ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

Progon istine iz Sarajeva

romanijapres | 30 Mart, 2012 12:35

SANJA VLAISAVLJEVIĆ VS. DEPO PORTAL: Zašto treba da iselim na Pale

Ponedjeljak | 08.08.2011.

Nakon teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji", koji je DEPO PORTAL protekle sedmice prenio iz Glasa Srpske, autorica Sanja Vlaisavljević se u svojoj novoj kolumni kritički osvrće na komentare koje je ovaj tekst izrodio na stranicama našeg portala... Kolumnu prenosimo u cjelosti

 

Sanja VlaisavljevićPiše: Sanja VLAISAVLJEVIĆ (Glas Srpske)

Da ne bijaše teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji" ne bismo se mogli tako zorno uvjeriti koliko su nepomirljivi stavovi građana ove zemlje. U tome nam je pomogao i sarajevski "Depo portal" koji je prenio tekst iz "Glasa Srpske" i otvorio forum. Forumi su nekada najbolji lakmus papir za ispitivanje mnjenja, ali i za ozbiljan rad administratora i uredništva portala. Tako nas je administrator na tom portalu počastio, uz svoju punu odgovornost, ozbiljnim uvredama i opasnim prijetnjama koliko i rasističkim ispadima građana koje su poslali svoje komentare na forum.

emir kusturica
Da ne bijaše teksta "Kusturica je četnik jer nije htio da se udvara sarajevskoj čaršiji" ne bismo se mogli tako zorno uvjeriti koliko su nepomirljivi stavovi građana ove zemlje. U tome nam je pomogao i sarajevski "Depo portal" koji je prenio tekst iz "Glasa Srpske" i otvorio forum.

Neću govoriti o izvrtanju ključnih teza teksta i zluradom redefinisanju pojmova. No ipak, kada pročitate komentar povodom moga zalaganja da se oda jednaka počast svoj nedužnoj djeci koja su žrtvovana u proteklom ratu, bez obzira na to u kojem dijelu podijeljenog Sarajeva su ubijena, samo se možete slediti od straha: "Trebali su onda u Jasenovcu napraviti spomenik ustašama, u Aušvicu fašistima, pa i oni su ljudi koji imaju iste organe kao i ostali... Spomenik djeci u Sarajevu je onda jedino trebao biti napravljen da smo se prepustili četnicima da nas pokolju i da ne ispalimo nijedan metak... E onda bi trebao biti spomenik."

Dakle, autor ove tvrdnje u djeci već unaprijed vidi fašiste! Zamislimo samo koja je to rasistička teorija u kojoj je jedno nedužno dijete, pa i dijete fašiste, već samo po sebi, fašista. Dijete od pet godina, gdje god da je ubijeno je samo dijete i praviti podjelu na ovu ili onu ubijenu djecu je svirepo. Teško je zamisliti dva roditelja ubijene djece na različitim stranama da imaju podijeljena mišljenja o tragediji djece. Nisu djeca bila čuvari u Aušvicu, pucala snajperima ili bacala granate. Ona su bila podvrgnuta torturama a da sebe još nisu ni postala svjesna, na njih su padale granate i nišanjeni snajperi.

VEZANI TEKSTUREDNIŠTVO DEPO PORTALA ODGOVARA SANJI VLAISAVLJEVIĆ: Kome je ljepše u Sarajevu ili na Palama - za nas je stvar ličnog izbora!

"Po tebi mi bi se trebali izvinjavati Kusturici, Karadžiću, Mladiću, Miloševiću itd. Kad si ti zadnji put bila kod psihijatra? Židovi treba da se izvinjavaju Nijemcima što su ih ovi smjestili u radne (konc)logore (po tvom mišljenju)"(!) "Sigurno su na Grbavici djeca ubijena granatom dok su se sankala, zar ne?"(!) Koliko je to djece (ili općenito ljudi) u Sarajevu poginulo od granate koja je ispaljena sa položaja Armije RBiH?"(!) Koliko tek ovdje ima implikacija. Krenimo redom. Razgovarati sa Kusturicom u emisiji iz kulture nema nikakve veze sa Karadžićem ili sličnima, jer je Kusturica svjetski priznat reditelj i ekspert u svojoj oblasti, a Karadžić je bio političar kao i ostali nabrojani, izuzev Mladića. Kusturica nije optužen za ratne zločine i nije imao ništa radikalnije stavove nego mnogi ovdašnji intelektualci koji su gradili karijeru na mržnji prema Srbima, čak i onim nesrećnicima koji su rat proveli u Sarajevu. Ne, Jevreje niko nije pozivao da se izvinjavaju Nijemcima i to je neutemeljena analogija, ali Jevreji i Nijemci su ipak u jednom trenutku morali progovoriti o ratnoj prošlosti. I danas u Njemačkoj žive Jevreji, i danas u Njemačku odlaze građani BiH da nađu svoje utočište usprkos Aušvicu. A radnih logora, pa i radnih vodova, bilo je na ovim prostorima, svugdje. Otvorena priča o tome i drugim bolnim tačkama je suočavanje sa prošlošću bez kojeg nema budućnosti. Rečenica u kojoj se ismijavaju djeca sa Grbavice je monstruozna. Šta je poruka? Da su mali Grbavičani sa pet godina hodali po Grbavici sa haubicama i bili u uniformama? Ili da su krivi što su živi? Da, da i oni su se igrali kao i sva druga djeca i to "sigurno", sasvim sigurno!

Ili možda da se osvrnemo na sljedeće viđenje nekog građanina: "Sanja, idi na Pale, tamo ti je mjesto". E ovo je stav koji nije nimalo bezazlen. Dakle, svi oni koji ne misle kao "velike sarajevske patriote" treba da sele na Pale, koje su u Kotlini sinonim za zlo i četnikovanje. O, pa da li je baš tako? Šta nam to otkriva ovaj stav, koji se nažalost ne čuje samo od nekog dokonog forumaša koji anonimno protjeruje ljude iz grada, nego i od nekih liberalnih intelektualca? Otkriva nam onu drugu stranu Sarajeva, a to je zatvorenost, isključivost i nespremnost na drugačije mišljenje. Da li to znači da samo zato što se neko potpisuje kao Vlaisavljević i piše afirmativno o Kusturici ili argumentira za ravnopravnost sve ubijene djece, već dobiva svoju alternativnu lokaciju koja mu pripada? Nije li ovdje na djelu ono isto protjerivanje građana koje smo vidjeli u ratu, samo ovaj put bez oružja? Da li je Sarajevo zaista skučeno za javnu debatu o Kusturici, o nedjelu koji je i njegovoj porodici napravljeno? U čemu je onda razlika između demokrata i nedemokrata? Ma, ni u čemu. Nema suštinske razlike između onih koji ubijaju da bi osvojili teritorij i očistili ga od neistomišljenika i onih koji tjeraju neistomišljenike (čini se bez oružja?) samo zato što nije baš neki herojski čin pucati u miru u "neprijatelja".

Ohoho uredniče! Kako li se ova prijetnja zove u pravilima internet foruma? Ili je ovakav komentar anonimnog građanima i stav redakcije portala? Je li ovo onaj zahtjev za slobodom izražavanja u kojem je dozvoljeno i opravdano vršiti javno zastrašivanje građana? Javno stajati iza otvorene prijetnje, aferim! Hoće li sada vlasnik portala napisati konačno jedan tekst o kojem će se ograditi od zastrašujućeg jezika mržnje koji dopire sa njegovih foruma ili ga ovako u tišini, mirno i spokojno potpisuje?

Nije to jedina rasistička tvrdnja koju portal promoviše, ima ih još: "Svaki Srbin jednom postane četnik, zar ne? Eto i ova debaterka (zanimanje ni za šta), to potvrđuje." Svi Srbi su četnici. Svi koji se zovu Sanja Vlaisavljević su Srbi, dakle četnici. Nedostaje samo: "treba ih odmah streljati", ali to pišu drugi, ostavio je ovaj komentator mjesta drugima da dopune njegovu misao. Šta onda očekivati od Sarajeva, ako ovakvi portali promovišu rasizam i najgori nacionalizam, ali tako da prljavi nacionalistički posao ostavljaju anonimnim komentatorima?

Čitam i da je Kusturica "Č zbog otvorene ljubavi prema četnikovanju, zbog dizanja tri prsta u svakoj prilici". Šta uopšte više znači ovo zgrožavanje nad podignuta tri prsta? Da li je to bitno drugačije od ratnih vjerskih pokliča koji se i danas razliježu na važnim manifestacijama? Trebalo bi već jednom pokušati da se trezveno pogleda na sve pojave oko nas, a ne selektivno, rasistički, nacionalistički, diskriminatorski.

Da li je, nadalje, istina da jedan portal i njegov administrator stoje, ponosito stoje iza sljedeće otvorene prijetnje koja glasi: "Ne boj se ti ništa, Bosna je zemlja u kojoj mutna vremena nastanu vrlo lako... i u tim mutnim vremenima ćeš se sjetiti ovog teksta". Ohoho uredniče! Kako li se ova prijetnja zove u pravilima internet foruma? Ili je ovakav komentar anonimnog građanima i stav redakcije portala? Je li ovo onaj zahtjev za slobodom izražavanja u kojem je dozvoljeno i opravdano vršiti javno zastrašivanje građana? Javno stajati iza otvorene prijetnje, aferim! Hoće li sada vlasnik portala napisati konačno jedan tekst o kojem će se ograditi od zastrašujućeg jezika mržnje koji dopire sa njegovih foruma ili ga ovako u tišini, mirno i spokojno potpisuje? Hoće li napraviti razgovor sa Kusturicom i još brojnim drugim ljudima od ugleda koji su na meti lokalnog mnjenja - eto čisto onako, kao umjetnik koji se po Sarajevu srcem zalaže za umjetnost bez granica? Hoće li im dati makar jednu priliku, a bez podmetanja tekstova anonimnim forumašima da linčuju nepodobne? Hoće li se tu već jednom oglasiti neko ko ne piše jezikom koji hrani jeftini i lažni patriotizam? Hoće li pravo glasa dobiti i oni "s druge strane" ili će stranice depoa ipak biti rezervisane samo za slatkorječive ikebane, za dijasporu koja plače za domovinom i anonimne forumaše?

(DEPO PORTAL)

POLICIJA SA PALA TUČE SAMO NEMOĆNE I NEVINE

romanijapres | 30 Mart, 2012 10:54

Marko Ćirić optužuje pripadnke MUP-a RS:

TRAGAJUĆI ZA KRSMANOVIĆIMA

PRETUKLI MALOLJETNIKA

 

  • Zlostavljajući ga u plicijskoj stanici, zahtijevali da im da brojeve mobitela odbjeglih automafijaša

 

Autor Am. KOVAČ | Objavljeno 30.03.2012. u 06:08
Verzija za štampu Samo tekst Decrease font Enlarge font
Faksimil izjave kojom mladić optužuje policajceFaksimil izjave kojom mladić optužuje policajce

Redakciji "Dnevnog avaza" obratili su se Ana i Predrag Ćirić s Pala tvrdeći da su njihovog maloljetnog sina Marka Ćirića (17) pripadnici Policijske stanice Pale bez razloga priveli, a potom i pretukli. Marko je u pisanoj izjavi, koju su nam dostavili njegovi roditelji, kazao da je u utorak namjeravao šetati od Pala do mjesta Trijange jer je mami htio dokazati da ima snage izdržati ovu šetnju. 

Prijetnje pištoljem

Toga dana policija je tragala za Vladimirom i njegovim ocem Milenkom Krsmanovićem, za kojima su zbog krađe automobila raspisane potjernice, a koji su toga dana bježali policiji, pa čak autom udarili jednog od policajaca te ga na haubi "golfa 5" vozili oko 30 metara. 

 Policija je tokom potrage zaustavila i 17-godišnjaka Marka. 

- Došao sam u mjesto Trijange i mobilnim telefonom snimao spomenik kako bih dokazao da sam izdržao šetnju. Tu je bilo parkirano crno vozilo, a ispred su stajala dvojica muškaraca. Pomislio sam da im je pokvaren auto. Jedan od njih je počeo da me ispituje čiji sam, šta radim tu i slično. Pretresli su me tražeći ličnu kartu, koju nemam jer sam maloljetan - kazao je u izjavi Marko Ćirić.

Prema njegovim riječima, muškarci, za koje je kasnije saznao da su policajaci u civilu, pustili su ga da nastavi šetnju, ali su se ubrzo vratili s još jednom osobom, uveli ga u auto i počeli mu prijetiti.

Marko Ćirić pokazuje modrice na leđima


- Pitali su me za godine i ja sam rekao da imam 17, nakon čega su mi rekli da 18 neću ni dočekati. Izveli su me iz vozila i počeli udarati šakama i nogama - pojasnio je mladić i dodao da su ga, dok su ga udarali, pitali za nekog Krsmanovića i tražili mu njegov broj.

Iako je objašnjavao da ne zna nikakvog Krsmanovića, muškarci su ga i dalje tukli, potom mu naredili da uđe u auto. Jedan od njih je, prema riječima mladića, izvadio i pištolj. 

Strah i batine

- Odveli su me u stanicu policije, gdje su me tukli šakama i nogama, uporno tražeći Krsmanovićev broj. Prijetili su mi da će mi ubiti roditelje, da će mi svršavati u usta i da ću saznati šta je pravi seks, te da će mi izbušiti koljena. U jednom momentu kazali su mi da izviđam po šumi za Krsmanovića, nakon čega me je jedan od policajaca uzeo za glavu i počeo njom da lupa o vrata - tvrdi mladić, dodajući da su se u stanici oglušili o njegove molbe da ga ne tuku i da pozovu njegove roditelje. 

Nakon svega su mu rekli da ide kući i da kaže da se našao na pogrešnom mjestu u pogrešno vrijeme.

- Ni kriv ni dužan pretrpio sam strah i batine i to ni manje ni više nego od policije - kazao je na kraju Ćirić. 

Prema nalazu iz Bolnice Kasindo, maloljetnik je zadobio modrice po cijelom tijelu. 

Roditelji 17-godišnjaka kazali su da su preživjeli šok i traumu od ljudi za koje su vjerovali da ih štite od zla.

- Upravo ti ljudi, umjesto da nas zaštite, "pravdu" dijele uz pomoć sile i pendreka na nedužnom djetetu koje će cijeli život pamtiti batine koje je dobio za jednu šetnju kroz prirodu - kazali su razočarani roditelji.

Prijavljeno Unutrašnjoj kontroli



Tešić: Ispitati navode 

Danka Tešić, portparol Centra javne bezbjednosti Istočno Sarajevo, kazala je da je policija zaprimila prijavu Marka i njegovog oca Predraga Ćirića.

- Prijava je predata Unutrašnjoj kontroli, koja će ispitati mladićeve navode. Do okončanja postupka ne možemo komentarisati ovaj slučaj, ali u svakom slučaju, ako se utvrdi da su navodi tačni, policajci i inspektori koji su prijavljeni bit će sankcionisani - kazala je Tešić i dodala da su brutalni postupci bilo kojeg pripadnika MUP-a RS za osudu.

DESET GODINA OD UBISTVA RISTE JUGOVIĆA (2002-2012)

romanijapres | 10 Mart, 2012 17:05

 

 

 

 

 

Ubistvo Riste Jugovića nerasvijetljeno

i poslije devet godina

 

       SRNA - 09.03. 2012


      SARAJEVO - Devet godina od ubistva generalnog direktora Srpskog osiguravajućeg društva (SOD) "Jahorina" Riste Jugovića navršava se sutra, a njegova porodica još ne može da se pomiri s gorkom istinom da za sve ovo vrijeme nisu otkrivena lica koja su naručila, odnosno izvršila ovo teško krivično djelo.

Sin Miro Jugović sve ove godine rezignirano ponavlja da istraga o ubistvu njegovog oca, jednostavno, "tapka u mjestu".

"Sve ovo vrijeme policija nije utvrdila čak ni motiv za ovo gnusno ubistvo. Svejedno, mi se još nadamo da živimo u zemlji u kojoj moraju pobijediti istina i pravda", rekao je on.

Miro Jugović je podsjetio da je, zajedno s bratom i majkom, posjetio sve relevantne institucije u BiH kako bi ih podstakao da obrate više pažnje na rasvjetljavanje okolnosti pod kojim je stradao njegov otac.

      "Mi i dalje očekujemo da nadležni pronađu ubice mog oca, jer ne možemo i ne želimo da vjerujemo da policija i tužilaštva ne mogu da se izbore sa kriminalom, ne samo u ovom nego i u svim drugim slučajevima nerasvijetljenih gnusnih ubistava nedužnih ljudi", poručio je Miro Jugović.

       Članovi porodice pokojnog Riste Jugovića ponovili su i ove godine da je, prije nego što je ubijen, generalni direktor SOD "Jahorina" 7. marta 2002. godine u Banjaluci održao konferenciju za novinare na kojoj je po ko zna koji put obavijestio javnost u Republici Srpskoj o "hajci" koja se vodi protiv njega, kao i o konstantnim političkim, policijskim i medijskim pritiscima i zastrašivanjima, pa čak i prijetnjama smrću.

       Oni su, više puta do sada, javno rekli da smatraju da je ubistvo "organizovano" i da je, najvjerovatnije, povezano sa "nelegalnom i sumnjivom privatizacijom SOD 'Jahorina", ali te njihove izjave nisu imale značajniji odjek.

Risto Jugović ubijen je u nedjelju uveče, 10. marta 2002. godine, ispred porodične kuće na Palama.

       Prema obdukcionom nalazu, koji je uradio sudski vještak Ilijas Dobrača, Jugović je bio pogođen s više hitaca iz vatrenog oružja kalibra 7,65 milimetara. Jedan metak pogodio ga je u lijevu podlakticu, druga dva su ga pogodila u grudni koš i stomak, a ostali hici u vrat i noge, nakon čega je usljed obilnog krvarenja nastupila smrt.

Risto Jugović rođen je 1941. godine na Palama, gdje je završio osnovnu školu. Srednju ekonomsku školu i ekonomski fakultet završio je u Sarajevu. Bio je magistar ekonomskih nauka.

       Prije rata radio je u RO "Famos" Koran, "Crvenoj zastavi" Kragujevac i Narodnoj banci BiH. Funkciju generalnog direktora SOD "Jahorina" obavljao je od 1992. godine.

Bio je i nosilac ordena Nemanjića i ordena Svetog Save prvog reda.


Ispovijest porodice ubijenog Riste Jugovića

PROGANJALI SU GA DO SMRT

          „Ono što sam ja čula, što se priča na Palama jeste da iza svega stoji jedan narkoman pod nadimkom Ždralo. On je čak i bio uhapšen ali kasnije je pušten. Poslije ubistva, negdje početkom aprila, Milovan-Cicko Bjelica je od 'Jahorine' uspio naplatiti 45.000 maraka osiguranja za neki stari džip koji je navodno sletio s puta. Zašto je toliko isplaćeno, pa vjerovatno zato što je toliko plaćeno za ubistvo. Ako to nije naredio sadašnji direktor 'Jahorine' Ranko Renovica, onda iza svega stoji neko ko je njega poslije ubistva postavio na Ristino mjesto, da bi za njih odradio prljave poslove...»
       „Na sve načine su pokušavali da smijene Ristu sa mjesta direktora 'Jahorine', ali problem je što mu ništa nisu mogli naći, jer je bio ispravan i pred Bogom i pred narodom. Kada su sve mogućnosti iscrpili onda su se odlučili za podmuklo ubistvo. On kao da je predosjetio šta će mu se desiti. Na konferenciji za štampu, nekoliko dana prije ubistva, on ih je sviju prozvao imenom i prezimenom. Znao je da se sve namješta za Momčila Mandića ili Gavrila Bobara da bi jedan od njih mogao kupiti 'Jahorinu'“, kaže u svojoj ispovijesti za „Novi Reporter“ Ratka Jugović supruga Riste Jugovića nekadašnjeg direktora SOD „Jahorina“, ubijenog prije nešto manje od tri godine pred porodičnom kućom na Palama. 
I nakon tri godine od ubistva Jugovića po Palama i Sokocu kruže kontroverzne priče o razlozima koji su mogli da budu presudni za njegovo ubistvo. Jedino što se pouzdano zna je da policijska istraga ni nakon tri godine «rada» na slučaju nije urodila plodom.
Likvidacija na pragu kuće: Risto Jugović je ubijen u nedjelju uveče 7. marta 2002. ispred svoje kuće u centru Pala, kada mu je nepoznati napadač u tijelo ispalio, kako je kasnije ustanovila istraga, "više hitaca iz vatrenog oružja kalibra 7,65 mm". Ubica koji je ispraznio šaržer u Jugovića odmah poslije ubistva izgubio se između zgrada u nepoznatom pravcu. Sudeći prema tome kako je ubistvo izvršeno, ubica je imao pomagače, koji su ga sakrili, a potom evakuisali sa Pala. Za razliku od većine profesionalnih ubistava tog tipa, zanimljivo je da ubica nije "ovjerio" žrtvu hicima u glavu, što je običaj u takvom tipu ubistava. 
        Jugovića je desetak minuta prije zločina pred kuću dovezao njegov vozač. Umjesto da uđe u kuću, Jugović je prošao pored ulaznih stepenica u stražnji dio kuće u kojem je živio sa svojom suprugom Ratkom. Pošao je prvo da obiđe unuke sina Miomira. Ubica je po svoj prilici čekao sakriven iza borova, preko puta stepenica koje je Risto Jugović prošao. 
          Prema uviđaju koji je obavio tadašnji istražni sudija, Milanko Golijanin i okružni javni tužilac u Srpskom Sarajevu, Rajko Bojat (nedavno se našao na „crnoj listi OHR-a), na Jugovića je nepoznati napadač pucao iz neposredne blizine, sa dva i po metara udaljenosti. Nakon rafalne pucnjave ubica se bježeći preko kruga pilane "Novorez" u nepoznatom pravcu udaljio sa mjesta zločina. Policija je tada saopštila da počinilac iza sebe nije ostavio tragove koji bi mogli da pomognu otkrivanju njegovog identiteta. 
Na mjesto nesreće prvi je stigao njegov sin Aleksandar, no Risti spasa više nije bilo. Preminuo je. 
         Nazvala sam ga tog dana i pitala ga hoće li brzo kući. Reče mi da će brzo. Nakon izvjesnog vremena neko je pozvonio na način na koji je on to radio. Kada sam otvorila vrata, imala sam i šta vidjeti, mlađi sin sav krvav. Rekoh mu Aco, sine, ko te ubi, šta ti to bi. Ma, šuti mama, reče mi, meni se čini da nam tatu ubiše. Kada sam došla u ambulantu, Risto je već bio mrtav“, prisjeća se Ratka kobne noći. „Tu noć me nazvao Renovica, koji je tada bio Ristin zamjenik i pitao je li to istina. Bilo je to negdje oko 11 sati, tri sata nakon ubistva. Rekla sam da jeste. Došao me je posjetiti tek sutradan ujutro negdje oko devet sati, kao da je Sokolac na kraj svijeta. Ubijeđena sam da je on tu noć bio na dogovoru o preuzimanju 'Jahorine'. Sve je unaprijed dogovoreno, što se može vidjeti iz načina na koji je policijska istraga izvršena. Prvo mi je bio sumnjiv Ivan Šarac, tadašnji načelnik stanice policije na Palama. On se na mjestu ubistva pojavio tek nakon sedam sati. Djeca su mi kasnije rekla da je bio toliko znojan da se pušilo iz njega. On je tu noć spasio ubicu i sklonio ga na sigurno." 
No, policija se nikada nije previše trudila da provjeri Ratkine sumnje. Zvanična policijska istraga još nije dala odgovor na pitanja koja nju muče. 
Motivi ubistva: Kako kaže Ratka Jugović, ona ne može da shvati da se do sada nije moglo otkriti ko je ubio njenog supruga i ko je naredio njegovo ubistvo: „Ono što sam ja čula, što se priča na Palama jeste da iza svega stoji jedan narkoman pod nadimkom Ždralo. On je čak i bio uhapšen ali kasnije je pušten. Poslije ubistva, negdje početkom aprila, Milovan-Cicko Bjelica je od 'Jahorine' uspio naplatiti 45.000 maraka osiguranja za neki stari džip koji je navodno sletio s puta. Zašto je toliko isplaćeno, pa vjerovatno zato što je toliko plaćeno za ubistvo. Ako to nije naredio sadašnji direktor 'Jahorine' Ranko Renovica, onda iza svega stoji neko ko je njega poslije ubistva postavio na Ristino mjesto, da bi za njih odradio prljave poslove. Renovica je čitavo vrijeme radio protiv Riste, a sad evo hoće i nama stan da oduzme. Sve što je uslijedilo poslije ubistva na najbolji način pokazuje koji su stvarni motivi ubistva. Risto nije bio ni sahranjen, a Renovica je već bio postavljen za novog direktora. On je prije smrti mog supruga živio u skromnoj kući, a sada..., čak je po postavljenu na mjesto generalnog direktora za 900.000 maraka kupio dionica u 'Jahorini'. Otkud mu toliki novac“, pita se ožalošćena i ogorčena Ratka. 
          Kako tvrde supruga i sin pokojnog Riste Jugovića, četiri mjeseca poslije Jugovićevog smaknuća na Jahorini je organizovan sastanak 80 akcionara na kome se odlučivalo o registrovanju društva kao akcionarskog. Rukovodstvo Privredne banke Srpsko Sarajevo sa Momčilom Mandićem na čelu pribavilo je 50 odsto akcija, imenovalo Upravni odbor i većinskim kapitalom steklo pravo upravljanja preduzećem. Međutim, Mandićevo hapšenje u akciji „Sablja“ od MUP-a Srbije poprilično je tada uzdrmalo njegovu poziciju u svijetu milionera u RS. Prvi koji mu se suprotstavio bio je Ranko Renovica, koji je bez potrebnog odobrenja i konsultacija sa drugim akcionarima skinuo dva miliona maraka sa računa društva i oročio ih u Banjalučkoj banci. Zauzvrat je, po riječima naših sagovornika, od banke dobio kredit koji je iskoristio za kupovinu akcija u 'Jahorini' i na taj način akcije Momčila Mandića sa 50 procenata smanjio na 15,6 odsto. «Očigledno je da Renovica tada nije bio usamljen igrač, jer s obzirom na olako oročenje dva miliona maraka jasno je da je iza njega stajao neko jak, neko ko je mogao parirati Mandićevom uticaju», kaže Ratka.
         Na pitanje da li joj je poznato ko bi onda mogao stajati iza Renovice, Ratka odgovara potvrdno: „Svojevremeno mi je doktor iz Brčkog Dragan Pajić rekao da je čuo da je Mirko Šarović određenim ljudima rekao da ne želi Ristu više vidjeti na mjestu direktora, jer nije htio da igra po njegovim pravilima. Mogu samo jedno reći, da su htjeli, da je vlast htjela, mogli su odmah otkriti ko stoji iza svega. Gotovo svi ljudi znaju ko je ubio mog Ristu i ne samo njega već i ostale. Renovica mi je čak jednom u afektu rekao da on zna ko je ubio mog supruga.“
          Da se odavno moglo rasvijetliti ubistvo njegovog oca slaže se i mlađi sin Aleksandar. „Ma, sve se zna. Nije u pitanju toliko politika. Jednostavno motiv ubistva bio je da se otac skine sa mjesta direktora preduzeća. Riječ je o dobroj firmi, kroz koju prolazi veliki novac, mislim da je godišnji obrt negdje oko 20 miliona maraka. Recimo 2001. i 2002. godine širom RS je napravljeno nekih 18 objekata vrijednosti pet-šest miliona maraka. 'Jahorina' je veoma dobar potez napravila i registracijom PIF-a. Kada je 'Jahorina' u preko 90 firmi postala većinski vlasnik, krenulo se sa igrama oko očevog progona sa mjesta direktora. On je htio pokazati da se radom može nešto postići. Kada su vidjeli šta je on napravio onda im je zasmetao jer nije htio igrati po njihovim pravilima igre. Interesantno je spomenuti da mjesec dana nakon očevog ubistva u preduzeću više nije bilo para.“ 
Aleksandar smatra da bi najbolje bilo kada bi se izvršila revizija čitavog slučaja, da bi se vidjelo ko je do sada kočio istragu i zašto: „Upitao bih istražne organe da li su ikada uzete izjave od Mirka Stojčinovića i Mirka Šarovića, jer ih je otac nekoliko dana prije ubistva javno prozvao na konferenciji za štampu kao svoje progonitelje. Ako nisu to uradili, pitao bih ih zašto to nisu učinili.“
Početak progona: Jugovićevo neprijateljstvo sa paljansko-sokolačkim moćnicima započelo je onda kada su pojedinci iz SDS-a pokušali da ovladaju "Jahorinom", čiji kapital se procjenjivao na četvrt milijarde eura. 
Kada se razišao sa SDS-om mislio je da će ga ostaviti na miru. Stao im je, međutim, na žulj kad je počeo smjenjivati njihove direktore. 
„Risto je svojevremeno protiv tri direktora filijala pokrenuo krivične prijave. Kada su ga ubili, te prijave su sklonjene u fioke, a kasnije su ti direktori oslobođeni i vraćeni ponovo u 'Jahorinu'. Takav slučaj je recimo bio sa Mirkom Stojčinovićem protiv koga je Risto podigao krivična prijavu na iznos od 570.000 hiljada maraka. Kada je Risto ubijen, Renovica je otišao na sud i rekao da preduzeće Stojčinovića više ne tereti za pomenuti novac. Sukob između Riste i Stojčinovića kulminirao je kada je Risto raskinuo ugovor s njim. Stojčinović je svojevremeno počeo raditi kod nekih stranaca. Onda je napravljen sporazum da se kada prestane kod njih raditi, može vratiti nazad u 'Jahorinu'. Nedugo zatim Ristu su zvali direktori filijala koji su se žalili da im Stojčinović uzima sve poslove i daje ih konkurentskoj kompaniji 'Bobar'. Kada se Risto uvjerio da je zaista tako, raskinuo je ugovor s njim“, prisjeća se Ratka. 
         „Kada su direktori 'Jahorine' išli na Hilandar preko radija su javili da je Željko Kopanja nastradao. Kada je to čuo Stojčinović je skočio na noge i odvrnuo muziku, kao neki znak odobravanja. Otac je tada zaustavio autobus i istjerao ga napolje. Sve ovo govorim iz prostog razloga da bih dočarao o kakvom je čovjeku riječ“, dodao je Aleksandar.
         Ubrzo nakon što je Risto krenuo u čistku preduzeća od kriminala, Šarović, Stojčinović i kompanija su, po riječima Jugovićeve udovice, urgirali kod nadležnih organa da se protiv Jugovića podigne krivična prijava da bi ga kompromitovali u javnosti. 
„Jednom prilikom Mijatović i Kosoričić koji su bili zaduženi da izvrše kontrolu poslovanja preduzeća rekli su mu – direktore mi stvarno ne znamo šta da radimo jer oni nas stalno tjeraju da mi nešto nađemo protiv vas. Jednom sam rekla na saslušanju, zašto ih ne ispitate ko su ti koji su njih slali u preduzeće. Odgovor nisam dobila“, priča Ratka. 
„Na kraju je saopšteno da je završena kontrola. Tada su neki ljudi mom Risti rekli da nema šta da se boji zbog krivične prijave, jer za njeno podizanje nema nikakvog osnova. Međutim, dva mjeseca kasnije oni su se opet pojavili. Vršili su stalan pritisak, a najuporniji je bio Šarović koji je insistirao da se moj suprug po svaku cijenu smijeni sa mjesta direktora. Kada je podignuta prijava protiv Riste zvali su iz Šarovićevog kabineta iz Lukavice. Zvao je njegov šef kabineta Ranko Ninković. Tražio je Ristu, ali on nije bio kod kuće. Zvao je opet nakon tri-četiri sata, ali njega opet nije bilo. Ninković je zvao i nakon par dana na posao i tada mu je rekao – 'poručio ti je moj gazda da ga ostaviš na miru, pa će onda i on tebe'“, kaže Ratka i dodaje kroz suze, "nikada ga nisu ostavili na miru, hajka je nastavljena, a na kraju kada su vidjeli da ga ne mogu javno kompromitovati i smijeniti sa mjesta generalnog direktora preduzeća, mučki su ga ubili." 
           Strah Riste Jugovića da će završiti kao Srđan Knežević pokazao se kao opravdan. U porodici Jugovića ostala je velika praznina, ali i nemir i ogorčenje što do sada nije ništa učinjeno na pronalaženju odgovornih lica. 
Neko bi rekao - ništa novo u "paljanskom trouglu". Strah i dalje caruje. Nedodirljivi sijači smrti su i dalje daleko od ruke pravde. 

Risto Jugović na konferenciji za štampu održanoj 7. marta 2002. u Banjaluci, tri dana prije njegovog ubistva „Dokle će ići na 'Jahorinu'? Ići će sve dotle dok je ne pokore i pokupe sve što ima. Njihov pokušaj ide u pravcu da mene više nema, jer ako mene nema, oni će privatizovati 'Jahorinu'. Pod hajkom je i PIF 'Jahorina Konseko', riječ je o hajci koju u cijelosti, od početka finansira Gavrilo Bobar. U posljednje dvije godine, snagom vlasti, da li Mirka Šarovića, a ne može biti amnestiran ni Mladen Ivanić, dobio sam 72 poziva, od kojih je 70 odsto poziva na informativni razgovor. Sve su to crvene prozivke centara moći, jer je u sprezi policija, tužilaštvo, sudovi i politika. Nikad prije nisam pozivan, a sad su gospoda iz SDS-a našla da me sa raznih punktova okaljaju“, rekao je Risto Jugović tri dana prije ubistva na konferenciji za štampi u Banjaluci. 
       Jugović je tada bio ubijeđen da iza njegovog progona ne stoji SDS kao politička stranka, već da je riječ o slobodnim strijelcima, „pljačkašima iz deset godina prošlosti, koji se finansiraju smicanjem ljudi koji su im na putu“. 
        „Mislim da su u prvi mah krenuli prema meni, da mi se desi isto što se desilo vođi 'Belih vukova'. Ali mislim da sam blagovremeno prijetnje, recimo iz Trebinja, prijavio međunarodnoj zajednici. 
Rekao sam da oni vjerovatno u toj hajci neće stati i na nesreću to se obistinilo. Ispred mene je vrijeme borbe u zemlji u kojoj nema pravne države, sudstva ni zakonodavstva, u kojoj su i javna tužilaštva i javna bezbjednost i sudovi u rukama moćnika koji danas mogu za pare, opljačkane tokom rata naručiti smicanje bilo koga od nas u RS. Meni preostaje da samo sačuvam mir, da sačuvam sebe, jer njihov cilj je da mene nema. Hajka je prvo počela u medijima čiji su vlasnici iz vrha vlasti RS. Oni su transformisali listove, usmjerili kako će se kretati, koga prvo treba smicati sa njihove linije. Volio bih da sam se ranije prevario u ocjenama kuda idu divlje svinje, ali, nažalost, nisam... Od tada su počeli da šalju razne kontrole, na desetine njih. Kontrole su naručivane iz centara moći javnih tužilaštava, prije svega javne bezbjednosti. Oni rade za pare, iste one koje su pojedinci opljačkali u toku ratu.
       Jedna od tih kontrola je i iz državne bezbjednosti, oni su osam mjeseci dolazili i odlazili, tražili su neke iznose, koje su im naručioci ovog zločina stavljali u zadatak. Danima, mjesecima, su prevrtali papire, odlazili, dobijali nove naloge. Ono što je neviđena sramota desilo se potkraj njihovih kontrola. Ja sam primljen kod njegove svetosti Pavla, kome sam za završetak crkve na Vračaru donirao milion dinara. Međutim, nakon toga prvi čovjek Predsjedništva RS (Mirko Šarović) naložio je da se provjeri da li sam ja darivao svoj novac, te da me ako sam dao svoj milion dinara, odmah uhapse jer otkud meni taj novac... On im je rekao da me treba hapsiti iako nisu našli 'meso' za taj materijal.
         Tokom posljednjih godina, predao sam krivične prijave protiv rukovodilaca 'Jahorine' koji su na ovaj ili onaj način erodirali imovinu preduzeća. Niti jedna od tih 12 krivičnih prijava, podnesenih od 1994. godine, nije procesuirana. Jedna od prijava datira od 15. januara 2001, poslao sam je na jednog visokog političkog funkcionera (Mirko Stojčinović), nažalost, iz SDS-a. Prijava se odnosila na oko 600.000 maraka raznih krivičnih djela, među kojima su i donacije SDS-u. A onda je Mirko Stojčinović 15. maja poslao lažnu prijavu protiv mene. To je sprega. On je dobio od tužioca sa Sokoca podršku, taj tužilac koji kod sebe ima stotine predmeta starih i po sedam godina, sve je ostavljeno i odmah je uzeta da se radi ta privatna tužba koja je potpuno lažna. Oni su na toj optužbi radili osam mjeseci i na kraju – tresla se gora, rodio se miš… 
         Traži se najbjednija hipokrizija samo da bi se anatemisao čovjek, da se zbriše sa njihovog puta...“, izjavio je gotovo proročanski Jugović. Tri dana kasnije izbrisan je sa nečije crne liste. 
                                                                                                                         

                                                                                            Veljko Zeljković

 

 

UVRIJEĐENI BORCI REPUBBLIKE SRPSKE

romanijapres | 09 Mart, 2012 08:01

Borci ne vjeruju Ćurguzu Štampa
Autor: Slađana Gajić   
četvrtak, 08 mart 2012 20:37

pantelija-curguzSkupština Boračke organizacije RS na narednom zasjedanju zatražiće smjenu rukovodstva BORS, jer vlastite interese stavlja ispred interesa boračke populacije, saznaje "Fokus" iz izvora biliskih ovoj organizaciji.

- Posljedice koje su nastupile nakon primjene novog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju RS samo su prelile čašu nezadovoljstva u BORS radom rukovodstva, jer je svima jasno da prvi čovjek organizacije, Pantelija Ćurguz, odavno samo vodi računa o ličnim ineresima, a zanemaruje interese ove kategorije stanovništva. Zbog toga ćemo tražiti odgovornost rukovodstva - naglasio je naš izvor.

Ćurguz, tvrdi naš izvor, nije se pridržavao zaključaka Skupštine BORS, koja je održana 16. decembra prošle godine.

- Na sjednici Skupštine BORS izraženo je nezadovoljstvo prijedlozima zakona o pravima boraca, vojnih invalida i porodica poginulih boraca i o penzijsko-invalidskom osiguranju, te očekivanje da će biti uvaženi zahtjevi boraca. Međutim, Ćurguz se oglušio na ove zaključke i usvojeni su sporni propisi - rekao je naš izvor.

Pantelija Ćurguz juče se nije javljao na naše pozive, ali je ranije odbacio sve optužbe da je BORS obmanuo boračku populaciju.

- Kada smo rekli da je zakon dobar, mislili smo na Zakon o pravima boraca. Za Zakon o PIO rekao sam da se radi o zakonu kojim niko u RS nije zadovoljan, te da Vlada Srpske mora dobro da razmisli nakon prve implementacije i isplate šta će se preduzeti, te kako bi se posljedice ublažile - objasnio je Ćurguz i dodao da se na takav način ne obmanjuje javnost.

- BORS nije bio u prilici, a ni ja lično, da ni u Narodnoj skupštini RS komentarišemo Zakon o PIO, već samo Zakon o pravima boraca, tako da me niko ne može pozivati da podnesem ostavku - kazao je Ćurguz i dodao da će ostavku podnijeti jedino ako tako odluči Skupština BORS, jer ga pojedinačne želje uopšte ne interesuju.

Miko Škorić, potpredsjednik BORS, rekao je da rješenja koja su postignuta nakon usvajanja zakonskih propisa nisu idealna.

- Smatrali smo da će se prava iz Zakona o PIO pojaviti u većem obimu u Zakonu o pravima boraca, nego što je to sada slučaj. Istina je da je sada obuhvaćen veći broj boraca s primanjima, ali će dio boraca sada dobiti manje penzije. Ne znam da li ljudi očekuju čarobni štapić od predsjednika BORS ili nekoga drugog, kako bi se situacija promijenila. Zakon o PIO bi bio usvojen, slagali se mi ili ne - rekao je Škorić.

Predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije, Dražan Perendija, rekao je ranije da je realno da rukovodstvo Boračke organizacije podnese ostavke nakon isplate martovskih penzija i da je on prvi spreman da to učini.

Potpredsjednik Vlade RS, Anton Kasipović, rekao je da Vlada s ogromnim poštovanjem gleda na Boračku organizaciju i da je ona jedina koja bi trebalo da odlučuje o svom rukovodstvu.

Kasipović je rekao da nije upoznat o pričama o eventualnim smjenama u vrhu Boračke organizacije, dodajući da ona ima dovoljno kompetencija i snaga da ocijeni ko će je voditi.

- Pouzdano znam da smo svih ovih godina imali izuzetno odgovoran i kreativan doprinos radu institucija - rekao je Kasipović.

Predsjednik Opštinske organizacije Narodne demokratske stranke Pale, Siniša Lasica, pozvao je u petak predsjednika BORS, Panteliju Ćurguza, i rukovodstvo ove organizacije da podnesu ostavke, jer su "prihvatili novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju kao dobar, te obmanuli javnost da njime neće biti umanjenja penzija".

S. GAJIĆ

NEOBIČNA ZANIMANJA U REPUBLICI SROSKOJ

romanijapres | 05 Mart, 2012 06:58

У РС раде предсказивачи среће и утјеривачи дугова

БAЊAЛУКA - Гатара, предсказивач среће и судбине, пјевач или плесач на улици и у ноћном клубу, хипнотизер, СОС мајка или тета и утјеривач дугова само су нека од занимања која званично постоје у Републици Српској.

05.03.2012 06:00 | Сања Јокић
У РС раде предсказивачи среће и утјеривачи дугова

Та су занимања наведена и у документу “Класификација занимања БиХ - Шифарски попис занимања за РС”, који се налази на сајту Завода за статистику Српске.

У категорију “травари” сврстана су занимања намјештач костију, травар, врач, сеоски исцјељитељи... Ова лица, према званичној дефиницији, лијече повреде примјеном биљних и других терапија које су засноване на вјеровањима из посебних култура.

Занимање утјеривач дугова сврстано је у категорију “инкасант са сродним пословима” као што су инкасант и сакупљач прилога за добротворне сврхе. У опису овог посла стоји да су “инкасанти и утјеривачи дугова службеници наплате потраживања и други  сродни радници који врше наплату на основу рачуна код којих је прекорачен рок за плаћање и неисправни чекови и објављују наплату компензацијом”.

Поред тога, послови укључују трагање за дужницима и њихово лоцирање, телефонирање и посјећивање, писање клијентима с циљем наплате новца или договор о одгађању плаћања, вођење података и досијеа у вези са наплатом, препоручивање покретања законских поступака или престанка пружања предметних услуга када се дуг не може платити на други начин.

Званична занимања у Српској су и акупунктуролог и хомеопата, али и директор мале кафане и малог диско клуба, мјешач пића, узгајивач глиста, књиговезац меког увеза, књиговезац тврдог увеза, па и чувар стаја. Постоје и узгајивачи свилене бубе, кунића за месо, пернате шумске дивљачи, длакаве шумске дивљачи, рибљих ларви и живе хране.

У Заводу за статистику РС рекли су “Гласу Српске” да се њихова класификација занимања заснива на међународној класификацији, а да су за детаљније информације надлежни у Aгенцији за статистику БиХ.

Помоћник директора Aгенције за статистику БиХ Фадил Фатић нагласио је да они не легализују било које занимање, већ је ријеч о класификацијама које се искључиво користе у статистичке сврхе.

- У сарадњи са ентитетским заводима за статистику утврдили смо Стандард класификације занимања који усклађујемо са европским стандардима и оним Уједињених нација. У складу с тим, не легализујемо ова занимања већ само пратимо стварна кретања у друштву - појаснио је Фатић.

Члан Удружења економиста Републике Српске “СЊОТ” Милош Тодоровић истакао је да, колико год да је невјероватно, очигледно постоји тржиште за занимања попут гатара, утјеривача дугова, изнајмљивача одјеће или мјешача пића, чим она постоје.

- Aко већ постоје таква и слична занимања, требало би да постоје и неке образовне установе у којој се знања за њих стичу, како би била призната, те тако била сведена у одређене законске оквире  - додао је Тодоровић.

Бањалучки адвокат Миљкан Пуцар истакао је  да му је нејасно како званично постоје одређена занимања, као што је утјеривач дугова.

- Оно се води као кривично дјело које са собом носи озбиљне правне посљедице. За кривично дјело изнуде предвиђена је казна до пет година затвора, а ко се за награду бави вршењем изнуде, биће кажњен затвором од три до 15 година - додао је Пуцар.

ФБиХ

Влада ФБиХ донијела је 2004. године Одлуку о стандардној класификацији занимања у којој се налази занимање “гатара” односно “гледање у длан”. У опису те категорије експлицитно је наведено да послови “пророка среће и будућности, гатање из длана” укључују “тумачење карактеристика клијентових дланова, случајног узорка насумице бачених карата, позиције остатака црне кафе у шољици, облика и узорка костију мртвих животиња и слично”. Посао “продавачице љубави” у поменутој класификацији, подразумијева “праћење клијената у ресторане и при другим изласцима, посао плесног партнера, примање гостију у хотелима, ноћним баровима и брига за забаву, сродне послове и надзор осталих сарадника”.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb