SVE NA ČISTINU
romanijapres | 17 April, 2012 21:49
“Глас Српске” открио је само неке од случајева непотизма на факултетима у Источном Сарајеву у којима су се ухљебили чланови породица декана, продекана и професора.
Породичне лозе
Према нашим сазнањима, некадашњи продекан, а данашњи професор на Катедри за педагогију Филозофског факултета у Источном Сарајеву Раде Попадић запослио је своју кћерку као асистента на Катедри за психологију. Попадић је сина Марка “прогурао” за асистента на Ликовној академији у Требињу.
Виши асистент Филозофског факултета у Источном Сарајеву Стојан Шљука, чији је магистериј финансиран средствима општине Источно Ново Сарајево, запослио је своју супругу Емину у библиотеци, а сина Aљошу као асистента на Катедри за математику истог факултета.
Професор емеритус Бранко Летић са Катедре за српски језик Филозофског факултета запослио је своју супругу Марију на позицију асистента на истом факултету.
“Глас Српске” сазнаје да је за оданост бившем декану Филозофског факултета Миловану Пецељу, шеф Студентске службе тог факултета Рада Мрда награђена тако што је њена кћерка Оља добила посао техничког секретара деканата.
На Одсјеку за журналистику Филозофског факултета у Источном Сарајеву посао су пронашли супружници Љубомир и Весна Зубер. Бивши продекан Филозофског факултета Саша Кнежевић довео је своју супругу Божицу на мјесто асистента на катедри за српски језик. Божица Кнежевић је до тада радила као професор у средњој школи.
Непотизам није “привилегија” само Филозофског факултета у Палама. Декан Факултета физичке културе у Источном Сарајеву Данко Пржуљ поставио је свог зета за продекана, а кћерку за референта у Студентској служби истог факултета.
“Глас Српске” је раније објавио да је бивши министар просвјете и културе РС и декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву Милован Пецељ у тој установи обезбиједио посао виших асистената за своје двије кћерке Милицу Пецељ и Јелену Пецељ-Пурковић. Обје су изабране истог дана и то на Катедри за географију, а ускоро би требало да добију звање редовног професора.
Елдорадо непотизма
Саговорник “Гласа Српске” са Универзитета у Источном Сарајеву каже да је Пецељ кумовао непотизму на Филозофском факултету.
- Цијелу ову болументу на Филозофском факултету довео је Пецељ, који се при запошљавању углавном водио родбинским везама и оданошћу. На знање и оцјене се мало гледало. Због такве политике од многих високообразовних установа на овом подручју створени су породични факултети. Универзитет у Источном Сарајеву годинама тавори због запошљавања синова, кћерки и супруга професора - казао је наш саговорник.
Он је истакао да су факултети Универзитета у Источном Сарајеву разбацани на више локација, што је била олакшавајућа околност за запошљавање родбине.
- Универзитет у Источном Сарајеву представља елдорадо за непотизам и злоупотребу положаја. За то знају бројни професори и студенти, али због страха од одмазде нико од њих не смије јавно да то изнесе - рекао је саговорник “Гласа Српске”.
Декан Електротехничког факултета у Источном Сарајеву и некадашњи проректор за наставу Зоран Љубоје рекао је раније “Гласу Српске” да у раду академске заједнице све мора да буде транспарентно и да се отклоне сви облици непотизма, злоупотребе положаја и оно што се коси са законским прописима.
- Мора се испитати да ли су конкурси били јавни, колико се кандидата пријавило, колико је од њих задовољавало услове конкурса и да ли су изабрани кандидати били најбољи - каже Љубоје.
Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Митар Новаковић тврди да нема запошљавања по родбинској линији и да је Универзитет “отворена књига у којој се све може провјерити”.
- Тврдње да на Универзитету у Источном Сарајеву има непотизма и злоупотребе положаја су будалаштине. Постоји инспекција и уколико неко сумња да неко добија посао зато што је син, кћерка или родбина професора може то да пријави па ће инспекција провјерити. Aко је дијете професора студент генерације зашто не би могло да буде примљено на мјесто асистента - казао је Новаковић.
BANJALUKA - Predsjednik Unije studenata Republike Srpske Nikola Dronjak kaže da će rektor Univerziteta u Banjaluci Stanko Stanić u narednih nekoliko dana objaviti spisak rodbinskih veza na ovom univerzitetu.
"Rektor Stanić će predložiti da se na Univerzitetu u Banjaluci zabrani zapošljavanje djece profesora koji na njemu predaju. On insistira na tome da se u izbor rektora ne smiju miješati aktuelne vlasti u Srpskoj", izjavio je Dronjak nakon sastanka sa rektorom Stanićem.
On navodi da na Banjalučkom univerzitetu ima mnogo nepotizma i da treba vidjeti na koji način se zapošljavalo u toj visokoškolskoj instituciji.
"Na sastanku smo ponovo upozorili na korupciju i nepotizam na Banjalučkom univerzitetu. Do sada se ništa konkretno nije preduzelo, pa očekujemo da se u narednom periodu krene u rješavanje postojećih problema", dodao je Dronjak.
BANJALUKA - Dekani fakulteta Univerziteta u Banjaluci negirali su danas da na ovoj visokoškolskoj ustanovi ima nepotizma, što je dodatno zagrijalo uzavrelu atmosferu na današnjem maratonskom sastanku u rektoratu, na kojem je trebalo biti riječi o imenima asistenata koji su do posla došli "roditeljskom linijom".
Međutim, rektor Stanko Stanić je priznao da je na Banjalučkom univerzitetu od 2004. do danas zaposleno osam asistenata ili viših asistenata čiji roditelji takođe tu rade, ali tvrdi da su tu "došli po zakonu, a ne zato što su djeca priznatih profesora".
"Iz te informacije proizilazi da nije bilo nepravilnosti i da nije primljen nijedan od kandidata samo zato što je 'mamin ili tatin sin', odnosno nisu dobijali prednost u odnosu na druge kandidate samo zbog te činjenice. Kada neki zakon bude rekao da neko ne može da bude asistent na onom univerzitetu na kojem je njegov roditelj profesor, i to će biti ispoštovano. Prema važećoj regulativi sve je urađeno kako valja ", kazao je Stanić.
Rektor Stanić pozvao je na sastanak sve dekane i tražio od njih da mu dostave informacije o zapošljavanju asistenata i profesora po rodbinskoj liniji, o čemu javnost odavno zna.
Iako se očekivalo da će danas konačno da se objelodani ko su asistenti čiji roditelji rade na Univerzitetu, to se ipak nije dogodilo.
Optužbe na sastanku koji je trajao duže od tri sata pljuštale su na sve strane, a na meti profesora našli su se članovi Unije studenata RS koji su optuženi za hajku na Univerzitet i da je njihov cilj "da dovedu novog rektora".
Uvrijeđen ovim prozivkama Rajko Gnjato, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta i kandidat za novog rektora, vidno iznerviran napustio je sastanak, ali nije davao izjave.
Nikola Dronjak, predsjednik Unije studenata, kazao je da Miroslav Grubačić, predsjednik UO Univerziteta, vrši pritisak na njih i da je atmosfera postala takva da više ne mogu da rade.
"Stvarno ne vidim u kojem smjeru ovo ide, jer se mi optužujemo da vršimo hajku na Univerzitet i da dovodimo novog rektora, što je apsolutno neistina", kazao je Dronjak.
Reagujući na izjave o zapošljavanju profesorske djece, Dronjak je rekao da je "vrlo simptomatično" kako asistenti dolaze do posla.
"Kako da objasnite činjenicu da, kada god običan student koji ima veliki prosjek konkuriše za mjesto asistenta tada bude četiri ili pet studenata na konkursu, a kada se zapošljava nečije dijete, on bude sam na konkursu ili uvijek prođe", rekao je Dronjak istakavši da se ne smije sve svoditi na djecu profesora i upitao šta je sa sinovima i kćerima političara, biznismena i funkcionera koji su takođe radnici Univerziteta.
Prema Dronjkovim riječima, studenti nemaju druge opcije već da se za pomoć ponovo obrate zvaničnicima RS, a očekuju novi sastanak sa resornim ministrom Antonom Kasipovićem i Miloradom Dodikom, predsjednikom RS. Taj sastanak, nezvanično, trebalo bi da bude održan u ponedjeljak ili utorak.
"Predsjedniku ćemo iznijeti svoje stavove - da je ovo neizdrživo. Situacija je takva da profesori koji su prisustvovali sastanku, koje je ova vlast dovela, sad tvrde da vlast ne treba da se petlja u rad Univerziteta pa nam nije jasno da li postoji ili ne postoji autonomija Univerziteta. Tvrde da autonomija treba da postoji, a dovela ih vlast pa nam nije jasno ko će to da objasni", izričit je Dronjak.
Kasipović, Unija studenata RS i Studentski parlament Univerziteta u Banjaluci danas bi trebalo da dobiju informacije o nepotizmu u ovoj visokoškolskoj ustanovi.
Jedino oko čega su se juče saglasili studenti i rukovodstvo Univerizteta je da Vladi RS i Ministarstvu prosvjete i kulture RS treba predložiti izmjene Zakona o visokom obrazovanju, te da se studentima u više godine studija dopusti prenos 15, umjesto dosadašnjih osam ECTS bodova.
Na sastanku je dogovoreno da se od resornog ministarstva zatraže informacije o inspekcijskim kontrolama na privatnim visokoškolskim ustanovama, što su podržali i profesori i predstavnici studenata.
Пише Радован Паповић
Наиме, од доношења фамозног закона о висоом образовању, прије двије године, предвиђено је да априлски рок није обавезан редовни рок већ његово одржавање зависи од сваке универзитетске јединице засебно. И тако сваког марта студенти стрепе шта ће бити са априлским роком и да ли ће добити још једну прилику да полажу испите, а руководства факулета злоупотребљавајући закон одобравају априлски рок који папрено наплаћују.
Наиме, руководства свих факултета Универзитета у Источном Сарајеву донијела су одлуку да одобре одржавање априлског рока али, уз оправдање да није редован рок и да његово одржавање зависи од раположења ректора и декана, одлучили да пријаве испита наплате чак 20 КМ по испиту.
Истини за вољу, априлски испитни рок није обавезан рок према новом закону о високом образовању али ипак је предвиђено његово одржавање. У члану 49. закона о високом образовању наведено је да су испитни рокови јануарско-фебруарски, јунско-јулски и септмбарско-октобарски, али у ставу два се наводи и да високошколска установа може организовати и априлски испитни рок. Користећи ову законску одредбу сви факултети већ годинама одобравају априлски испитни рок, али правдајући се чињеницом да рок није обавезан одређују папрене цијене пријаве испита.
Руководство Универзитета у Источном Сарајеву донијело је одлуку о одржавању априлског испитног рока али одредило и безобразне цијене пријаве испита. За пријаву испита у два термина априлског испитног рока студент ће морати платити 24,00 КМ за сваки пријављени испит. Оваква одлука универзитета је у потпуности нелегална и у супротности са законом, обзиром да у члану 5, тачка А, став 1 Правилника о накнадама које плаћају студенти јасно пише да се пријава испита плаћа 2,00 КМ и нигдје није предвиђено да универзитет или факултети самостално могу увећати ову цијену. Источно-сарајевски универзитет очигледно је одлучио погазити и законске и подзаконске акте који уређују ову област, и зарад стицања финансијске добити проводити самовољу мимо министарства и закона.
На Економском, Правном и Филозофском факултету у Палама тренутно студира око 5.500 студената и ако сваки од њих пријави барем један испит у касу универзитета слиће се укупно 132.000 КМ. Овај износ је вишеструко већи обзиром да студенти пријављују и много више испита, па чак и цијели семестар. Обзиром да министарство просвјете сваке године обезбиједи потребна средства за рад универзитета, поставља се питање гдје одлазе стотине хиљада марака које универзитет нелегално отима од студената за пријаву испита.
Ни ту није крај пљачке па ако на испит излазите четврти и сваки следећи пут платићете додатних 20,00 КМ, а у апсолвентским роковима плаћате и додатних 30,00 КМ. Замислите студента апсолвента који у априлском року четврти пут пријављује испит, само за пријаву мораће издвојити чак 70,00 КМ. Универзитет у Источном Сарајеву је апсолутни рекордер по висини намета за студенте па тако ако се пребаците на овај универзитет са неког другог, за сваки испит мораћете платити 25,00 КМ. И док пријава дипломског рада у Бањој Луци кошта 80 КМ, у Источном Сарајеву је потребно платити ча 250,00 КМ, а чак се и кориштење библиотеке наплаћује, што је јединствен случај у региону.
Општа пљачка студената која се проводи кроз правилник о накнадама и кроз његово заобилажење, проводи се уз прећутну сагласност студентских лидера који не само да нису критиковали овакво понашање универзитета већ су их и подржавали и бранили. Тако Марко Кубатлија и Младен Лучић, студентски лидери Економског факултета у Палама, тврде како студенти треба да буду захвални универзитету што је одобрио априлски рок и не треба да се буне због високих цијена и накнада. Лучић, иначе син имућнијих родитеља, заборавља да просјечна плата у Републици Српској износи једва 800 КМ а само за пријаве испита у априлском року требало би издвојити пола плате.
Студенти, као и много пута раније, и сада су препуштени сами себи, искориштени од стране факултета и заборављени од стране самопроглашених студентских лидера. Оваквим радом, не изненадите се када једно јутро будете морали платити и столицу за сједење у амфитеатру.
Бањалука - Ниједан универзитет из Републике Српске није успио да се пласира ни на једну свјетску ранг-листу најбољих високошколских установа у којима се оцјењује квалитет наставе и рада.
Најпознатије двије рејтинг листе су Aкадемски рејтинг универзитета свијета (ARWU) који се сваке године саставља на Јиао Тонг универзитету у Шангају, познатији као Шангајска листа, а други, најауторитативнији и најпоузданији, глобални рејтинг лондонског дневника “Тајмс Хигхер Едуцатион” (THE).
Ни на једној од ових листа не налазе се универзитети из Републике Српске.
Шангајска листа креира се на основу неколико фактора, између осталог на основу броја нобеловаца који су студирали или тренутно раде на одређеном универзитету, затим броја цитата из стручних радова, броја објављених научних радова, броја страних студената, повезаности универзитета са привредом, квалитета интернет презентације и слично.
Сваке године рангира се више од 1.000 универзитета, а за првих 500 се објављује листа. Иако је првобитна жеља била да буду утврђене глобалне перформансе кинеских универзитета у односу на најбоље свјетске универзитете, Шангајска листа привукла је велику пажњу медија и влада многих земаља.
На листи 200 најбољих универзитета у свијету, коју је прошле године сачинио британски недјељник THE на бази података британске агенције “Томсон Ројтерс”, нема ниједног универзитета из југоисточне Европе.
Ранг-листа је направљена на бази 13 показатеља, међу којима су извођење наставе, научноистраживачки рад, међународна активност и начин оцјењивања.
“Тајмс” је обраћао пажњу и на то у којој мјери и колико често универзитет сарађује с другим академским институцијама, а такође и на број иностраних студената и предавача који студирају, односно предају на тој високошколској установи.
Рангирањем најуспјешнијих академских институција бави се и руска агенција у сфери високог образовања “РејтОр”, али њен избор је мање познат у академским круговима и јавности.
На врху Шангајске листе за 2011. годину је Универзитет Харвард, а за њим слиједе Станфорд, МИТ, Беркли, Кембриџ, Институт за технологију Калифорнија, Принстон, Колумбија, Универзитет Чикаго и Оксфорд.
Најбоље пласирани европски универзитет је Швајцарски федерални институт за технологију, који је заузео 23. мјесто на листи.
Од бивших југословенских република, мјесто међу 500 најбољих задржао је Универзитет у Љубљани, али се први пут на Шангајској листи нашао Универзитет у Загребу.
На листи најбољих универзитета на свијету, коју је сачинио “Times Higher Education” налазе се Харвард, МИТ, Кембриy, Стандфорд, Беркли, Оксфорд, Принстон и други.
Мјесто на једној од ових листа доноси више страних студената, али и велику зараду.
Пласман на овим ранг-листама, без обзира на мјесто, омогућава боље референце за наставак студија и запослење, подстиче конкуренцију, подиже квалитет наставе, а доприноси и угледу образовног система земље у којој се универзитет налази.
Webometrics
Факултети из РС нашли су се само на листи сајта www.webometrics.info на којој је, у конкуренцији више од 20.300 свјетских факултета, најбоље рангиран факултет из РС бањалучки Електротехнички факултет који је заузео 3.186. мјесто.
Приватни универзитет Aпеирон заузима 4.680. мјесто, док је Економски факултет у Бањалуци заузео 6.279. мјесто.
Критеријуми на основу којих је сачињена ова листа су видљивост универзитета на интернету, број и обим објављених радова наставника и студената на интернету, популарност и број улазака на сајт, као и утицај интернетских страна сваког факултeta.
Mi smo nepotkupljivi svjedoci!
« | April 2012 | » | ||||
---|---|---|---|---|---|---|
Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 |