ROMANIJAPRES, 1

SVE NA ČISTINU

NEIZBJEŽNI SOCIJALNI NEMIRI

romanijapres | 26 April, 2012 10:45

Vlajki: U BiH kao u Čikagu prije 130 godina


Vlajki: U BiH kao u Čikagu prije 130 godina
SRNA - 26.04.2012 10:38

BANJALUKA - Potpredsjednik Republike Srpske Emil Vlajki upozorio je da za najmanje 50 odsto radno sposobnih lica u BiH ekonomska i socijalna situacija nije ništa bolja od situacije u kojoj su bili radnici u Čikagu prije 130 godina, kada je došlo do velikog štrajka i krvavih nereda.

"U ovoj zemlji mnogi su gladni, često prose i traže svoj obrok po kontejnerima. Svjetska banka govori o povećanju broja gladnih u BiH u 2011. za 20 odsto u odnosu na prethodnu. S jednim obrokom dnevno iz narodnih kuhinja preživljava oko 20.000 građana. Na listama čekanja humanitarnih organizacija je više desetina hiljada onih koji traže da dobiju pravo na jedan obrok", navodi Vlajki u saopštenju povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada.

Potpredsjednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda ukazao je da ispod generalne linije siromaštva u BiH živi oko 600.000 ljudi, a tu se ubrajaju svi čija su mjesečna primanja niža od 238 KM.

"Oni čija mjesečna primanja ne prelaze 84 KM su u ekstremnom siromaštvu i takvih je u BiH oko 20.000. Svaki peti građanin BiH živi od tri KM dnevno. Za to vrijeme, plate poslanika paralamenta BiH su i do osam puta veće od prosječnih primanja 70 odsto rađana", ističe Vlajki.

Vlajki je naveo da je nezaposlenost u BiH jedna od najviših u svijetu i obuhvata oko 45 odsto radno sposobnog stanovništva, više od pola miliona ljudi! Dvadeset odsto onih koji rade ne primaju mjesecima i godinama plate, a ne uplaćuju im se ni zakonski određeni doprinosi, posebno zdravstveni i penzioni. Polovina mladih od 18 do 35 godina u BiH je nezaposleno, što je četiri puta više nego u EU.

Potpredsjednik Republike Srpske iznio je podatak da siva ekonomija u BiH iznosi 30 odsto bruto nacionalnog dohotka, te upozorio da se na sivu eonomiju neizostavno nadovezuje korupcija.

"BiH spada u najkorumpiranije zemlje svijeta. U tužilaštvu ima 200.000 neriješenih predmeta korupcije, a kazne za korupciju su skoro nepostojeće", naveo je Vlajki.

"U svjetlu ovih podataka očito je da je u BiH cinično govoriti o Prvom maju kao o prazniku rada", zaključio je Vlajki i izrazio nadu da će sindikati u BiH "smoći dovoljno snage da stanu na čelo onih koje predstavljaju, tako da Prvi maj ove godine bude dan izraženog nezadovoljstva u mirnim i dostojanstvenim protestima svih nas protiv izuzetno teške ekonomske i socijalne situacije u zemlji".

Teško nama kakavi smo

romanijapres | 24 April, 2012 07:47

PRESS RS

Oči u oči - Prvi premijer RS optužuje prvog predsednika RS

Profesor Branko Đerić svedoči protiv Radovana

Prvi premijer RS Branko Đerić počeo je juče svoje svedočenje pred Haškim tribunalom na suđenju prvom predsedniku RS Radovanu Karadžiću.

