeme pravio, a jedina aktivnost koju on provodi je opijanje u kancelariji SOFF koja bazdi na rakiju i koja više liči na skladište alkohola nego na studentsku kancelariju i promocija alkoholisanja što možete vidjeti zalijepljene plakate i letke po cijelom Filozofskom fakultetu gdje on promoviše snižene cijene točenog pića koje dobija u neograničenim količinama ukoliko dovede dovoljno studenata na pijanke.

Zar je to uzor studentima u ponašanju, aktivizmu i radu jedne organizacije i jednog fakulteta?! Zar je na to spao fakultet da ima takve predstavnike koji u NN vijeću ne znaju da prozbore ni prosto proširenu rečenicu, a kamoli da pomognu u radu i razvoju najbrojnijeg fakulteta? Bruka i sramota kakvi diletanti i mediokriteti predstavljaju studente Filozofskog fakulteta. Uzmite za primjer samo organizaciju odlaska na kulturno sportsku manifestaciju Primatijada 2014 ove godine u Bugarskoj gdje su studenti filozofskog fakulteta sa Pala istjerani iz hotela na ulicu zbog toga što su prekršili sva pravila i doveli ilegalno studente koji nisu prijavljeni za učešće na manifestaciji, a privatna policija je intervenisala više puta, naravno svu odgovornost snosi tzv. predsjednik organizacije Milan Kolović  koji je sve to i dezorganizovao i bio glavni krivac za fijasko učešća na manifestaciji u Bugarskoj koju je platio Filozofski fakultet Pale. Zar se takve stvari plaćaju da bi se dotični kolović bahatio na takav način. Ali kada je lažan predsjednik, na lažnim izborima, njegov (ne)rad i ne može biti drugačiji nego narušavanje reputacije i ugleda Filozofskog fakulteta i nanošenje štete i sramoćenje ustanove na svakom koraku! To je prava cijena lažnih izbora!

Kako Milan Kolović krade studente

romanijapres | 26 Oktobar, 2014 10:47

Kako Milan Kolović krade studente?

S obzirom da je dokazano da je Milan Kolović nezakoniti predsjednik Studentske organizacije Filozofskog fakulteta na Palama, da je sklon nasilju i alkoholizmu, isplivavaju i dokazi o tome kako beskrupulozno i konstantno krade studente ovog fakulteta naravno nekažnjeno i ne samo to, već on nastavlja da pravi haos i pljačka studente koji su ionako lošeg materijalnog stanja.

Kako Milan Kolović krade studente na članarini?

S obzirom da članarina koju studenti plaćaju pri upisu fakulteta nije obavezna ali je Milan Kolović pod obavezno naplaćuje lažući studente da se ne mogu upisati na semestar ako ne plate on ih ne samo što laže već i nezakonito raspolaže hiljadama i hiljadama maraka od tako ubrane članarine, jer on lično njome raspolaže ko alajbegovom slamom, pa tako sam, bez odluka organa (a i kako bi organi mogli odlučivati kada je Kolović nezakonito izabran suprotno statutu neposrednim biranjem, umjesto biranjem u skupštini), sam sebi prebacuje sredstva na svoj lični račun za nepostojeća putovanja, putne troškove navodne i tako krčmi studentske pare koje upotrebljava za lične potrebe, a ne za razvoj organizacije i stvarne potrebe iste. Postavlja se pitanje ko mu to dozvoljava, zašto ne reaguje uprava fakulteta jer on to čini već pune dvije godine i ne planira da stane, a i zašto bi.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj večeri?

Svake godine tradicionalno se za apsolvente filozofskog fakulteta Pale organizuje događaj apsolventsko veče na kome imaju priliku da proslave svečanost povodom apsolviranja na fakultetu. Međutim ni to ne može proći bez pljačke studenata u organizaciji Milana Kolovića. Naime, svi studenti koji se prijave na ovaj događaj, a ima ih skupa sa DIF-om oko 200 uplate na račun studentske organizacije po 50 KM zauzvrat dobiju večeru, narodnu muziku, alkohol. Iako je poznato da ta ponuda ne prelazi po osobi više od 30 KM, jer organizator dobija popust, plus fakultet snosi troškove obezbjeđenja skupa i slično, onda dodđete do podatka da Milan Kolović za jednu veče ošteti studente i ukrade im 4000 KM što je užasno ako se uzme u obzir koliko studenti moraju izdvojiti za garderobu i sve ostale troškove prisustva tom događaju.

Kako Milan Kolović krade studente na apsolventskoj ekskurziji?

U maju svake godine se organizuje apsolventska ekskurzija za apsolvente ali i ostale zainteresovane, Milan Kolović ne provodi tender, ne sakupi ponude ko je najpovoljnija agencija već godinama nezakonito sklapa ugovore i ugrađuje se po studentu 20 KM, a takođe gratis mjesta koja dobija ne dijeli uspješnim studentima već sve sebi uzima i tako oštećuje npr. Talentovane studente i one socijalno ugrožene koji bi imali priliku putovati nakon uspješno apsolviranih studija, ali ne mogu jer ih Kolović krade, potkrada i obmanjuje. Naravno dokaz su ugovori i svjedoci, a nepojmljivo je da se to dešava na najbrojnijem fakultetu Univerziteta.

Ko je Milan Kolović

romanijapres | 11 Oktobar, 2014 21:19

Milan Kolović, student katedre za matematiku i fiziku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu je već dvije godine nezakoniti predsjednik pomenute studentske organizacije i to tako što je u decembru mjesecu 2012. Godine na nezakonito i nestatutarno organizovanim izborima proglasio sebe za predsjednika organizacije.

Naime po važećem statutu organizacije, izbore provodi skupština SOFF-a, tako što se prvo sa svih katedri/odsjeka biraju predstavnici istih koji čine skupštinu SOFF-a, a potom tako formirana skupština bira organe SOFF-a, predsjednika, upravni odbor, potpredsjednike i generalnog sekretara. I Tako je kod svih studentskih organizacija na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Ništa od ovoga nije primjenjeno prilikom izbora za predsjednika SOFF-a, niti je bio izbor delegata za skupštinu SOFF-a, niti je formiran novi saziv skupštine, niti je novi saziv skupštine birao predsjednika i ostale funkcije u organizaciji. Sve to se može potvrditi nepostojanjem zapisnika, provedenih procedura, niti ljudi koji su bili birani sa katedri u organe, dakle nijednim dokumentom se ne može potvrditi zakonitost provedenih izbora, te prava i obaveza proisteklih iz toga, tj. lažno sačinjenih eventualnih zapisnika o bilo čemu, a iz čega proizilaze čak i krivične posljedice u smislu, lažnog predstavljanja i zastupanja organizacije, zloupotrebe službenog pečata i nezakonitog raspolaganja materijalno finansijskim sredstvima organizacije stečenim članarinama, prilozima i sl. Takođe pomenuti samozvani predsjednik organizacije Kolović je cijelo vrijeme nezakonito i mimo statuta donosio odluke, potpisivao razna dokumenta i birao članove iz reda studenata u vijeće fakulteta.

Čak  šta više, s obzirom da statut organizacije kao i svugdje predviđa trajanje mandata od jedne godine, ni u decembru 2013. godine nije provedena procedura izbora za Studentsku organizaciju Filozofskog fakulteta, kao ni organa predviđenih statutom organizacije, a takođe nisu imenovani zakonito ni članovi u vijeće fakulteta, a Kolović je još i drugu godinu nastavio nezakonito da „službuje“ u SOFF-u i tako čini prekršaje u produženom trajanju, što sve izaziva zakonske posledice shodno svim pozitivnim propisima RS.

Da li je moguće da jedna takva osoba koja studira već osam godina i nalazi se na trećoj godini studija predstvlja najbrojniju populaciju studenata na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, a koja je čak i disciplinski odgovarala pred komisijom Javne ustanove Studentski centar Pale zbog nedoličnog ponašanja za koju je dobio kaznu ukora, o čemu postoji zvaničan dokument. Takođe dotični Kolović je poznat po pijanstvu i da svake sedmice organizovano saziva studente na pijanke, promocije alkoholizma kao poroka, a vrlo često koristi kancelariju SOFF-a za organizovane pijanke o čemu postoje svjedoci i dokazi, a nikada nije poznato da je organizovao bilo kakvu prigodnu manifestaciju ili se borio za prava studenata, kojima dvije godine nezakonito naplaćuje članarinu.

Sve ovo jeste dokaz prethodno iznijetog, a sa čime će biti upoznati sve relevantne institucije i javnost Republike Srpske, sve sa ciljem, kako bi se konačno skrenula pažnja i počeo uvoditi red i zakonito biranje predstavnika studenata, a ne urušavanje i ono malo sistema vrijednosti koje postoji, a koje treba da simbolizuje filozofski fakultet kao najveći i organizaciono najbrojniji.

Sramota je da se ovakve stvari dešavaju i nekažnjeno prolaze, te se zbog toga pozivaju nadležne institucije, prvenstveno prosvjetna inspekcija da utvrdi sve činjenično iznijete navode ove predstavke, a na osnovu čega će biti preduzeti daljni koraci u rješavanju ovog slučaja koji je nanio štetu ne samo studentima koji su obmanuti i prevareni, nego i kompletnom Filozofskom fakultetu ali i univerzitetu, jer se radi o besprizornom slučaju do sada neviđenom na ovim prostorima, a koji se tiče zloupotrebe funkcije, ovlaštenja, lažnog predstavljanja i zastupanja studenata, lažiranja izbora, onemogućavanja studenata da biraju i budu birani, te brojnih drugih nedjela ovog samozvanca koji se na krajnje bahat, arogantan i očito osion način drznuo da prekrši sve zakonske, statutarne, ali i moralne norme.

O ovome slučaju će biti upoznata naravno i šira javnost putem medija, a relevantne ustanove i institucije su dužne da reaguju, donesu odluke i da se što prije ova ljaga spere sa svih studenata koji se časno bore da steknu znanje, prisustvuju nastavi i vježbama i da budu korisni članovi ovoga društva i doprinesu mu onoliko koliko sutra zauzvrat mogu očekivati da im se kroz njihov životni i profesionalni angažman vrati.

Ovdje su iznijete samo osnovne činjenice o nezakonitom izboru, djelovanju i postupanju tzv. Predsjednika SOFF-a, a u daljnem zakonskom postupanju će sve biti detaljno obrazloženo i potkrijepljeno neophodnim materijalima i detaljima o čemu će sve institucije, a pogotovo mediji biti blagovremeno informisani.

Bole bez repa!

romanijapres | 07 April, 2014 20:35

Nema političara koji ne misli da su građani stoka, nema građana koji ne misli da su ovdašnji političari prva generacija svojih porodica kojoj je otpao rep. Misle na Boleta.

Razumijem kukavičluk, shvatam ljude koji se nisu odvažili da aktivno učine bilo šta. Ali zar ne može da odbije ručak ili neku privilegiju od opštinara, ijedan otkup koji je nuđen za pokorno ćutanje i (nezvanično) potpisivanje  svega što izlazi iz opštine, dok podanički ćuti o trošku nacije.

Samo ne znamo još da li će poslije 12. Oktobra ispred opštine po regres, topli obrok, zimnicu, krompir i kiseli kupus? On se neće sigurno crveniti, osim za vrijeme kampanje kada će oblačiti crvenu majicu. Ali i to izbjegava jer tada nema raskopčane košulje ispod koje se vidi zlatni lanac koji ga u kombinaciji sa rej ban naočarama čini lafom koji može i sada prevariti neku tv voditeljku ili aktivistkinju. On misli tako.

U našoj političkoj varoši svi lažu, mnogi kradu, neki ubijaju. Zbog takvih, a da nije straha od stranaca mi bismo već živjeli usred fašizma. Da idioti mogu da lete bh parlament bi za Boleta bio međunarodni aerodrom, jer je on obrazac kako za uništavanje firmi, tako i institucija. Osim toga on je časan čovjek. Čas tamo, čas ovamo. Kad god krene u sadašnji odbor stranke koji je pretvorio u javni toalet po kome svako piša,  svako ko uđe rizikuje da se nepovratno uprlja, zato on rijetko i svraća tu, ali je zato često sa svojima iz bivše stranke kojima još duguje usluge i kojima rado završava sve. On je umni i politički daltonista, a pod njegovim vođstvom paljanski odbor predstavlja romski duvački orkestar koji raštimovano svira od kuće do kuće, i čeka da mu narod baci sitniš (glas) kroz prozor, a onda se oni međusobno tuku za pare potrebne za piće i stranačko kurvanje. To je grupa budala koja ima problem sa inteligencijom, orijentacijom, vidom i sluhom.

Oni su uspjeli da pored prevara, mržnje, obmana, bijede, laži, opsesija, sve do divljih deponija u našoj opštini – dakle u idealnim uslovima za rad bilo koje opozicije u svijetu, ostave građane naše opštine bez nade. Iskoristili su svaku priliku već pune 23 godine od prvih višestranačkih izbora da svoju sujetu, pohlepu, bolesnu čežnju za publicitetom i aplauzima nahrane na štetu građana koji su u njima vidjeli nešto više od švercera polovne robe.  Zato su ovi Boletovi opozicionari gori od vladajućeg otpada, ovakvi Boletovi mušičari su potpisnici saveza pozicije i opozicije iz koje nemaju ništa, oni su postavili putokaze za budućnost i maratonsku trku u kojoj svi drugi trče naprijed , a paljani spokojno, u jednoličnom ritmu trče nazad kao da znaju prečicu u istoriju.

Svaka njihova stranačka planiranja su bila neiskrena, svako udruživanje prevara, svaka njihova akcija samo doprinos abnormalno normalnoj situaciji i svako obećanje gnusna laž. Više su snage potrošili na unutarstranačke borbe nego na raskrinkavanje opštinskog sistema koje podsjeća na lopovsko carstvo. Bole i kompanija čak otvoreno pokazuju da ne žele da ruše poziciju i da im nije do vlasti u opštini i gradu. Njima je, to je svakom građaninu jasno, samo do čelne pozicije unutar tzv. Paljanske opozicije, jer samo sa tog položaja mogu uspješno da trguju sa opštinarima.

Bole i njegovi podrepaši su doprinjeli tome da građani više i ne žele promjene u našoj opštini, jer njegova  opozicija svoju glupu i neiskrenu politiku smatra prednošću. S obzirom da glupaci čine ubjedljivu većinu Boletova politika se oslanja na veći broj potencijalnih mušterija. Zato rezultati politike na Palama više zavise od vradžbina nego od opozicionog rada.

GLASINAC, REPORTAŽA

romanijapres | 07 April, 2014 07:29

Glasinac: Otkriveni skeleti, drvena arhitektura i praistorijska keramika

Glasinac je jedan od najstarijih urbanih lokaliteta na području Balkana i jugoistoka Evrope. Arheolozi i istoričari svrstavaju ga među najznačajnija praistorijska područja evropskog kontinenta, pa je po njenu nazvana čitava jedna epoha praistorijskog života ljudi, tzv. Glasinačka kultura.


Na području Glasinca postojale najstarije ilirske zajednice na Balkanu. U srednjem vijeku tu su se ukrštali karavanski putevi, ali su prva arheološka istraživanja započeta tek nakon što su pronađena kultna "glasinačka kolica" prilikom izgradnje puta preko Glasinačkog polja prema Rogatici. Riječ je o jedinstvenom nalazu koji potiče s početka željeznog doba, koji je skrenuo pažnju svjetske javnosti na bogastvo kulturnog nasljeđa na ovom području. Publikacija ovih nalaza podstakla je druge istraživače starina na otkopavanja, a potom je Zemaljska vlada uzela eksploataciju u svoje ruke. Kustos sarajevskog muzeja Dr. Ćiro Truhelka proučavao je gromile na Glasincu i u okolini od 1880. godine, a potom je uslijedio niz arheoloških istraživanja do 1911. godine. U novije vrijeme istraživanjem prošlosti Glasinca bavili su se Borivoj Čović, Blagoje Govedarica i drugi arheolozi.

Prije dvije godine ekipa arheologa iz Republike Srpske, otpočela je nova iskopavanja i zaštitu nađenih eksponata na Glasinačkom polju, a ponukani onim što su do sada otkrili odlučili su svoja istraživanja proširiti i na druga područja opštine Sokolac, kao što su "Klisura" na Kadića brdu kod Knežine i pećina "Podlipa" na istom lokalitetu. U proteklih 30 dana ekipa arheologa boravila je na lokalitetu Crkvina na Glasinačkom polju, uz magistralni put Podromanija - Rogatica i nastavila istraživanje započeto u ljeto prošle godine.

Neistražena pećina Megara u Krnijama

"Ove godine radimo istočno od apside prostor nekropole i zapadno. Interesantno je da smo otkrili i plitko ukopane grobove koji pripadaju 16. vijeku. Otkrili smo jedan dječiji skelet sa nalazom turske akče iz 16. vijeka. Znači da je ovo postalo nekakvo kultno mjesto od praistorije do danas. Imamo praistorijske tumule. 

Upravo ove godine smo istražili jedan praistorijski tumul, pa imamo sve od 17, 18. i 19. vijeka, a evo i u 21. imamo lokalno groblje na ovom lokalitetu. U ovogodišnjoj kampanji otkrili smo daleko više ostataka drvene arhitekture iz grobova. To su čitave oblice od bijelog bora koje su očuvane praktično kao da su juče stavljene u grob, a ne da su stare 600 godina. Nešto manje novca smo otkrili nego prošle godine, ali smo otkrili daleko veći korpus grobova koji će dalje poslužiti antropolozima da izvalače svoju priču o životu u srednjem vijeku. Na brdu iznad Crkvine otkrili smo jednu manju nekropolu pod tumulima pa smo ove godine radili i veći tumul. Otkriveni su ostaci pokojnika i obilje praistorijske keramike, rekao je za Info radio Sokolac, arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević, koji je i lani bio na čelu tima koji se bavio zaštitnim arheološkim iskopavanjima starina na ovom području", izjavio je Aleksandar Jašarević, arheolog kustos Muzeja u Doboju.

Prošle godine ste na ovom lokalitetu otkrili ostatke temelja srednjovjekovne crkve, tkanine i zlatoveza. Kakva je sudbina tog materijala, s obzirom da nemamo ni regionalni muzej, mjesto gdje bi mogli da zaštitimo sve te podatke i eksponate koje vi nađete na Glasincu?

"Evo drugu godinu za redom Muzej u Doboju, u saradnji sa Muzejom Semberije radi prvenstveno zaštitna arheološka iskopavanja na lokalitetu Crkvina, kod Sokoca na Glasinačkom polju. Prošle godine smo radili ostatke temelja srednjovjekovne crkve iz 14. vijeka, jedan manji dio grobova oko crkve, dok ove godine radimo širi nastavak istraživanja na nekropoli pod stećcima. Materijal sa Glasinca sa prethodnog iskopavanja je u Zemaljskom muzeju u Sarajevu, do 90-tih godina i oni su polagali pravo na to kao centralna institucija i danas baštini sav materijal, dok Muzej Doboj trenutno samo privremeno čuva materijal sa Glasinca do osnivanja neke Muzejske institucije. Mi stalno govorimo o potrebi osnivanja nekih muzejskih institucija na području istočnog djela RS, a zapravo mi sem Muzeja Semberije u Bijeljini i Muzeja Hercegovine u Trebinju nemamo nikakvu muzejske institucije koja bi brinula o tome. Da bi se sačuvao materijal mora postojati profesionalni kadar: istoričar, istoričar umjetnosti, arheolozi i konzervatori. Sve to može samo neka jaka muzejska institucija. Na žalost kod nas je Zavod za zaštitu kulturno istorijskog i prirodnog nasljeđa nema područne jedinice, tako da moramo raditi na nekoj institucionalizaciji čitave muzejske struke posebno na sarajevsko-romanijskoj regiji".

Na čelu tima istraživača je arheolog kustos Muzeja u Doboju Aleksandar Jašarević

Iako su od davnina postojale legende da se na Glasinačkom polju dešavalo mnogo toga u stara vremena, ljudi nisu nastojali u proteklih 100-200 godina da sačuvaju sve te nadzemne eksponate ili ih zaštite na neki način?

"Ovo je prvenstveno jedna tužna priča o lokalitetu koji je uništavan i devastiran u proteklih više od 100 godina. Prva devastacija lokaliteta je počela krajem devetnaestog vijeka, kada su stećci korišćeni za tamponiranje puta, a najveća devastacija desila se poslije Drugog svjetskog rata između 1946. i 1947. godine kada je preko 50 odsto nekropole stećaka minirano, uništeno i ugrađeno u Zadružni dom u Bjelosavljevićima. Tada su nepovratno uništeni mnogi stećci sa natpisima i ornamentima. Devastacija se na žalost nastavila i dalje sve do 2009. kada su bagerom uništeni djelimično temelji srednjovjekovne crkve. 

Nakon toga je opština Sokolac 2013. preduzela finansiranje zaštitnih arheoloških iskopavanja. Tom prilikom otkrili smo temelje jednobrodne crkve sa pilastrima. Interesantno je da je to prva istraživana crkva na području srednjovjekovne Zemlje Pavlovića. Njih ima više, ali nikada nisu budile pretjeranu pažnju istraživača. Obično se smatralo da crkveno graditeljstvo srednjovjekovne Bosne nije bilo tako razvijeno kao u susjednoj Nemanjićkoj Srbiji gdje imamo velike manastire, zadužbine ktitora dok se ovamo zapadno od Drine uglavnom pojavljuju manji. Nemamo tako velike manastire kao što su Studenica, Gračanica. Imamo uglavnom manje crkvice oko nekropola. Bosanski kraljevi nisu bili poznati kao veliki ktitori zadužbina. 

Uglavnom su građene manje crkve, grobne kapele, zagrobni mauzoleji, ali one na žalost nikada nisu pretjerano istraživane, jer u to vrijeme nisu imale bogatog materijala da bi privukle istraživače. Ova crkva na Glasincu je interesantna jer je građena početkom 14. vijeka, najverovatnije kao neka zagrobna crkva lokalnog vlastelina, da bi se u drugoj polovini 14. i u 15. vijeku oko nje obrazovala jedna velika nekropola. Imamo više od hiljadu grobova na ovom brdu. Mi smo istražili negdje oko 50 grobova, što nije ni pet odsto ukupne nekropole, ali smo dobili bogat materijal za razumijevanje života u srednjem vijeku; prvenstveno trgovine i razmjene. Dalja antropološka istraživanja vjerovatno će otkriti elemente, biološke strukture populacije. Kolika je starost bila, koliki je prosječni vijek čovjeka bio u srednjem vijeku, od čega su bolovali, šta su radili, kako su se hranili?", priča Jašarević.


Oblica bijelog bora stavljena na dječiji grob

Savremena nauka može da odgonetne i da sliku, ustvari da vi složite kockice istorijskog mozaika Glasinca u to vrijeme?

"Kosti su jako bitne. Danas fizički antropolozi iz kostiju mogu daleko više izvući nego što arheolozi mogu iz materijala pročitati. Mogu čitav život jedne osobe pročitati na osnovu kostiju. Interesantno je da na ovom lokalitetu imamo veliku smrtnost djece. Preko 30 odsto skeleta pripada dječijim, mlađim od pet godina uzrasta. Znači da je u srednjem vijeku smrtnost djece bila velika. Djeca nažalost nisu dobijala stećke jer nisu bili socijalno dorasli određenom socijalnom staležu, ali interesantno je videti položaj djece u srednjem vijeku, na osnovu antropološke strukture.

Kada kažemo da je crkva bila freskopisana, obično zamišljamo sad neke velike vizuelne slike svetaca i freske, ali ovdje to nije slučaj. Riječ je o metopama, uglavnom, horizontalnim i vertikalnim poljima freskopisanim na malteru. Imamo različit spektar boja od žute, crvene, bijele, zelene, plave, ali nema vizuelnih prestava nikakvih likova ili biljnih ornamenata. Crkva je najvjerovatnije bila mauzolejnog tipa, najvjerovatnije nekog velikaša.

Otkrili smo jedini zidani grob. Grobnica ktitora je otkrivena u crkvi u glavnom brodu pri zapadnom zidu, otkrivena je zidana jedina konstrukcija, gdje je bio položen najvjerovatnije muškarac, oko koga je bilo i djece, vjerujemo, članova njegove porodice. U kasnijem periodu čitava nekropola je formirana. Znači čitavo Glasinačko polje pa i šira regija sahranjivala je svoje pokojnike oko crkve koja je postala neka javna komunalna crkva. Ono što je bitno da je ovo jedina crkva koja se javlja u pisanim izvorima na području Zemlje Pavlovića. Ona se javlja u dubrovačkim izvorima, pet-šest puta, kao "crkva na glasu", oko "crkve na glasu". Javlja se mahom na latinskom nazivu jer je pored crkve prolazila srednjevjekovna carina, gdje su trgovci iz Dubrovnika morali da carine robu na Glasinačkom polju, da bi išli dalje prema Olovu i Srebrenici. 

Znači svi karavanski putevi prolazili su pored te crkve, tako da je ona postala neki "pejzažni reper" gdje su se trgovci orijentisali kad kažu "kod crkve na glasu" je carina."

U jednom od grobnih mjesta našli ste ostatake dubrovačkog srebrnog novca, ostatak tkanine i zlatoveza, što dovoljno govori o već rečenom. Poznato da je na području sadašnjeg Olova, postojao rudnik srebra i olova i da su trgovci iz Dubrovnika preko Glasinca dolazili na ove prostore.

"Feudalna moć jedne srednjevjekovne porodice zavisila je prvenstveno od trgovine i kontrole rudnika. Tako je i dinastija Pavlović kontrolisala rudnike u Olovu, koji su bili znatan dio prihoda za porodicu pa su ubirali carinu na Glasincu od dubrovačkih trgovaca. Dubrovčani su bili najveći pokretači trgovine i razmjene na području srednjovjekovne Bosne, pa je i opticaj njihovog novca bio najveći. Kad kažemo Kraljevina Bosna zamišljamo opticaj bosanskog novca, ali to nije tačno. Najveći opticaj je imao dubrovački novac koji je bio najšire rasprostranjen, bila je neka univerzalna moneta tog doba, kao što je danas euro. To je bio dubrovački dinar jer su bosanski kraljevi zapravo kovali svoj novac u Dubrovniku tako da smo našli nekoliko primjera dubrovačkog srebrnog novca. On je kovan od druge polovine 14. do prve polovine 15. vijeka.

Zlatovez, ostatak tkanine takođe, najvjerovatnije potiču iz Dubrovnika ili Venecije. To je luksuzna nošnja, luksuzni tekstil koji je kupljen na primorju. Pretpostavljamo da je neki lokalni plemić ili trgovac, koji je to mogao sebi da priušti, bio sahranjen sa takvom odjećom."


Stari natpis na stijeni

"Ono što je interesantno je, da su ovdje kraški uslovi na terenu očuvali tu drvenu arhitekturu grobava i taj tekstil, tako da možemo i da rekonstruišemo i te neke pogrebne običaje, kako je izgledao sanduk, kako su polagali pokojnike, kakva je nošnja bila... Pronađen je i dobar dio nakita. Riječ je o najvjerovatnije djelovima naušnica i djelovima igle. Naušnice su rađene od srebra sve, sa tri jagode. Veoma, veoma luksuzni nalazi koji potiču iz lokalnih ili radionica bliže primorju ili Hercegovini, gdje imamo sličan materijal."

Koliko ća vam biti potrebno vremena da napravite konačnu sliku, da to sve ispitate i dođete do pisanih rezultata i da li vam je neophodna saradnja sa drugim slučnim institucijama; prvenstveno Muzeja u Dubrovniku, Zemaljskog muzeja u Sarajevu i Muzeja u Beču ?

"Svi pisani dokumenti vezani za srednjovjekovnu Bosnu, prvenstveno za Glasinac potiču iz Dubrvnika. To je jedina arhiva koja je nama u blizini sačuvana, jer bosanska arhiva, bosanskih kraljeva spaljena je poslije osvajanja Osmanlija u Bosni, tako da mi imamo samo tu jedinu priču, korespodenciju koja je ostala u Dubrovniku. Nedostaje nam ova druga - naša lokalna tako da se moramo oslanjati samo na priču iz Dubrovnika koja je veoma dobro publikovana i objavljena. Tu imamo čitav korpus dokumenata srednjovjekovnih. Iz Beča je to nešto manje. To je uglavnom vezano za neke viteške turnire i bosanske kraljeve i velikaše, koji za Glasinac nisu toliko ni bitni. Sav pokretni arheološki materijal sa Glasinca čuva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Počev od iskopavanja krajem 19. vijeka i velikih naučnih pionira kao što su; Ćiro Truhelka, Mihovil Mandić, Đorđe Stratimirović itd... Dok se nešto manje materijala od prošle godine čuva Muzej u Doboju, ma da moram istaći da je to samo privremeno deponovanje materijala u muzeju Doboj, do osnivanja neke lokalne muzejske institucije."

Populacije kulture su se mijenjale, ali poštovanje nekih kultnih svetih mjesta ostalo je zabilježeno kroz tradiciju hiljade i hiljade godina. Prva zabilježena bitka u pisanim izvorima je takozvana "bitka na Glasincu" koja se desila 1391. kada je kralj Dabiša pobijedio turske odrede koji su logorovali na Glasincu. Postoji indicija da je tad 1391. čak i crkva na Glasincu spaljena jer su kasnije grobovi 15. vijeka presjekli zidove te crkve, što znači da je ona bila u nekom ruševnom stanju i da je ta godina bila ovako presudna. Iz pisanih izvora saznajemo da su Turci logorovali na Glasincu i najvjerovatnije da su oni tad i spalili tu crkvu koja je kasnije možda djelimično obnovljena, a možda i nije nikada, ali je postala neko kultno mjesto sahranjivanja, do čuvene bitke kod Šenkovića 1878. godine gdje su bosanski begovi pružili posljednji otpor okupaciji Austrougarske vojske, kada su pobijeđeni u bici na Šenkovićima. Tada je podignut jedan veliki spomenik na Crkvini austrougarskim vojnicima. To je bio monumentalan i impresivan spomenik, koji je miniran poslije Drugog svjetskog rata. Uništen je upotpunosti. Danas su ostali ostaci temelja i par kamenova koji su bili ugrađeni. Iako je simbol nekog okupatora, bio je arhitektonsko čudo tog doba i i značajan detalj iz istorije Glasinca i trebalo ga je sačuvati. Znamo kulture i populacije, ljudi se mijenjaju, ali ne treba dozvoliti uništenje svega što su ti ljudi ostavili. Znači Glasinac je bogat, imamo bogate ornamentisane nišane, koji su monumentalni i svjedočanstvo o nekim ljudima iz prošlosti koji su zivjeli tu, pa do stećaka, gromila... sve su to neki ostaci baštine koju mi moramo istraživati i štititi."

Ko vas finansijski pomaže? Jasno je da vas nosi ljubav prema poslu arheologa i entuzijazam da što više doprinesete toj oblasti istraživanja, ali je neophodna i materijalna podrška?

"Važno je raditi ono što volite. Ako nešto volite bićete najbolji, ali novca ima. Odvajanja za kulturu nisu velika, samo treba ravnomjerno rasporediti novac. Često ljudi zamišljaju da su za arheološka istraživanja potrebne neke velike pare. To je nekih 15 do 20.000 KM gdje možemo postići stvarno velike i fascinantne rezultate i prezentovati jednu opštinu. Evo drugu godinu zaredom opština Sokolac finansira ovo istraživanje. 

Prvu godinu je finansirala samostalno, drugu godinu sa Ministarstvom za izbjeglice i raseljena lica kroz regionalni projekat "Očuvanje identiteta i kulturne baštine". To nisu velika srestva, ali su jako bitna za prezentaciju opštine posebno u ovom slučaju što je riječ o stećcima i jednom specifičnom vidu materijalne kulture koji je karakterističan za neke naše zemlje; hajde da kažemo za BiH najkarakterističnija, mada se javljaju i u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Zajedno su ušle na nacionalnu listu za UNESKO, ali su oni neka karakteristika BiH po formama brojnosti, ornamentima i postoje kao neka naša lokalna karakteristika bitna i za svjetsku baštinu, ali opštinu Sokolac koja ima jednu takvu nekropolu u Luburića polju, nadomak Sokoca svrstanu na listu od 30-setak nekropola koje će biti uključene u svjetsku baštinu."

Hoćete li se zadržati samo na ovom lokalitetu, ili će te, ukoliko bude novca, početi da istražujete i druge nekropole stećaka kao što su Luburić polju, u selu Grbići na mjesnom području Sokolovići, na području Knežine i rubnih sela prema Olovu?

"Opština Sokolac je prilično bogata stećcima, pored opština Rogatica i Pale koje su najbogatije u istočnom dijelu RS. Stvarno je dijapazon stećaka jako veliki i pored nekih nekropola npr. ova na Crkvinama gdje je nalazi više 400 stećaka, pa do nekih manjih npr. u Kovačevom dolu ima ih 50-setak. Svi oni su neke različite ornamentike, imaju različite tehnike izrade, ali su jako bitne jer govore o toj nekoj socijalnoj dimenziji sahranjivanja u srednjem vijeku. Istraživaćemo koje to mogao sebi da priušti stećak, ko su bili klesari, ko su bili kovači, ko ti ljudi koji su uklesavali imena?

To baš istorija ne može da otkrije i tu je arheologija koja može da otkrije život običnih ljudi, jer istorija više pamti feudalce, vitezove, kraljeve, dok je obični svijet nekako zanemaren u istorijskim izvorima. Upravo arheologija pokušava da rekonstruiše život običnih ljudi i zajednice. Nas interesuje čitav socijalni stalež, od onih marginalnih ljudi koji su posmatrani, do nekih visokih feudalaca. Znači mi možemo da nađemo sponu između svih tih ljudi, da ih povežemo i da vidimo kako se to živilo u srednjem vijeku, šta se jelo, kako se jelo, kako se živilo, kakav je njihov položaj bio? Čitava Glasinačka klutura, kako je ta praistorijska kultura definisana, je stvarno fascinantna. Hiljade i hiljade grobnih tumula, gradina, je tu u okruženju. Zapravo kada dođete na Sokolac i na Glasinačko polje na svakom brdu vas nešto očekuje, od gradine, do manjeg utvrđenja, od nekropola pod tumulima i stećcima. Stvarno je prebogato. Danas je ovo nešto manje naseljeno područje, nego kada zamislimo praistoriju. Od praistorije do danas stavrno imamo širok spektar kultura koje su ovdje živjele, samo da spomenemo npr. pećina "Podlipa" je najpoznatije nalazište u istočnom djelu BiH, iz praistorijskog perioda, paleolitsko, sa nekim tragovima rezbarija, sa nekim crtežima na zidovima, nešto što možemo nazvati rana umjetnost koja se javlja. To je isto započet lokalitet i danas imamo indicije da bi moglo da se nastavi, ali za mene je najinteresantnije jer sam ja prvenstveno praistoričar. Bavim se praistorijskom arheologijom, za mene su najinteresantniji gradine i tumuli, a ovdje ima stvarno velikih gradina, ako što su Klisura u Kadića brdu, kao što su Ilijak i slične."

Nalazište Klisura

Na ovaj način nastavljaju se istraživanja kustosa Zemaljskog muzeja Dr. Ćira Truhelke, i drugih iz starije plejade istraživača na širem području Glasinca. s kraja 19. vijeka i Dr. Blagoja Govedarice arheologa novije generacije?

"Prva arheološka iskopavanja, zapravo arheologija je nastala na Glasinačkom polju 1880. prilikom probijanja puta za Rogaticu, kada su otkrivena ta čuvena Glasinačka kolica koja se čuvaju u Beču. Tada je nekako ta čitava priča o arheologiji, o Glasincu krenula da bi Ćiro Truhelka došao osam godina kasnije kao doktor nauka iako je imao samo 22. godine i krenula su ta arheološka istraživanja, stvarno velikog obima. Tako su BiH i Glasinac ušli u svjetsku arheološku baštinu. To su stavrno bili pionirski poslovi za to doba. Istraženo je nekoliko hiljada tumula, preko hiljadu i po tumula i gradina. To je stvarno bio veliki posao.

Profesor Govedarica je započeo jedan novi vid istraživanja koji je zaista bio revolucionaran za BiH tada, istraživanjem Klisure na Kadića Brdu kod Knežine, jednom novom metodologijom. Nažalost sve je to stalo devedeset i prve godine iako su rezultati bili jako obećavajući, nađen je jako bogat materijal na Klisuri, tako da planirano istraživanje Klisure-Kadića brdo, kao jednog od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta za Glasinac. Kolege iz Beograda se isto interesuju za pećinu Podlipa, tako da ćemo neku saradnju sigurno organizovati i sigurno da ćemo nastaviti u narednim godinama da istražujemo bar mjesec dana svake godine na ovim područjima."

Postojala je inicijativa 2008. godine da se na lokalitetu Crkvine na Glasincu gradi pravoslavna crkva, pa se od te ideje na sreću odustalo. Šta vi kažete o toj ideji?

"Mora se poštovati prvenstveno zakon. Vjerske zajednice imaju svoj zakon po kojima djeluju, ali on ne smije dolaziti u sukob sa zaštitom kulturne baštine, jer je to sve naša kulturna baština; pripadnika živih religijskih zajednica i onih koje više ne postoje. Prvenstveno arheolozi se zalažu za konzervaciju temelja, njihovo izdizanje na nekih metar - metar i po, da se vidi da su tu postojali ostaci crkve, ali ne i da se gradi crkva preko starih temelja. Može da se gradi izvan zone zaštite, može da se gradi ili kapela ili neka crkva. To ostavljamo na vjerskim zajednicama, u ovom slučaju, srpskoj pravoslavnoj crkvi da odredi šta joj je činiti, šta smatra da joj je u redu. Iako je ona vlasnik čitave zemlje i nekropole to zapravo ne daje za pravo nikome da uništava ili ošteti tako važan objekat. Prosto to je spomenik kulture ove države RS i BiH i moramo se malo pažljivije odnositi prema njemu. Znači bilo bi dobro i za srpsku pravoslavnu crkvu da se konzerviraju temelji, da se kaže da je tu postojala crkva u 14. vijeku koja ima neki kontinuitet do danas, ali da se pored gradi kapela ili krst koji bi označio taj sakralni prostor. Protiv smo toga da se na temeljima starijih objekata grade novi, pošto se uglavnom ne poštuju pravila u toj oblasti što smo jako često vidjeli poslije posljednjeg rata, tako da danas imamo konake u manastirima sa PVC- stolarijom, sa nekim modernim materijalima kojima zapravo i nije mjesto u takvom srednjovjekovnom ambijentu. Isto je riječ i kada se radi o džamijama i katoličkim crkvama. Znači mora se poštovati duh vremena u kome su one izgrađene. Ne smije se koristiti beton, što danas obožavaju."


Arapski natpis na izvorištu Knežak

Je li ovaj arheološki lokalitet na Glasincu zakonom zaštićen od udara različitih građevinara, koji ne poznaju ili neće poštuju taj dio istorije. Šta je potrebno preduzeti da bi bio zaštićen?

"To je najveći problem sa našim zakonom. Zapravo zakon kaže da su građevinari dužni da obavijeste Zavod za zaštitu kulturno-istorijskih spomenika prije početka radova. Često se pitaju zašto bi oni morali to uraditi ako im to ide na štetu? Znači mora se promijeniti zakon gdje dozvolu za bilo kakve građevinske radove prvo treba tražiti od Zavoda koji bi provjerio da li postoji tu neki lokalitet ili ne, kako bi se dalje mogli vršiti bilo kakvi urbanistički radovi ili gradnja kamenoloma. Uglavnom kamenolomi uništavaju čitava brda i srednjovjekovna utvrđenja. To je najveći kulturni genocid koji se kod nas dešava. Znači moramo promijeniti zakon, ali opet moramo raditi i na svijesti ljudi da je to njihova kulturna baština i da je ne treba uništavati. Ovaj lokalitet je zaštićen kao nacionalni spomenik BiH. On ima neku pravnu formu zaštite, ali to ništa ne znači i dalje se može desiti da on bude uništen jer ne postoji adekvatna zaštita."

Koja je uloga lokalne zajednice u svemu tome? Sličnih lokaliteta ima mnogo, posebno na mjesnom području Knežina i rubnim selima prema Olovu.

"Svaka opština bi trebala uraditi reviziju svakih destak godina da se utvrdi stanje postojećeg kulturnog dobra. To treba da radi u saradnji sa Zavodom za zaštitu kulturnih spomenika kada se pravi neki novi regulacioni plan da bi znali kakvo nam je stanje kulturne baštine, da vidimo šta smo uradili, šta smo oštetili, šta sačuvali i da bi apelovali na zaštiti. Naravno, ne možemo očekivati od opštine da ona štiti kulturnu baštinu upotpunosti. Ona može da na vrijeme spriječi uništenje i da blagovremeno obavijesti Zavod za zaštitu spomenika ukoliko uvidi da je stanje narušeno.

Sutra završavamo svoj dio posla za ovu godinu na Glasincu, a iduće godine opet planiramo najvjerovatnije u julu da radimo. Samnom u timu su; Snježana Antić, kustos arheolog iz Muzeja Semberije, Jelena Bulatović, arheozoolog iz Beograda, koja radi analizu životinjskih kostiju sa lokaliteta i mladi kolega Nikola Kulidža iz Prijedora", zaključio je Jašarević.

 

(www.palelive.com / www.opstinasokolac.net)

OBNARODOVANO: MILOŠEVIĆ NARUČILAAC UBISTAVA

romanijapres | 01 April, 2014 07:42

Слободан Милошевић (Фото: Курир)
Слободан Милошевић (Фото: Курир)

Милошевић лично наручивао убиства?

Београд – Ових дана завршава се обимна истрага о политичким убиствима која су обележила владавину Слободана Милошевић, јавила је јутрос ТВ Пинк, позивајући се на изворе у МУП-у Србије.

Досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Слободан Милошевић.

У току су финалне провере ових навода након чега се може очекивати званично саопштење истражних органа.

Адвокат Рајко Даниловић изјавио је тим поводом да се докази, уколико их има, морају уважити, а неки од процеса ревидирати или допунити.

Даниловић, који је заступник породице убијеног новинара Славка Ћурувије, нагласио је да тежина и валидност доказа утиче на процесе који су току и да су важни докази, које имају МУП, односно БИА или било која служба, која је обављала те истраге.

„Србија мора да се суочи са својом прошлошћу, која је ружна и тамна, али без тог суочавања са прошлошћу није могуће ићи напред“, рекао је Даниловић у телефонској изјави за Јутарњи програм ТВ Пинк.

Даниловић је рекао да га није изненадила вест о томе да се завршава обимна истраге о политичким убиствима, која су обележила владавину Милошевића, где досадашњи резултати истраге озбиљно упућују на закључак да је могући наручилац неких убистава лично Милошевић.

„Да се зачепркало по том тиранском систему, под којим смо ми били годинама, утврдила би се та неспорна чињеница, коју су сви видели, а ретко ко је имао храбрости да о њој и говори, а наравно, ретко је ко, скоро нико, није имао доказа о томе“, рекао је Даниловић.

На питање да ли сумњичење супруге, сина и целог Милошевићевог окружења да је одговорно за политичка убиства, а да при том Милошевић о томе није знао, представља намерне дезинформације, Даниловић је одговорио да је то део пропаганде која је једно време била ефикасна и имала резултата и да је у јавности углавном такво мишљење, иако наивно и владало.

„Држава није приватни посед, па да могу ћерка, син, жена да вршљају. Ипак је држава велика организација у којој један човек одлучује“, додао је Даниловић.

Хронологија убистава која су окарактерисана као политичка

Поводом незваничне информације из МУП-а, да је при крају истрага више политичких убистава, која су обележила владавину Слободана Милошевића, који је, према тим наводима, могући наручилац неких од тих убистава, следи хронологија случајева, који, углавном, нису разјашњени:

1. Радислава Дада Вујасиновић, новинарка и уредница магазина „Дуга“, 9. априла 1994. пронађена је мртва у породичном стану у Београду.

Њена смрт до данас није разјашњена.

У магазину „Дуга“ где је била запослена од 1990. је од самог почетка сукоба пратила ратна догађања широм негдашње Југославије, а потом негде од краја `92 до смрти политичке прилике унутар земље.

Према званичној верзији извршила је самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке, дан пре него што је пронађана, дакле 8. априла.

Балистичар Владимир Костић је 2008. закључио да је њена смрт „највјероватније узрокована деловањем другог лица“. Потом је Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло преткривични поступак за убиство.

2. Зоран Тодоровић Кундак ( 38), тада директор Беопетрола и генерални секретар Југословенске левице, убијен је 24. октобра 1997. испред зграде Беопетрол у Булевару Лењина 113, у Новом Београду.

На њега је из аутоматског оружја, највероватније хеклера или шкорпиона, пуцао непознати убица, како је тада писано, не старији од 30 година. У Тодоровића је убица испалио четири хица, два у главу, а у пуцњави је тешко рањен и Синиша Миленковић (35), према званичној верзији, возач комерцијалног директора исте фирме.

3. Радован Стојичић Баџа (46), начелник ресора јавне безбедности и заменик министра полиције убијен је 11. априла 1997. у ресторану „Мама миа“.

У ресторан пун гостију ођедном је ушао нападач с вуненом капом преко лица. Убица је испалио седам хитаца ка Стојичићу, од којих га је погодило шест.

Стојичић је важио за поверљивог човека некадашњег председника СРЈ, тада Србије, Слободана Милошевића. Након убиства помињало се, између осталог, и да се бавио кријумчарењем цигарета, иако то никад није доказано.

4. Славко Ћурувија (50), новинар, власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ убијен је 11. априла 1999. испред улаза у зграду у којој је становао, и у којој се налазио део пословних просторија његовог „Дневног телеграфа“, у пасажу у Светогорској улици, тада Лоле Рибара, бр. 35. у најужем центру Београда.

Истрага је, после петооктобарских промена, утврдила да су га даноноћно пратили припадници Државне безбедности и да су изненада, уочи самог убиства, повучени са „задатка“.

На основу захтева Специјалног тужилаштва истражни судија саслушао је више од 100 предложених сведока. Поред осталих саслушано је „27 пратилаца“ припадника ДБ, низ бивших функционера те службе, обављено је медицинско-балистичко вештачење, а прикупљени су и други материјални докази.

Иако истрага траје годинама, није још увек јасна позадина овог убиства, као ни ко су непосредни извршиоци, а осумњичени су Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић, Мирослав Курак.

5. Припадници СПО Веселин Бошковић (брат Драшковићеве супруге Данице), Вушур Ракочевић, Драган Вушуревић и Звонко Осмајлић убијени су 3. октобра 1999. на Ибарској магистрали.

Камион који је намерно изазвао саобраћајну несрећу припадао је Државној безбедности, а возач, директан извршилац убиства, био је припадник Јединице за специјалне операције.

Бивши припадници ДБ Радомир Марковић (63), Милорад Улемек (41), звани Легија, Ненад Илић (35) и Бранко Берчек (33) правоснажном пресудом кажњени су на по 40 година затвора.

Радомир Марковић је, поред ове пресуде, раније осуђен и 2007. године на 15 година затвора за убиство Ивана Стамболића и атентат у Будви, други покушај убиства Вука Драшковића. Тадашњи шеф београдске полиције и Београдског центра ДБ Бранко Ђурић и Милан Радоњић ослобођени су оптужби. Суд је закључио да Радоњић није крив ни одговоран иако су радници Београдског центра ДБ-а по његовом налогу интензивирали праћење Драшковића неколико дана пре четвороструког убиства.

6. Жељко Ражнатовић Аркан (48) убијен је 15. јануара 2000. у холу београдског хотела „Интерконтинентал“.

Нападачи су га погодили са три хица у главу. Убијени су и његов телохранитељ Миленко Мандић Манда (1956) и Драган Гарић (1953).

Жељко Ражнатовић Аркан најпознатији је био као вође Српске добровољачке гарде, паравојне формације познате као „Арканови тигрови“, али је пођеднако познат и по разним мутним активностима широм Европе у време бивше Југославије. Извесно време активно се бавио и политиком.

За убиство Аркана Окружни суд у Београду 9. октобра 2006. године, осудио је Добросава Гаврића, као и Милана Ђуришића и Драгана Николића. Била је то друга пресуда у овом случају, пошто је претходну Врховни суд Србије 2002. године укинуо због недостатка доказа. Добросав Гаврић, бивши полицајац, у Србији осуђен због тога убиства на 35 година, ухапшен је 2012. у Јужноафричкој републици.

7. Министар одбране Павле Булатовић (52) убијен је 7. фебруара 2000.

Његове убице до данас, 14 година касније, нису откривене.

Булатовић је убијен рафалима из калашњикова, у ресторану фудбалског клуба Рад на Бањици. Убрзо после убиства, Савезна скупштина је формирала Анкетни одбор, како би биле идентификоване убице министра одбране, а случај је поверен судији Небојши Симеуновићу, који је у октобру исте године нађен мртав у Дунаву.

8. Генерални директор Југословенског аеротранспорта Живорад Жика Петровић убијен је 25. априла 2000. око 21.30 сати, у класичној сачекуши у Улици Јаше Продановића у Београду.

Овај злочин медији су окарактерисали као терористички акт над високим државним службеником, али је, додуше спорадично, било и другачијих тумачења.

Помињан је новац који је Петровић, наводно, износио из земље по налогу бившег режима Слободана Милошевића, помињана је и куповина неких авиона, али и продаја представништава Јата по белом свету.

9. Бошко Перошевић, председник Извршног већа Војводине и члан Извршног одбора Главног одбора СПС рањен је 13. маја 2000. У Новом Саду, на Сајму, и убрзо преминуо у болници.

У њега је пуцао радник сајамског обезбеђења Миливоје Гутовић, који је одмах ухапшен. У медијима је у више наврата написано да истрага није доведена до краја па се ни после више од 13 година године не зна ко стоји иза убиства.

10. Покушај атентата на Вука Драшковића у Будви, 15. јуна 2000.

Према доцнијим налазима, тадасашњи начелник генералштаба војске Југославије Небојша Павковић је обезбедио возило, војне униформе и смештај у касарни у Тивту за Улемека и његове сараднике. Два метка су окрзнула Драшковића. Учесници су правоснажно осуђени 2007.

11. Бивши председник Републике Србије Иван Стамболић нестао је 25. августа 2000. за време јутарње рекреације у близини свог стана у Кошутњаку.

Разне организације водиле су безуспешну кампању под називом „Где је нестао Иван Стамболић“.

Током полицијске акције Сабља, 28. марта 2003. пронађени су његови посмртни остаци на Фрушкој гори. Сахрана је обављена 8. априла на Топчидерском гробљу уз све државне почасти.

Његове убице, на челу са Милорадом Улемеком Легијом су ухваћене и осуђене на вишегодишње затворске казне.

12. Бивши помоћник начелника Центра државне безбедности Београда Момир Гавриловић убијен је 3. августа 2001. испред свога стана у Новом Београду.

Медији су годинама наводили да је основана претпоставка да је Гавриловић убијен због изношења детаља о спрези криминала са људима из власти.

13. Помоћник начелника Ресора јавне безбедности генерал-мајор Бошко Буха убијен је 10. јуна 2002. на паркингу испред хотела „Југославија“.

Према једној од верзија позадине убиства, какве су се појављивале у медијима, Буха је један од састављача Беле књиге МУП Србије о организованом криминалу о чему је почео јавно да износи податке. За то убиство судило се групи Жељка Максимовића Маке који је недоступан је од јуна 2002. Коначни судски расплет није се догодио. Претпоставља се да се Максимовић налази у Јужној Америци.

14. Бивши заменик начелника Прве управе Савезног министарства унутрашњих послова Ненад Баточанин 26. новембра 2002. убијен је рафалом из аутоматског оружја у Улици Љутице Богдана код стадиона Звезде.

Баточанин је убијен у колима заједно са Жељком Шкрбом. Шкрба је како су у то време писали медији, требао да буде један од кључних сведока у неком предстојећем суђењу за организовани криминал. За њихово убиство осуђен је земунац Владимир Милисављевић Будала на 40 година робије.

15. У дворишту зграде Владе Србије 12. марта 2003, у 12.25 сати, извршен је атентат на председника владе Србије Зорана Ђинђића.

Легија и бивши потпуковник ДБ Звездан Јовановић (44) правоснажно су осуђени на по 40 година затвора због убиства, након што је Врховни суд одбио жалбе одбране као неосноване.

Према пресуди, Легија је организовао атентат, Јовановић је био непосредни извршилац, а обојица су осуђени и за покушај убиства Милана Веруовића.

Мотив атентата је био заустављање борбе против организованог криминала и спречавање откривања злочина у којима су припадници групе били умешани.

Убиство Ђинђића Легија је, тада пензионисани командант ЈСО (оружане формације МУП-а Србије), организовао у договору са вођама земунског клана, Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем. Обојицу вођа „земунаца“ су припадници полиције током покушаја хапшења убили у селу Мељак код Београда, 15 дана након атентата.

Танјуг / Пинк

Bole Galapagos

romanijapres | 13 Februar, 2014 17:51

Ostrva Galapagos pripadaju Ekvadoru u južnoj Americi a poznata su bila kao skrovište gusarima, a još poznatija po dugovječnim kornjačama koje su mogle da prežive i više mjeseci bez hrane. Sada su ostrva nacionalni park i laboratorija na otvorenom u kojoj se može posmatrati evolucija.

Na Palama postoji politička kornjača Bole Galapagos koja ne može ni sekunde bez vlasti, uzor mu je bio Mlađa zvani jedan evro (prihvatizacija banaka), kod koga je uživao status majmuna na kanafi koji je skakutao i radio šta šef želi, ali je zbog svoje starosti i bezgranične želje za vlašću prevladao nadimak Galapagos jer ima sve osobine kornjače. Spor je kada treba uraditi nešto za narod, npr. Pokrenuti fabrike, pomoći ljudima, on je svoju sudbinu vezivao za šefove u tu je bio neobično brz za uzimanje funkcija uz pomoć kojih se borio za lično bogatstvo, a narod treba biti zadovoljan viškom nemanja. Njemu je komforno, ostalima stavlja klipove i ucjenjuje ih, a uvijek je neizvjesno za ostale, to nije bitno. Uspio se Bole Galapagos oprati sa bilborda partije panjeva, da narod zaboravi kako je sa njima napredovao i bogatio se na funkcijama, sada mu treba još funkcija, još mandata, da prevaziđe Tita. Bar do devedesete. Politički račun njegove pogrešne politike, koja se svodi na borbu u parlamentu da salata bude i srpska, a ne samo šopska, će ostati narodu da ga plaća, a odgovora na ključna pitanja nema. On ih i ne traži, njemu i nisu važna, zato on dugo i traje poput kornjače.

Jeli se borio za propale fabrike, za ljude, ne nije. Jeli se borio za sugrađane, ne već za sebe. On ima samo potrošene riječi i stare laži, on ne želi dogovor, ne zanima ga izlaz iz propadanja, jer on živi udobno.

On je političar koji se žali da od svoje plate ne može da kupi cipele, a svaki dan nosi druge, kupljene od političkog reketa. Kako je on narodu pomogao? Na kraju dana on nikome nije pomogao osim sebi. Radnici nemaju fabrike, posla, egzistencije, jedino on ima privilegiju da živi od politike laži i muvanja. Nepristojan, arogantan, kada je dao humanitarnu pomoć? Od sebe je napravio klovna i obesmislio svaku ideju da ga neko pita za budućnost jer on živi u prošlosti. On nije shvatio da se O.C Jahorina, El.distribucija i ostala preduzeća ne jedu. Sve ono što je ranije radio više se neće tolerisati. Nećemo se lagati, on je svoju budućnost obezbijedio, ostali neka crknu od gladi. On se bori ne za zemlju kojoj je sve potrebno, već za sebe da bi sve uzeo. Niti on treba nama, niti mi njemu.

Svaka poruka je suvišna, ne zato što se sve zna, nego zato što se nema kud.

КЕЦМАНОВИЋ: Оно што је у Београду 2000. био „Отпор“, то је сада код Бошњака „Уда

romanijapres | 12 Februar, 2014 12:53


НАСТАВЉА СЕ ИСЛАМСКО „ПРОЛЕЋЕ“ У ФБИХ,

АЛИ ПРОПАЛА НАМЕРА ДА СЕ ЊИМЕ ЗАПАЛИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Ненад Кецмановић

  • Нова окупљања у Сарајеву, Тузли, Мостару, Бугојну… Комшић и Кебо на време напустили зграду председништва БиХ
  • Политиколог Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4, „духом Дејтона“... ништа се оданде неће „прелити“ у Српску
  • По његовој процени, политичку позадину открива и наступ реиса Хусније Кавазовића који је, усред протеста, за медије рекао да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. А „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, док демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“
  • Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења, наглашава Кецмановић

         ДИРИГЕНТИ бошњачког зимског „пролећа“ нису задовољни. Полупали су неколико градова у Федерацији БиХ, растерали неколико чиновника са титулама министара и премијера, а Република Српска - планирана главна жртва - и даље мирна. Зато се лупање наставља.

         У свим већим градовима ФБиХ и данас се настављају „протести грађана незадовољних економско-социјалном ситуацијом и радом надлежних институција“.

         Ново окупљање у Сарајеву организује неформална група грађана, а, након што су на слободу пуштени притворени демонстранти, нови захтев је - оставка Владе Федерације БиХ.

         Зграда Председништва БиХ у Сарајеву евакуисана је у 11.30, а заједно са службеницима објекат су напустили и председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић и потпредседник Федерације БиХ Мирсад Кебо.

         Креатори фејсбук странице „Мирни протести Мостар“ најавили су нови протест на Шпанском тргу у Мостару.

         Окупљање је почело и испред зграде општине Бугојно.

         Демонстранти су поново на улицама и у Тузли и другим градовима Тузланског кантона.

         А ево како на узаврелу бошњачку сцену и инспираторе у позадини - и њихове скривене циљеве и намере - гледа политиколог Ненад Кецмановић.

         Организатори протеста у Федерацији БиХ желе да на улици сруше власт која има изборни легитимитет и доведу гарнитуру која би била по мери спољних сценариста и режисера - оценио је Кецмановић у интервјуу Срни и нагласио да је пропао покушај да се нереди „прелију“ у Републику Српску и хрватске дијелове Федерације.

         Сценарио је увек исти - екипа младих људи из невладиног сектора покрене бунт, а повод треба да буде неполитички да би привукао што већи број људи, без обзира на националне, социјалне, страначке, генерацијске и друге поделе.

         Оно што је у Београду 2000. године био „Отпор“, касније у Украјини - „Пора“, то је сада у Федерацији БиХ - „Удар“, појашњава Кецмановић.

         Он истиче да се, према том сценарију, протест изводи у престоници са милионским становништвом, међутим, једнонационално Сарајево више од пола популације БиХ не доживљава тако и зато није „упалио“ ни прошлогодишњи покушај да се протест повдом ЈМБГ прошири на Републику Српску и хрватске кантоне.

         Зато се сада покушало на више кантоналних центара истовремено - у Тузли, Зеници, Мостару и Сарајеву, али је опет све остало у границама бошњачког дела Федерације БиХ. Нагли, истовремени прекид у свим жариштима указује само на то да је све координисано, прецизира Кецмановић.

         Истиче да је највећа грешка оних који су организовали протесте - очекивање да се немири прелију у Републику Српску, односно да социјално-класно јединство надвлада етничко-ентитетску подељеност и напомиње да је сличних покушаја било и раније, те да економија заиста ужива примат, али само под условом да се људи осећају безбедно.

         „Све док се Републици Српској из Сарајева, Вашингтона и Брисела буде претило укидањем, даљим отимањем надлежности, централизацијом, уставном реформом, ревизијом Анекса 4,духом Дејтона... ништа се оданде неће прелити у Српску“, оцењује професор Кецмановић.

         Као пример политичке позадине наводи реиса Хуснију Кавазовића који, усред протеста, за медије каже да су „за све проблеме криви творци уставноправног устројства БиХ“. „Удар“ на свом сајту објављује да је „једино решење повратак на устав из 1992“, а демонстранти носе паролу „Овдје смо већ правили ЗАВНОБиХ - па ћемо поново!“.

         Фахрудин Радончић, као водећи бошњачки тајкун, безрезервно подржава сиромашне, а као министар безбедности БиХ чека да изгоре два спрата у згради Председништва БиХ да би полиција прешла у акцију?! Очигледно је стрпљиво чекао да компањони социјални бунт преусмере на национално-политички терен, наглашава Кецмановић.

         Кецмановић упозорава да је све могло да буде и горе да је окупљање достигло критичну масу - да је неколико десетина хиљада Бошњака кренуло на ентитетске границе око Сарајева, надомак Тузле, Зенице и Мостара, све би, можда, завршило у грађанском рату.

         Можда све ово одговара посвађаним бошњачким коалиционим властима, које трпе драматичну кризу поверења својих бирача и панично траже излаз у антагонизацији за Српском и Србима. А можда и такозваном међународном фактору, који у новим сукобима у БиХ тражи повод за спољну интервенцију и наметање уставног преуређења. Коначно, централизацију БиХ хоће и једни и други, наводи Кецмановић.

         Према његовим речима, Република Српска је и овог пута показала да је бољи и стабилнији део БиХ, док се Федерација БиХ од прошлих избора, 2010. године, налази у хаосу безвлашћа, које три и по године производи Златко Лагумџија уз свесрдну подршку високог представника Валентина Инцка и бившег амбасадора САД у БиХ Патрика Муна.

         Кецмановић процењује да Златко Лагумџија није успео да изведе пројекат којим би, постизборним акробацијама, најпре избацио из игре ХДЗ, а у другом кораку и СНСД, па се сада као „фаворит“ намеће Фахрудин Радончић, који је подржао демонстранте док нису претерали, а онда их је одлучно растерао сузавцем.

         Највеће шансе за новог сарајевског лидера има Жељко Комшић, који постаје идол осиромашених маса, па споља рачунају да би могао све да их окупи, без обзира на нацију и ентитет. Могућ је чак и бизарни савез Фахрудина Радончића и Жељка Комшића, тајкуна и наводног комунисте, указао је Кецмановић у интервјуу Срни.

         Он сматра да је позив првог потпредседника Владе Србије Александра Вучића председнику Српске Милораду Додику и лидеру СДС-а Младену Босићу на састанак - врло ефектан потез којим се Вучић представља као свесрпски лидер из матице.

         „Брине да се немири не пренесу из Федерције БиХ у Српску, окупља власт и опозицију из Бањалуке, придобија гласове бирача пореклом из БиХ. С друге стране, Додик добија подршку власти у Србији, а Босић на важности“, закључује Кецмановић.

Bole balegar - govnovalj

romanijapres | 09 Februar, 2014 13:22

 

Balegar takođe kotrljan ili prašinar kakvog mi znamo je crna zaobljena buba snažne građe, koja se hrani balegom sisara . Ima ih više stotina vrsta.  Oni su važan dio ekosistema jer ga čiste od otpadaka. Ono po čemu se naročito razlikuju od ostalih insekata je sposobnost balegara da podignu teret koji je teži od njih samih. U staroegipatskoj religiji balegarovo kotrljanje kuglice izmeta po pijesku bila je metafora za put sunca po nebu.

 I u politici postoje brojne vrste balegara, ali nažalost sa suprotnim osobinama od navedenih, političari balegari su nekorisni, prljaju sve čega se dotaknu i stvaraju ogormnu štetu. Mogu osjetiti miris novca i funkcija iz znatne udaljenosti i tada su u stanju da u jednom letu prelete i nekoliko stotina kilometara samo da ostvare lični cilj.

Građani su nekad iskazivali poštovanje prema jednoj vrsti balegara – Boletu balegaru. Bole balegar je najveći lupež koji o časti trabunja, savjesti nema, ali ima mrlja. Svakom je svoje govno dunja Bole govnovalj svoje govno kotrlja i zagađuje našu sredinu javašlukom, nemarom, pretvara je u zapuštenu provinciju, oronule infrastrukture, palanačke nekulture, gdje samo njemu poznatim informacijama se upravlja. Kad god naiđete na takve koji pokazuju suviše razvijenu brigu za nacionalni ponos i opšti interes i pretjeranu osjetljivost za ličnu čast i dostojanstvo kao on, gotovo po pravilu nailazite na ograničeni um, nerazvijenu sposobnost, tvrdo srce i grubu, kratkovidu sebičnost.

Bole Govnovalj svoje govno kotrlja..

Pacov Bole međ' narodom

romanijapres | 09 Februar, 2014 09:09

 

Pacovi kao vrsta sitne gamadi znaju biti korisni i imaju svoju ulogu u prirodi, međutim obrnut je slučaj sa pacovima u politici. Gdje se politički pacovi nalaze to je leglo zaraze. Zato morate staviti preko usta hanzaplast, jer pacovi iz podruma uzeli su vlast. Jedan od najstarijih i najgorih pacova sa najdužom repinom je pacov Bole. Deset godina je spavao po toplim podrumima (funkcijama), nije se pokvasio, nije se izlagao opasnostima i odlučio je da se kandiduje, svi ga vole, a što da ga ne vole kad je Bole.

Takvi pacovi kao on su uništili zmije, slonovi su pobjegli, pametan je svako ko se krije i ljudi su pobjegli. Ribe su u dubinu plivale, ptice u granju posakrivale.

Pacov Bole je sve izujedao, nametnuo svoju kulturu, kada su se svi predali zaveo je svoju diktaturu.

Jedino nas Vijetnam može spasiti, a evo kako. Kod njih je sada sezona poplava meso pacova je traženo, a i restorani su prilagodili svoj meni.  Naime, nastupio je period kada se love pacovi, a ova gamad je veoma popularna poslastica. U ovo doba godine, kada se bere pirinač, poljoprivrednici na jugu Azije okrenuti su lovu na pacove, koji se, kada postanu dobar ulov, mogu naći na svim pijacama.

 S obzirom da pacov Bole međ’ narodom sada traži opet podršku kako bi se zadržao na funkcijama i privilegijama građanima se preporučuje kad ga prepoznaju po debljini i dugom repu, da se brane metlama i udaraju što jače jer je on prilično otporan, a najbolje bi bilo da ga narod strpa i izveze u Vijetnam, tamo bi bio hit, a to je i izvozna šansa za državu.

Ćuvajte se eto Boška baba jage!

romanijapres | 09 Februar, 2014 07:22

 

Vjerovatno ne možete da prepoznate ko je na slici, ali nije ni čudo, jer se mnogo promijenio, ipak je ostala kravata koja govori da se radi o političaru (pacovu iz podruma), i to ne bilo kakvom, već političaru koji je od silnih mijenjanja partija postao nalik baba jagi ili u narodu poznatijoj babarogi, tj. Strašilu. Hajmo redom; Ta babaroga paljanska od političara ima sada duuugački nos, ako ste kao mali čitali svi koji lažu, poraste im veliki nos. On je tokom cijelog političkog života puuno lagao, i zamislite nije prestao, ih, laže taj i danas svaki dan. Ponešto slaže iz navike, ponešto jer misli da mu narod vjeruje, samo ujutru kad se probudi treba mu malo vremena da se orijentiše koliko će u toku dana lagati, protiv koga i za koga, jer usljed duge karijere laganja, čovjek se više zaboravi gdje je, šta, kada i koga slagao, pa valja sve to popamtiti. Nije mu lako. Ali iskustvo ga vadi, pa se nekako snađe. I opet mu pođe za rukom. Bar se on nada da mu narod vjeruje. Ali za svaki slučaj prvo ubijedi sebe u laž, da gdje ne kaže istinu pa propade sve.  Zato na nosu (vidi sliku) ima bobicu koja mu nepogrešivo daje putokaz za laž. Veliki nos mu služi i za njušenje unosnih funkcija, beneficija, prinadležnosti, koristoljublja, važnih ljudi da im se dodvori, i naravno svih lukrativnih poslova gdje se šta može drpisati, jer valja finansirati kampanju i ostati na funkciji, ili bogati otići i na veću funkciju, popeti se, sem njegove žene, i ćerkica, niko osim njega ne smije do visina. Al' što tek voli Bole da se kune u poštenje i kako težak teret nosi, ma kakav Sizif, Boletu je najteže, em laže em ga nos preteže od neznanja i hoštapleraja, valja svakog slagati, izmisliti, opanjkati, udvoriti se, ukrasti a da ispadne dobrobit za narod. Milion kombinacija, a ostarilo se; što je još gore udebljalo se od prasetine i jagnjetine, a narodu bombone i paketići da vide milosrđe ove baba jage.Voli Bole da gleda sa visine kako narod stenje, kako narod gine. Bole zna da javi dekretom kako osim njega niko ne upravlja svijetom, a prvi program javlja da za javno mnjenje, novi razlog slavlja, Bole se penje.E sad, zašto Boško baba jaga ima velike oči? Pa zbog pohlepe. Gdje god šta nanjuši velikim nosem on kidiše da prigrabi za sebe sve, a što i ne bi kad je on mlad, lijep, pametan i sposoban, sportista skoro, a i zaslužuje brate koliko je radio da bi sada oblaporno grabio. Uši ne vidite od kape jer su puno velike, pošto ga šef zna povući za uši za greške koje pravi pa da sakrije, inače sve voli da čune svojim ušima, ko šta priča i radi, da ga ne opazi dok on laže i krade. Imao je on puno šefova odranije ne zna ni broja, zato uvijek prvo čuje šefa pa onda on to predloži da ispadne dobar i koristan, dok za to vrijeme velikim očima, velikim ušima i velikim nosem napravi kombinaciju za sebe koga da zajebe. Hoće da se uvjeri sa aspekta svog da li tamo gore egzistira Bog, onda će postupiti sasvim nesebično sebe će za Boga proglasiti liično.Ako ste prepoznali o kome se radi (ne)javljajte mu se, možda vas slaže besplatno!!!

MUSLIMANSKO RASPIRIVANJE MRŽNJE

romanijapres | 28 Januar, 2014 07:13

 BiH: MIUSLIMANSKO RASPIRIVABNJE MRŽNJE

28. 01. 2014

KEC IZ RUKAVA - NENAD KECMANOVIĆ

Čestitka sa leševima

Početkom svakog januara podsetimo se da je Republika Srpska za jednu kalendarsku godinu zrelija, a komšije nas podsete da je i za jednu svetlosnu godinu dalja od BiH.

Nije novost da je povodom Dana RS na adrese najviših predstavnika Srpske iz Sarajeva stigla morbidna čestitka sa fotografijama leševa i komentarom "da se 7. januara slave nevine bošnjačke žrtve koje leže u temelju Republike" ili nešto slično. Novost, bar donekle, jeste da se ni nakon tri nedelje od tada niko od bošnjačkih političara, medijskih komentatora i javnih intelektualaca nije oglasio povodom tog javnog izliva nacionalne mržnje. Jeste da su "čestitku" potpisale nevladine organizacije, ali, pošto "Majke Srebrenice", Koalicija "1. mart" i dr. uživaju javnu podršku bošnjačke vlasti, bilo je za očekivati bar neku i nečiju izjavu da zvanična politika ne stoji iza pomenutih izliva "rodoljublja". Ali, ne zato da bi demantovao "ćutanje koje očito znači odobravanje", nego zato da bi bar simbolično doprineo reintegraciji BiH koju Bošnjaci već 20 godina uporno zagovaraju.

 

Postavlja se pitanje šta su "čestitkom" hteli da postignu potpisnici i oni koji je prećutno odobravaju.
Da li očekuju da će posle "čestitke" Srbi odustati od Srpske? Ne! Oni znaju da je RS nastala pre Srebrenice, ali i pre Kazana, Tuzlanske kolone, Dobrovoljačke, te da je formirana zbog dominacije bošnjačko-hrvatske većine u zajedničkim organima BiH '92.

Da li misle da će adresanti posle "čestitke" odustati od proslave rođendana Republike Srpske? Opet, ne! Jer oni, takođe, znaju da ruženje Srpske slavljenicima potvrđuje da bi je trebalo slaviti svaki dan, a da bi makar i iskrenu čestitku shvatili kao podvalu. 
Da li se nadaju da će Srbi, uplašeni "čestitkom", napustiti Srpsku i odseliti u Srbiju? Takođe, ne. Zato što su se u posleratnim godinama uverili da Srbi, za razliku od Hrvata, ne cure iz BiH, nego se u RS doseljavaju iz FBiH i Hrvatske.

Da li veruju da će "čestitka" animirati nekoga jakog da se spolja angažuje zbog genocida nad Bošnjacima? Valjda, ni to. Znaju da se u inostranstvu već zna da je broj ratnih stradanja bio gotovo proporcionalan nacionalnoj strukturi stanovništva u BiH. 
Pa šta su onda hteli onom "čestitkom" ilustrovanom leševima? Da uvrede Srbe? Da prodube bošnjačku mržnju? Da onemoguće normalizaciju entitetskih i nacionalnih odnosa u BiH? Ponajpre bi se reklo da je bošnjačka politika naprosto izgubila kompas i da njeni protagonisti ne znaju šta hoće.

Iznervirani su preporukama EU da se o problemima funkcionisanja BiH ravnopravno dogovore sa drugim entitetom, jer sebe smatraju ravnopravnijim. Obeshrabreni su "Obaminom doktrinom" po kojoj Azija i Pacifik postaju apsolutni američki prioritet, a BiH se jedva pominje kao trećerazredni problem, jer sebe vide kao američke štićenike. Frustrirani su što je približavanjem Beograda Briselu ispalo da su Srbi ipak poželjniji u Evropi nego Bošnjaci, jer sebe doživljavaju kao Evropljane plus. Razočarani su fijaskom neoosmanske politike "matice" Turske, jer im je Erdoganovo svojatanje bilo otvorilo panislamsko okrilje. Iritirani su upornim protestima hrvatskih partnera zbog diskriminacije u federalnom ustavu i izbornoj praksi, jer ih u tome diskretno podržavaju Zagreb, Beč, Berlin i Vatikan. Iskompleksirani su političkom stabilnošću RS i samouverenim stavom njenog lidera, jer u njemu vide pretnju po integritet BiH. Obezglavljeni su gotovo dnevnim obrtima saveza i sukoba svojih nacionalnih stranaka koji traju već četiri godine, jer se boje da će oslabiti nacionalnu poziciju u FBiH i BiH. Zabrinuti su zbog ekonomske situacije koja primarno i nije generisana na lokalnom nivou pa se tu ne može ni rešiti jer preti socijalnim nemirima.

U toj spoljnoj i unutrašnjoj dezorijentaciji šta će i kuda će, s kim će i protiv koga jedini konstantan orijentir jeste mržnja prema Srpskoj i Srbima, kao izvoru svih problema i Bošnjaka i Bosne. Ponekad se stiče utisak da je još od rata održavaju, neguju i razvijaju po inerciji, iako ni sebi ni drugima ne bi znali da objasne zašto.

Srpska je deo Dejtonskog sporazuma koji su Izetbegović i Silajdžić dobrovoljno potpisali. A nisu morali da ga potpišu, kao što nisu nijedan od više prethodno ponuđenih međunarodnih mirovnih sporazuma. Neposredno posle Dejtona nisu bile zabeležene manifestacije nezadovoljstva u SDA, bošnjačkoj bazi, novinarskim komentarima, javnim istupima uglednih nacionalnih intelektualaca. Naprotiv, vladalo je kratkotrajno oduševljenje što je rat završen, što je NATO bombardovao srpske položaje oko Sarajeva, što tzv. ABiH nije kapitulirala, što je Dudaković pobedio "Abdićeve odmetnike" u Cazinskoj Krajini i učestvovao u prodoru hrvatskih jedinica u zapadni deo Srpske.

Šta se to posle promenilo? Da li su naknadne bošnjačke analize pokazale da je Dejtonski sporazum za njih nepovoljan? Ili su ga prihvatili samo kao prelazno rešenje ka Bosni bez entiteta i kantona i sve manjim procentom Srba i Hrvata? Da li ih je i Holbruk sa - "Potpišite!" instruisao isto kao svojevremeno Cimerman sa - "Ne potpišite!", a oni ponovo poverovali da će SAD posle sve završiti po njihovoj meri? Ili su ga potpisali samo kao privremeno nužno zlo i taktički ustupak dok priberu snage i krenu u novi boj za jedinstvenu državu? Alija im je to posle Dejtona i ostavio u amanet: "Ova generacija je sačuvala Bošnjake i Bosnu, na sledećoj je da krene dalje..."

Ako se radi o ovoj poslednjoj pretpostavci, mogu da računaju da vreme radi za njih. Sistematskom opstrukcijom Dejtona i stigmatizacijom Srpske i "Herceg -Bosne" podižu tenziju na nacionalnoj bazi. Spoljni okvir BiH čuva im međunarodno priznanje. Iz godine u godinu povećavaju svoje relativno učešće u nacionalnoj strukturi i Federacije na račun Hrvata i BiH na račun Srba. Tek u tom kontekstu i "čestitka sa leševima" konačno dobija neki smisao.

MILOVAN BJELICA POSJETIO KURIRA ALIJE IZETBEGOVIĆA

romanijapres | 19 Decembar, 2013 08:06

 

novosti- 85225 - 27.05.2013 : Dragan B. Sokolac - best (0)

Bjelica u posjeti borcu Armije muslimanske BiH


U Avazu, dana 24. 05. 2013. godine objevljenoje: Alijin kurir i ratni heroj životari od nadničenja:

"Numo Krluč, demobilisani borac Armije RBiH i za one koji ga poznaju istinski ratni heroj koji je na leđima prenio prvu stanicu za vezu u opkoljenu Žepu, danas sa 80-godišnjim ocem Suljom živi samački u zaseoku Mrči (Donji Kalimanići) u okolici Sokoca bez ikakvih primanja, prinadležnosti, penzija ili državne naknade.

Jedina mu je želja, kako nam je kazao dok smo s njim razgovarali u tihom i u proljeće prelijepom predjelu, da ima kravu i kosilicu.

Pet puta ranjavan

Krluč je mnogima poznat i po tome što je preko okupiranog teritorija u Žepu nosio pomoć i novac koji je rahmetli predsjednik Alija Izetbegović slao za vojničke plaće, te njegove povjerljive dokumente... "

U nastavku teksta Numo objašnjava:

  • Sad radim za nadnicu kada me neko pozove. Nešto malo zaradim od prodaje sijena, koje kosim ručno, jer nemam kosilicu. Imamo i štalu u kojoj nema stoke. Valjala bi mi i krava, da imamo od čega živjeti , a njegov otac Suljo, na kraju teksta kaže:

  • "Ali mislim da ima dobrih ljudi koji bi nam mogli pomoći."

    I sve ovo ne bi privuklo pažnju, da istog Numa i Sulja Krluča nije posjetio, krajem mjeseca aprila i načelnik opštine Sokolac, Milovan Bjelica, zvani Cicko sa Branom Bartulom. Tekst je objavljen na sajtu opštine Sokolac, dana 29. 04. 2013. godine.

    Tu se naši "dobri ljudi koji bi mogli pomoći" Cicko i Bartula, fotografisali se sa Numom, Suljom i ostalima, obećali: pomoć u rekonstrukciji puta (asfaltiranju), nabavci stoke-krave, kosačice, vodovoda i dalekovoda struje).

    A šta kažu naši borci? Šta ima da kažu, oni se ne pitaju. Cicko se pita.

    Bravo, "dobri" načelniče, u rat si ih molbilsao, slao, mnogo njih se nije vratilo. I sad odlučuješ u ime naroda. Oni što su se vratili, žive od danas do sutra, nemaju ni života ni posla. Na selu nemaju mehanizacije, krava, puteva, vodovoda, a on se brine za povratnike, Alijine ratnike.

    Sokolac je bez privrede, čije je fabrike uništio sistematski i rasprodao. Doveo nas do propasti, a lokalne izbore kupio od 20 do 50 KM po glasu. E moj narode, kako se jeftino prodaješ, kad ćeš da se osvjestiš? A on, stara varalica, samo se stara za glasove, za sljedeće izbore i kako da se održina na vlasti. Zato se slika sa svim i svakim i objavljuje na sajtu informacije i fotografije, koje su jednosmjerne. Komentari ne postoje. Sve je savršeno, pa nema potrebe za drugačijim mišljenjem.
  • VATIKAN: GOSPA U MEĐUGORJU SE NIJE JAVILA

    romanijapres | 03 Decembar, 2013 07:44

    Kraj prevare u Međugorju

    Vatikan stavio tačku na dugogodišnju prevaru i odrekao se Gospe iz Čitluka. Raščinjen Tomislav Vlašić, koji je uspostavio lažni kult

     Od kulta su mnogi dobro živeli

    Od kulta su mnogi dobro živeli

    VELIKOJ prevari u Međugorju kod Čitluka je, po svemu sudeći, konačno došao kraj. Zvanično saopštenje Vatikana izdato 26. jula, u kojem je raščinjen katolički sveštenik Tomislav Vlašić, odgovoran za uspostavljanje lažnog kulta Bogorodice, konačno bi trebalo da stavi tačku na političko-poslovnu priču, koju deo hrvatskog sveštenstva režira već punih 28 godina.
    Iako je decenijama ćutao o hercegovačkim "čudima", Vatikan ih je nedavno konačno odbacio i pokrenuo istragu protiv Vlašića, takozvanog duhovnog vođe šestoro dece, koja su tvrdila da im se od 1981. godine, pa do danas, Devica Marija prikazala neverovatnih 40 hiljada puta. Pored optužbe za "manipulaciju svesti" lakovernih katolika, Vlašić se tereti i za seksualni odnos s jednom časnom sestrom.
    S druge strane brda, na kojem se Devica Marija navodno ukazivala hrvatskoj deci, ustaše su 24. juna 1941. godine mučile i ubile svih sedam srpskih monaha iz obližnjeg pravoslavnog manastira Žitomislić. Nešto kasnije, ustaški odredi pobili su 3.000 muškaraca, žena i dece, gotovo sve srpske nacionalnosti i zakopali ih u jamu kod Međugorja.
    Godinu dana posle smrti Josipa Broza, 24. juna 1981. godine, a upravo na godišnjicu ustaškog pokolja, šestoro dece iz hrvatskih porodica (najmlađi je imao 10, a najstariji 16 godina), videlo je u Međugorju Devicu Mariju, vest su rekli roditeljima i to je bilo dovoljno da se stvori kult, zbog koga je ovo hercegovačko selo do danas posetilo preko 30 miliona hodočasnika.
    Ukazanje Majke Božje odmah su potvrdili njihovi duhovni staratelji, franjevački fratar Marko Zovko (kasnije javno ustaški nastrojen), kao i Tomislav Vlašić, protiv koga je Vatikan nedavno i pokrenuo istragu. Posebno interesantan podatak je da se među decom sa "medijumskim moćima", našla i unuka ustaše Mata Ivankovića, koji je učestvovao u pokolju tri hiljade Srba u Međugorju.
    Ubrzo je postalo jasno da lokacija "ukazivanja", u blizini srpske masovne grobnice, nije odabrana ni malo slučajno. Odmah po objavljivanju "čuda", verski obredi su pretvoreni u propagandu ustaštva. Pevane su pesme u čast Ante Pavelića, a na stenama i fasadama osvanuli su ustaški simboli, kao i spiskovi srpskih porodica za likvidaciju.
    Ispostavilo se da je Međugorje imalo jednu od većih uloga za oživljavanje hrvatskog ekstremnog nacionalizma. Vatikan je iz njemu znanih razloga, tokom osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ostao nem na sva događanja izrežirana od grupe sveštenika.
    A prvobitno "osvešćivanje" hrvatske nacije, kasnije se pretvorilo u bogaćenje istih sveštenika, čije je lažno stvoreni kult privukao veliki broj katolika iz tadašnje Jugoslavije, ali i celog sveta. Iz Amerike, Engleske, Azije... dolazili su puni čarter letovi ljudi, koji su želeli da vide hrišćansko čudo u jednoj komunističkoj zemlji.
    Međugorje je tako postalo turistička meka, koja i danas ima najviše smeštajnih kapaciteta u celoj BiH (više od 15.000), a zaslužno je i za preko 50 posto ukupnog prihoda od turizma.

    GOSPA SAMO HRVATSKA?
    ŠESTORO hrvatske dece su godinama otkrivali svoja viđenja i razgovore sa Gospom. Majka Božja je prema njihovim svedočenjima postajala sve više Hrvatica. Tako su, 1. marta 1984. godine, mali franjevački vidovnjaci tvrdili da im je Ona rekla: "Iz posebnih razloga, ja sam izabrala ovu parohiju "!?

    ZARADA
    Deca koja su tvrdila da su videla Gospu, danas žive luksuzno, baš kao i stanovnici Međugorja, koji i dalje, uprkos osude Vatikana, ubiraju veliku zaradu od verskog turizma.

    TAJKUNI I UBICE SDS-a

    romanijapres | 24 Septembar, 2013 07:13

    SNSD: Ni Njemačka ne bi podnijela pustoš koju je ostavio SDS

    SNSD: Ni Njemačka ne bi podnijela pustoš koju je ostavio SDS
    SRNA - 23.09.2013 18:32

    BANJALUKA - SNSD ocjenjuje da ni uređene države kao što je Njemačka za 20 godina ne bi uspjele da počiste nered i pustoš koji je SDS ostavio sadašnjoj vlasti, i u materijalnom i u institucionalnom smislu.

    "Samo stranka bez imalo odgovornosti, kao što je SDS, privatizaciju više od 800 preduzeća za svega 18 miliona KM u njihovom višegodišnjem mandatu, može nazvati 'kriminalom nivoa društvene deformacije'", saopšteno je Srni iz SNSD-a.

    U saopštenju se navodi da danas ne bi bilo ni Republike Srpske ni javnih dobara da SNSD i predsjednici koji su dolazili iz redova ove partije nisu preuzeli vlast 2006. godine.

    "Ostali bi na slobodi samo tajkuni SDS-a i ubice koje je SDS tako velikodušno milovao", poručuju iz SNSD-a. "Ono što SDS očito boli jeste činjenica da građani, posebno Istočnog Sarajeva, kao svjedoci SDS-ovih prvatizacija, fantomskih firmi, ali i gotovo svakodnevnih ubistava, dobro pamte ko ih je i kako vodio i predstavljao, i ko je bio odgovoran za takvu situaciju."

    Iz SNSD-a poručuju da oni koji su na političku pijacu iznijeli samu Republiku Srpsku, za koju je život dalo više od 30.000 njenih najboljih sinova, i koji su spremni da trguju njenim nadležnostima, ako imaju imalo obraza, ne bi smjeli ni da pomenu riječi pravo ili moral.

    "Lista kriminalnih djela SDS je podugačka za jedno saopštenje. Srećom, pamćenje naroda na to mračno doba je malo duže", navodi se u saopštenju SNSD-a.

    SJEKAO MOTORKOM ZAROBLJENE SRBE

    romanijapres | 02 Jun, 2013 18:13

    NABIJALI SMO ZAROBLJENE SRBE NA KOLAC!

    Oficir Al Kaide Ali Hamad, državljanin Bahreina, koji je ove nedelje zatražio azil u Srbiji posle odležane 12-godišnje zatvorske kazne u Bosni, priznaje da je i lično za vreme rata u BiH učestvovao u stravičnim zločinima odreda „El Mudžahedin" nad Srbima i Hrvatima!

    s

    Ubica pokajnik... Ali Hamad

    Ali Hamad kaže da sada sve priznaje zbog „griže savesti", i da za sebe ne traži nikakve privilegije. Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je Vladi Srbije da Ali Hamadu omogući dolazak u Srbiju i svedočenje. Prenosimo delove njegovih ranijih svedočenja o zločinima:

    - Najveći broj ubistava izvršio je Egipćanin Abu Mina, oficir zadužen za bezbednost i specijalne zadatke u odredu „El Mudžahedin". Mina je ljude ubijao motornom testerom i velikim nožem. On je ubijao zarobljene Srbe u Zavidovićima. Pred postrojenim mudžahedinima on je Srbima sekao glave sekirom i velikim nožem... Sekao je žive ljude motornom testerom, naređivao nam da nabijamo zarobljenike na kolac i da ih ostavljamo da umru u najgorim mukama...

    - Abu Mina je ubio četrnaestogodišnjeg dečaka na području Orašca, gde se izvodila obuka pripadnika odreda „El Mudžahedin". Dečakovog oca su prisilili da gleda kako mu ubijaju sina...

    - U okolini Orašca lično sam video ubistvo jednog Srbina. Pre ubistva zarobljena su četiri katolička fratra, a trebalo je da budu razmenjeni za naše vojnike. Abu Maiz iz Saudijske Arabije je tada fratrima rekao: „Sada ćete videti kako mudžahedini ubijaju". Onda je pozvao Sabahudina. Dao mu je nož i rekao: „Mi ćemo ti omogućiti da ubiješ jednog Srbina". Taj Sabahudin je, inače, bio invalid, nije bio sposoban za borbu... Tada je Asim Ramulju udario žrtvu i oborio je na zemlju. Držao mu je noge, a Sabahudin mu je seo na leđa i zaklao ga. Zatim je Abu Maiz odvojio glavu od tela i odneo je do zarobljenih fratara, terao ih je ljube odrubljenu glavu...

    - Abu Maiz je pričao da je on zajedno sa Imadom El Misrijom, Abu Minom, Abu Mealijom, Abdul Barom i Abu Hamazom ubio dvojicu Britanaca, novinara Bi-Bi-Sija.

    slika

    Tužilac Vukčević: Svedočenje Hamada nam je veoma korisno

    BEOGRAD - Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže da bi Ali Hamad mogao da bude vrlo koristan svedok.

    - Mi imamo predmet o zločinima nad Srbima u Zavidovićima od jula do septembra 1995. godine. Imamo i izjave devetoro svedoka... Zainteresovani smo za Hamadovo svedočenje jer je on u to vreme bio pripadnik odreda mudžahedina, koji je delovao pod komandom Armije BiH. Međutim, videćemo šta će nam on još ponuditi preko svog advokata, s kojim bi uskoro trebalo da se sretnemo - kaže Vukčević.

    U Tužilaštvu napominju da se slučaj Zavidović ubraja u najstrašnije masakre. Pripadnici odreda El Mudžahid, sastavljenog od fanatičnih dobrovoljaca iz arapskih zemalja, jednom prilikom su zarobili 60 srpskih vojnika. Zarobljeni Srbi su u kampu u selu Gostovići kod Zavidovića prošli kroz neviđene muke i torturu, a na kraju su im Alahovi ratnici odsekli glave. Zarobljene srpske vojnike mudžahedini su terali da jedni druge ubadaju noževima, zakivali su ih žive za ogradu, kroz polne organe im zabijali eksere... Sva zverstva su snimali video-kamerom. Jedno vreme takve video-kasete su mogle da se iznajme u Domu kulture u Zavidovićima.

    Duško Tomić, advokat Ali Hamada, kaže da je njegov klijent progovorio jer se „duboko kaje".

    - On ne traži trajni azil, već samo status privremeno iseljenog lica na tri meseca, kako bi se proverili njegovi navodi. Posle toga bi se vratio u rodni Bahrein. On misli da Srbija ima interes da se sazna istina o svim zločinima koje su nad srpskim narodom počinili mudžahedini u BiH - priča Tomić.

    ISTORIJSKI PEHLIVANI

    romanijapres | 15 Maj, 2013 07:08

    Обиљежавање 2014. покушај мијењања историје

    FAKULTETSKE DIPLOME NA PIJAČNIM TEZGAMA

    romanijapres | 16 Februar, 2013 19:33

    Факултети - бизнис или обданишта

    Некад су млади људи, док су имали шта понудити свијету – своје знање - могли и побјећи од зла, а сад - сад никоме нису потребни!

    Пише: Миленко Вишњић

    Послијератно искуство нам је показало - посебно од такозваног отварања према Западу, прихватања његових вриједности и увођења европских стандарда - да су све, баш све, такозване реформе, које је влада Српске мјесецима помпезно промовисала, донијеле све - само не и бољитак и напредак; односно, донијеле су назадак деградацију сваке институције која је била предмет тих њихових реформи. Тако, или слично томе, десило се и са реформом високог образовања. 

    Начелно и у политици - реформе не би требале да буду циљ сам по себи, него би требало циљати побољшање ефикасности функционисања државне управе и свих њених институција! 

    Зашто наша Влада има проблем да призна да је то њено ''боље'' – погрешне реформе, у ствари – за народ, све горе и горе? Одакле таква упорност Владе, да народу испира мозак, вријеђајући му интелигенцију и убјеђујући га да ће ускоро лоше прерасти у добро – црно у бијело? Само још ови избори, вели Влада!?

    Двадесет година иста прича, а све више биједе и глади, све мање остављамо будућим генерацијама? Можда, неким туђим генерацијама, а не и својим; остављамо све другима, поклањајући им своје природне ресурсе? Некад су млади људи, док су имали шта понудити свијету – своје знање, могли и побјећи од зла, а сад - сад никоме нису потребни! Међутим, и даље има и оних који савјесно уче, припремајући се за - одлазак у туђину. Знање је домовина, гдје га год однесеш, осјећаш се као код куће.

    Приватна иницијатива на факултетима

    Неки тврде да је “реформа” високог образовања почела са почетком оснивања приватних факултета, по истима та је реформа моделирана према предратним вечерњим школама или, по оним толерантнијим – да је то модел, некад примјењиван на Радничким универзитетима. У вези с тим и на трагу сличних вриједности, долазимо и до високог образовања на државним факултетима. Од десетак прочитаних гријехова, почињених само на Универзитету у Бањој Луци, прво што ми је привукло пажњи или, на шта сам случајно налетио, биле су почетне ријечи наслова чланка, отприлике: «Оптужбе групе постдипломаца...».

    Слиједом узбудљивих универзитетских догађаја и, неког дана - 2006., на Универзитету у Бањој Луци; десило се да је један стручњак изабран за декана АГ факултета – послије каријере “успјешно” обављеног посла у Министраству грађевинарства. Кажу, изабраше га политички и без претходног наставничког искуства. Изгледа да смо окружени шпијунима, злобницима и домаћим издајницима, ако ово није истина, него само обична новинарска патка?

    Да је Декан успјешно искористио свој рад и у своју корист, радећи у поменутом министарству, говори, изнад свега похвалан податак, да је он, у периоду 1999. до 2001. године, успио да «стекне» двије највише академске титуле: магистар и доктор наука!? Они, који се мало више разумију у стицање највиших академских звања, рећи ће да је то прекратко вријеме за академисање – готово немогуће. Пакоснији воле да кажу да је најлакши начин стицања академских звања, управо запослење у неком министарству!? Само, како доћи до министарства, питају се исти заједљивци?

    Оптужбе групе постдипломаца – 2010. године, на рачун Декана АГ факултета у Бања Луци, због одлуке да се студентима наплаћују “дупле школарине”, је срамота која ме је и опредијелила да кажем коју ријеч, о том и баш том факултету и, о том и баш том Декану. Повријеђен због открића ове афере, да се још шта не би открило и да би се откривено што прије заташкало, а можда и због властите преосјетљивости, Декан је демонстративно понудио оставку – неопозиву оставку.

    На видику је био велики сканадл - велики и незамјењиви губитак једног стручњака, за овај факултет, за град Бању Луку, за саму Републику Српску, а за оне болећивије према стручњацима - и регионални губитак. Декана у оставци је подржао, по писању листа Прес, и декан Правног факултета – иначе, гуру правних наука, бањолучког међународног права.

    Међутим, ипак је чин блефа са оставком уродио плодом: афера «дуплих школарина» је потиснута у други план, избацујући на површину проблем саме Деканове оставке - као приоритет, приморавајући «надлежне» да га моле, да је повуче. Ко воли медијску прашину, па тако и надлежни на БУ, учинише све да се прашина слегне?

    Занимљиво је подсјетити, да ректор Бањолучког универзитета и поред «јаких овлаштења», није имао политичку моћ да смијени Декана. И, умјесто да је разријешен дужности, Декан не «одолијева» молбама надлежних - повлачи оставку, задовољан што је јавност, аферу «дуплих школарина», брзо заборавила. Да, јавност заборавила, али не и они који су све то и покренули и којима никад није враћен новац, као и Деканове колеге на факултету, који су се, за претпоставити је, само могли стидити таквог, не баш академског чина.

    Наслов, “Професори на тезгама згрнули 100.000 КМ”

    Чланак, објављен у готово свим медијима, детаљно описује малверзације и злоупотребу институције БУ. Конкретно, на већ поменутом – АГ факултету, а у циљу, како медији преносе, стицања добити од неких тричавих сто хиљада КМ, додуше, за ова времена мале суме новца. Три милиона је одавно установљена константа за прекорачење моралног лимита!? Описати, шта се дешава и на другим факултетима у Српској, требало би много одрицања и много, много година писања.

    Својим незрелим и уцјењивачким понашањем, хистеричне или шизофрене особе, циљ постижу на два начина; или, поврјеђујући оне који их воле или, кажњавајући и уцјенујући оне које могу. Иначе, такве особе су слијепе присталице ауторитета и страствени поборници једноумља. Још црње: јадна је мајка онима који су таквим особама подређени.

    Не долазимо ли до заједничког закључка; изгледа, приватна иницијатива није запостављена ни на највишој образовној институцији – Универзитету у Бањој Луци? Међутим, још горе, постоји и оправдан страх да и ове «демократске промјене» нису "мапа пута”, на европском путу приватизације посљедњег бастиона једног народа и једне културе – образовања? Мало је оних који вјерују, радећи овако, да нас чекају бољи дани – насупрот томе, много је више оних који тврде да је, из годину у годину, све горе и горе, почевши од окончања рата и наглашено и убрзано пропадање - посебно од 1998. године.

    Факултети по наставном плану обданишта

    Оно што је још погубније - од самог организованог криминала на једној образовној установи, је квалитет наставе и уџбеника. Куповина испита и диплома, је дугогодишња прича и, прича за себе. Плагијатима се задовољава форма, а суштина изоставља и то је, отприлике, начин како се то ради на високим и још вишим школама Српске. Лоши - због ниског стручног знања аутора, или намјерно лоши – писани само због зараде, штампају се приручници - Веселе свеске, са још лошије преведеним и, по скраћеном поступку, скресаним чланцима; скриптама, по којима су, углавном, данашњи студенти и приморани да уче

    Такву једну скрипту – упутство за кориштење неког програма за статистичка истраживања, имао сам прилике и лично да видим - ма, шта да видим - него и листам. Да је веселица намијењена почетницима рада на рачунару, ни пола муке, али је, на жалост, намијењена зрелим људима – студентима, који ускоро треба да преузму одговорност и вођење овог дозлабога уништеног и осиромашеног друштва. Не вријеђа ли ово здрав разум свих нас; или, још непокварене мозгове будућих инжењера, сигурно разара? Да иронија буде још већа, ова Весела свеска је прихваћена и као научни рад - услов, за избор ванредног професора - предавача предмета Информатика на АГГ факултету.

    Сам назив књиге, «Аналитичко-статистичке технике у савременом истраживању», и није тако обесхрабрујући, колико је сам садржај сумњиво «поучан» за студенте овог и било којег факултета. Такође, оригиналном називу програма - Statistical Package for the Social Sciences Software, одакле је све и преписано, нема се шта приговорити, под условом, да се користи у Заводу за статистику или Социјалну помоћ.

    Све саме сличице; мале сличице, једна до друге; сличице и мало текста, лоше копираних са електронског упуства поменутог софтвера, намијењеног за статистичке анализе, броја рођених, броја умрлих, броја срчаних болесника… броја без броја. Ово научно дјело се бави објашњењима типа: како унијети податке, како нумеричке, а како алфанумеричке. Надаље, кад се унесу жељени подаци – мудро савјетује аутор - све што треба знати, је кликнути “Ентер” и, неки резултат се добије. Изгледа да ова скрипта и није превише поучна?

    Овај начин писања научних дјела, најбољи је начин како учинити медвјеђу услугу сиромашним студентима, којима је једино и истински стало до стицања знања. Само Са-знање Сиротињу Спашава! Само оним студентима - којима су тата или мама већ обезбиједили богаство на «демократски» начин; студентима, који не морају никад и ништа више радити и који се боре само за добијање “папира” – биће од користи оваква професорска научна дјела. Ово је начин, како богати студенти јефтино долазе до диплома, са мало или нимало, труда и знања. Имају све, само им фали титула! Истовремено, ово омогућава професору, да му његово научно дјело, на лак начин, обезбиједи солидну зараду. Сем сиромашних студената, изгледа, сви профитирају.





    Коментари
     
    Правда, 14.02.2013. 21:49:34 [68094]
    Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора. Куповина диплома и испита је позната прича, као и прича о "научним радовима". Криминал се увукао у сваку пору друштва. Има ли спаса, народ се пита?
    Храст, 14.02.2013. 23:05:31 [68097]
    Чланак је предуг, површан и непотпун, поготово уводни дио!ПРАВДА изгледа не зна, или неће да зна, ко су "поштовани професори". Је ли могуће да не знате? Погледајте сајт Универзитета у Бањој Луци!? Да и Ви нисте један од њих, па желите да се неки "прозову" а да на Вас "забораве"?
    Ако је "позната прича" - куповина диплома и испита - је ли Вам познато да је неко од "поштованих" професора одговарао? Јесте ли некога покушали пријавити? 
    Спас постоји, само га морамо препознати и истражити! Али то не може било који појединац, па ни већа група! Аутор чланка написао је "Само Са-знање Сиротињу Спасава", али у овом случају то није довољно! Можда је боље "Само Слога Сиротињу Спасава"!?
    Bojan5150, 14.02.2013. 23:13:49 [68098]
    Milenko baš voli da vozi pod ručnom.
    Комшија, 15.02.2013. 09:25:49 [68113]
    Do sada je najlakse bilo reci kako su privatni fakulteti najobicnija sprdacina ali to je manji problem. Problem je sto je nase trziste rada negdje u magli, odnosno ne postoji. Da ima posla, oni koji su protrcali kroz fakultet ne bi imali sanse protiv onih koji imaju znanje. Medjutim, svakog dana dolazimo do saznanja da su na javnim univerzitetima uslovi za rad, kriterijumi, kvalitet nastave sve losiji. Oni umjesto da iskoriste priliku (a imali su sve uslove za to)da ponude jos vise i jasno se diferenciraju od privatnih fakulteta, postaju sve slicniji njima.
    sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
    Valja ponoviti:
    "Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."
    Advokat, 15.02.2013. 12:48:16 [68142]
    Ако је закон рекао да се формирају приватни факултети није проблем, закон је закон.
    Оно што треба да уради ова држава је ревизија свих диплома издатих у Котор Варошу и осталим сумњивим мјестима, као и ревизија свих диплома, постдипломских и докторских студија код нас и у Србији.
    Зар није необично да напрасно људи одлуче да заврше магистарске и докторске студије, као и да бриљантно то заврше за двије, три године?
    Како то да су то обично људи који су на неким функцијама од локалног до државног нивоа?
    Конкретно, све хитно испитати, направити законски оквир да остану без посла сви који су дипломирали на приватним факултетима а раде у државној служби.
    Мало радикално али они свакако имају новца на претек, једна докторска дисертација у Новом Саду 10.000 еура.
    Хоћете правну државу, како је направити ако се не подвуче црта?

    Долази ново вријеме!, 15.02.2013. 15:12:04 [68165]
    Овакав чланак треба "раширити" по Свијету! Покушај!? Биће спаса!
    Комшија, 15.02.2013. 19:04:36 [68185]
    Ne mozes kaznjavati one koji su na privatnim fakultetima stekli diplome. Razlog je jednostavan, stekli su ih u skladu sa zakonom. Krivci nisu oni, nego oni koji su dozvolili da se na takav nacin dolazi do akademskih zvanja. Kada se uspije njima dokazati krivica, onda se tek moze govoriti da je vrijeme za ponistavanje pojedinih diploma. Posto se na drzavnim fakultetima takodje lagano sve srozava, ponavljam da ce jedino trziste rada biti mjerodavno ko zna a ko ne zna da radi. Nadam se da ce drzavni fakulteti vratiti povjerenje koje polako ali sigurno gube...
    Долази ново вријеме!, 16.02.2013. 13:33:14 [68241]
    sasa, 15.02.2013. 10:50:08 [68122]
    Valja ponoviti:
    "Одличан чланак! Међутим, било би много боље да су наведена и имена "поштованих" професора."
    Ако стварно "нисте способни" да претражите сајт УБЛ, помоћи ћу Вама и осталим које то занима:
    1. Декан АГФ (или АГГФ!? - нови Статут УБЛ), "незамјењиви стручњак на Факултету, у граду Бањој Луци, у Републици Српској и у региону", ред. проф. др Миленко Станковић, диа.
    2. "Гуру правних наука, бањолучког међународног права" је декан Правног факлутета, академик проф. др Витомир Вито Поповић.
    3. Аутор ван.проф. др Љубиша Прерадовић, предавач предмета Информатика на АГФ, мудри је савјетник, "Кад се унесу жељени подаци – све што треба знати, је кликнути “Ентер” и неки резултат се добије", 
    4. Ректор УБЛ, ред. проф. др Станко Станић, кажу трећи мандат заредом!? Иначе, зет декана Економског факултета УБЛ или је обрнута родбинска повезаност?! (Нека неко провјери, нема на сајту УБЛ!?).
    Добро би било да прочитате и:
    "Уторак, 26 јун 2012. год., 14:49 часова, 
    Ми, представници универзитета у Републици Српској, Уније студената Републике Српске, Министарства просвјете и културе Републике Српске и Министарства науке и технологије Републике Српске, окупљени у Палати Републике под покровитељством предсједника Републике Српске господина Милорада Додика, доносимо
    П О В Е Љ У
    о унапређењу науке, образовања, услова студирања и укупних односа на универзитетима Републике Српске.
    Овом Повељом желимо промијенити друштвени положај и утицај високог образовања, а посебно:
    Обезбиједити боље услове за бављење науком и боље услове студирања.
    Доношење модерних наставних планова и програма, прилагођених потребама тржишта.
    Обезбиједити транспарентност рада високошколских институција и контролних органа у високом образовању.
    Сузбити корупцију у свим процесима рада високошколских институција.
    Елиминисати негативну селекцију избора наставног особља и спријечити непотистичко давање предности при избору.
    Подићи међународни углед универзитета у Републици Српској."
    B-)
    Правда, 16.02.2013. 18:41:03 [68258]
    Зар не би било довољно за "надлежне": инспекција, тужилаштво... да реаују и предузму нешта само читајући коментар "Долази ново вријеме!"?

    REPUBLIKA SRPSKA - LIČNI STAV

    romanijapres | 16 Februar, 2013 19:31

    Урушавање Републике Српске

    Миленко Вишњић је завирио у свој историјски приручник и донио кратак преглед живота Републике Српске.

    У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава, контролишући, у тим ратним годинама, територију од око 70% БиХ.

    Послије Дејтонског споразума, Српској је додељено 49% територије БиХ. А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу – преносећи своје уставне надлежности Сарајеву, углавном милом, а нешто силом и вољом Високог представника. Продаја ресурса је од посебног значаја, као посебна владина научна дисциплина у уништавању Српске.

    Кратка историја

    Кроз своју историју, данашња Српска смјештена је на дијелу некадашње територије Краљевине Илирије, Римског царства, Хунског царства, Краљевине Острогота, Краљевства Лангобарда, Византијског царства, Краљевине Авара, и дио средњовјековне српске, хрватске и босанске државе, Бугарског царства, Краљевине Мађарске, Отоманског царства, Аустро-Угарске и, на крају, прве и друге Југославије.

    По попису из 1865. године, већинско становништво у БиХ било је православно - Срби; заступљени процентом од 46,3%. Сличан однос, у оквиру етничке структуре на простору БиХ, биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године, са 43,4% православног становништва. У периоду између два свјетска рата, 1921. и 1931. године, те и у већем дијелу послијератног периода, 1948., 1951. и 1961. године, српско становништво је било и даље већинско. Али, већ пописом из 1971. године, етничка структура становништва БиХ се мијења на штету Срба. У бившој СР БиХ, Срба има мање него у претходним периодима - неких 37,2%. Пописом, непосредно прије националног сукоба, проценат Срба је био и још мањи, око 34%.

    Стварање Републике Српске

    За вријеме политичке кризе у Југославији и послије одласка Словеније и Хрватске из заједничке државе, 24. октобра 1991., оснива се Скупштина српског народа, као представничко тијело Срба у БиХ. На референдуму, одржаном 9 и 10. новембра 1991., са питањем “желите ли остати у Југославији”, плебисцитарно је прихваћен останак у старој домовини.

    Уједињујући четири, претходно створене Српске аутономне области – САО: Босанска Крајина, Семберија, Романија и Херцеговина, посланици, припадници српског народа, проглашавају - 9.01.1992. године - Српску Републику Босну и Херцеговину; датум, који ће се убудуће узимати као рођендан Српске Републике Босне и Херцеговине, а касније и као рођендан будућег ентитета Република Српска. Ускоро затим, 28. фебруара исте године, доноси се и први Устав Српске.

    Уставом је предвиђено да државна територија обухвати, не само поменуте САО и општине са већинским српским становништвом, него и мјеста у којима су Срби мањина, али, ако је у тим подручјима, у Другом свјетском рату, над њима учињен геноцид. Између 29. фебруара и 2. марта 1992., муслиманско-хрватска коалиција организује референдум о независности БиХ. Срби бојкотују излазак, правдајући тај чин неуставним, због игнорисанања српског вета приликом доношења одлуке о референдуму.

    Крња власт тадашње БиХ, проглашава независност, 5. априла 1992. године. Шестог априла 1992., ЕУ и формално признаје самосталност БиХ. Реакција Срба, на проглашење самосталности БиХ, 7. априла, била је проглашење одвајања од БиХ и припајање СФР Југославији, само два дана послије проглашења независности, новостворена Република се проглашава дијелом југословенске заједнице.

    У мају мјесецу, Скупштина је усвојила шест “стратешких циљева” и донијела одлуку о оснивању Војске Републике Српске - ВРС. На крају истог мјесеца, послије повлачења ЈНА, Скупштина одређује Ратка Младића за команданта ВРС. Српска Република Босна и Херцеговина, 12. августа 1992., године, одбацује дио дотадашњег назива – Босна и Херцеговина - и једноставно постаје Република Српска, касније углавном, само Српска. До почетка ратне 1993. године, ВРС је већ имала под својом контролом 70% територије БиХ.

    Дејтонским мировним споразумом, потписаним 21. новембра 1995., Српска добија 49% територије БиХ. Република Српска је имала све атрибуте државности, укључујући и војску, и заставу, и грб и царину и... За Србе, Република Српска је била и остала једина гаранција опстанка на просторима БиХ, а то им је поменути мировни споразум гарантовао. У име српске стране, споразум је потписао предсједник Србије, Слободан Милошевић. Међутим, Хашки суд је 24. јула 1995., подигао оптужницу против предсједника Српске, Радована Караџића и команданта ГШВРС, генерала Ратка Младића. Послије ових оптужница, Српска је кренула у суноврат.

    Пренос надлежности и продаја ресурса

    Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника. Биљана Плавшић, у својим настојањима да „отвори“ Српску, и ослободи је утицаја тзв. "паљанског руководства СДС“, има снажну подршку Запада, али, богами, и Додиковог још слабог и дво-посланичког СНСД-а.

    Предсједник Биљана Плавшић је распустила Народну скупштину Републике Српске и расписала ванредне парламентаре изборе, који су одржани упоредо са локалним. Непосредно након формирања новог сазива НСРС, Биљана Плавшић, за мандатара Предсједника владе Републике Српске, именује Милорада Додика. Коалиција Слога је спремна да влада.

    На засиједању НСРС у Бијељини, нова коалициона влада, на челу са Милорадом Додиком, изабрана је 18. јануара 1998. године. Предсједник Владе постаје личност из странке која је у том тренутку имала само 2 посланика у НСРС. Исте године, 1998., одржавају се још једни парламентарни избори, на којима је, за предсједника Српске, побједу однио Никола Поплашен, и он, такође, повјерава мандат Милораду Додику. Милорад ће владати “у цугу” до 20. јануара 2001. године.

    Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године.

    Војска РС је “угашена” за време предсједниковања Драгана Чавића (СДС, предсједник од новембра 2002. до новембра 2006. године), Војска Републике Српске је ушла у састав Оружаних снага БиХ, под називом - Трећи пјешадијски пук „Република Српска“. Такође, укинути су и Генералштаб Војске Републике Српске, као и Министарство одбране Републике Српске. Због коректности, преношење ове надлежности, предвиђено је Дејтонским споразумом. Било је и неких других, али је њихов број занемарив у односу на број оних непотребно и додворнички поклоњених и оних које ће се поклонити у овој свеопштој глади и пометњи.

    И данас, док ово пишемо, нека од мало преосталих надлежности се, можда, тајно преноси. На примјер, многи од нас смо се чудили кад смо случајно чули или прочитали да је давно основано заједничко јавно предузеће Електропренос. “Случај” Брчко, коначно је окончан 1. децембра 2011., када је влада Милорада Додика ставила свој коначан потпис на документ који брише границу Српске, која је била повучена кроз то подручје, пресјецајући тако Српску на два дијела – Источни и Западни. Уморни су људи више од тога, кад ће и шта и коју надлежност пренијети влада.

    Продаја ресурса

    Има и других и можда погубнијих начина преношења надлежности – слабљење Српске и продаја природних ресурса, као што је давање у концесије свега и свачега, укључујући ријеке, на примјер, ријеку Дрину, концесије шума Српске, Пољопривредни комбинат у Лијевчу пољу, ПК у Семберији или, ко зна да ли је више ишта и остало “грунтовно и на име” Републике Српске. И, тако дође некад неко вријеме, кад паметан заћути, будала проговори, а фукара се јако, јако обогати. А, чувати сјећање да су некад и на овим просторима постајале и неке фабрике, било би равно носталгији за прошлогодишњим снијегом.

    Према истраживању Галуповог института, извршеног између 25. јуна и 19. јула 2010., 90% грађана Републике Српске се изјаснило да би жељело да се Српска издваји из Босне и Херцеговине и припоји Србији. На жалост за оне од 90%, била су то пуста обећања о референдуму, тада и сада актуелне власти и тешка злоупотреба осјећања грађана Српске у њиховој љубави према матици, а све то, само и због предизборног маркетинга.

    По подацима Завода за статистику Републике Српске, број становника Српске је у сталном паду, што због глади, што због жеђи, што боси, што голи. Изгледа, гледајући како је јадна економија Српске, неће преостати нико ни да се издваја од било кога - па ни БиХ, нити да се прикључује, било коме - па ни матици Србији. А тек у мајци Србији; како се тек тамо-овамо штити држава, не треба ни коментарисати!?


    Извор: Фронтал.СРБ    

    Кључне ријечиМиленко Вишњић




    Коментари
     
    Ветерани РС, 08.02.2013. 09:35:15 [67278]
    Текст достојан дивљења за труд и историографску систематичност. Не знам по ком уџбенику наши ђаци уче историју, али ево им одличног текста.
    buddha, 08.02.2013. 10:34:24 [67281]
    Ovaj tekst treba dijeliti BESPLATNO narodu na ulici, a snsd bimbonjicama zalijepiti na čelo. 

    Dosta je laži i pljačke, mora da se odgovara za učinjenu štetu!
    rammstein, 08.02.2013. 10:35:41 [67282]
    Браво, коначно једна прецизна анализа. Од свега наведеног, а везано је уско за муњевито пропадање наше привреде нарочито ове у Источној Српској узрок је ваш ово:
    1998. укинут динар као платежно средство у Српској.

    Сва наша привреда и привредни субјекти били су наслоњени на српско тржиште, једноставно ко један организам, кад је несретник додик протјеро српски динар 1998. почео је општи колапс привреде ових простора. Једно за другим падали су у банкрот, блокаду рачуна, стечај и нестанак већа и средња предузећа, а мале занатске радње нису биле у могућности да одрже привредни ток и запосленост на дотадашњем нивоу.
    prijedor, 08.02.2013. 10:38:18 [67285]
    Tekst je dobar, a sve napisano je vidljivo golim okom , sve smo osjetili na svojoj koži, i po svojim ledjima. Nažalost, svi su izgledi da nam crnji i teži dani tek dolaze. 
    Tako je projektovano, a naši gadovi odradili brže i sistematičnije nego što je od njih traženo. 
    Nemamo mi većega neprijatelja od naših neprijatelja.

    Izdali su i prodali, i mrtve, i žive, i još nerodjene.
    slavija, 08.02.2013. 12:11:17 [67299]
    Са једног другог портала, анонимног члана!


    ...lucifer svoga slugu podigne do nebeskih zvezda da mu pokaže i da doživi sve slasti ovog sveta.ali ga kada,izvrši sve luciferove zadatke,i kada se uzivi da je bogat-moćan kao bog,kome je sve na svetu zemaljskom postalo dostupno.biva otpušten sa nebeskih zvezda,kao ispušena muštikla.ali bez padobrana.na njegovo mesto dolazi nova zamena.danas su se lucifer i sluge njegove kao jude srebroljubci,mađijama,mahinacijama,krađom,prevarama,lihvarenjem itd,dokopali ogromnih zemaljskih moći.novca,oružija,nauke,elektronskih tv medija,rudnih energetskih,poljoprivrednih,prehrambenih bogatstava,medecine,farmacije,kulture,umetnosti,filmske industrije itd.i sve te sile uprežu ka jednom luciferovom cilju...
    slavija, 08.02.2013. 12:26:26 [67302]
    Ало "БОРС", имате ли ви ишта касти. Када ће те изаћи из оквира "ловачко-риболовачког удружења", па се мало "огласити". Или је и по вама све потаман.
    Време је да заиста укључите "црвену ротацију", и да се мало провозате Републиком Српском. Скини онај каубојски шешир Ћургузе...
    sasa, 08.02.2013. 12:52:23 [67303]
    Dugo vremena je ovdje bilo primenjivo :
    "Car je go - i niko to ne vidi"
    Ovakvi clanci, te generalno slobodniji protok informacija su doveli do saznanja i sirih masa da je "CAR" stvarno go i da ce "njegova golotinja" ne samo nas nego i buduce generacije skupo kostati...
    krkan, 08.02.2013. 15:01:30 [67320]
    dobar pregled,jedino ne spomenu pljačku,zločine,prodaju krajine i sarajevske periferije,idiotsko kalkulisanje tokom rata,komplet rukovodstvo u bajbuku(ovo sadašnje će tek biti ali po drugom osnovu),odlazak najboljeg dijela stanovništva(ovde ne mislim na protjerane),pogubnu seljačko-šibicarsku politiku,odricanje od svoje zemlje,istorije i dobrog dijela naroda
    jabuka, 08.02.2013. 15:09:46 [67322]
    Ово је текст који је све ове године требало читати на академијама и прославама Републике Српске, али главни актер зла је и главна личност ових докумената, па је јефтиним певаљкама славио са својим слугама.

    Ево и објашњења зашто ни данас нема ни пописа становништва, ни пописа имовине, ни уређених земљишних књига и грунтовница, а ни утврђене међуентитетске границе.
    Ко зна на каквим клозет-папирима су ови велеиздајници већ подјелили српску земљу и уништили народ.

    Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:29:04 [67326]
    ''У периоду од 1992 – 1995. године, Република Српска је била стварна и независна држава''

    Јесте, ал'у курцу. Све се питало Милошевића.

    ''А, послије “промјена” у власти Српске, одласком предсједника Радована Караџића и доласком Биљане Плавшић на његово мјесто и нешто касније, доласком Милорада Додика за предсједника Владе, 1998., Српска почиње да попушта Западу ''

    Није тачно. Највише надлежности је пренесено за вријеме власти ПДП-а, затим СДС-а, а тек су неке, и то силом, пренете за Додикове власти.

    ''Због кризе настале подизањем оптужница против Радована Караџића и Ратка Младића, 1996., Биљана Плавшић, као потпрeдсједник Српске, преузима мјесто предсједника.''

    Још једна неистина. Биљана Плавшић је побиједила на изборима што значи да није дошла на предсједничко мјесто са мјеста подпредсједника. Ту нечасну ствар је урадио једино Мирко Шаровић, замијенивши Поплашена, јер, иако је изабран у пакету са њим (тада се тако бирало) није подијелио Пплашенову судбину.

    Даље немам живаца читати. Непрецизна, тендециозна, и штонерећи глупа прича без икаквог смисла. Једном ријечју памфлет којим се могу одушевити Рамо, Буда и још пар непоменика.
    сутјеска, 08.02.2013. 15:31:37 [67327]
    Наравно да је Вишњић у праву као и други који упорно указују на овом порталу да се морају сачувати природни ресурси.
    Као симпатизер зелених морам да кажем да је Еколошка партија РС својим чврстим ставом по овом питању једина од свих политичких партија па и удружења грађана исказала храброст да се супростави у овом кључном историјском моменту последњој пљачки народа под плаштом великих инвестиција.
    Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.
    Испитати правну и економску оправданост свих концесија.
    То је оно што треба да ради Босић,Иванић, Чавић и остали који се нуде као спасиоци, то је оно што треба они да раде следећих дана прије него се потпишу катастофални уговори.

    Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:37:42 [67329]
    сутјеска, 08.02.2013. 15:31:37 

    ''Зауставити одмах све уговоре о концесија ради спашавања народа и државе.''

    Онда лијепо објасни на који начин да искориштавамо наша природна богаства. Држава више не може правити фабрике и централе, инвеститори неће да улажу ако им се не да концесија која је за њих сигурност улагања.
    Шта је треће?
    Glas Naroda, 08.02.2013. 15:56:22 [67332]
    Република Српска се урућава пљачкашком бандитском приватизацијим и продајом и отимањем од народа његових природних ресурса. Нема бољег начина да се РС уруше него ширењем и продубљивањем сиромаштва у народу, незапосленошћу, глађу, болешћу и изумирањем. Преко сто хиљада људи је умрло пријевремном смрћу након систематског бандисткаог уништавања привреде, када су остали без предузећа у којима су цео живот радили. Остали су на улици и радници и њихове породице. Са лица земље је збисана сва она сила индустрија која је мукотрпано стварана 5о гидина. Размере пљачке су незамапљене у историји ових простора, а још увек нико није на суду одговарао за овакве размјере пљачке.
    buddha, 08.02.2013. 16:22:13 [67336]
    Симо П. Ороз, 08.02.2013. 15:29:04 [67326]

    Des' Simaga, jesu li to opet pustili internet u Jakeš? :)
    Glas Naroda, 08.02.2013. 16:40:27 [67343]
    Инвеститори моги само сам минималном каматом да добијуиспоручену електричну енергију за зложени капитал у иградњу термоелектране, тако се ради у Федерацији БиХ. Ко још у Федерацији поклања своје рудније. 
    Иначе је исплативије подићи кредит па градити термоелктране
    Треба видети како Хрватска гради трећи блок од 230 MW у Сиску. Нигде нико не даје руднике и ријеке под концесију 40 годиана колики је радни век термоелектране. То само има у Републици Српској. Власти се жури да до краја мандата све преда у руке станцима а народ да остави у колонијлном ропству, да му буду отети природни ресурси, под видом станог инвестирања. Срано инвестиреање је када се за улоћени капитал добилје поврат у произвденој роби, а не поврат који је 70 пута већи, што је случај са давањем рудника под концесију.
    Mr Biggy, 08.02.2013. 17:00:18 [67348]

    "Овим Плавшићевим и Додиковим “демократским” промјенама, започетим 1998. године, почиње смањивање и Српске; смањивање површине њене територије, смањење надлежности, смањење броја институција… У марту 1998., смијењен је пресједник Никола Поплашен и донешена лоша арбитражна одлука за Брчко. Исте, те 1998. године, уведене су и заједничке аутомобилске таблице, укинут динар као платежно средство у Српској, укинута царина РС и уведена јединствена Државна гранична служба (ДГС), повећан број министара у Савјету министара… Заједнички пасоши се уводе у 2000. години. Војска ће се, са нешто већим напорима, укинути нешто касније – званично 1.1.2005 године."

    Ово је страшно...лоша арбитражна одлука?Је л' зна ико од вас шта је арбитража?Де факто судска пресуда!Откуд арбитража за Брчко?Додик је покренуо?

    Уведене заједничке таблице?ДГС?Је л' има игдје држава без ДГС-а?Без пасоша?

    Пре текста сам прочитао коментаре,гледајући ко позитивно пише,било је јасно...има се приговорити на хиљаде начина постојећим и бившим власти,али ово су бесмислице.

    сутјеска, 09.02.2013. 00:21:31 [67404]
    Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите, предпостављам да се ради о истој личности која држи срну.

    Доста је прављења јавног мијења да су политичари сви исти.
    Можда то можете рећи овој јаловој опозицији која у својим редовима има оне који ће одговарати по закону као и многи из позиције, плус разни мешетари који су се од рата до данас добро накупили народне имовине.
    Симпатије према Еколошкој партији нису само идеолошке природе са моје стране.
    Погледајте шта су и како причали и указивали свих година како су се појавили.
    Оваква позиција нема шансе да остане још дуго на власти,значи идете сигурно ма шта писали, саопштавали или покушавали направити.
    Прави проблем је опозиција јер стално лутају између партијских интереса, репова које вуку док су били на власти 
    и идеје како да се уједине.
    Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.
    Због нових вјетрова, части и идеје, треба многи да се придруже таквим партијама јер лични интерес сваког појединца може се постићи само кроз радикалне промјене људи уз поштовање закона, односно коначно функционисање правне државе као што је урадила Србија.
    goxystres, 09.02.2013. 01:00:50 [67407]
    Не дијелите се више ни по чему,а поготово по странкама!Требају нам поштени и спремни људи који ће радити поштено послове које захтјевају радна мјеста јавних функција,морални,искрени и одговорни.Ако се будемо дијелили по било чему успијех ће изостати јер сама подјела носи већ вид реваншизма,што значи наставак рушења свега у доказивању ничега.Кад почне доказивање у раду и у позитивним резултатима рада ка боњем свима,онда ћемо се доказивати и успјех ће бити на задовољство свих.
    сутјеска, 09.02.2013. 11:27:32 [67427]
    Хало гокси, шта си ново рекао?
    Наравно да нам требају такви људи, али како мислиш да добију шансу, није ваљда да ће ове власти као и оне прије њих дати таквим право да управљају у њихово име?
    Нажалост или на срећу вишепартијски је систем, мора народ дати шансу на изборима оним који су доказано морални и доказано способни да преузму одговорност.
    Зато поштујем људе из Еколошке партије који су од првог дана појављивања понудили сасвим нови начин понашања и размишљања у политици и привреди и који су остали доследни својој причи.
    Симо П. Ороз, 09.02.2013. 12:01:06 [67430]
    сутјеска, 09.02.2013. 00:21:31 

    ''Слушај пијевац или ороз, много га ти, овај Биги и херцтреф овдје мутите''

    ''Нови људи, ново вријеме, ваљда ће уз Еколошку партију стасати неки јак СНС уз подршку Београда, то је оно што треба РС.''

    Е сад те набијем на црвенбан. Како ћеш јадо са СНС кад су они ти који су дали дозволу да се истражује никал око Мокре горе. Какав си ми ти курчев еколог. Што не дигнеш глас против напрдњачког министра који, без обзира на протесте народа спроводи свој план. Све док Србију не претвори у Норилск (ако знаш шта је то).http://www.magacin.org/tag/nikal/
    Disident, 09.02.2013. 12:30:04 [67435]
    Република Српска ???? Шта је то,каква је то република?Настала је жртвујући своје најбоље синове и кћери у рату зарад како се касније а и сад испоставило личне користи и интереса мафијашких група ,некада СДС-а,после тога појавише се и СНСД,ПДП,СП,СДП,ДНС,СРС,неке странке као СДС,СП,СРС,се подијелише на мање интересне групе као СзДС,ДП,СРС РС,НСП и тако укруг већ 20 година,они на почетку крадуцкају,краду,сад отимају а све зарад нашег "Србског спасенија".Накраше се тако наши спаситељи,сад кад неста крађе почеше да продају ову нашу напаћену земљу,а ми ,ми ћутимо и гледамо,гледамо како нам дјеца постају робови,гледамо како се пријератне фукаре од уличара под плаштом заштите народних интереса преобратише у робовласнике и политичаре,носиоце "развоја " наших општина.Јуче актуелни премијер обилази раднике у приватној дрвнопрерађивачкој индустрији у Фочи,радници сретни,температура радна у погонима дебело у минусу,они обучени као да у хладњачама раде а премијер задовољан,после приказују шета премијер по бившој фабрици са успјешним привредником,оба весели насмијани,премијер наравно задовољан.А ми,шта ми .ми ћутимо и гледамо,гледамо како борци моле тамо неког Египћанина (који је финансирао и финансира њихове непријатеље из рата) да раде за 500 КМ по 9 сати у условима који су недостојни људи,гледамо како нам се предузетник и премијер смију у лице и ћутимо,ћутимо.Препустили смо им се и као онај чича из Херцеговине кад усташа хоће да га коље са миром каже "САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО",гледамо у њих и пуштамо их да раде свој посао.........
    Mr Biggy, 09.02.2013. 13:01:03 [67442]
    goxystres


    Свакако нам поделе штете и да мора постојати минимални консензус око националних интереса.

    То је ипак немогуће у ситуацији када је друштво архаично,заостало и када неки живе у периоду од Косовског боја па до после Другог светског рата,немајући додира са данашњим светом.

    herc64, 09.02.2013. 13:45:52 [67453]
    sad je meni jasno zasto bigi herctref simo iex bigeruju u 4 smjene predpostavljam da je i pred njihovim vratima zaigrala mecka http://www.banjalukain.com/front/dodikova-imovina-stavljena-pod-istragu-na-udaru-kontroverzna-privatizacija-komgrap-a B-)
    Mr Biggy, 09.02.2013. 13:56:56 [67459]
    herc64

    Ти си стварно идиот.Који је теби,ја сам мислио да ти имаш нешто у тој тикви...



    herctref, 09.02.2013. 14:10:28 [67467]
    herc64 sigurno nema ništa u glavi, osim sindroma samohvaljenja .Da ima nešto u glavi ne bi radio to što radi danas u Trebinju i okolnim gradovima.
    Ovaj njegov link je vjerodostojan koliko i to da ja kažem da Vučić zna gdje je Šarić. Ali i da je vjerodostojan ja bih bio sretan jer se krenulo u pretres imovine svih političara od rata pa do dana današnjeg. 
    Ovi što kažu da je Dodik za sve kriv nisu ništa drugo do gomila neobaviještenih hoštaplera koji čitaju samo "linkove" koji njima odgovaraju a i ne čuju ni drugu ni treću stranu. Za križu u RS su krivi svi predsjednici republike od Karadžića do Dodika i svi predsjednici vlada koji su imali mandat od 1992. do danas.
    herc64, 09.02.2013. 14:19:02 [67468]
    herctref, 09.02.2013. 14:10:28
    pa zar ti prije par dana ne napisa da je lopovluk isao eksponencijalnom funkcijom od 91?a sad pises da su svi isti ?ili mislis da je eksponent 1?
    сутјеска, 09.02.2013. 14:42:03 [67475]
    Колико сам ја упознат а и сва јавност у РС, Еколошка партија има свој програм и аутентичан став зато ми се и свиђају.
    Оно што ја тврдим и стојим иза тога је да би добро било да се организује још једна снага у РС од остварењних некомпромитованих људи којима би народ могао дати повјењење.
    Сад што највише шанси има СНС ако се добро организује и на чело доведе јаког и харизматичног човјека као што га ми имамо, тим боље по њих.
    Колико ја видим,вама би позициони браниоци одговарали више они који су прије вас били у власти зато што их имате у шаци.
    Симо П. Ороз, 09.02.2013. 14:46:20 [67477]
    Сутјеска не сери. Као еколог изјасни се о никлу или ућути, нене ти.
    herctref, 09.02.2013. 14:51:39 [67481]
    Vidi herca64-matematičara u pokušaju.
    Rekao sam baš to.I ne znam gdje si pročitao da sam rekao da ovi danas manje ili isto kradu od prethodnih, naravno nigdje.
    A ti to tvoje matematičko znanje si trebao prosipati profesorima na fakultetu a ne ovde.
    Reakcija, 09.02.2013. 14:53:07 [67482]
    A jel se vi prepucavate ko je manji lopov ili sta.
    сутјеска, 09.02.2013. 15:06:04 [67485]
    Ко паметан може поставити људима који брину о будућности нас и наше дјеце питање да се изјасне о нечем што ће донијети зло српском народу као што је ова будалаштина коју мајмуни из надлежног министарства у Србији покушавају провести? 
    Ваљда се то подразумијева да сам против, али није твој циљ да се ја изјасним о томе,него да скренеш причу са последње пљачке која само што није извршена у РС и да мало пецнеш СНС.
    herc64, 09.02.2013. 15:07:52 [67486]
    herctref, 09.02.2013. 14:51:39 
    polozio sam sve matematike na faksu a ti nijednu prema tome bar o tome nemojB-)
     
    Powered by blog.rs - Design by BalearWeb