DANAS ULAZI U SUDNICU Branko Đerić
Prema sažetku koji je pročitao Alen Tiger, prvi premijer Srpske je rekao da je RS, iako je imala kolektivno predsedništvo, bila partijska država u kojoj je svu vlast imao Karadžić kao predsednik SDS-a i predsednik Predsedništva RS.
- Karadžić je smatrao da je on sam vlada i da on i ljudi oko njega treba da određuju politiku - naveo je tužilac Tiger, dodajući da je „vlada bila tehnički dodatak, a ne telo koje kreira politiku".
Prema njegovim tvrdnjama, Đerić je u svom iskazu rekao da je hteo da smeni ministra pravde Momčila Mandića i ministra unutrašnjih poslova Miću Stanišića, ali da je to sprečio Karadžić. Tiger je dodao da su ga Mandić i Stanišić ignorisali, kao i da mu je Stanišić pretio da će ga ubiti.
- Branko Đerić je bio zabrinut zbog ratnih zločina koje su počinili Srbi i hteo je da se nešto učini tim povodom, ali je Karadžić zauzeo stav da će se tim pitanjima baviti kasnije - pročitao je Tiger delove iz izjave koju je prvi premijer RS dao tokom ranijih svedočenja pred Haškim tribunalom.
Radovan Karadžić danas će unakrsno ispitivati Đerića nakon što je prethodno završio sa ispitivanjem američkog vojnog analitičara Ričarda Batlera, koji je za tužilaštvo izradio ekspertizu o strukturi VRS u vreme srebreničkih događaja u julu 1995. godine.
Podsetimo, Branko Đerić je na funkciji premijera RS bio od marta 1992. do podnošenja ostavke u oktobru, ali je na dužnosti ostao do decembra 1992. godine. On je 2006. godine svedočio u predmetu protiv Momčila Krajišnika, a 2009. u predmetu protiv Miće Stanišića i Stojana Župljanina. Tužilaštvo je u dokaze uvelo njegov iskaz sa tih suđenja.

D. M.


 

Bivši premijer RS: Karadžić stalno odlagao kažnjavanje ratnih zločina

Bivši premijer RS: Karadžić stalno odlagao kažnjavanje ratnih zločina
Beta - 24.04.2012 17:59

HAG - Svjedok na suđenju Radovanu Karadžiću pred Međunarodnim tribunalom u Hagu, bivši premijer Republike Srpske (RS) Branko Đerić izjavio je danas da je Karadžić, kao predsjednik RS, 1992. "stalno odlagao" kažnjavanje ratnih zločina.

"Karadžić nije bio protiv kažnjavanja ratnih zločina, ali je stalno to odlagao za kasnije, a ja sam tražio da se odmah kažnjava", rekao je Đerić. On je rekao u svjedočenju da je u jesen 1992. podnio ostavku zato što nije imao Karadžićevu podršku da smjeni ministre pravde Momčila Mandića i unutrašnjih poslova Miću Stanišića, za koje je vjerovao da su umiješani u zločine i kriminal.

Đerić je sugerisao da su Mandić i Stanišić bili bliski Karadžiću i da su se obraćali direktno njemu, zaobilazeći Vladu RS.

Tribunal sudi Karadžiću po optužnici za progon Bošnjaka i Hrvata širom BiH; za genocid u Srebenici i još sedam bosanskih opština; za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i za uzimanje mirovnih snga UN za taoce, 1992-95. godine.

U Hagu je u toku i suđenje Mići Stanišiću, optuženom za zločine nad nesrbima 1992, dok je Momčila Mandića istih optužbi oslobodio Državni sud BiH u Sarajevu.

Đerić je u sudnici rekao da je smjenjivanjem Stanišića i Mandića želio da pokrene rješavanje problema ratnih zločina, ali da u tome nije imao podršku Karadžića, sa kojim su se dvojica ministara direktno konsultovala, zaobilazeći Vladu. Kako je rekao, predsjednik RS je tada smatrao da "vrijeme liječi sve, a pokazalo se da ne liječi".

"Da ste vi, gospodine Karadžiću, tada dopustili da se od prvog dana kažnjava ono što je bilo za kažnjavanje, ne bi se mogle kasnije desiti i mnogo gore stvari... Ja sam vas ubjeđivao i govorio vam i na kraju sam otišao, a problemi su ostali", rekao je Đerić optuženom.

Svjedok je opisao kako su problemi nastali kada je Vlada RS u junu 1992. naložila ministru pravde Mandiću da podnese izvještaj o "uzimanju zarobljenika, postupanju sa civilima i o ratnim zločinima", poslije pisanja strane štampe i tvrdnji međunarodne zajednice da snage bosanskih Srba čine zlodjela.

Đerić je izjavio da je Vlada RS "vrlo rano" sačinila uputstvo o postupanju sa ratnim zarobljenicima i civilima, i dostavila ga i međunarodnim organizacijama. Mandićevo ministarstvo je, po riječima svjedoka, međutim Vladi tek oktobra 1992. dostavilo traženi izvještaj o primjeni uputstva, poslije čega je Vlada naredila da "nelegalni centri" za pritvor nesrba budu raspušteni.

Mandić i Stanišić su u međuvremenu, umjesto da se posvete "problemima na terenu", "tjerali svoje biznise i profite", a zaštitu su tražili od "političkog rukovodstva" na čelu s Karadžićem, rekao je Đerić.

Karadžićev stav o tome, svjedok je opisao riječima: "Pustimo to sada, ima vremena, poslije ćemo to", objašnjavajući da se sa predsjednikom RS sporio upravo oko takvog shvatanja "odgovornosti i vladavine prava".

Kao svoj tadašnji stav, Đerić je naveo da je "država javno dobro ako počiva na vladavini prava. Ako ne počiva na vladavini prava, onda je javno zlo".

Unakrsno ispitujući svjedoka, Karadžić je, citirajući skupštinske govore ministara Mandića i Stanišića, sukob nastojao da prikaže kao "lični", na "profesionalnim osnovama", ali je Đerić to odbacio kao "smiješno" i kao "vađenje".

Karadžić je, negirajući Đerićevu tvrdnju da nije podržavao rekonstrukciju Vlade RS smjenjivanjem Mandića i Stanišića, podsjetio svjedoka da su za rekonstrukciju glasali mnogi poslanici Srpske demokratske stranke, čiji je on bio šef.

Đerić je, međutim, ostao pri iskazu, primijetivši da je ministar Mandić "loše i slabo radio, a nismo ga se mogli osloboditi".

Karadžić koji se brani sam, sutra će završiti unakrsno ispitivanje Đerića.

 

СОКОЛАЦ И КОТОР ВАРОШ ОАЗА НЕПРАВДЕ

romanijapres | 18 April, 2012 07:18

Правда најспорија у Сокоцу и Котор Варошу

17.04.2012 12:45 | Ведрана Кулага
 

БAЊAЛУКA - Судије и стручни сарадници у Врховном суду Републике Српске и Окружном суду Бањалука остварују најбоље резултате у рјешавању старих предмета, а најслабија реализација ових предмета је у основним судовима у Сокоцу и Котор Варошу.

Правда најспорија у Сокоцу и Котор Варошу

Наведено је то у документу "Проценат реализације плана рјешавања старих предмета за период јануар - март 2012. године", који је објавио Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ.

Реализација

Стари предмети умногоме отежавају рад судова, а често су и изговор надлежних у правосуђу за дугогодишње непоступање по предметима који су процесуирани у посљедњих неколико година. Да би правосуђе изашло на крај са тим проблемом ВСТС је крајем децембра 2010. године донио закључак за израду плана рјешавања старих предмета, а обавезу да сачини план за сада има 15 судова у Републици Српској.

У документу ВСТС-а се наводи да тих 15 судова планира да ријеши више од 20.000 предмета до краја године, али је у прва три мјесеца ријешено тек нешто више од 4.600. То значи да су судови већ у заостатку и да до краја године треба да ријеше више од 15.500 старих предмета.

Према подацима ВСТС-а од свих судова у Српској Врховни суд РС је једини од почетка ове године остварио натполовичну реализацију рјешавања старих предмета.

- Судије Врховног суда РС ријешиле су од јануара до краја марта 149 од планираних 151. Тај суд до краја године треба да заврши још само два предмета и већ је остварио реализацију од 99 одсто - наведено је у документу ВСТС-а.

По степену реализације старих предмета Врховни суд РС прате Окружни суд у Бањалуци, који је остварио 48 одсто плана, те основни судови у Бијељини, Приједору и Модричи, који су завршили око 26 одсто планираних предмета и уколико наставе са том динамиком, до краја године би могли да испуне план.

Бањалучки Окружни суд планира да ове године ријеши 1.861 предмет, а за прва три мјесеца завршио је 891 случај. Основни суд у Бијељини планира да ријеши 2.757 старих предмета, а за три мјесеца успио је да стави тачку на 718. Слична ситуација са старим предметима је и у Приједору, гдје су ријешена 2.323, а неријешено 1.719 случајева. Према подацима ВСТС-а судије Основног суда у Модричи планирају да заврше 701 предмет, а за три мјесеца су успјели да затворе само 185 предмета.

По реализацији старих предмета ове судове слиједи Окружни привредни суд Бањалука, који је ријешио 21 одсто планираних старих предмета. Овај суд је завршио 261 предмет од 1.267, колико их се налази у плану за ову годину.

Међу судовима чија се реализација старих предмета креће од 20 до 16 одсто налази се чак шест судова у Српској. То су основни судови у Бањалуци, Добоју, Требињу, Теслићу, Зворнику и Градишци.

Најслабији учинак у рјешавању старих предмета остварили су Окружни привредни суд у Бијељини и Основни суд у Котор Варошу. Суд у Бијељини је реализовао само 11 одсто, а которварошки десет одсто плана. Најлошији учинак имао је Основни суд у Сокоцу, који је реализовао само седам одсто од плана.

Предмети

Када је у питању број предмета најамбициознији су били у бањалучком Основном суду, који планира да ове године ријеши 5.119 случајева, а слиједе основни судови у Бијељини и Приједору, у чијим плановима се налази рјешавање више од 2.000 старих предмета.

Када је у питању реализација старих предмета спорост одликује и судове у ФБиХ. Судови у РС и ФБиХ планирају да до краја године ријеше више од 78.000 старих предмета, али ће то, имајући у виду досадашњи темпо, бити тешко оствариво.

Предсједник Центра за хуману политику из Добоја Момир Дејановић оцијенио је да је низак проценат рјешавања планираних старих предмета и њихов број доказ неефикасности, неодговорности и неизграђености правосудног система.

- Неки од тих предмета су још из предратног времена. ВСТС рјешавању старих предмета и ажурности судова приступа пројектно и поприлично необавезно, иако се ради о проблему којим је озбиљно угрожена правна сигурност, материјални интереси и право на суђење у разумном року - рекао је Дејановић и додао да би ВСТС требало да посегне за санкцијама против неодговорних предсједника судова и судија.

PROFESORSKI NEPOTIZAM

romanijapres | 17 April, 2012 21:49

Професори запослили дјецу, супруге и зетове

16.04.2012 23:00 | Жељка Домазет

Источно сарајево - Породични кланови створени су на многим факултетима Универзитета у Источном Сарајеву захваљујући злоупотреби положаја и непотизму њихових челника и професора.
Професори запослили дјецу, супруге и зетове

“Глас Српске” открио је само неке од случајева непотизма на факултетима у Источном Сарајеву у којима су се ухљебили чланови породица декана, продекана и професора.

Породичне лозе

Према нашим сазнањима, некадашњи продекан, а данашњи професор на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Источном Сарајеву Раде Попадић запослио је своју кћерку као асистента на Катедри за психологију. Попадић је сина Марка “прогурао” за асистента на Ликовној академији у Требињу.

Виши асистент Филозофског факултета у Источном Сарајеву Стојан Шљука, чији је магистериј финансиран средствима општине Источно Ново Сарајево, запослио је своју супругу Емину у библиотеци, а сина Aљошу као асистента на Катедри за математику истог факултета.

Професор емеритус Бранко Летић са Катедре за српски језик Филозофског факултета запослио је своју супругу Марију на позицију асистента на истом факултету.

“Глас Српске” сазнаје да је за оданост бившем декану Филозофског факултета Миловану Пецељу, шеф Студентске службе тог факултета Рада Мрда награђена тако што је њена кћерка Оља добила посао техничког секретара деканата.

На Одсјеку за журналистику Филозофског факултета у Источном Сарајеву посао су пронашли супружници Љубомир и Весна Зубер. Бивши продекан Филозофског факултета Саша Кнежевић довео је своју супругу Божицу на мјесто асистента на катедри за српски језик. Божица Кнежевић је до тада радила као професор у средњој школи.

Непотизам није “привилегија” само Филозофског факултета у Палама. Декан Факултета физичке културе у Источном Сарајеву Данко Пржуљ поставио је свог зета за продекана, а кћерку за референта у Студентској служби истог факултета.

“Глас Српске” је раније објавио да је бивши министар просвјете и културе РС и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Милован Пецељ у тој установи обезбиједио посао виших асистената за своје двије кћерке Милицу Пецељ и Јелену Пецељ-Пурковић. Обје су изабране истог дана и то на Катедри за географију, а ускоро би требало да добију звање редовног професора.

Елдорадо непотизма

Саговорник “Гласа Српске” са Универзитета у Источном Сарајеву каже да је Пецељ кумовао непотизму на Филозофском факултету.

- Цијелу ову болументу на Филозофском факултету довео је Пецељ, који се при запошљавању углавном водио родбинским везама и оданошћу. На знање и оцјене се мало гледало. Због такве политике од многих високообразовних установа на овом подручју створени су породични факултети. Универзитет у Источном Сарајеву годинама тавори због запошљавања синова, кћерки и супруга професора - казао је наш саговорник.

Он је истакао да су факултети Универзитета у Источном Сарајеву разбацани на више локација, што је била олакшавајућа околност за запошљавање родбине.

- Универзитет у Источном Сарајеву представља елдорадо за непотизам и злоупотребу положаја. За то знају бројни професори и студенти, али због страха од одмазде нико од њих не смије јавно да то изнесе - рекао је саговорник “Гласа Српске”.

Декан Електротехничког факултета у Источном Сарајеву и некадашњи проректор за наставу Зоран Љубоје рекао је раније “Гласу Српске” да у раду академске заједнице све мора да буде транспарентно и да се отклоне сви облици непотизма, злоупотребе положаја и оно што се коси са законским прописима.

- Мора се испитати да ли су конкурси били јавни, колико се кандидата пријавило, колико је од њих задовољавало услове конкурса и да ли су изабрани кандидати били најбољи - каже Љубоје.

Новаковић

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Митар Новаковић тврди да нема запошљавања по родбинској линији и да је Универзитет “отворена књига у којој се све може провјерити”.

- Тврдње да на Универзитету у Источном Сарајеву има непотизма и злоупотребе положаја су будалаштине. Постоји инспекција и уколико неко сумња да неко добија посао зато што је син, кћерка или родбина професора може то да пријави па ће инспекција провјерити. Aко је дијете професора студент генерације зашто не би могло да буде примљено на мјесто асистента - казао је Новаковић.


 

Dronjak: Uskoro spisak rodbinskih veza

Dronjak: Uskoro spisak rodbinskih veza
Srna - 17.04.2012 19:24

BANJALUKA - Predsjednik Unije studenata Republike Srpske Nikola Dronjak kaže da će rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić u narednih nekoliko dana objaviti spisak rodbinskih veza na ovom univerzitetu.

"Rektor Stanić će predložiti da se na Univerzitetu u Banjaluci zabrani zapošljavanje djece profesora koji na njemu predaju. On insistira na tome da se u izbor rektora ne smiju miješati aktuelne vlasti u Srpskoj", izjavio je Dronjak nakon sastanka sa rektorom Stanićem.

On navodi da na Banjalučkom univerzitetu ima mnogo nepotizma i da treba vidjeti na koji način se zapošljavalo u toj visokoškolskoj instituciji.

"Na sastanku smo ponovo upozorili na korupciju i nepotizam na Banjalučkom univerzitetu. Do sada se ništa konkretno nije preduzelo, pa očekujemo da se u narednom periodu krene u rješavanje postojećih problema", dodao je Dronjak.


 

Osam asistenata zaposleno po roditeljskoj liniji

Osam asistenata zaposleno po roditeljskoj liniji
S. Vujanović - 19.04.2012 18:14

BANJALUKA - Dekani fakulteta Univerziteta u Banjaluci negirali su danas da na ovoj visokoškolskoj ustanovi ima nepotizma, što je dodatno zagrijalo uzavrelu atmosferu na današnjem maratonskom sastanku u rektoratu, na kojem je trebalo biti riječi o imenima asistenata koji su do posla došli "roditeljskom linijom".

Međutim, rektor Stanko Stanić je priznao da je na Banjalučkom univerzitetu od 2004. do danas zaposleno osam asistenata ili viših asistenata čiji roditelji takođe tu rade, ali tvrdi da su tu "došli po zakonu, a ne zato što su djeca priznatih profesora".

"Iz te informacije proizilazi da nije bilo nepravilnosti i da nije primljen nijedan od kandidata samo zato što je 'mamin ili tatin sin', odnosno nisu dobijali prednost u odnosu na druge kandidate samo zbog te činjenice. Kada neki zakon bude rekao da neko ne može da bude asistent na onom univerzitetu na kojem je njegov roditelj profesor, i to će biti ispoštovano. Prema važećoj regulativi sve je urađeno kako valja ", kazao je Stanić.

Rektor Stanić pozvao je na sastanak sve dekane i tražio od njih da mu dostave informacije o zapošljavanju asistenata i profesora po rodbinskoj liniji, o čemu javnost odavno zna. 

Iako se očekivalo da će danas konačno da se objelodani ko su  asistenti čiji roditelji rade na Univerzitetu, to se ipak nije dogodilo.

Optužbe na sastanku koji je trajao duže od tri sata pljuštale su na sve strane, a na meti profesora našli su se članovi Unije studenata RS koji su optuženi za hajku na Univerzitet i da je njihov cilj "da dovedu novog rektora".

Uvrijeđen ovim prozivkama Rajko Gnjato, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta i kandidat za novog rektora, vidno iznerviran napustio je sastanak, ali nije davao izjave.

Nikola Dronjak, predsjednik Unije studenata, kazao je da Miroslav Grubačić, predsjednik UO Univerziteta, vrši pritisak na njih i da je atmosfera postala takva da više ne mogu da rade.

"Stvarno ne vidim u kojem smjeru ovo ide, jer se mi optužujemo da vršimo hajku na Univerzitet i da dovodimo novog rektora, što je apsolutno neistina", kazao je Dronjak.

Reagujući na izjave o zapošljavanju profesorske djece, Dronjak je rekao da je "vrlo simptomatično" kako asistenti dolaze do posla.

"Kako da objasnite činjenicu da, kada god običan student koji ima veliki prosjek konkuriše za mjesto asistenta tada bude četiri ili pet studenata na konkursu, a kada se zapošljava nečije dijete, on bude sam na konkursu ili uvijek prođe", rekao je Dronjak istakavši da se ne smije sve svoditi na djecu profesora i upitao šta je sa sinovima i kćerima političara, biznismena i funkcionera koji su takođe radnici Univerziteta.

Prema Dronjkovim riječima, studenti nemaju druge opcije već da se za pomoć ponovo obrate zvaničnicima RS, a očekuju novi sastanak sa resornim ministrom Antonom Kasipovićem i Miloradom Dodikom, predsjednikom RS. Taj sastanak, nezvanično, trebalo bi da bude održan u ponedjeljak ili utorak.

"Predsjedniku ćemo iznijeti svoje stavove - da je ovo neizdrživo. Situacija je takva da profesori koji su prisustvovali sastanku, koje je ova vlast dovela, sad tvrde da vlast ne treba da se petlja u rad Univerziteta pa nam nije jasno da li postoji ili ne postoji autonomija Univerziteta. Tvrde da autonomija treba da postoji, a dovela ih vlast pa nam nije jasno ko će to da objasni", izričit je Dronjak.

Kasipović, Unija studenata RS i Studentski parlament Univerziteta u Banjaluci danas bi trebalo da dobiju informacije o nepotizmu u ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Saglasnost

Jedino oko čega su se juče saglasili studenti i rukovodstvo Univerizteta je da Vladi RS i Ministarstvu prosvjete i kulture RS treba predložiti izmjene Zakona o visokom obrazovanju, te da se studentima u više godine studija dopusti prenos 15, umjesto dosadašnjih osam ECTS bodova.

Na sastanku je dogovoreno da se od resornog ministarstva zatraže informacije o inspekcijskim kontrolama na privatnim visokoškolskim ustanovama, što su podržali i profesori i predstavnici studenata.

 

Економика испитних рокова: Пријава испита 70 марака?!

И док се сви зависни и независни медији, министар, декани, ректори, студенти и остатак академске заједнице бави непотизмом и корупцијом на домаћим високошколским установама, студенте мори један други проблем.

Пише Радован Паповић

Наиме, од доношења фамозног закона о висоом образовању, прије двије године, предвиђено је да априлски рок није обавезан редовни рок већ његово одржавање зависи од сваке универзитетске јединице засебно. И тако сваког марта студенти стрепе шта ће бити са априлским роком и да ли ће добити још једну прилику да полажу испите, а руководства факулета злоупотребљавајући закон одобравају априлски рок који папрено наплаћују.

Наиме, руководства свих факултета Универзитета у Источном Сарајеву донијела су одлуку да одобре одржавање априлског рока али, уз оправдање да није редован рок и да његово одржавање зависи од раположења ректора и декана, одлучили да пријаве испита наплате чак 20 КМ по испиту.

Истини за вољу, априлски испитни рок није обавезан рок према новом закону о високом образовању али ипак је предвиђено његово одржавање. У члану 49. закона о високом образовању наведено је да су испитни рокови јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септмбарско-октобарски, али у ставу два се наводи и да високошколска установа може организовати и априлски испитни рок. Користећи ову законску одредбу сви факултети већ годинама одобравају априлски испитни рок, али правдајући се чињеницом да рок није обавезан одређују папрене цијене пријаве испита.

Руководство Универзитета у Источном Сарајеву донијело је одлуку о одржавању априлског испитног рока али одредило и безобразне цијене пријаве испита. За пријаву испита у два термина априлског испитног рока студент ће морати платити 24,00 КМ за сваки пријављени испит. Оваква одлука универзитета је у потпуности нелегална и у супротности са законом, обзиром да у члану 5, тачка А, став 1 Правилника о накнадама које плаћају студенти јасно пише да се пријава испита плаћа 2,00 КМ и нигдје није предвиђено да универзитет или факултети самостално могу увећати ову цијену. Источно-сарајевски универзитет очигледно је одлучио погазити и законске и подзаконске акте који уређују ову област, и зарад стицања финансијске добити проводити самовољу мимо министарства и закона.

На Економском, Правном и Филозофском факултету у Палама тренутно студира око 5.500 студената и ако сваки од њих пријави барем један испит у касу универзитета слиће се укупно 132.000 КМ. Овај износ је вишеструко већи обзиром да студенти пријављују и много више испита, па чак и цијели семестар. Обзиром да министарство просвјете сваке године обезбиједи потребна средства за рад универзитета, поставља се питање гдје одлазе стотине хиљада марака које универзитет нелегално отима од студената за пријаву испита.

Ни ту није крај пљачке па ако на испит излазите четврти и сваки следећи пут платићете додатних 20,00 КМ, а у апсолвентским роковима плаћате и додатних 30,00 КМ. Замислите студента апсолвента који у априлском року четврти пут пријављује испит, само за пријаву мораће издвојити чак 70,00 КМ. Универзитет у Источном Сарајеву је апсолутни рекордер по висини намета за студенте па тако ако се пребаците на овај универзитет са неког другог, за сваки испит мораћете платити 25,00 КМ. И док пријава дипломског рада у Бањој Луци кошта 80 КМ, у Источном Сарајеву је потребно платити ча 250,00 КМ, а чак се и кориштење библиотеке наплаћује, што је јединствен случај у региону.

Општа пљачка студената која се проводи кроз правилник о накнадама и кроз његово заобилажење, проводи се уз прећутну сагласност студентских лидера који не само да нису критиковали овакво понашање универзитета већ су их и подржавали и бранили. Тако Марко Кубатлија и Младен Лучић, студентски лидери Економског факултета у Палама, тврде како студенти треба да буду захвални универзитету што је одобрио априлски рок и не треба да се буне због високих цијена и накнада. Лучић, иначе син имућнијих родитеља, заборавља да просјечна плата у Републици Српској износи једва 800 КМ а само за пријаве испита у априлском року требало би издвојити пола плате.

Студенти, као и много пута раније, и сада су препуштени сами себи, искориштени од стране факултета и заборављени од стране самопроглашених студентских лидера. Оваквим радом, не изненадите се када једно јутро будете морали платити и столицу за сједење у амфитеатру. 


Извор: Фронтал.СРБ    

Свјетске ранг-листе без факултета из РС

23.04.2012 06:00 | Марина Чигоја
 
 0  0  0 Email0

Бањалука - Ниједан универзитет из Републике Српске није успио да се пласира ни на једну свјетску ранг-листу најбољих високошколских установа у којима се оцјењује квалитет наставе и рада.

Свјетске ранг-листе без факултета из РС

Најпознатије двије рејтинг листе су Aкадемски рејтинг универзитета свијета (ARWU) који се сваке године саставља на Јиао Тонг универзитету у Шангају, познатији као Шангајска листа, а други, најауторитативнији и најпоузданији, глобални рејтинг лондонског дневника “Тајмс Хигхер Едуцатион” (THE).

Ни на једној од ових листа не налазе се универзитети из Републике Српске.

Шангајска листа креира се на основу неколико фактора, између осталог на основу броја нобеловаца који су студирали или тренутно раде на одређеном универзитету, затим броја цитата из стручних радова, броја објављених научних радова, броја страних студената, повезаности универзитета са привредом, квалитета интернет презентације и слично.

Сваке године рангира се више од 1.000 универзитета, а за првих 500 се објављује листа. Иако је првобитна жеља била да буду утврђене глобалне перформансе кинеских универзитета у односу на најбоље свјетске универзитете, Шангајска листа привукла је велику пажњу медија и влада многих земаља.

На листи 200 најбољих универзитета у свијету, коју је прошле године сачинио британски недјељник THE на бази података британске агенције “Томсон Ројтерс”, нема ниједног универзитета из југоисточне Европе.

Ранг-листа је направљена на бази 13 показатеља, међу којима су извођење наставе, научноистраживачки рад, међународна активност и начин оцјењивања.

“Тајмс” је обраћао пажњу и на то у којој мјери и колико често универзитет сарађује с другим академским институцијама, а такође и на број иностраних студената и предавача који студирају, односно предају на тој високошколској установи.

Рангирањем најуспјешнијих академских институција бави се и руска агенција у сфери високог образовања “РејтОр”, али њен избор је мање познат у академским круговима и јавности.

На врху Шангајске листе за 2011. годину је Универзитет Харвард, а за њим слиједе Станфорд, МИТ, Беркли, Кембриџ, Институт за технологију Калифорнија, Принстон, Колумбија, Универзитет Чикаго и Оксфорд.

Најбоље пласирани европски универзитет је Швајцарски федерални институт за технологију, који је заузео 23. мјесто на листи.

Од бивших југословенских република, мјесто међу 500 најбољих задржао је Универзитет у Љубљани, али се први пут на Шангајској листи нашао Универзитет у Загребу.

На листи најбољих универзитета на свијету, коју је сачинио “Times Higher Education” налазе се Харвард, МИТ, Кембриy, Стандфорд, Беркли, Оксфорд, Принстон и други.

Мјесто на једној од ових листа доноси више страних студената, али и велику зараду.

Пласман на овим ранг-листама, без обзира на мјесто, омогућава боље референце за наставак студија и запослење, подстиче конкуренцију, подиже квалитет наставе, а доприноси и угледу образовног система земље у којој се универзитет налази.

Webometrics

Факултети из РС нашли су се само на листи сајта www.webometrics.info на којој је, у конкуренцији више од 20.300 свјетских факултета, најбоље рангиран факултет из РС бањалучки Електротехнички факултет који је заузео 3.186. мјесто.

Приватни универзитет Aпеирон заузима 4.680. мјесто, док је Економски факултет у Бањалуци заузео 6.279. мјесто.

Критеријуми на основу којих је сачињена ова листа су видљивост универзитета на интернету, број и обим објављених радова наставника и студената на интернету, популарност и број улазака на сајт, као и утицај интернетских страна сваког факултeta.


 

Policija tuče nevine

romanijapres | 03 April, 2012 09:48

Banjalučka policija Saši Damiću pucala u leđa, pa ga ranjenog vezala i tukla!

Banjalučka policija Saši Damiću pucala u leđa, pa ga ranjenog vezala i tukla!
N. MORAČA, FOTO: A. ČAVIĆ - 03.04.2012 09:21

BANJALUKA - Banjalučka policija sinoć oko 20.30 časova u naselju Starčevica, teško je ranila 27-godišnjeg Sašu Damića. (POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE)

Reporter "Nezavisnih", koji je bio na terenu, javio je sinoć da je nesrećni mladić pogođen u leđa, iznad plećke.

Okolnosti i uzroci ovog događaja, za sada nisu poznati.

Svjedokinja M.P. koja je sa djetetom boravila u u igraonici koja se nalazi pored lokala pod imenom "Merlin", ispričala je "Nezavisnim" da je oko 20.30 časova začula prvo dva, a potom još jedan pucanj. Izletjela je napolje i i vidjela kako policija veže i tuče ranjenog mladića.

U tim trenucima, na lice mjesta pristiglo je još pripadnika policije, ali i vozilo hitne pomoći koje je odvezlo teško ranjenog mladića.

Kako se saznaje, zdravstveno stanje Saše Damića za sada je teško, a prognoza neizvjesna. Ispred zgrade banjalučke hirurgije sinoć u vrijeme slanja ovog izvještaja, bilo je okupljeno mnoštvo ljudi među kojima i njegova majka, koja se nalazi u stanju potpunog šoka.

Damić je, inače, zaposlen u automehaničarskoj radnjiu koja se nalazi u blizini mjesta tragičnog događaja.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb